Svetlana Slijepčević Bjelivuk Nova Zora 79

Светлана Слијепчевић Бјеливук

ШТА РАДЕ СРПСКИ ПРИЈАТЕЉИ ДАНАС?

Током пандемије ковида пажњу нам је привукла једна занимљива појава која је сугерисала помало неуобичајену интимизацију у дипломатској комуникацији и истицала велику присност са међународним партнерима који су пружали финан – сијску и медицинску помоћ Србији. Председник Србије на једном од својих званичних налога написао је: Верујем у пријатеља и брата Си Ђинпинга и кинеску помоћ (Вечерње новости), а то се, очекивано, преносило даље. Као што смо претпоставили пре седам година,1 политичка комуникација, а пре свега политичка пропаганда, изменила је потпуно свој облик интензивнијом употребом интернета и друштвених мрежа. У периоду пандемије појавила се и једна потпуно нова конструкција, калк из кинеског језика – челични пријатељ(и), о којој смо такође већ писали.2 Ова синтагма јавила се на самом почетку епидемије захваљујући амбасадорки Народне Републике Кине Чен Бо. У кинеском језику челичним пријатељима називају се најближи пријатељи како би се истакло да су односи међу њима јаки, чврсти и нераскидиви као челик. Овакви изрази, карактеристични за разговорни кинески језик, почели су се активно користити у дипломатији за изражавање односа између Кине и других земаља. Тако су кинеске дипломате успеле да, пружајући ве – лику хуманитарну помоћ, утичу и на језике, али и на прецепцију Кине у свету: Кина се представља као најближи рођак (брат), односно близак пријатељ (челични пријатељ) у следећим примерима које смо читали у српским медијима3 : „Хвала српским пријатељима што сваке године одају пошту и хвала што и у овој ванредној ситуацији због пандемије нисте заборавили данашњи дан. Кина и Србија су челични пријатељи, делимо добро и зло увек се подржавамо и помажемо једини другима“, рекла је амбасадорка Кине. (РТС, вест о обележавању годишњице бомбардовања кинеске амбасаде у Београду); Вучић: Верујем у Сија, челично пријатељство Србије и Кине / Председник Србије је другачију фотографију, на којој се такође рукује са Сијем, објавио и на Инстаграм налогу „buducnost srbije av“ уз поруку: „Живело челично пријатељство Србије и НР Кине, хвала на свему што чините за Србију“ (РТВ).

О пријатељству у међународним односима већ је писано у нашој литератури, с тим што се истиче и чињеница да идеолошки оквир концепта пријатељства не бележе речници српскога језика.4 Концепт пријатељства део је традиционалних етничких стереотипа: на пример, истраживања показују да су за формирање српског позитивног стереотипа о Русима као братском и пријатељском народу заслужни различити историјски периоди током којих су Србија и Русија имале дипломатске, војне, али и културне и црквене везе пре свега.

Недуго након пандемијске кризе, уследила је нова − украјинска. Имајући у виду досадашња истраживања (нпр. поменуту студију И. Лазић Коњик и С. Ристић), као и позитивне асоцијације из асоцијативних поља Москва, Руси, руски језик у Асоцијативном речнику српскога језика, покушали смо да проверимо да ли се однос говорника српског језика променио провоциран новонасталом политичком и друштвеном ситуацијом. У свести говорника српског језика, према досадашњим истраживањима,6 активирани су били концепти братске и пријатељске љубави, топлих емоција, блискости, док се у јавном дискурсу концепт пријатељстава у међународним односима базирао на идеолошко-вредносном систему јер је пријатељство „вредносно дубљи и садржајнији однос, који подразумева и постојање и уважавање различитости међу особама које се сматрају пријатељима“.

Недавно је у оквиру пројекта Јавни дискурс у Републици Србији направљен корпус савременог српског медијског дискурса који садржи 454.187 текстова и 31.401.284 реченица. У питању је највећи електронски корпус српског језика досад урађен. Како смо желели да испитамо његову ефикасност у погледу истраживања концепата, покушали смо да проверимо резултате поменутих истраживања на тему употребе лексеме пријатељ и пријатељство у српском јавном дискурсу, нарочито у контексту међународних односа према Русији.

Концепт пријатељства карактеристичан је за јавни дискурс у коме се говори о међународним односима уопште; тако се он често јавља и за односе са Грчком, а карактерише се готово на исти начин како се карактерише однос с Русијом у досадашњим истраживањима (дакле, заједничке компоненте за одржавање концепта блискости тичу се историјских прилика и религијских схватања): I Karađorđe je bio žrtva Grčke revolucije: „Srbi vole, ali ne poznaju Grke…“ Nije ovo priča o retkim srpskim prijateljima iz devedesetih koji su nas nekritički podržavali. Ovo je priča o jednoj od najteže objašnjivih istorijskih veza, između dva naroda, o prijateljstvu (ili bratstvu) koje je izdignuto na nivo mita (nedeljnik.rs). Kорпус у великом броју примера потврђује и пријатељске односе са Кином, при чему се концептом пријатељства исти вредносни профили активирају (традиција, помоћ) као и код других међународних односа представљених у позитивном светлу: Srećom u nesreći, realnu nadu za spas Srbije od biološke i ekonomske kataklizme daje nam velika i moćna Kina, tradicionalni srpski prijatelj (koreni.rs). Грађа потврђује сличне примере и за односе са Мађарском, Француском, Британијом, па чак и Америком. Преко концепта пријатељства, који се неретко појављује паралелно са концептом непријатељства (некад експлицираним, некад не), не само да се карактеришу међународни односи већ се и квалификују народи, учвршћују се или разбијају постојећи стереотипи, што нам потврђују примери попут следећег: Kako moze Turska ili Albania biti prijatelj Srbije . Kinesi imaju samo ekonomske interese. Pogledaj malo tvoje omoljene dronove i kako su padali sami od sebe. (tangosix.rs, komentari). Уочава се да су у коментарима читалаца који се јављају као реакција на друштвено-политичке теме присутнији емоционално интонирани искази, често формулисани као жеље, претње, клетве: Niko da ne pomisli da može da ugrozi srpsko-rusko prijateljstvo (novosti.rs, komentari) / Neka živi Rusko – Srpsko prijateljstvo i naša zajednička borba za slobodu kroz vekove. Dušan Oduševljen sam Putinovim poznavanjem i shvatanjem ekonomskih. političkih,vojnih,verskih i opštih stvari u Srbiji, balkanu,regionu i svetu. (novosti.rs, komentari)

Једна група примера показује да се концепт пријатељства у односу према Русима користи у иронијском тону у негативно интонираним коментарима попут следећег: Rusi su početkom 90-ih naložili naše generale na rat, pa onda prodavali oružje Hrvatima i glasali da nam rebnu sankcije, tako da jeste, trebalo da verujemo takvim drugarima (Твитер) / Uprkos zelji komentatora, Rusija nije prijatelj Srbije , vec same sebe.(tangosix.rs, komentari) / „Konstantna priča o tome da su Rusi najveći donatori i prijatelji Srbije zna da zaboli. Činjenice su sasvim drugačije. Prema statističkim podacima Narodne banke Srbije, direktne strane investicije iz EU u Srbiju su u proteklih dvanaest godina dostigle 16,1 milijardi evra. (jugemedia.rs). Овакви примери садрже и (квази) – -аргументацију којом се покушава деконструкција традиционалног стереотипа пријатељског односа са Русијом.

Осим тога, чести су и директни обрачуни, у којим се дисквалификују саговорници који су наклоњени Русији употребом оказионализама (нпр. русофил), народних умотворина, разговорних фраза и сл.: Ti si klasičan primer rusofila. Ja volim moju Srbiju pa kakva je takva je!!!!!!!! Milos Petrovic @nemanja – Taj „veliki prijatelj Srbije“ je izdao i Srbiju a nedavno i Libiju. „Boze spasi me laznih prijatelja jer od neprijatelja i sam mogu da se cuvam“ (novosti.rs, komentari)

У корпусу се јављају и примери у којима се негативни сентимент према Русији користи као аналогија за критиковања актуелне политичке ситуације у Србији, за демаскирање прикривених и манипулативних медијских техника и томе сл.: A što se tiče Rusije , to „isto“ što se neprestano, bez pauze, ponavlja u medijima u Srbiji, od dolaska Vladimira Putina na vlast pa do danas, a od dolaska Vučića na vlast veoma intenzivno – jeste da je Rusija prijatelj Srbije, da je Putin veliki državnik koji je na „strani pravde“ i suprotstavlja se „zlom zapadu“, odnosno da Rusija pomaže Srbima da ostvare svoje interese, i tako dalje. Ove propagandni konstrukti, koji dakako nemaju mnogo dodirnih tačaka sa stvarnošću, nadovezuju se…. (cenzolovka.rs) /

Pošto im RUSI uništavaju kalifat u Siriji,jačaju kalifat na Kosovu i Metohiji. Eto to rade NAJBOLJI PRIJATELJI SRBIJE (intermagazin.rs).

Медијски дискурс бележи и примере којима се учвршћује традиционални позитивни стереотип, али се он истовремено користи за изградњу култа личности (метонимијски се однос међу државницима користи за однос међу државама): On je istakao da je blizak lični odnos predsednika Vučića i predsednika Putina garant daljeg razvoja bilateralne saradnje između Srbije i Rusije i nastavka realizacije važnih međudržavnih projekata. − Nikakvi pokušaji i propaganda pojedinaca neće uspeti da pokvare prijateljstvo Srbije i Rusije. Srpski narod želi da odnosi dve zemlje u budućnosti samo jačaju, a znam da to želi i naš bratski ruski narod − rekao je Popović. On je istakao da su Srbija i Rusija bratske zemlje, koje osim odlične političke saradnje, razvijaju i najbolje odnose (novosti.rs).

Интересантним се чини пример у коме се преноси изјава америчког дипломате која се тиче пријатељства Србије и Русије: Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu Kristofer Hil izjavio je za N1 da ne vidi mnogo dokaza da je Rusija bilo kakav prijatelj Srbiji (politika.rs). Овај пример показује да се концепт пријатељства, чак конкретно концепт пријатељства између Србије и Русије, обилато користи у поли – тичком дискурсу као манипулативно средство, те да се свест о овом традицио налном и чврстом стереотипу преноси у дипломатију како би се њиме располагало у убеђивачком процесу.

Сумирајући досад реченом, најпре можемо констатовати важност употребе корпуса савременог српског медијског дискурса при истраживању различитих концепата. Примери добијени корпусном претрагом откриће додатне, актуелне карактеристике релевантне за мапирање истраживаних концепата у српском језику и српској култури.

У овом тексту разматрано је коришћење концепта пријатељство у политичкој комуникацији данашњице. Подстакнути запажањем употребе нове синтагматске конструкције – челични пријатељ(и) – калкиране са кинеског језика, која је почела активно да се користи у дипломатији за изражавање блиског односа између Србије и Кине у периоду ковида, испитивали смо и друге међународне односе који се у дипло – матском, па затим у медијском дискурсу представљају кроз концепт пријатељства. У досадашњим истраживањима указивано је да се у дипломатији обилато искоришћава позитиван афективни набој појма пријатељство, те да се лексеме пријатељ и пријатељство традиционално употребљавају за изражавање добрих и чврстих међународних односа. Нарочито позитиван предзнак карактерише однос српске говорне заједнице према Русији. Међутим, у актуелном друштвено-политичком тренутку, који карактерише руско-украјински рат и немири светских размера изазвани њиме, увиђа се, у одређеној мери, и измена односа говорника српског језика према традиционално названим „браћи Русима“. Наиме, једна група примера из корпуса показује да се концепт пријатељства у односу према Русима користи у иронијском тону, са изражавање негативно квалификованог става. Наведено сведочи како су концепти отворени системи, који се могу допуњавати нових специфичним карактеристикама, што је консеквенто повезано са ванјезичким факторима, какви су различита друштвено-политичка збивања. Актуелну друштвену свест показује акту – елна језичка продукција, а слику употребе језика у различитим сферама комуникације врло добро презентују текстуални корпуси.