Писмо претплатницима
Српско просвјетно и културно друштво “Просвјета“, kao национални, културни и духовни покрет са стогодишњом традицијом и у овим временима је веома присутна код Срба у Републици Српској, Босни и Херцеговини и у српском народу уопште.
Вама је можда позната свијетла улога „Просвјете“ с почетка 20. вијека када се српски народ нашао у сличној тешкој ситуацији, када му је пријетила иста опасност да се културно и духовно одроди и асимилира у пројекат „аустрo-угарског (новог свјетског) поретка“.
Вама је можда позната свијетла улога „Просвјете“ с почетка 20. вијека када се српски народ нашао у сличној тешкој ситуацији, када му је пријетила иста опасност да се културно и духовно одроди и асимилира у пројекат „аустрo-угарског (новог свјетског) поретка“.
Тадашња угледна имена међу српским првацима као што су браћа Светозар и Владимир Ћоровић, Алекса Шантић, браћа Шола, Јован Дучић, Никола Т. Кашиковић, Васиљ и Шћепан Грчић, Петар Кочић, Ђорђе Пејановић и многи други, окупљени под кровом СПКД „Просвјета“, устали су у одбрану српског националног бића и заједно са Српском православном црквом, храбрили свој народ и предали у аманет новим генерацијама луку националне борбе за опстанак и напредак.
На самом челу таквог националног културног покрета била је и чувена мостарска „Зора“, установљена 1896. године.
На самом челу таквог националног културног покрета била је и чувена мостарска „Зора“, установљена 1896. године.
У име генерацијског дуга и наше обавезе према бићу свог народа, истина, са много скромнијом снагом него што је била снага наших великих предака, својевремено смо обновили рад „Просвјете“ а нарочито успјешно овдје у Билећи и у Гацку, као и у цијелој Херцеговини.
„Просвјета“ у Билећи и Гацку је у склопу тог истог пројекта ове године обновила излазак „Зоре“, часописа за књижевност и културу, који се сада зове „Нова Зора“ са циљем да на одређен начин наставимо мисију започету крајем 19. вијека.
„Просвјета“ у Билећи и Гацку је у склопу тог истог пројекта ове године обновила излазак „Зоре“, часописа за књижевност и културу, који се сада зове „Нова Зора“ са циљем да на одређен начин наставимо мисију започету крајем 19. вијека.
Наиме, данас, када смо свједоци големе опасности која се надвила над српским националним бићем, његовим јединством и самобитности, када нам смишљено и плански растачу име и презиме, подривају језик, писмо и културу – више него икада раније, морамо устати у заштиту наших основних националних вриједности. Само тако можемо опстати.
„Просвјета“ је успјела да „Нову Зору“, концепцијски и у сваком другом погледу, установи као свенационалну институцију која има за циљ да буде далеко више од часописа. Вјерујемо да ћемо у томе успјети захваљујући најумнијим људима који су се одазвали „Просвјетином“ позиву да буду у Савјету и Радакцији. (Савјет: Епископ ЗХП господин Григорије, епископ Атанасије (Јевтић); академици: Милорад Екмечић, Никола Милошевић, Бранко Милановић (предсједник Савјета), Светозар Кољевић, Момо Капор, Војислав Максимовић, Гојко Ђого, Рајко Петров Ного; затим проф. др Јован Делић (замјеник предсједника), проф. др Алекса Буха, проф. др Ристо Тубић; Војислав Топаловић – предсједник Главног одбора „Просвјете“, проф. др Милован Пецељ – министар просвјете и културе Републике Српске; Бранко Џелетовић – предсједник „Просвјете“ у Билећи, Велемир Авдаловић – предсједник „Просвјете“ у Гацку; Миладин Самарџић – начелник Општине Билећа, Милан Радмиловић – начелник Општине Гацко;Владимир Милошевић и Видак Ковачевић – „Фонд Владимир и Светозар Ћоровић“; Радослав Братић, Радомир Бегенишић, Бранко Тупањац, Михајло Лабало, Славољуб Авдаловић Белко, Драган Кешељ и Зоран Бутулија. Редакција: Радослав Братић (главни и одговорни уредник), проф. др Милош Ковачевић (замјеник главног уредника), Никола Асановић (секретар Редакције), проф. Божо Тепавчевић, проф. мр Момчило Голијанин, Шћепан Алексић, Новица Телебак, Оливера Доклестић, Ђорђо Сладоје, проф. др Горан Максимовић, др Ранко Поповић, Никола Баћевић, проф. др Милосав Шутић, Мирослав Тохољ, др Мићо Цвијетић и др Доброслав Ћук.)
Редакција је до сада издала четири броја часописа (по годишњим добима). Тираж је 1300 примјерака. „Нова Зора“ излази четири пута годишње, цијена за један примјерак је 7,5 евра – годишња претплата је 20 евра (за иностранство је двоструки износ због трошкова поштарине). Часопис је већ окупио око 800 пренумераната у земљи и у иностранству (САД, Русија, Аустралија, Канада, Европа) и опстаће искључиво уз помоћ добротвора и донатора.
Досадашња два броја су наишла на изузетан одјек у најширој јавности. На промоцијама у Београду, Херцег Новом, Билећи, Никшићу и Бањалуци говорили су академик Никола Милошевић, проф. др Јован Делић, Матија Бећковић, Радослав Братић, Оливера Доклестић, Ранко Поповић и Никола Асановић, а о „Новој Зори“ је на најрепрезентативнији начин писала и наша штампа.
Вама пишемо јер смо увјерени да ће Вас обрадовати овај значајни подухват. Такође нам је задовољство да Вам понудимо да будете пренумерант и замолимо да „Нову Зору“ препоручите својим пријатељима јер би нам било посебно драго да се гласило нађе у нашим клубовима, црквама и институцијама широм свијета. Само стрпљивим и преданим радом, и само заједно, можемо постићи високе резултате достојне постављеним циљевима.
Вјерујемо, такође, да би нам наши земљаци и финансијски помогли да опстанемо и редовно „излазимо“ како бисмо заједнички остварили једну најплеменитију и у овом историјском моменту – тако значајну културну и националну мисију.
Увјерени смо да ћете нам се јавити са вашим драгоцјеним прилозима, приједлозима и сугестијама, те Вас у очекивању још једном братски поздрављамо из Херцеговине, војводства светог Саве и завичаја српског језика.
Уз најбоље жеље.
Уз најбоље жеље.
С поштовањем,
Редакција и Савјет
Редакција и Савјет