Нова Зора

Трепере пред пожаром
Сутон им косе злати
Над јесењим честаром
У ваздуху што пламти

Не узмичу пред јаром
И тек се уче сјати
Над пепелом и гаром
Са бојама у ватри

Несуочене с крајем
Засветле белим сјајем
Сумраку да одоле

У пурпуру и брују
Да л моје речи чују
Витке нежне и голе

СТАБЛО У ШУМИ, 1902.

У звучно јутро пуно росе
Од себе као да одмиче
Из своје шуме ко из приче
Да нешто чује надвило се

Као да би да некуд оде
Јер га се нешто друго тиче –
Стабла једна на друга личе
Исте судбине и природе

Тај покрет и став дуго траје
Док слуша своје откуцаје
Ал боју само овог трена

Породи сунце својим сјајем
Јер врло кратко ту застаје –
На пут ког нема пада сена

ПУТЕВИ НАДЕЖДЕ ПЕТРОВИЋ

Пут Кроз јелову шуму
Води ме према уму –
Из Иберзеа слика Крвоток крајолика

Сваки пут другог лика
Враћам се из Ресника
Од заума зауму
У сусрет медијуму

Између светла и таме
Пут ће ући у пламен
И у стабљике танке

Кроз сенке и тишину
Нек нове боје сину
Те боје – успаванке

КОШУТЊАК, 1904.

У шуми, али саме
Стабљике пусте жиле
Да би се продужиле
Према суштини таме

Једино што их спаја
У круне љубичасте
Јесте што свака расте
Према висини сјаја

Између пут вијуга
Ту где престаје туга
И свет се преобраћа

Води ме ка екстази
Пут којим не одлазим
Али се и не враћам

ПЕЈЗАЖ СА ЦРВЕНИМ НЕБОМ, 1904.

Тако замишљам рај
Пејзаж црвеног неба
Где је живота смирај
Властелина и себра

Природа неисказна
И недоступна сва је
Све што икада сазнам
У једну слику стаје

Сазрева митско воће
И пева света трава
И у даљини куће

Све своју боју хоће
Све себе обасјава
У сутон, у свануће