Мишо Кисић

КУЛТУРНА ДОГАЂАЊА У ИСТОЧНОЈ ХЕРЦЕГОВИНИ
(1. jануар – 2. јуни 2023)

У просторијама Народне библиотеке „Др Љубо Михић“ у Љубињу 10. јануара отворена је прва самостална изложба графика 23-годишње Љубинке Андрее Круљ, студентице четврте године Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци. Изложено је двадесетак радова у техникама дубоке штампе, бакрописи и акватинта. У посљедњих неколико година Адреа Круљ учествовала је на бројним колективним изложбама од којих највише у Београду, Чачку и Ријеци, те румунским градовима Плоештију и Темишвару. Андреа је изразила задовољство пријемом њених остварења међу љубитељима ликовног стваралаштва у родном граду. Био је ово уједно и први културни догађај у Љубињу у новој 2023. години.
У просторијама Народне библиотеке „Др Љубо Михић“ у Љубињу 10. јануара отворена је прва самостална изложба графика 23-годишње Љубинке Андрее Круљ, студентице четврте године Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци. Изложено је двадесетак радова у техникама дубоке штампе, бакрописи и акватинта. У посљедњих неколико година Адреа Круљ учествовала је на бројним колективним изложбама од којих највише у Београду, Чачку и Ријеци, те румунским градовима Плоештију и Темишвару. Андреа је изразила задовољство пријемом њених остварења међу љубитељима ликовног стваралаштва у родном граду. Био је ово уједно и први културни догађај у Љубињу у новој 2023. години.
Након Божићних, Новогодишњих, Богојављенских свечаности и свечаности поводом 9. јануара Дана Републике Српске у свим источнохерцеговачким општинама и граду Требињу као и у Мостару одржане су бројне Светосавске свечаности, које се традиционално одржавају у славу највећег српског светитеља и просвјетитеља. Светосавске свечаности у Требињу почеле су свечаном академијом у позоришној сали Културног центра, уз богат културно-умјетнички програм 26. јануара. Била је то прилика да се ода признање онима који су свој радни вијек провели у области образовања и на пут извели велики број Требињаца. О Светом Сави у име Епархије захумско-херцеговачке и приморске бесједио је старјешина саборног храма у Невесињу Младен Чалија. Градоначелник Требиња Мирко Ћурић, поред осталог нагласио је да нам је више него икада потребно оно што је красило Светог Саву – свестраност, умност, мудрост, духовна чистота… Градоначелник је по традицији на академији уручио Светосавске награде, а добило их је осам заслужних просвјетних радника Требиња. Одлукама Скупштине града Светосавска награда додијељена је пост хумно Олги Анђелић, професору југословенских књижевности у Центру Средњих школа, Душану Бодироги, наставнику историје у ОШ „Свети Василије Острошки“, Недељку Неђу Ножици, учитељу, наставнику математике и хемије, помоћнику директора и директору у ОШ „Јован Јовановић Змај“ и Лазару Жуловићу, наставнику музичке културе у ОШ „Вук Караџић“. Светосавска награда уручена је и Душану Јокановићу, доктору математичких наука, редовном професору на Факултету за производњу и менаџмент, Веселинки Кулаш, професору српског језика и књижевности у Гимназији „Јован Дучић“, Душку Петковићу, професору математике у Техничкој школи и Славки Којовић, наставнику за предшколско образовање у Јавној установи „Наша радост“. У име награђених ријечи захвалности упутио је проф. др Душан Јокановић. У културно-умјетничком програму Светосавске академије наступили су хорови „Трибуниа“, Музичке школе Требиње и дјечији хор „Буба марац“, затим Анђелко Дунић, првак Београдског позоришта, Јасмина Стојановић, глумица Народног позоришта Грачаница, Милица Досковић, вокални солиста Српског народног позоришта Нови Сад, затим Павлина Радовановић, етно солиста из Ораховца, уз клавирску пратњу Невене Живковић из Народног позоришта Београд. Учесници програма академије били су и рецитатори и вокални солисти из требињских основних и музичке школе: Теодор Риђишић, Софија Јанковић, Ивана Бокић, Ана Миљановић, Иво Карџић-Невеш, Павле Пажин, школска пјевачка група уз клавирску пратњу Силване Стевановић из ОШ „Вук Караџић“, те Михаило Медан, хармоника и трио Ксенија Нинковић, клавир, Марина Мучибабић и Марија Зиројевић, флаута. Организатори Светосавске академије били су Град Требиње и Црквена општина Требиње.

Двадесет и шестог јануара у Дому културе „Небојша Глоговац“ у Невесињу приређена је Свечана академија посвећена првом српском архиепископу, светитељу, просвјетитељу и утемељивачу српске цркве и државе Светом Сави. Након пригодне бесједе о Светом Сави ђакона Дејана Ивановића изведен је богат културно-умјетнички програм уз учешће ученика невесињских школа и чланова културно умјетничких друштава и удружења. Организатор свечаности била је Општина Не весиње у сарадњи са Црквеном општином и јавним установама Невесиња.

Савиндан се у Билећи обиљежава као крсна слава и Дан општине Билећа, те крсна слава овдашњег Саборног храма, СПКД „Просвејта“ и других установа из области образовања и културе. У храму Светог Саве 27. јануара епископ захумско херцеговачки и приморски Димитрије уз саслужење свештенства и монаштва Епархије и у присуству многобројних вјерника служио је Свету архијерејску литур гију, након чега је улицама Билеће прошла свечана литија. Честитке Билећанима поводом великог празника упутили су Владика Димитрије, начелник општине Билећа Веселин Вујовић, предсједник општине Никшић Марко Ковачевић и други бројни гости. На платоу пред Парохијским домом изведен је пригодан културно-умјетнички програм уз учешће чланова културно-умјетничких друштава Билеће. Наступили су: КУД „Зора Херцеговине“, ГКУД „Владимир Гаћиновић“, Гусларска друштва „Војвода Влатко Вуковић“ и „Војвода Глигор Милићевић“, те ученици основних школа Билеће. Након тога у Дому културе „Јевто Дедијер“ одржана је традиционална Светосавска академија у организацији СПКД „Просвјета“ Билећа. Пригодну бесједу о Светом Сави казивао је потпредсједник СПКД „Просвјета“ проф. Никола Баћевић. На академији су уручена и највећа признања ове општине. На приједлог комисије за награде и признања одлуком Скупштине општине Билећа, највеће признање у категорији заслужних појединаца – Повеља општине Билећа за 2022. годину – додијељена је војводи Славку Алексићу за часан и немјерљив допринос у минулом одбрамбено-отаџбинском рату. Повеља општине Билећа за 2022. годину у категорији заслужних колектива припала је Фондацији „Свети Вукашин“, за испољено добро чинство и пружање помоћи онима којима је најпотребнија. Признање Општине Билећа за најбољег спортисту у 2022. години припало је Стефану Суџуму, фудбалеру ФК „Херцеговац“. Друго мјесто припало је Аријани Бошњак, каратисткињи КК „Херцеговац“ а треће Милици Радовановић, чланици женског фудбалскот клуба „Леотар“. Посебна захвалница Општине Билећа уручена је свештенику Александру Грчићу за ширење братске љубави и слоге, као и за велики допринос у обнови храма Светог Арханђела Михајла у Трновом Долу. У име награђених захвалио се војвода Славко Алексић истакавши да добијено признање посвећује и дијели са својим саборцима и свим борцима са ових простора. У програму Свечане академије уче ствовали су ученици СШЦ „Голуб Куреш“, Етно група „Свети Димитрије“ из Невесиња и солисткиња Лана Самарџић из Билеће. Програм академије водили су проф. Јелена Михић и Лука Поповић. Уочи Савиндана у Галерији СПКД „Просвјета“ у Билећи отворена је прва самостална изложба слика младог академског сликара Јована Алексића из Билеће. Изложбу Алексићевих ли – ковних остварења симболичног назива „Трагање у простору“ отворио је потпредсједник СПКД „Просвјета“ проф. Никола Баћевић. Јован Алексић излагао је на бројним колетквиним изложбама а запажене наступе имао је на више познатих ликовних колонија. Он је 2019. године дипломирао на Академији ликовних умјетности у Требињу и то као најуспјешнији и најталентованији студент класе. Ускоро би требало да оконча мастер студије. Дио Алексићевих ликовних дјела представили смо у једном од претходних бројева нашег часописа.

На Савиндан у Народној библиотеци „Др Љубо Михић“ у Љубињу организован је пригодан програм у оквиру кога је о Светом Сави бесједио проф. Ратомир Ћук, пренијевши снажну поруку да чувамо наш језик и наше писмо, да не заборавимо ко смо и одакле смо потекли и да смо изданци Светог Саве чијом стазом морамо наставити ходати. Била је ово прилика и за промоцију новог, 16. броја часописа „Гласник Љубиња“. О садржају Гласника, који има око 160 страна, говорио је предсједник СПКД „Просвјета“ Љубиње Славољуб Михић. Часопис доноси прилоге бројних аутора од којих се велики број односи на живот и стваралаштво у овој једној од најмањих општина у РС. Одабране текстове из Гласника читали су ученици Љубињске гимназије Ана Медан и Филип Пецељ. У програму су учествовале чланице женске пјевачке групе КУД „Љубиње“ под управом Десе Радић. Издавач часописа и организатор програма било је СПКД „Просвејта“ Љубиње.
Светосавска академија одржана је и у Гацку у Холу СШЦ „Перо Слијепчевић“ а почела је химном Светом Сави у извођењу Хора „Света Јелена Анжујска“. У име организатора учеснике академије – ученике, професоре и госте, поздравили су предсједник Општинског одбора СПКД „Просвјета“ Гацко проф. Радомир Вучковић и директор СШЦ проф. Александар Пуровић. Пригодан рецитал у славу Светог Саве припремили су ученици СШЦ са професорицом Горданом Вуковић. Била је ово и прилика да се уруче награде побједницима овогодишњег конкурса на тему „Светосавље, наша звијезда водиља“, а који је расписао Општински одбор СПКД „Про – свјета“ Гацко. По оцјени жирија најбољи рад написао је ученик Гимназије Огњен Бошковић, друго мјесто припало је Маји Матковић, а треће ученику Основне школе Богдану Матковићу. Уручене су и награде ученицима СШЦ који су у протеклој школској години постигли запажене резултате на такмичењима републичког ранга. Ученици четвртог разреда Гимназије, чији је ментор била проф. Јована Петковић Аћимовић, освојили су прво мјесто на Републичком такмичењу из демократије. Ђорђе Јегдић био је први на Републичком такмичењу из механике а ментор му је била професорица Миланка Окиљевић. Прво мјесто на Републичком такмичењу у одбојци освојила је женска одбојкашка екипа СШЦ чији је тренер био Радан Поповић. Из овдашње основне школе „Свети Сава“ награђена је ученица Викторија Вишњевац за освојено треће мјесто на Републичком такмичењу из вјеронауке. Организатори Светосавске свечаности били су Општински одбор СПКД „Просвјета“, Средњошколски центар „Перо Слијепчевић“ и Црквена општина Гацко.
У Парохијском дому у Берковићима, 29. јануара, одржана је Светосавка академија. У програму су учествовали и полазници Дјечијег вртића „Света новомученица Милица – дете“, ученици Основне школе „Његош“ и Црквени хор Берковића. Уручене су и награде за најбоље пристигле радове на конкурс поводом Савиндана. Организатори Светосавске академије били су СПКД „Просвјета“, Народна библиотека Берковићи, Парохија дабарска, уз покровитељство Општине Берковићи.
Светосавка академија одржана је и у Владичанском двору у Мостару. Свечаност у част Светог Саве традиционално организују Градски одбор СПКД „Просвјета“ Мостар и Српска православна црквена општина Мостар. У програму су учествовали ученици „Просвјетине школе српског језика, историје и културе“ из Мостара, „Просвјетин“ Дјечији хор „Алекса“ Мостар, те дјеца која похађају православну вјеронауку, а живе у долини Неретве. Бесједу о Светом Сави казивао је архијерејски намјесник мостарско-невесињски, јереј Марко Гојачић. Предсједник СПКД „Просвјета“ Градски одбор Мостар Сања Бјелица -Шаговновић истакла је да „Просвјета“ и Црквена општина Мостар од 2009. године организују Светосавску академију те да је први пут Светосавска академија у граду на Неретви одржана далеке 1883. године уз ангажовање Алексе Шантића. „И ми у Мостару настојимо да чувамо наш језик, вјеру и културу. Српска дјеца у долини Неретве немају могућност да похађају наставу на свом језику али се кроз ‘Просвјетину’ школу вриједно учи и ради и његује српска култура и језик“, рекла је уз остало Бјелица-Шаговновић. О томе шта су научили похађајући „Просвјетину“ школу њени полазници показали су и овог пута, а о њеном значају казивали су ученици Марта Бјелогрлић и Урош Боровчанин. На Светосавској академији у Мостару међу великим бројем посјетилаца били су и генерални конзул Србије у Мостару Васо Гујић и замјеник предсједника Градског вијећа Мостара Велибор Миливојевић.

Светосавка академија одржана је и у Владичанском двору у Мостару. Свечаност у част Светог Саве традиционално организују Градски одбор СПКД „Просвјета“ Мостар и Српска православна црквена општина Мостар. У програму су учествовали ученици „Просвјетине школе српског језика, историје и културе“ из Мостара, „Просвјетин“ Дјечији хор „Алекса“ Мостар, те дјеца која похађају православну вјеронауку, а живе у долини Неретве. Бесједу о Светом Сави казивао је архијерејски намјесник мостарско-невесињски, јереј Марко Гојачић. Предсједник СПКД „Просвјета“ Градски одбор Мостар Сања Бјелица -Шаговновић истакла је да „Просвјета“ и Црквена општина Мостар од 2009. године организују Светосавску академију те да је први пут Светосавска академија у граду на Неретви одржана далеке 1883. године уз ангажовање Алексе Шантића. „И ми у Мостару настојимо да чувамо наш језик, вјеру и културу. Српска дјеца у долини Неретве немају могућност да похађају наставу на свом језику али се кроз ‘Просвјетину’ школу вриједно учи и ради и његује српска култура и језик“, рекла је уз остало Бјелица-Шаговновић. О томе шта су научили похађајући „Просвјетину“ школу њени полазници показали су и овог пута, а о њеном значају казивали су ученици Марта Бјелогрлић и Урош Боровчанин. На Светосавској академији у Мостару међу великим бројем посјетилаца били су и генерални конзул Србије у Мостару Васо Гујић и замјеник предсједника Градског вијећа Мостара Велибор Миливојевић.

формирање збирки Музеја Херцеговине у Требињу од 1952. године, када је основан као Завичајни музеј Требиње, па до данашњег дана, када има статус матичне музејске установе за простор источне и Старе Херцеговине. Изложбом су обухваћена сва одељења – археолошко, етнолошко, природњачко, историјско, одјељење историје умјетности, одјељење за библиотечку и издавачку дјелатност и одјељење за образовно-педагошки и пропагандни рад. Представљени су и експонати који нису излагани до сад, о чему је говорила директор Музеја Херцеговине Ивана Грујић, подсјећајући на изузетне резултате које у свом раду постиже ова установа. Начелник Одељења за заштиту културног насљеђа ресорног министарства РС Милица Котур истакла је да је Музеј Херцеговине једна од најрепрезентативнијих установа културе у Репбулици Српској. Изложбу је отворио предсједник Скупштине Града Требиња Драгослав Бањак наглашавајући да је развој музејске дјелатности у Требињу везан за пројекат „Требиње – град културе“, чији је утемељивач пјесник Јован Дучић.
У културном центру у Требињу 16. фебруара отворена је изложба графичких рјешења из кампање „Читајмо заједно“, коју је покренуло Министарство просвјете и културе Републике Српске. На основу конкурса кога је расписало Министарство, у сарадњи са Академијом умјетности у Бањалуци и Академијом ликовних умјетности у Требињу, изабрано је дванаест графичких радова студената из Требиња и Бањалуке који су доставили графичка рјешења плаката са илустрованим приказом свих слова ћириличног писма. Отварајући изложбу, Тања Ђаковић, помоћник министра просвјете и културе РС је истакла да ово министарство од 2017. године спроводи кампању „Читајмо заједно“ чији је циљ популаризација књижевности, издаваштва, културе читања и афирмација домаћих младих аутора. Сарита Вујковић, директор Музеја савремене умјетности РС нагласила је да је важно да се у оквиру оваквих кампања промовише ћирилично писмо, али и да се успоставља сарадња академија из Бањалуке и Требиња. Са Академије ликовних умјетности у Требињу, изабрани су студенти који су радили под менторством проф. Игора Дутине и Милице Самарџић: Исидора Аћимовић, Саша Пешикан и Теодора Бауковић. Професор Дутина је истакао да је овај пројекат ресорног министарства корак у правом смјеру да се ради на промоцији нашег писма а слиједићи корак би био да се осмисле нови фонтови како би се допринјело употреби ћирилице као свакодневном писму у комуникацији.
Другог марта у дворани Музичке школе у Требињу одржан је концерт извођача класичне музике из Црне Горе – пијанисте Иване Пешић и Иванке Мухадиновић, флаута. Ријеч је о професорима у Музичкој школи „Дара Чокорило“ у Никшићу. На програму су била дјела Тактакшилија, Шуберта и Тафанела. Ивана Пешић је магистар камерне музике, освојила је бројне награде на међународним такмичењима у Србији и Италији а наступа и као члан клавирског дуа „Tra noi“, који одржава концерте широм региона. Иванка Мухадиновић завршава мастер студије на Академији умјетности у Новом Саду а имала је бројне концерте као солитса, оркестарски и камерни музичар. Концерт Пешићеве и Мухадиновићеве један је у низу концерата који су наишли на одличан пријем публике. То су показали наступи у Никшићу, Котору и у другим мјестима.
Трећег марта у Дому културе у Гацку отворена је изложба слика, акварела, мозаика и скулптура насталих на прошлогодишњјој Међународној умјетничкој колонији „Коло“ у Требињу, чиме је почела изожбена сезона у Културно-спортском центру Гацко. У холу Дома културе представљано је 25 ликовних остварења деветнаест умјетника који су учествовали на 7. сазиву Међународне умјетничке колоније „Коло“ 2022. године. Међу изложеним радовима су и дјела академских умјетница из Гацка Тање Пикуле и Јелене Глоговац Савић која је и свечано отворила изложбу. Учеснике овог културног догађаја поздравили су Мира Копривица, директор Јавне устнаове Културно-спортски центар Гацко и селектор Колоније „Коло“ Дражен Милић. Милић је најавио скоро представљање бројних дјела насталих у раду Колоније у протеклих седам година (40 слика и 7 скулптура) у Београду, Новом Саду и Нишу.
У просторијама Народне билиотеке „Владимир Гаћиновић“ у Билећи 9. марта 2023. године одржан је традиционални програм под називом „Ми волимо књигу“. И овом приликом колектив Библиотеке наградио је највредније читаоце у 2022. години у различитим узрасним категоријама (предшколци, основци, пензионери, остали читаоци). Диплому симболичног наслова „Ми волимо књигу“ и пригодне награде добили су: Аника Бјелица, Наташа Хрњаз, Данка Мићуновић и Новица Дутина. „Ово је традиционална манифестација у којој награђујемо наше највредније читаоце. Пригодне поклоне и признања обезбиједили смо уз помоћ Кредитног друштва „Микрофин“ Билећа и Винарије „Аћимовић“ Требиње. Осим тога „Микрофин“ нам је донирао и значајан број књига за Библиотеку а ријеч је о најновијим насловима које читаоци највише траже“ – нагласила је уручујући награде директорица Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“ Сања Бошковић. У име награђених читалаца на поклонима и признањима захвалио се Новица Дутина (Највреднији читалац из категорије пензионера).
Тродневном манифестацијом „Сјећање на владику Атанасија“ Епархија захумско-херцеговачка и приморска и њена новоустановљена Задужбина владике Атанасија обиљежили су двогодишњицу од упокојења духовног пастира Херцеговине. У позоришној сали Културног центра у Требињу три вечери (од 9. до 11. марта) о владици Атанасију, сусретима са њим, улози коју је имао у њиховом духовном израстању – говорили су његови савременици, пријатељи и духовни сапутници: од равног Баната који му је био прва епископија, до вихором рата захваћене Херцеговине гдје је разбуктао огањ духовне обнове, преко Косова и Метохије са чијим је народом једнако састрадавао, до Атоса и Атине гдје је био и посвећен ученик и цијењен учитељ па још дање до Свете земље, у коју је ишао – као да долази на своје. Манифестација је почела отварањем изложбе архивске грађе под називом „Архива и библиотека епископа Атанасија Јевтића 1938-2021“ у Галерији Културног центра. На отварању изложбе градоначелник Требиња Мирко Ћурић је истакао да је владика Атанасије свом народу био све – духовни отац, пастир, пријатељ, учитељ, сабрат и неко ко се даноноћно молио за своје Херцеговце, посебно када је било најтеже. У оквиру једне од сесија а под називом „Знак препоречни“ сјећања на владику Атанасија казивали су епископ Рашко-призренски Теодосије, свештеници Милован Глоговац и Благота Васиљевић и директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић. У Требињу је промовисана и књига „Од Омеге до Алфе“ – збирка предавања владике Атанасија из времена прије него што је постао епископ. Дани сјећања на владику Атанасија били су прилика и за пред – стављање другог тома Монографије „Историја Епархије захумско-херцеговачке и приморске“. У Музеју Херцеговине отворена је и изложба слика чланова умјет ничке групе „ОХРА“ под називом „Слике из подземља: ликови Достојевског“ – ликовни омаж 200-годишњици рођења Фјодора Михајловича Достојевског…
Осамнаестог марта у Требињу је одржана „Четврта смотра фолклорних ансамбала ветерана – Требиње 2023.“, у организацији Градског КУД „АЛАТСвислајон“. Наступило је 520 учесника из двадесетак фолклорних ансамбала Републике Српске, Србије, Црне Горе и Италије. Сабор из године у годину окупља све више учесника и један је од значајних сегмената у укупној туристичкој понуди града под Леотаром. Предсједник Граског КУД „АЛАТ-Свислајон“ Требиње Неђељко Ламбета истакао је да се већ традиционално у марту одржава сусрет фолклорних ансамабала ветерана и да их је сваке године све више. За представнике свих друштава учесника Четврте смотре фолклорних друштава ветерана у градској управи Требиња организован је пријем на коме је градоначелник Требиња Мирко Ћурић поздравио одржавање овавке манифестације и захвалио домаћинима који су се потрудили да се сви учесници осјећају као код своје куће.
У популарној и веома слушаној емисији из културе „Благо Цара Радована“ Радио Требиња 18. марта на импресиван начин представљен је 76. број часописа за књижевност и културу „Нова Зора“. О садржају овог броја кроз разговор са уредницом и водитељком емисије, врсном требињском новинарком Влатком Мусић казивао је члан редакције „Нове Зоре“ проф. Лазар Гњато. Он је нагласио да и у овом броју пишу угледни књижевници, научни радници, професори, новинари, књижевни, ликовни и музички критичари са простора Републике Српске, Србије, Црне Горе и шире. Посебно је нагласио значај сталне рубрике „Културна дешавања у Источној Херцеговини“ којој је од 1-76. броја уступљено 1290 страница, а на којима је дат преглед 2.275 културних збивања у граду Требињу, општинама Билећа, Љубиње, Невесиње, Гацко, Берковићи и Мостар (издавачки подухвати, културне манифестације, књижевне вечери, позоришне и филмске представе, концерти, изложбе, обиљежавање значајних датума из наше историје, светковине и активности наше СПЦ, итд.), чиме се може похвалити мало који часопис код нас и шире. Садржај ове рубрике, подвукао је Гњато, значајан је сегмент историје развоја културе у овом дијелу Републике Српске. Гњато је наговијестио скоре промоције „Нове Зоре“ у Београду, Новом Саду, те у источној Хрцеговини, посебно у вријеме одржавања Ћоровићевих сусрета историчара у Гацку и прозних писаца у Билећи. Покретачи и издавачи „Нове Зоре“ су Одбори СПКД „Просвјете“ у Билећи и Гацку.
Поводом Свјетског дана поезије, а у част првог дана прољећа, 21. марта, Народна библиотека „Владимир Гаћиновић“ и Основна школа „Петар II Петровић Његош“ припремили су културно-умјетнички програм под називом „Прољећни стих“. На сцени Дома културе „Јевто Дедијер“ у Билећи у једночасовном програму рецитоване су најљепше пјесме посвећене прољећу уз извођење плесних тачака чија је кореографија инспирисана љепотом прољећа. „На сцени се нашло око стотину ученика. Исказали су радост доласку прољећа говорећи стихове најљепших пјесама и плесали. Циљ нам је да и на овај начин дјеци приближимо нашу Библиотеку, позовемо на дружење са књигом како би више читали и лијепо говорили, истовремено да разбијемо трему од јавног наступа“, казала је Сања Бошковић, директорица Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“. Директор Основне школе „Петар II Петровић Његош“ Миодраг Парежанин истакао је да је програм „Прољећни стих“, који је одушевио публику, резултат сарадње школе и Библиотеке која се иначе успјешно одвија у различитим сегментима активности.
У Парохијском дому у Гацку најљепшим стиховима обиљежен је Свјетски дан поезије и почетак прољећа. Својим пјесничким остварењима представили су се пјесници из Гацка, Требиња и Љубиња: Сузана Љепава, Десанка Радић, Драгица Ивановић, Сретен Видаковић и Јован Делић, аутори стихова добро познатих широј публици, а наступио је и млади пјесник Борис Вуковић. Стихове непролазне вриједности домаће и свјетске лирике казивале су ученице Средњошколског центра „Перо Слијепчевић“ Јелена Тепавчевић и Катарина Говедарица. Музичким акордима вече је обогатила Бојана Радмиловић. Организатори ове, иначе традиционалне пјес – ничке вечери, били су СПКД „Просвјета“ и КСЦ Гацко.
Двадесет и трећег марта Црквени хор „Свети Василије Острошки и Тврдошки“ Требиње представио се цјеловечерњим концертом на манифестацији „Дани хришћанске културе 2023“ у Дубровнику, у Цркви Светог Благовјештења. На програму је било 13 композиција српских и руских композитора. Пред препуним храмом Хор је извео два блока са духовном и световном музиком. Хором је дириговала мр Јована Марић. Концерту, који је наишао на топао пријем публике, присуствовали су и протојереји ставрофори Владан Парић, Стеван Ковачевић, Славко Зорица и Милан Бужанин, те бројни представници католичке вјерске заједнице, међу којима и дубровачки бискуп, монсињор Роко Гласновић и викар дубровачке бискупије дон Ивица Перван. Учеснике коцнерта поздравио је свештеник Српске православне цркве Светог Благовјештења у Дубровнику Мирослав Бошковић, истичући значај манифестације на плану међусобног уважавања православне и католичке вјерске заједнице у овом граду. У паузи концерта, о историјату хора бесједио је протојереј-ставрофор Дражен Тупањанин. Учесницима концерта обратио се и генерални викар Дубровачке бискупије дон Ивица Перван уз захвалност извођачима на изузетном концерту.
У Музеју Херцеговине у Требињу 6. априла 2023. године отворена је изложба „Под златним и плавим небом: иконе грчких мајстора од 15. до 19. вијека у Народном музеју Србије“. Изложбу је отворила министар просвјете и културе РС Жељка Стојичић и истакла да је ова изложба резултат добре сарадње и на културном нивоу и Републике Српске и Народног музеја Србије и Музеја Херцеговине. Бојана Борић Брешковић, директор Народног музеја Србије у Београду истакла је задовољство што се једна оваква изложба представља баш у Требињу и његовој значајној институцији културе – Музеју Херцетовине. Учесике отварања изложбе позравила је и директор Музеја Херцеговине Ивана Грујић. Наглашено је да је ово први пут да ова изложба гостује ван граница Републике Србије.
У просторијама Народне библиотеке „Др Љубо Михић“ у Љубињу 10. јануара отворена је прва самостална изложба графика 23-годишње Љубинке Андрее Круљ, студентице четврте године Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци. Изложено је двадесетак радова у техникама дубоке штампе, бакрописи и акватинта. У посљедњих неколико година Адреа Круљ учествовала је на бројним колективним изложбама од којих највише у Београду, Чачку и Ријеци, те румунским градовима Плоештију и Темишвару. Андреа је изразила задовољство пријемом њених остварења међу љубитељима ликовног стваралаштва у родном граду. Био је ово уједно и први културни догађај у Љубињу у новој 2023. години.
„Дучићев дан“ био је много више од светковине поезије. Манифестација која се по традицији у родном граду Јована Дучића организује око Благовијести, на дан пјесниковог упокојења – ове године била је у знаку 80. годишњице од његовог одласка – у пјесничку бесмртност. Богат и разноврстан програм који су приредили домаћини а увеличали гости – умјетници, научни и културни радници са ширег културног простора нашег народа, учинио је ове Благовијести – и својеврсним прољећним празником културе. У сарадњи са Институтом за књижевност и уметност из Београда приређен је још један научни скуп у оквиру истраживачког пројекта „Смена поетичких парадигми у српској књижевности 20. века – национални и европски контекст“, а представљен је и зборник радова са прошлогодишњег скупа, већ четрнаести из едиције поетичких истраживања који је реализован у коиздаваштву са Градом Требиње и „Дучићевим вечерима поезије“. Централни програм манифестације „Вече лауреата“ био је посвећен дјелу недавно преминулом пјеснику Рајку Петровом Ногу. Свечану академију „Вече лауреата“, у Културном центру, отворио је градоначелник Требиња и предсједник Савјета „Дучићевих вечери поезије“ Мирко Ћурић, истакавши да је ово програм када се враћамо неким од ранијих добитника „Дучићеве награде“, те да кроз њихово дјело, најпотпуније, а и на сасвим посебан начин проговара Дучић. „Вечерашња акдемија посвећена је поезији Рајка Петрова Нога, великог пјесника и великог Херцеговца, који је волио Требиње, а који нас је напустио подкрај прошле године. За њега је Херцеговина била колијевка пуна благородног сјемена и земаљског праха“, нагласио је Ћурић. О Рајку Петрову Ногу бесједио је и његов пријатељ, земљак и пјеснички сапутник Ђорђо Сладоје указујући на величину и снагу његове пјесничке ријечи, додајући да је Рајко Петров Ного стигао до самих врхова српске поезије, што представља истински духовни и стваралачки подвиг. У културно-умјетничком програму Свечане академије „Вече лаурета“ одржане под називом „Није све пропало кад пропало све је“ учествовали су: Хор „Трибуниа“ из Требиња, браћа Теофиловићи – вокални дует из Београда, Вјера Мујовић и Иван Томић, глуцми Народног позоришта из Београда, Марко Калајановић – солиста Опере Српског народног позоришта из Новог Сада, Невена Живкоивћ – пијаниста народног позоришта из Београда, и Исидора Милојевић, кантаутор из Котора. Прољетна светковина у славу Дучића почела је отварањем научног скупа „Поезија и поетика Лазе Костића“ којим је обиљежен и мали јубилеј – деценија и по плодне сарадње Дучићевог Требиња и Института за књижевност и уметност из Београда. Своје радове о песничком великану српског романтизма и зачетнику модерне српске поезије, у сали Скупштине града, у два дана трајања представило је двадесетак научних радника, од укупно 30 аутора колико ће бити заступљено у петнаестом и до сад најбољем зборнику из едиције поетичких истраживања, од када на овом послу заједно раде Град Требиње и Институт. На сарадњи се захвлила уредник научног скупа и будућег зборника и у име Института др Светлана Шеатовић.
У оквиру „Дучићевог дана“ у Музеју Херцеговине у Требињу промовисан је зборник радова „Мир, традиција и симбол у поезији Милоша Црњанског“. О зборнику и његовом настајању говорили су проф. др Јован Делић и др Светлана Шеатовић. Овај Зборник садржи 22 научна рада, који су распоређени у шест тематских цјелина. У Музеју Херцеговине промовисана је и Монографија Српске академије наука и уметности „Јован Дучић – песник и дипломата“ која садржи шест књига. Монографија је настала поводом 2021. године која је у САНУ проглашена Дучићевом годином. Проф. др Јован Делић је нагласио да ова колективна моногра – фија превазилази све што је написано о Јовану Дучићу. Према његовим ријечима од великог значаја је и књига „О трагању за новим“ која је каталог о Дучићу, али превазилази природу и домете каталога а дјело је академика Злате Бојовић. Програм „Дучићевог дана“ обогаћен је и Ревијом народних ношњи из фундуса ГКУД „АЛАТ – Свислајон“ Требиње, на којој су чланице овог друштва представиле више од двадесетак женских народних ношњи из Херцеговине, као и земаља западног Балкана. Ревија је одржана у Музеју Херцеговине. У Културном центру Требиње отворена је изложба видео радова требињског умјетника Игора Бошњака „Будућност се понавља више него историја“. Приређивачи изложбе су Музеј савремене умјетности РС и Културни центар Требиње. Отварајући изложбу, градоначелник Требиња Мирко Ћурић рекао је да је Игор Бошњак умјетник који је своје референце стекао изузетним талентом и радом у галеријама региона али и свијета. Директор Музеја савремене умјетности РС Сарита Вујковић је нагласила да је ова установа Игора Бошњака предложила за учешће на Венецијанском бијеналу. На „Дучићев дан“, 7. априла, у Херцеговачкој Грачаници служени су архијерејска литургија и помен Јовану Дучићу.
Осмог априла у великој дворани Дома културе „Јевто Дедијер“ у Билећи Тамбурашки оркестар Српског културно-умјетничког друштва „Др Младен Стојановић“ из Приједора приредило је изванредан концерт. Билећка публика уживала је у богатом репертоару на којем су се нашле композиције класичне, народне, тамбурашке и филмске музике. Десет чланова оркестра са вокалном солисткињом Аном Марковић одушевило је публику. „Традиција нашег Друштва је веома дуга а тамбурашка музика у Приједору нарочито је заживјела у шездесетим годинама прошлог вијека. Захваљујући великом залагању, прије свега љубави према музици, данас смо ту гдје јесмо. Први пут смо у Билећи, али сигурно ћемо се вратити, јер је ово заиста лијеп град са дивним људима и добрим домаћинима“, рекао је Небојша Алексић, секретар Друштва и члан тамбурашког оркестра. СКУД „Др Младен Стојановић“ је настављач традиције Српског пјевачког друштва „Вила“, једног од најстаријих културно-умјетничких друштава на нашим просторима, основаног у Приједору 1885. године.
У препуним храмовима и породичним домовина на подручју цијеле Епархије захумско-херцеговачке и приморске на најљепши начин прослављено је Васкрсење Христово, уз молитве, појања и обавезна васкршња јаја. Епископ захумско-херце говачки и приморски Димитрије у Требињу и више других храмова Херцеговине служио је Свету архијерејску литургију. Васкршњу поноћну литургију владика Димитрије служио је у Старој цркви у Мостару. Фондација „Свети Вукашин“ која такође дјелује при Епархији поводом Васкршњих празника испољила је своју активност кроз помоћ социјално најугроженијим породицама. Овим поводом одржано је више културно-умјетничких програма. У Галерији Центра за културу „Небојша Глоговац“ у Невесињу одржан је Васкршњи концерт „Виолинска променада“ виолинисткиње Наталије Тодоровић у сарадњи са пијанистом Владом Данићем. Импресивно извођење класничних и савремених композиција на виолини Наталије Тодоровић одушевило је публику, док је Владо Данић својим клавирским вјештинама дао посебну чар овом концерту. Концерт умјетника из Бањалуке одржан је у оквиру турнеје „Виолинска променада“ по градовима БиХ.
Двадесет и четвртог априла у Дому културе „Јевто Дедијер“ у Билећи одржана је промоција књиге Кад дођем у Београд књижевника и новинара из Билеће Шћепана Алексића. Тиме је дат допринос обиљежавању Свјетског дана књиге и ауторских права. Књига је сабрала 51 од њих 100 прича које је аутор објавио у „Гласу Требиња“ у протеклих неколико година. Објављивањем ове књиге, крајем прошле године, „Глас Требиња“ обиљежио је седамдесет година од свог постојања и непрекидног излажења. О књизи и аутору говорио је добар познавалац Алексићевог дјела професор књижевности из Љубиња Ратомир Ћук. „Ово је двострука прича о Херцеговини и Херцеговцима. Алексић пише о нама што смо остали и онима који су отишли. Чини ми се да је остао неопредијељен и не може са сигурношћу да каже који су боље прошли. Анализирао сам приче објављене у књизи и у њих 47 већ прва реченица почиње са Херцеговина или Херцеговац“, рекао је профсор Ћук. О плодном Алексићевом стваралаштву и бројним наградама и признањима која је за своја остварења добио у РС и Србији учесници промоције сазнали су и из колажног разговора који је са њим на занимљив начин водила библиотекарка Ирена Дунђер. Поздрављајући учеснике промоције у име организатора Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“ директор ове установе Сања Бошковић нагласила је да су књиге Шћепана Алексића веома цијењене и од читалаца Библиотеке веома тражене. „Све моје књиге говоре о Херцеговини и Херцеговцима, то је од самог почетка била и остала моја тема. Уосталом сваки писац пише о ономе што најбоље познаје и што га окружује. Уосталом Херцеговина је земља приче, великих усмених казивача и врсних писаца. Надам се да ће се приче из књиге Кад дођем у Београд свидјети и оним овдје и онима који су отишли широм свијета“, казао је Алексић, најављујући скори излазак из штампе неких од нових књижевних остварења. Након прве промоције у Требињу књига Кад дођем у Београд представљена је и у Љубињу, Берковићима и Невесињу. Књига је изашла у издању ЈУ „Центар за информисање и образовање“ у Требињу.
У Галерији Центра за културу „Небојша Глоговац“ у Невесињу, 24. априла, одржано је Вече љубитеља књиге и писане ријечи, а поводом Свјетског дана књиге и ауторских права. Посјетиоци су имали прилику да чују занимљива предавања о књизи, библиотекарству, очувању српског језика и ћирилице, затим о писаним изворима и штампаријама на српском простору, као и о значају ауторских права. У име домаћина Народне библиотеке Невесиње, присутне је подзравила професорица српског језика и књижевности и дугогодишњи радник у Народној билиотеци Невесиње Љиља Ивезић. Предавање су одрлжали и професорица српског јеика и књижевности у СШЦ „Алекса Шантић“ Мила Тројановић Гашић и директор Народне библиотеке Невесиње Синиша Килибарда. Килибарда је поводом Свјетског дана књиге уручио награде најактивнијим читаоцима Народне билиотеке у овом граду за 2022. годину. Награду за највише прочитаних књига од основаца добила је Хелена Вуковић а у категорији средњошколаца и студената Јована Радић. Награду је добио и пензионер Десимир Шешлија а из групе осталих читалаца Јелена Кљакић.
У Дому младих Требиња 24. априла свечано је отворен 13. Фестивал дјечијих представа на коме су се у неколико дана трајања најмлађој требињској публици представила позоришта из Никшића, Зенице, Осијека и Требиња. Фестивал је отворила начелник Одјељења за културу Града Требиња Слађана Скочајић. Након свечаног отварања, одиграна је представа „Занати“ Дјечијег позоришта Станковић из Никшића, познатог као Шанта Панта. Другог дана смотре изведена је представа „Авантуре малог Звјездана“, Босанског народног позоришта из Зенице. Услиједило је извођење представе Академије луткарства из Осијека под називом „Туња“. Посљедњег дана фестивала представила се Културна сцена „Мале ствари“ Требиње са представом „Пут до чаролије“. Током трајања Фестивала отворена је изложба радова најмлађих Требињаца. Водитељ програма Фестивала био је Дарко Куртовић.
Првог маја у Владичанском двору у Мостару одржана је свечаност на којој су уручене стипендије и награде СПКД „Просвјета“ за 175 ученика и студената са подручја Херцеговине. Учеснике свечаности поздравио је владика Захумскохерцеговачки и приморски Димитрије пожелевши им много успјеха током школовања и животу уопште. „Просвјетину“ стипендију у школској и академској 2022/2023. години добило је 39 ученика од 6. до 9. разреда основне школе, 36 средњошколаца и 68 студената. Седамнаест ученика и студената из цијеле Херцеговине добило је награде за школовање. Предсједница СПКД „Просвјета“ Мостар Сања Бјелица Шаговновић казала је да се седму годину заредом додјељује „Просвјетина“ стипендија „Владимир Ћоровић“, те да је ове године захваљујући донаторима додијељен највећи број од када је програм додјеле стипендија 2016. обновљен. Донаторе и стипендисте поздравио је старјешина Саборне цркве Свете Тројице у Мостару Душко Којић. Учесницима ове лијепе свечаности обратили су се у име донатора Марко Хинић, те Билећанин бивши стипендиста који је најмлађи доктор медицине у РС Сава Милојевић, захваливши се „Просвјети“ и донаторима на залагању да помогну у школовању младости Херцеговине. Честитке награђеним упутио је и предсједник Организационог одбора „Просвјетине“ стипендије Славко Андријевић. Свечаној подјели стипендија и награда присуствовао је и генерални конзул Републике Србије у Мостару Васо Гујић, те велики број стипендиста и гостију У програму свечаности наступила је етно-група „Соминда“ из Невесиња.
У Дому културе „Јевто Дедијер“ у Билећи 3. маја Омладинско позориште из Билеће премијерно је извело представу „Много буке око свачега“, по тексту Јована Марића, а у режији књижевника из Билеће Бојана Милидраговића. Према ријечима режисера представа се бави одрастањем тинејџера, проблемима и изазовима са којима се они сусрећу, али и односу младих према друштвеним токовима и савременим друштвеним феноменима. „Иако је у основи комедија, шаље значајну поруку о многим облицима насиља којима смо нажалост и данас свједоци.“ Своје глумачко умијеће у представи су показали ученици билећке Гимназије: Милош Милићевић, Гојко Самарџић, Јана Радовановић, Лана Самарџић, Милош Шешлија, Александар Јокановић, Мирко Капетинић и Дејан Радовановић. Најављено је учешће ове представе у ревијалном дијелу овогодишњег јулског програма Фестивала Фестивала у Требињу. Продуценти представе „Много буке око свачега“ су Удружење „Ехо“ и Дом културе „Јевто Дедијер“ Билећа.

У источној Херцеговини свечано је прослављен празник Светог Василија Острошког и Тврдошког Чудотворца, 12. маја. Велики празник обиљежен је богослужењима у храмовима епархије, те пригодним културно-умјетничким програмом у оквиру четвородневне манифестације „Дани Светог Василија“ у Требињу, који у славу једног од најпоштованијих наших светитеља другу годину заредом организује Епархија захумско-херцеговачка и приморкса и Град Требиње. Манифестацију је отворила вече традиционлних пјесама и игара из Херцеговине у позоришној сали Културног центра, под називом „Свети Василије – светитељ из народа“. Изворно стваралаштво предтавили су: Црквени хор „Свети Василије Острошки и Тврдошки“, ученици основне школе „Свети Василије Острошки и Тврдошки“, пјевачке групе „Камен на камену“, „Јасен“, „Нагоркиње“ и „Љубињски звуци“, Градски КУД „Алат“ и народни гуслар Митар Вишњић. На отварању манифестације учеснике су поздравили владика Захумско-херцеговачки и приморски Димитрије и градоначелник Требиња Мирко Ћурић. У Мркоњићима код Требиња 12. маја, одржана је света архијерејска литургија коју је служио владика Димитрије уз саслужење свештенства и сестринства Манастира Мркоњићи. Свечаност у Мркоњићима овог пута имала је посебно значење јер се вјерни народ могао поклонити моштима светитељеве мајке Ане које су пложене у кивот Манастира Светог Василија. Од активности органи – зованих у оквиру „Дана Светог Василија“ издвајамо изложбу слика – 19 уља на платну академског сликара и ликовног педагога из Београда Здравка Вајагића. Изложба је отворена у Галерији Културног центра у Требињу у сарадњи са Културно образовним центром у Новом Граду и Музејом Козаре у Приједору из умјетникова два легата којима је Вајагић даровао поменуте установе. Изложбу је отворио директор Културног центра Требиње Миљан Вуковић.

Поводом 88 година од оснивања ГКУД „Владимир Гаћиновић“ Билећа 14. маја организовао је Сабор фолклора у великој дворани Дома културе „Јевто Дедијер“ у Билећи. Уз домаћина Сабора у програму су учествовали: КУД „Зора Херцеговине“ Билећа, ГКУД „Алат Свислајон“ Требиње, КУД „Мост“ Братунац и КУД „Владо Томановић“ Сечањ. Љепотом игре и пјесме представило се око 250 чланова поменутих друштава у ноћи за незаборав. Они су показали да су достојни чувари традиције и обичаја српског народа. Небојша Роган, предсједник ГКУД „Владимир Гаћиновић„са задовољством је истакао да су овом приликом потписане Повеље о братимљењу са Друштвима из Сечња, Братунца и Требиња у знак дугогодишње одличне сарадње и пријатељства. Програм Сабора водила је новинарка Сања Бошковић.
У Позоришној дворани Културног центра Требиње, 20. маја, одржан је Годишњи концерт ученика и професора Музичке школе Требиње. Једночасовним програмом публици су се представили хорови припремног разреда основне и средње школе, оркестри хармоника и виолина, камерна музика и солисти – са седам одсјека ове образовне установе: клавира, хармонике, гитаре, флауте, виолончела, виоле и виолине – укупно 120 учесника. Директор Музичке школе Требиње Душанка Бабић нагласила је да су у овој школској години ученици и професори остварили одличне резултате. То је показало и учешће на републичком и пет међународних такмичења на којима је освојено 45 награда. Она је исталка да је недавно на иницијативу школе одржано прво пијанистичко такмичење „Trebinje classic“ у коме је учестовало 170 такмичара из региона. То нам је поред осталог омогућила и набавка клавира „Стенвеј енд санс“. На 29. Републичком такмичењу, у апсолутној категорији великих мјешовитих хорова, Хор требињске средње музичке школе освојио је прву награду са 95 бодова. Дио тог програма изведен је и овом приликом. Хором је диритовао Милисав Сукоњица.
Низом свечаности Општина Невесиње и Саборни храм Вазнесења Господњег обиљежили су крсну славу Спасовдан, 25. маја. Након свете архијерејске литургије у храму Вазнесења Господњег, коју је служио владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, градским улицама прошла је свечана литија. Ломљење славског колача и славски обред обављени су у порти Саборног храма. Честитке суграђанима и свештенству упутио је начелник општине Миленко Авдаловић. Славу су честитали и владика Димитрије, те изасланик председника Србије Александра Вучића, Адам Шукало. Поводом Спасовдана највеће општинско признање – Повеља општине Невесиње, додијељена је предсједнику Србије Александру Вучићу за изузетан допринос развоју општине Невесиње приликом додјеле донаторских сред – става. Повељу је преузео изасланик Адам Шукало. Друго у рангу општинско признање, Плакета „Свети Димитрије“ додијељена је предузећима „Мраз“ и „Појужи – на пром“ и СЗР ПВЦ браварија „Голд“ за допринос привредном развоју општине Невесиње и отварање нових радних мјеста. Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић уручио је и девет захвалница пољопривредним произвођачима, хума – нитарцима, спортистима и спортским радницима који су у својим областима постигли запажене резултате. То су Мирослав Глоговац, Веселин Радић, Срећо Булајић, Миле Куљић, Јана Ђерић, Амар Чавчић, Драго Таминџија и активисти хуманитарних пројеката „Српска кућа“ и „Са Тамаром у акцији“. Честитке Невесињцима поводом великог празника упутили су и предсједник Републике Српске Милорад Додик и предсједавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић и зажељели нове искораке у свестраном развоју општине и њеног становништва. Поводом Спасовдана у Музичкој школи „Свети Роман Мелод“ у Невесињу одржан је концерт класичне и народне музике уз наступ хора и матураната ове школе.
Двадесет и седмог маја изложбом мозаика београдске умјетнице Љиљане Ривић, под називом „Између мора и неба“ у Требињу је почела осма по реду Међународна умјетничка колонија „Коло“. Селектор Колоније Дражен Милић је истакао да ове године колонија окупља 17 умјетника, 12 гостујућих и 5 домаћих, од Требиња преко региона, до Велике Британије, а изложба Ривићеве представља праву увертиру у ново дружење. Колонију је отворио предсједник Скупштине Града Требиња Драгослав Бањак наглашавајући да рад Колоније представља увод у туристичку сезону и „Требињско културно љето“. Свечаност отварања умјетничке колоније „Коло“ увеличао је наступ Мјешовитог хора „Трибуниа“ под управом Александре Рајковић. Изложбом радова 17 умјетника из БиХ, Србије, Црне Горе и Велике Британије 31. маја у просторијама Културног центра свечано је затворена осма Међународна ликовна колонија „Коло“. За овогодишњег побједника изабран је академски сликар из Београда Вељко Ђурђевић и његовом изложбом ће наредне године бити отворена Девета ликовна колонија „Коло“. „Од 17 умјетника настало је 30 радова на колонији ове године. Није само техника уље на платну, имамо и скулптуре, зидну креамику, и по богатству материјала којима је рађено мислим да је ово једна од најбољих Колонија до сада“, рекао је селектор Колоније „Коло“ Дражен Милић. Замјеник градоначелника Требиња Дражен Бошковић захвалио се свим учесницима и организаторима овог вриједног културно догађаја. У оквиру Међународне ликовне колоније „Коло“ на платоу Музеја Херцеговине одржана је хуманитарна изложба и аукција слика а сав приход од продаје намијењен је дјеци из социјално угрожених породица у Требињу. Међународну колонију „Коло“ и ове године оргазивало је Удружење умјетника ове колоније, под покровитељством Града Требиња.

У Галерији Дома културе у Гацку, 2. јуна 2023. године отворена је изложба слика Нине Лојовић Милинић под насловом „Умјетност наслућивања“. Био је ово први културни догађај у оквиру манифестације „Културно-спортско љето – Гацко 2023“. Учеснике отварања изложбе поздравила је директорица Културно-спортског центра Гацко Мира Копривица. Изложбу је отворио начелник Општине Гацко Огњен Милинковић. О изложеним умјетничким дјелима, поред ауторке, говорила је сликарка Јелена Глоговац Савић, координаторка за културу и умјетност у ЈУ КСЦ Гацко. Нина Лојовић Милинић завршила је Академију ликовних умјетности у Требињу, магистрирала а потом и докторирала на Академији умјетности у Бањој Луци. Једна је од оснивача и предсједница Удружења ликовних умјетника источне Херцеговине „Милорад Ћоровић“. Нина је до сада имала 5 самосталних изложби у Требињу, Бањој Луци и Златибору а учествовала је на око 60 ликовних изложби у региону и иностранству.

Билећа – Гацко, 28. јуни 2023. године