Мишо Кисић
НЕВЕСИЊСКИ МРАМОРОВИ – СТЕЋЦИ
Јест камен, али јесте и ријеч, јест земља, али јесте и небо,
јесте материја, али јесте и дух, јест крик, али јесте и
пјесма, јест смрт, али јесте и живот, јест прошлост, али
јесте и будућност
Област Невесиња је богата средњовјековним надгробним споменицима, мраморовима, који се данас називају стећцима (а тамошњи народ их углавном назива ‘грчким гробљем’). Њихово присуство је утврђено у 59 села односно на 112 локалитета, са регистрованим 117 некропола и 4.109 стећака, чији је животни вијек почео од 14. вијека а угашен током првих деценија 16. вијека. Нерегистрованих стећака има у неколико мјеста Невесиња (в. доље).
Тако се за невесињско подручје може рећи „da je jedno od najbrojnijih terena ovom vrstom spomеnika“ у Босни и Херцеговини (Aнђелић 1984: 8). Или, како рече Не дељко Шиповац, ту је био „један стећак на пет становника“ (Шиповац 2010: 79). То дуказује „još jedan podatak: dok u BiH na 100 km² dolazi prosječno 115 stećaka, u Nevesinju se taj broj penje do 430 primjeraka. Nekropole s manje od 50 stećaka zauzimaju 80% svih nekropola, od ukupnog broja čak je 23 s više od 50 spomenika, a među njima je 13 nekropola s preko 100 primjeraka“ (Ловреновић 2013: 257).
Некропола Калуфи у селу Крекови је највећа, има 452 стећка и најбројнија је у Босни и Херцеговини, а на тлу бивше Југославије само је бројнија некропола код цркве св. Спаса (Храма Вазнесења Господњег) у селу Цетини код Книна која има 700 споменика. Својом бројношћу и монументалношћу овој категорији у Босни и Херцеговини припада само некропола са 344 стећка у селу Бјелосављевићи удаљеном 6 км од Сокоца недалеко од цесте Сарајево – Рогатица.
Поред некрополе у Крековима, својом бројношћу издвајају се и некрополе у Хумчанима (220), Биограду (209), Трусини (181), Грабовици (167), Доњем Братачу (166), Горњем Лукавцу (154), Хруштима (151), Постољанима (144), Плужинама (144), Моринама (131)…
Али ево тих величанствених споменика по насељима и локалитетима. Наводимо их по бројности примјерака на основу Бешлагићевих налаза (1971: 343-356):
КРЕКОВИ: Некропола се налази на локалитету Калуфи близу засеока Мијатовци. Од 452 стећка 305 су плоче, 144 сандуци и 3 сљемењака. Године 1960. 2 сандука су пренесена у Војни музеј ЈНА у Београду. „Na ovoj nekropoli je prije 70 godina viđen i jedan stećak s natpisom, u kome se spominje pisar Mitrović, koji je, međutim, na nepoznat način do danas nestao“ (Бешлагић 1971а: 106). Украшено је 44 споменика (14 плоча, 28 сандука и 2 сљемењака). Ту је, затим, високи сандук са постољем на којем је на водоравној страни тордирани вијенац, на сјеверној бочној страни сцена јахача и женске фигуре која држи узде, а на западној чеоној страни фигура мушкарца са копљем. Посебно се издваја коло са 11 измијешаних фигура у којем жена фунгира као коловођа те и то да у турниру судјелује са сваке стране по 2 витеза.
Друга некропола у Крековима удаљена је од Калуфа око 300 метара и има 5 стећака (4 сандука и 1 крстачу). Украшена су 3 сандука и 1 крстача. Својом љепотом и монументалношћи истиче се Рајков крст, који казује велику и камену истину о хриђанину, „а ‘домаћин’ треба да вам исприча легенду везану за овај земљски и небески симбол од камена и истину о та два царства“ (Бјелица Јапан 2019: 211).
ХУМЧАНИ: На локалитету Радојев камен, на преисторијском тумулу крај пута недалеко од села, налази се некропола са 193 стећка (82 плоче, 107 сандука, 3 сљемењака и 1 стуб). На некрополи се налазе 2 миљоказа који су искориштени за сте ћ ке. А туда је највјерованије ишао и римски пут.
На Магарећој главици, хумци поред цесте, лежи 8 споменика (4 плоче и 4 сандука). Нешто јужније, исто на Магарећој главици, налази се некропола са 17 стећака (6 плоча и 11 сандука).
Од укупно 220 стећака у Хумчанима украшено је 20 (3 плоче, 14 сандука, 2 сљемењака и 1 стуб). Карактеристичан је један стећак с оригиналним мотивима: мушкарци подигнутих руку са раширеним прстима и слабо раширених ногу, а изнад главе једнога од њих лебди сјекира. А један стећак направљен је од римског миљоказа.
БИОГРАД: На Гребном брду у близини засеока Косача налази се некропола са 135 стећака (134 сандука и 1 сљемењак). Нешто даље на главици гдје је гробље Мучибабића леже 4 стећка сандука. Исто се 2 сандука налазе у близини цркве Велике Госпојине, али је примијећено да је у црквеним темељима узидано више стећака. На локлитету Дублине, око 500 метара сјеверозападно од цркве, налази се некропола са 68 споменика (67 сандука и 1 сљемењак). Од укупно 209 споменика у мјесту украшено је 22 (21 сандук и 1 сљемењак). Карактеристични украси су им тордирана врпца, крст и ‘воденица’.
ТРУСИНА: У гају покрај пута на Коси у засеоку Кошута налази се неркопола са 176 споменика (66 плоча и 110 сандука). Украшено је 12 сандука, са мотивима по – лумјесец, крст, розета, лук са стријелом, полукружни штит са мачем и др. Има трагова натписа. У мосту преко рјечице уграђено је 5 стећака.
ГРАБОВИЦА: У Срезојевом долу нализи се велика некропола са 167 стећака (26 плоча, 140 сандука и 1 сљемењак). Споменици су добро обрађени и исклесани, „ali su veoma zarasli u šumu, zbog čega su nepristupačni“ (Бешлагић 1971: 352). Украшено је само 3 примјерка (2 сандука и 1 сљемењак). Издвајају се штит с мачем, мотиви представе пса, представе 3 ланета и сцене кола са 6 фигура. Уз некрополу се налази православно гробље.
ДОЊИ БРАТАЧ: Најбројнија некропола се налази у самом селу на локалитету Пустош са 130 споменика (50 плоча, 76 сандука, 3 сљеменака и 1 крстача), украшено је 11 (2 плоче, 8 сандука и 1 крстача). У Богданцима покрај пута за Кифино Село ле жи 14 стећака (7 плоча, 6 сандука и 1 крстача), украшено је 5 (1 плоча, 3 сандука и 1 крстача). Нешто даље, на главици поред пута је некропола са 7 стећака (1 плоча, 5 сандука и 1 сљемењак), украшени су 1 плоча, 2 сандука и 1 сљемењака. Затим код бунара Врба налази се 10 стећака у облику сандука који су уграђени у бунар (2 су украшена). Јужно од села, на локалитету Шурића греб, леже 2 усамљена стећка (1 сандук и 1 сљемењак, оба украшена), а на брду Братићевац 3 сандука. Од укупног броја од 166 стећка у селу украшено је 27 (5 плоча, 16 сандука, 2 сљемењака, 2 крстаче).
ГОРЊИ ЛУКАВАЦ: У овом старом мјесту, на Грчкој главици, налази се велика некропола са 154 лијепо исклесаних стећака (153 сандука и 1 сљеменак). Украшено је само 5 (4 сандука и 1 сљемењак). Издвајају се представе коња са јахачем и коња са пјешаком.
ХРУШТА: У Хруштима има стећака на 5 локалитета са укупним бројем од 151: а) на Мечипољу западно од села покрај цесте за Зијемљу смјештена је некропола са 60 стећака (35 плоча, 23 сандука, 1 сљемењак и 1 крстача), од којих је 7 украшено (4 плоче, 2 сандука 1 крстача); б) на Игришту у југозападом дијелу села поред пута има 30 стећака (28 плоча и 2 сандука), украшено је 9 плоча, крактеристични мотиви су штит са мачем, розета, ‘воденица’ и представа човјека са штитом и мачем; в) на Брашљевици покрај пута смјештена је некропола са 41 спомеником (19 плоча, 20 сандука, 1 сљемењак и 1 крстача са плочом), украшено је 13 стећака (3 плоче, 8 сандука, 1 сљемењак и 1 крстача), карактеристични мотиви су цикцак-линија или повијена лозица са тролистовима и биљна стилизација са спиралама и сцена кола; г) на локалитету Крст у Хруштанском пољу лежи некропола са 20 стећака (6 плоча, 12 сандука, 1 сљемењак и 1 крстача), украшено их 5 (3 сандука 1 сљемењак и 1 крстача).
Како се види, у овом селу је велики број крстача, лијепо украшених, гдје се виде крст, стилизовани крст и други мотиви, међу њима и представа људског лика са на – значеним очима, носом, брковима (Сергејевски 1948: 245; Бешлагић 1971: 344-345).
ПОСТОЉАНИ: На Халилуши, већој главици удаљеној сјеверозападно од села око пола километра, налази се некропола са 144 споменика (90 плоча и 45 сандука). Леже у низовима. Украшено је 14 стећака (9 плоча и 5 сандука). Заступљени су многи украсни мотиви: повијесна лозица са трилистовима, тордирана врпца, полумјесец, сти лизовани крст, мач и представа лава. Посебно се истиче стилизација крста-човјека. У близи се налазе остаци старог муслиманског гробља у којем су и нишани необичног облика „i ukrasima arkada, ‘vodenice’ i krst-rozete“ (Бешлагић 1971: 347; Сергејевски 1948: 242).
ПЛУЖИНЕ: У засеоку Ријека има стећака око православог гробља и у храстовој шуми, и то велика некропола од 130 стећака (89 плоча, 40 сандука и 1 сљемењак), украшена су само 2 сандука (тордирана трака, аркаде), а у самом гробљу 3 стећка у облику сандука, који су дислоцирани (украшен је 1: концентрична кружница вијенца). Они су уписани у село Риља. У Грудама, на брежуљку, лежи некропола са 14 стећака (8 плоча и 6 сандука).
МОРИНЕ: На овој висоравни има стећака на више мјеста. Најбронија је некропола Сватовско гробље са 59 стећака (18 плоча, 36 сандука и 5 сљемењака). Налази се на малом узвишењу покрај цесте за Улог, испод Самограда и локве Јавич. У ствари, гробље пресијеца макадамска цеста коју су Аустријаци направили 1910. до 1912. године, дијелећи га на двије неједнаке цјелине. Тиме је уништено више споменика. На десној страни цесте путујући од Невесиња према Улогу, на којој је 11 споменика, доминира високи сандук на постољу који народ овога краја назива Младожењин споменик, будући да легенда каже да су ту сахрањени сватови који су у страшној олуји и снијежној мећави потпуно промрзли јашући коње од Загорја према Невесињу и водећи невјесту у нови дом преко планине ‘у невријеме’. На лијевој страни цесте у том правцу истичу се 2 сандука. На једном је фриз од повијене лозице са тролистовима и сценом турнира са три коњаника, а на другом са стилизованим крстовима на обје стране: на чеоној страни горњи крак се завршава као полукруг, са двије симетричне розете, а на супротној страни је исто крст али се његови краци завршавају као љиљани.
Недалеко од Сватовског гробља, сјеверно на малој хумци поред цесте налази се некропола са 9 стећака коју зову Мајдани. Ту се наиме вадио и клесао камен за све моринске стећке. Један је стећак украшен са урезаном уздужном линијом на горњој страни.
На врху Врањеша лежи један лијеп стећак, велика плоча, који се назива Ра данов гроб.
Нешто даље према Улогу, између Оштрика и Кршне јеле, леже 3 стећка сандука једна до другога у низу с десне стране цесте. То се гробље назива Ђевојачко гробље. Један од сандука је у полуусправном положају у форми која подсјећа на женски лик. Друга два су положена. Према легенди, први је подигнут за несретно на страдалу младу, а друга два за дјеверуше, њене вјерне пратиље.
Опет даље према Улогу, источно од цесте под Радошевим брдом има 15 сте – ћака, који нису досад описани. То је тзв. Копано гробље. И на крају, на Пашиној ливади, на брду Јакомир изнад самог врела Јакомир, лежи некропола са 35 стећака (17 плоча, 17 сандука и 1 сљемењак). Међу њима су три украшена рељефним мотивима, стилизовани крст, розета, рука с мачем и лежећа фигура мушкарца са мачем и штитом. Укупно је дакле на Моринама до сад познато 131 стећак (Окука/Лакета 2017: 146-151).
КОВАЧИЋИ: На пола пута од Ковачића до Кљуна поред цесте је велика некропола са 116 стећака (66 плоча и 50 сандука). Украшено је 13 (6 плоча и 7 сандука). Највише има „motiva osamljenih mačeva i povijene lozice sa trolistovima“, полумјесеца, розете у тордираном вијенцу и штит са мачем. „Na jednom sanduku predstavljen je čekić, koji je inače, vrlo rijetka pojava na stećcima“ (Бешлагић 1971: 344). Уз некрополу су остаци старог муслиманског гробља са нишанима (Сергејевски 1948а: 40). Јужно, око 500 метара налази се једна мала некропола са 7 стећака сандука, који нису украшени.
СЛАТО: На брду Некудина, на локалитету Срђево гробље, налази се некропола са 25 стећака (3 плоче и 22 сандука). Исто на Некудини, на локалитету Крст, има некропола од које је преостало само 1 крстача и око ње фрагменти од 3 плоче. У пољу испод села гдје је православна црква и гробље налази се некрпола са 63 стећка (4 плоче и 59 сандука). И на јужном дијелу села, повисоко у страни лежи некропла са 30 стећака у облику сандука. Од укупно 122 стећка украшено је 5 сандука (мач, кружница, витица, крст) и 1 крстача, која се истиче стилизованим мотивом аркада.
СОПИЉА: Некрополâ има на три локалитета: а) на Башића бријегу у самоме селу 106 стећака (80 плоча и 26 сандука), б) у засеоку Ждријело на римокатоличком гробљу 7 (6 плоча и 1 сандук) и в) у засеоку Ждријело на православном гробљу 6 стећака (3 плоче и 2 сандука).
Дакле, у селу има укупно 119 примјерака. Украшене су само 3 плоче: 2 на Башића бријегу и 1 на римокатоличком гробљу.
ЗОВИ ДО: Некрополе се налазе на пет локалитета: а) на бријегу у Пољу на локалитету Враникуће 108 стећака (72 плоче, 33 сандка, 2 сљемељака, 1 стуб); б) на локалитету Бољкуша у засеоку Подкула 2 стећка (плоче), в) на Ивезића Гробљу 4 стећка (3 сандука и 1 сљемењак), г) око 330 м од гробља на главици поред пута 1 осамљени стећак (сандук); д) у близини засеока Подкула, на брду гдје је некад био средњовјековни град (плоча са натписом). Од 116 надгробник споменика 75 су плоче, 37 сандуци, 3 сљемењаци и 1 стуб. Украшена су само 2 и 1 је са натписом.
УДРЕЖЊЕ: На православном гробљу у селу, у засеоку Кула, налази се некропола са 30 споменика у облику сандука. У засеоку Губераш, усред поља и насеља, заједно с православним гробљем, постоји некропола са 46 стећака (43 сандука и 3 крстаче). На локалитету Атлића гробље налази се 8 крстача, а на локалитету Гребнице у засеоку Зубаче 9 стећака (8 сандука и 1 сљемењак). И на крају, у близини мјесне основне школе, на бријегу на преисторисјком тумулу званом Ступ, лежи 6 стећака облика аморфних плоча. Од укупног броја у селу од 99 стећка украшено је 12 примјерака (7 сандука, 4 крстаче и 1 сљемењак). Издваја се један високи сандук у засеоку Кула чији су украсни мотиви лозица са тролистовима, розета, крст-розета, штит са мачем и представа коња са јахачем.
СОМИНЕ: На овој висоравни на подручју Морина, испод Голог брда уз хум њач – ке колибе налази се некропола са 87 споменика (10 плоча, 76 сандука и 1 сљемењак). Украшено је 8 (2 плоче, 5 сандука и 1 сљемењак). Издвајају се мотиви биљ не стилизације са спиралама, гроздовима и крстом и двије фигуре у колу.
ГОРЊИ БРАТАЧ: На Лучилима у селу, уз православно гробље, налази се некро – пола са 18 стећака (16 сандука и 2 крстаче). Украшено је 14 (20 сандука и 2 крстаче). Карактеристични су мотиви човјековог тијела са назначеним очима, устима, брковима и носем. На бријегу Цвркавац је некропола са 5 стећака (1 плоча, 3 сандука и 1 крстача са плочом). Богати су украсни мотиви, између осталога и један јако риједак мотив биљне стилзације која има 3 пара спирално повијених листова а завршава се крстом те исто тако риједак мотив човјечијег лика са очима, носом, устима и брковима. У Љубичину долу је 1 висока крстача с плочом која је украшена али је преломљена. На Присадима код засеока Црнча, на путу за Букање, налази се некропола са 14 стећака (9 плоча и 5 сандука). Укршени су 1 плоча и 1 сандук. На Бријегу су смјештена 3 украшена стећка (2 сандука и 1 крстача), у пољу испод села 33 без украса (30 плоча и 3 сандука) и на локалитету Вујичино гробље 2 неукрашена стећка (1 плоча и 1 сандук).
ДОЊА БИЈЕЊА: У селу има једна некропола која се налази на локалитету Орашнице (Дубравица) поред пута са 74 стећка (23 плоче, 50 сандука и 1 крстача). Украшено је 12 сандука и 3 плоче са више украсних мотива. Посебно се истичу мотиви штитова са мачевима, а у 2 случаја мач је преко штита а не испод штита. Уз стећке налази се православно гробље, а сјеверозапано на око 200 метара велико муслиманско гробље са старим и новим нишанима. У непосредној близини је једна стара чатрња у којој је уграђен римски миљоказ (Сергејевски 1948а: 40).
УДБИНА: Између Удбине и Кљена смјештено је 66 стећака сандука уз православно гробље. Украшен је само 1: повијена лозица са листовима, штит са мачем, сцене лова на јелена те турнири. „Među stećcima su i 3 rimska gezimsa korištena kao stećci“ (Бешлагић 1971: 355).
РАБИНА: Некрополâ има на више локалитета у мјесту: а) у Луци у засеоку Пакрачуша, на ливади покрај пута Невесиње-Мостар има 19 стећака у облику сандука; б) на брду Мукљевац један велика осамљена крстача, в) на Јединаку на једној њиви исто осамљени сљемењак с постољем; г) у православном гробљу лежи 12 стећака сандука; д) на Пољу, на тумулу, налази се 9 стећака сандука; ђ) око 150 метара западно од те некрополе, исто на тумулу, има 14 стећака (1 плоча и 13 сандука). Од укупног броја у мјесту 56, украшено је 8 споменика (7 сандука и 1 крстача). Издваја се један сандук који има представу јелена и змаја.
ЖИЉЕВО: У близини православног Миљевачког гробља смјештена је некропола са 47 споменика (18 плоча, 28 сандука и 1 сљемењак). Украшено је 7 (2 плоче и 5 сандука). Јужно на локалитету Граби лежи 10 стећака (1 плоча и 9 сандука), а на брежуљку Гребак 4 стећка у облику сандука.
Између Жиљева и Удрежња на брду Буквици налази се 9 стећака (7 плоча и 2 сандука). Карактеристични су мотиви на стећцима представа ашова и представа човјека са мачем, затим бордуре, витице, аркаде.
ЈАСЕНА: У малом сеоцету Јасена очувано је доста споменика ове материјалне културе (64 стећка – 63 сандука и 1 крстача). На греди јужно од кућа налази се некропола од 63 стећка у близини православног гробља. А око 400 м сјеверно је локалитет Плоче, гдје је био велики каменолом за стећке. Украшено је 9 стећака (8 сандука и 1 крстача). Издвајају се мотиви стилизовани крст, аркаде, представа коња и штит са мачем. На једном сандуку је натпис с именима укопаних Милбратом Мрчићем и сином му Иванишем. А нешто даље од ове некрополе стоји један осамљени, лијепо клесани, велики сандук који је такође украшен и који је имао и натпис, али се данас на њему виде само нека слова.
ПРИДВОРЦИ: У православном гробљу села смјештена је некропола са 57 споменика (41 плоча, 15 сандука и 1 крстача). Украшено је 12 стећака (6 плоча и 6 сандука) богатим мотивима, међу комијима су стилизовани крст, мач, мотив чаше и врло оригинална представа лава са дугачким разиграним репом.
ЗАЛОМ: И у овом селу има стећака на више локалитета: а) на Присади код засеока Црнче налази се некропола са 14 стећака (9 плоча и 5 сандука), б) на путу за Букање у православном гробљу има 17 стећака (4 плоче и 13 сандука), в) на путу Бикање-Мисаоник, на локалитету Примет има 15 стећака (14 сандука и 1 сљемењак) и г) на локалитету Струге код засеока Мисаоник, налази се некропола са 10 стећака (4 плоче и 6 сандука). Од укупно 56 споменика у селу украшено је 4 стећка (1 плоча, 2 сандука и 1 сљемењак). Истичу се украси на стећцима у Примету, и то тордирана врпца и сцена лова на јелене у којој судјелује пас и соко. На тој сцени се виде и 2 лука са стријелом.
ГОРЊА БИЈЕЊА: На Илином брду налази се некропола са 50 стећака. Само је 1 украшен (стилизован крст са љиљанима). На некрополи има и античких сполија, а вјерује се да је била и црква св. Илије (в. горе).
ДОЊИ ДРЕЖАЊ: На локалитету Мајдан, покрај пута, налази се некропола са 47 сетћака (4 плоче, 39 сандука и 4 крстаче). Украшена је 1 крстача (розета и аркада). А на локалитету Плеће некропола са 10 стећака, без украса. До њих је православно гробље.
ШУРИЋИ: У овом селу наласе се двије некрополе са 45 стећака: а) у Луци 42 у облику сандука и б) на брежуљку Бувља главица 3 споменика плоче. Стећи немају украса.
ЛУКА: На источној страни села, на Оцркављу, налази се некропола са 42 стећка (24 плоче, 12 сандука, 4 слјемењака и 2 крстаче). Украшено је 13 (4 плоче, 6 сандука, 2 сљемењака и 1 крстача). Ту су разни мотиви полумјесеца, аркада, мачева, штита са мачевима, обичних и стилизованих крстова те фигуралних представа: лик човјека и сцена лова на јелене. Поред некрополе је православна црква и гробље с крстачама. У зидове цркве и у ограду узидано је више стећака и римских сполија са украсима.
БОЈИШТА: У селу је једна некропола поред цесте и сеоских кућа са 37 стећака (22 плоче и 15 сандука). Украшено су 3 (2 плоче и 1 сандук). Издвајају се мотиви кружни вијенац, штит са мачем и лук са стријелом.
БЕЖЂЕЂЕ: У сеоском православном гробљу налази се некропола са 18 споменика (11 плоча и 6 сандука), а на локалитету Баџалица поред пута 14 у облику сандука, те око 100 м источно од ове изнад пута 4 стећка (3 сандука и 1 крстача). Од 36 стећака украшене су 2 крстаче и 1 сандук. Украсни мотиви су аркада, бордуре, розете и розете у кружном вијенцу.
ПОДГРАЂЕ: У Малом Шипачну на православном гробљу налази се некропола са 30 стећака (20 плоча и 10 сандука), а на локалитету Мињановац 2 осамљена стећка плоче. На једном од њих представљена је рука.
ГОРЊЕ ПЛУЖИНЕ: Изнад засеока Слабојев До на Вјетреним Брдима, на самом врху, има око 30 стећака. Нису регистровани нити испитани (саопштење Николе Лакете).
СЕЉАНИ: У селу се налазе двије некрополе са 29 стећака: а) на локалитету Стећак у самом селу, код православног гробља, има 16 стећака (13 плоча, 2 сандука и 1 сљемењак), б) на локалитету Равни покрај пута за Живањ има 13 споменика на римокатоличком гробљу (11 плоча и 2 сљемењака). Украшено је 9 стећака (5 плоча, 2 сандука и 2 сљемењака).
КНЕЖАК: У малом селу источно од Невесиња има стећака на два локалитета: а) на Џубуровом бријегу уз православно гробље 7 споменика (6 плоча и 1 сандук), украси су тордирана трака, витице, вијенац, аркада, биљни мотив са спиралама, људска фигура; б) у Ковачевом долу 23 стећка у уоблику плоча.
ГОРЊИ ДРЕЖАЊ: На главици поред пута према селу Слато, на Пасјој јабуци, налази се некропола са 7 стећака сандука, а поред Миљановића гробља 14 стећака (7 плоча и 7 сандука). Укупно дакле 21 стећак. Украшен је само 1 сандук у првој некрополи, са урезаном линијом дужином, по средини.
КЉУНА: На коси код села, поред муслиманског гробља, смјештена је некропола са 20 стећака (8 плоча и 12 сандука). Украшене су 4 плоче. Карактеристичне су розете у кружним вијеима.
ЛАКАТ: На Дугим њивама, југоисточно од села, налази се некропола од 20 стећака (14 плоча и 6 сандука). Украшено је 5 (4 плоче и 1 сандук). Поред некрополе су православни гробови.
ОЏАК: У селу су стећци на 3 локалитета: а) на Бријегу близу цесте има 16 сандука, б) на брежуљку Гребак 1 осамљен сандук и в) на раскршћу код куће Лазара Вујановића 2 осамљена сандука. Дакле, укупно 19 сандука, у слабом стању и без украса.
ЧИТЛУК: У овом селу је регистровано 17 стећака на два локалитета: а) на јужном дијелу села, покрај цесте, налази се некропола са 13 стећака (10 сандука и 3 сљемењака), б) око 900 метара сјеверно од ње, опет поред цесте, са 4 стећка сандука. Украшена су 3 сљемењака и 1 сандук. Карактеристични су украсни мотив тордирана врпца, повијена лозица са тролистовима, крстрозета, фриз од низа љиљана, сцене лова на јелене и турнири.
ДОЊИ ЛУКАВАЦ: У селу, на малој узвишици, налази се једна некропола са 14 стећака сандука. Немају украса.
ПРЕСЈЕКА: На Брду, малој главици, близу сеоских кућа налази се некропола са 4 стећка сандука, а покрај цесте на југозападној страни села 9 сећека (2 плоче, 4 сандука и 3 сљемењака). Од 13 стећака украшена су 3 сљемењака. На једном је и натпис, али је оштећен и нечитљив. Издваја се један који се зове Радије Ками. Кажу да је то гроб Рада Махинића, „који је дјецу ‘потурчио’ за вријеме Ахмета Херцеговића и који је у овом селу живио“ (Дедијер 2001: 233).
ШИПАЧНО: У овом удаљеном планинском селу на југоистоку Невесиња на локалитету Пољице налази се некропола са 10 стећака у облику плоча. Стећци нису истражени. У близини има нешто илирских тумула.
РАСТ: У селу има стећака на два локалитета: а) на Бријегу се налази 9 стећака у облику плоча, а на Ширину Бријегу, на узвишици у Раштанском пољу, 1 осамљен стећак у облику сандука.
КРУШЕВЉАНИ: У муслимаснког гробљу села леже 2 стећка плоче, вјероватно остаци некадашње некрополе. Немају украса.
ЧАЊЕ: На узвишици Бијела стијена налазе се 2 осамљена стећка (1 сандук и 1 стуб). Украшен је сандук са стилизованим крстом, а за стуб је кориштен лијепи римски гезимс.
ЖИВАЊ: Код кућа фамилије Костић у селу налази се осамљени сљемењак са натписом да је испод њега сахрањен Милат Причинић, вјероватно властелин у мјесту.
БОРОВЧИЋИ: У овоме малом селу, на главици Дријењак, налази се само 1 стећак сандук, без украса. Вјероватно их је ту било више.
*
Уз овај преглед средњовјековник некропола у Невесињу нужно је рећи још неке општије ствари о украшеним споменицима, стећцима, те о времену њиховог настајања и о мјестима њиховог ‘битисања’.
Украшених стећака, колико се до сад зна, има 391 у 59 села односно 111 локалитета, међу којима су највише крстови и сљемењаци, док је на сандуцима и плочама мање украса. Тих украса има преко двадесет врста попут повијене лозице с тролистовима, тордиране врсте, врсте од косих паралела или цик-цак линија, аркада, биљних стилизација у виду љиљана, двоструких спирала и симетричних грана и, понајвише, декоративних мотива. Преовлађују декорације лозице, спирале, бордуре, врпце и биљне и геометријске стилизације. Мотив крста, са различитим стилизацијама, јавља се чак 56 пута. Тако нпр. на једном цвјетно-сјајећем крсту уцртан је мјесец што лебди над свјетлећом звијездом. А на једном стећку крст је са заобљеном главом и јасним екпетасисом, док на другоме стећку крст постаје христоморфан и твори прастари знак живота. Представе човјека често су уклесане на крсту, а на његовим крацима су симболи вијенца или полумјесеца. Видно мјесто заузима мотив звијезде (саме или с полумјесецом и крстом), затим четвероугаони штит с мачем (а понекад и с розетом, полумјесецом и силхуетом куле). Ту су занимљиве и фигуре жене утегнуте у пасу са штитом, панцир кошуљом и мачем (нпр. на високом сандуку из Кнежака). Посебно се истичу биљна стилизација са спиралом комбинованим са крстом и мотив са три круга сунца у Кифином Селу. Импресивна је комбинација мача, полумјесеца, розете и савијене оклопљене руке. Присутни су и мотиви ‘воденице’, полујабуке, лука са стријелом, копља, штапа, чекића, наковња са чекићем и чаше. Фугуралне представе су појединачне људске и животињске фигуре. Од ових посљедњих највише су заступљени јелени, коњи, пси, лавови и соколови. Међу сценама су најбројније представе лова. Обично се ради о лову на јелена, са великим изведбеним остварењима. „Scene kola, po sastavu igrača to su muška, ženska i mješovita, zastupljene su 8 puta s 2 atipična primjera, najprije kolom od 11 mješovitih figura i ženskim likom kao kolovođom te kolovođom koji jaši na jenelu, slično prikazima u Boljunima i Gornjem Hrasnu kod Stoca i Zaplaniku kod Trebinja. I 5 scena turnira djela su kvalitetnih majstora. Jedna među njima koja prikazuje po 2 viteza sa svake strane s konjima i kopljima razlikuju se od fonda sličnih predodžbi srednjovjekovne Bosne“ (Ловреновић 2013: 259).
Међу украсним мотивима на стећцима распознају се, дакле, социјални и религиозни симболи, фигуралне представе и орнаменти. Од социјалних симбола ту су нпр. предстве мача с копљем, хералдички амблеми и фиугре (животиње, љиљани, розете) и др. Од религиозних симбола најрашириније украс крста, а ту су и полу мјесец, звијезде, спирале разних облика (вијенаца, розете и др.) те, уз хералдичко значење, и љиљан као мотив хришћанске иконографије. Фигуралне композиције су вишеструке (фигуре коњаника, сцене лова, птице, коњ, јелен, змија и др.). У орнаменте можемо навести аркаде, кровове, тордиране траке затим тролист с љиљаном и оне геометријске линије (круг, спирала, розета) те мотиви из вегетабилног свијета.
Посебно треба нагласити то да су крстови (и стилизовани крстови) чест мотив на невесињским стећцима. Они су посијани на све стране на Невесињском пољу, јављају се „дуж старих, још античких путева, крај старих насеља, обично у оквирима православних гробаља“ те у разним мјестима како у пољу тако и у планиским вијенцима који окружују невесињско подручје (Крекови, Хрушта, Доњи Братач, Горњи Братач, Лакат, Доњи Дрежањ, Доња Бијења, Бежђеђе, Биоград, Хумчани, Постољани, Слато, Јасена, Чање, Лука, Трусина, Рабина, Удрежње, Заборани, Кифино Село, Читлук, Драмишево, Морине. Сомине) (Комар 2014: 184-187). У неким насељима (нпр. у Бежђеђу, Доњем и Горњем Братачу, Хрушти, Крековима, Удрежњу…) има више крстача различите величине, стилизације и украса. Ту су и комбинације мотива који са крстом чине складну цјелину. Тако је крст на неким споменицима потпуно доминантан, а на некима је као ‘тролист’ повезан с младим мјесецом. Према томе, и ‘тролист’ је нека врста крста. У Хрушти је један стећак јединствен – у облику крста са уклесаним крстом са обје стране и са човјечијим ликом. Веома масивни и високи крстови наласе се у Јасени, Хрушти, Горњем Братачу, Удрежњу, Слату и Крековима. У Хумчанима у некрополи има више крстова у густом распореду, као и на Моринама у више мјеста (на Ливади, код Самограда, под Јабуком, код Обрње, Граба…). У Горњем Братачу стари крстови се налазе на Црковцу, Бријегу, Љубишином Долу, Лучилима. Поваљених и оштећених крстова има у више мјеста Конац Поља.
*
Стећци Невесиња налазе се уз путеве, градове и градине, у постојећим гробљима, на илирским тумулима и узвишицама, уз насеља и каменоломе, сврстани у низове, обично оријентисани према положају мјеста (правац запад-исток као хришћански гробови, сјевер-југ и исток-запад или пак помјерено на једну или на другу страну). Има их који су сврстани у правилне низвове, а и оних који су распоређени у луку. Неки су полегли „по побрђима, шумарцима, коритима водотока који љети пресушују, зарасли у шипраг, неки потонули у земљу, отежали од вијекова и пустопашних збитија, сњежних мећава ‘од којих су побјегли стари Грци’“ (Шиповац 2010: 79). Уз знатан број некропола касније су настала православна и муслиманска гробља. Православни гробови су на више мјеста помијешани са мраморовима, понегдје су видљиви темељи старих цркава, а у неким мјестима поред некропола или у њима саграђене су нове православне цркве (неке на темељима старих цркава).
Већина невесињских стећака потиче из 14. и 15. вијека.
Вјерује се се да је сљемењак настао почетком 15. вијека. „Најдубља исходишта сљемењаку се прихватају у покровним укошеним плочама над цистама унутар гомила које држе терет плашта. Али подстицај добијају у замисли и плану вјечне куће“. Тако се кућа „из свијета сели у гробни дом. Вјечни дом. Подсјећа се често на праисторисјке урне у облику куће и обичај Словена да на раке постављају дрвене кућице са крововима на двије воде.“ Стећак је тако „хришћански супституент гробне гомиле“ (Комар 2019: 17-18).
По облику, орнаменталним мотивима и квалитету израде стећака Невесиње (и Гацко), са својим локалним стилом, чинили су посебну клесачку радионицу у оквиру умјетничке школе развијене у источној Херцеговини. Друге двије школе су са средиштима у околини Стоца и у регији Билећа-Требиње. Четврта радионица била је у сјеверној Херцеговини у коњичком крају, а пета у лиштичком крају у западној Херцеговини.
*
У тој огромном маси стећака у Невесињу мало је оних на којима су сачувани натписи. У ствари, само у пет села постоје стећци са натписима – у Зовом Долу, Јасени, Живњу, Трусини и Доњем Лукавцу. Осим тога, и у Пресјеци је био један натпис, али су и стећак и натпис на њему потпуно оштећени тако да га није могуће прочитати. А из Крекова је, како смо већ рекли, почетком 20. вијека један стећак са натписом нестао без трага.
Но погледајмо о каквим се натписима ради, односно то који су ‘становници’ мраморова (стећака) чија су имена овјековјечена натписима!
Тако се у близини села Зови До, на страни ка Трусини и Дабру, на гребену Магуница, налазио град-тврђава на локалитету који народ назива Запости, а који се припусује херцегу Стјепану Вукчићу Косачи. Ниже тврђаве, на платоу, налази се плоча са ћириличким натписом, који је Марко Вего овако траслитерирао: Сие лежи Вукша Митровић. Убише ме на служби г[осподин]а мога, ма освети ме Раде Прибисалић… како е видито добром и г[оспод]ному. Вего чак мисли да се овдје ради о војводи Радичу Прибисалићу као „осветнику“, који се помиње 11. априла 1454. године у миру између херцега Стефана Вукчића и Дубровачке Републике, те да је Вукша Митровић „poginuo nešto malo prije turske okupacije ovog područja“ (Вего 1964: 197). Но, Зоран Комар је установио доста грешака у Вегином читању, па је испало да није ријеч о Вукши Митровићу (али ипак могуће о Радичу Прибисалићу). Његово дешифровање натписа гласи: Сие лежи Вукша Дмитровић. Убише ме на служби господина мога, ма освети ме Радоје Прибисалић. Би како је видовито Богом и господину. Положај гроба Вукше Дмитрића, каже он, „може казивати о погубији на дужности чувања или одбране тврђаве на Запости“ (Комар 2014: 44).
У селу Јасена, како смо навели, постоји некропола од 62 стећка. Она је смјештена под гредом под којом се налази батун који чува велику количину воде. На једној плочи, која је јако оштећена корозивним процесом, постоји ћирилички запис: А се лежи Милобрат Мрђић с добрим сином с Иванишем. Бих живому род, а мртва сретам (Комар 2014: 46). Хумска породица Мрђића помиње се и у повељи хумског кнеза Андрије Дубровнику из 1247-1249. године. Натпис на стећку у Јасени урезан је у 15. вијеку (Вего 1964: 262).
Код села Кљуна и Пресјеке, у пољу под гребеном Црвња, крај цесте за Луку, у склопу мање некрополе огромних сљемењаљка и сандука, у крајњем сјеверном ободу некрополе, налази се полегли сљемењак са вишередним обимним натписом који је претрпио оштећења. Башлагић је само констатовао да су оштећења превелика да би се натпис могао прочитати. Комар га је ипак дешифровао у форми И лежи Радивое Огувић (з) братом Радоном мром(о) обадва крис(ћ)ана у ко ваче у г(оспо)де ни го… Он наглашава и то да је овај споменик „претрпио велика оштећења управо усљед пада. На тај начин, натпис је доспио у водораван положај, па је омогућено задржавање воде у простору словних знакова и формирања удубљења хемијским растакањем кречњака“ (Комар 2014: 59).
У селу Живањ, које се понекад водило и у жупи Вишева, на једном стећку стоји да под њим лежи Милат Припчинић: чием служих тем покорен бих (Вего 1980: 134; Окука 2018: 36). Милат Припчинић је вјероватно био локални властелин, ‘човјек’ господара области (жупе).
У Доњем Лукавцу на два стећка, који се налазе на Главици под Валом, гдје је смјештено православно гробље, постоје сачувани натписи. На једном од њих стоји Асе лежи Његомир Добријевић з братом Семиром, а на другоме Асе лежи Семир Добријевић. Ови натписи свједоче укоп браће Његомира и Семира и почетак исламизације у Невесињу. Може се претпоставити да је Семир раније покопан, а онда Његомир „tu pored njega (s njim)… Okvirno, i jedan i drugi natpis možemo datirati u XIV ili pak u prvu polovinu XV stoljeća“ (Aнђелић 1984: 8). Добријевићи, досељеници из Захумља у Његуше, помињу се и у повељи Ивана Црнојевића из 1439. године (Ковијанић 1974: 33, 39-43).