Нова Зора

А када усни војник вјеран роду и хљебу
Усни и поље трава и сунчев зрак на небу
Чуваркућа се склупча уз хладан прагов камен
Ћуте војникови преци и на грудима знамен
На крстачама слова и на гранама птице
И чутурица празна без капи шљивовице
Перо у десном џепу зелене војне блузе
Дуванкеса у предњем и у очима сузе
Кад усни војник српски који испрати браћу
Ћути кошница пчела у роју и у саћу
Једино море плаво пучини рапорт поје:
„Отишао је витез, стигао међу своје…“