Катарина Лазаревић Сретеновић

СЕЋАЊЕ НА НЕБЕСКОГ УМЕТНИКА

Други интернационални фестивал Исидора Жебељан, посвећен једном од најаутентичнијих српских композитора, одржан je у Крагујевцу и Београду од 12. до 18. јуна 2023. године. Посетиоци су имали прилике да уживају у разноврсном програму
Композиторка Исидора Жебељан (1967–2020), синоним је за инвентиван, непосредан и дубоко емотиван музички језик. Уметница која се својим стваралаштвом уписала у ред најаутентичнијих и најизвођенијих српских композитора у свету. Њен особен и маштовит уметнички израз један је од најоригиналнијих у савременој музици новог миленијума. По много чему, ова композиторка је својом рафинираном, уникатном и имагинативном музичком поетиком освојила бројне поштоваоце – пре свега интернационалне.
Као истакнута српска композиторка, професор и академик, Исидора је на свим пољима деловала једнако страствено и посвећено – почевши од њеног веома богатог опуса који обухвата скоро све жанрове уметничке музике за којим су посезали многи светски уметници, оркестри и оперске куће. Затим, њени студенти композиције ко – јима је помагала да изграде сопствени индивидуални музички језик и стасају у ствараоце који успевају да синтетишу широку палету знања из многих уметничких области, а пре свега као еуридита који је како српску, тако и међународну музику и културу задужила преданошћу и љубављу.
Исидора Жебељан је пажњу интернационалне јавности привукла својом опером Зора Д (Амстердам, 2003) коју су режирали Сер Дејвид Паунти (Sir David Pountey) и Николе Раб (Nicola Raab), а коју је поручила Џенезис фондација из Лондона. То је прва српска опера коју су поручили инострани продуценти и која је имала своју премијеру на међународној сцени. Такође, иста продукција је отворила јубиларну, педесету сезону Бечке камерне опере 2003. године.
Након великог интернационалног успеха ове опере, Исидора Жебељан је непрекидно добијала поруџбине реномираних институција и музичких фестивала, као што су: Фондација Берлинске филхармоније, Венецијанско бијенале, Фестивал у Брегенцу, Џенезис фондација из Лондона, Универзитет у Кенту, Опера из Гелзен – кирхена, Холандски камерни хор, Фондација Едуард фон Бејнум, Савет за музику Немачке итд. Компоновала је за многе интернационално признате ансамбле као што су: Бечки симфоничари, The Academy of St. Martin in the Fields, Бродски квартет, Холандски камерни хор и London Brass. Њена музика се редовно изводи по читавој Европи, Израелу, Далеком Истоку, Америци, Африци и Аустралији, укључујући фестивале: Венецијанско бијенале, Фестивал у Брегенцу, White Light Festival (Њујорк), RAI Festival Nuova Musica (Торино) и многи други.
Исидора Жебељан такође спада у ред најоригиналнијих и најинвентивнијих српских композитора примењене музике. Њена музика је веома успешно инкорпорирана у четрдесет позоришних представа, за које је добила и три Стеријине награде. Радила је на неколико филмских партитура, уључујући и оркестрацију музике Горана Бреговића за филмове: Дом за вешање, Arizona Dream, Подземље итд.
Као музички извођач (пијаниста и диригент), Исидора је реализовала више концерата како своје музике, тако и других, претежно српских композитора. Као пијанисткиња је наступала са Бродски квартетом, а дириговала је, између осталог, и на концертима у Лондону и Амстердаму.

Била је студенткиња композиције на Факултету музичке уметности у Београду у класи професора Властимира Трајковића. Од 2002. је била професорка композиције на истом факултету, и то као прва жена професор композиције у Србији. Изабрана је 2006. године за члана Српске академије наука и уметности, као најмлађи члан, а 2012. године је изабрана за члана Светске академије уметности и наука (World Academy of Art and Science). Такође, она је прва личност са Балкана која је добила награду Пар – ламентарних медитеранских земаља за уметничка достигнућа 2014. године.

На Другом интернационалном фестивалу Исидора Жебељан који је одржан у Крагујевцу, а који се организује бијенално, имали смо прилике да се сусретнемо најпре са Исидорином оперском музиком, затим камерном музиком њених некадашњих студената и победника Првог интернационалног такмичења младих композитора Исидора Жебељан и на крају, са члановима Бродски квартета и бројним гостима који су изводили њену музику. Такође, у оквиру Фестивала организован је и Мастерклас Бродски квартета, као и њихово извођење Исидорине музике у Великој сали Коларчеве задужбине у Београду.
Прве вечери фестивала премијерно у Србији, у крагујевачком Књажевскосрпском театру, је изведена њена опера Маратонци у копродукцији Интер нацио – налног фестивала Исидора Жебељан, агенције ТЕКИАРТ из Крагујевца и Кња жевско-српског театра по режијском концепту Борислава Чичовачког и под диригентском палицом Премила Петровића. Сам фестивал свечано је отворила наша призната уметница Вида Огњеновић, која нас је интимним, емотивним и концизним уводом подсетила на значај како Исидорине личности, тако и њеног стваралаштва.
Иначе, опера Маратонци која је своју светску премијеру имала 2008. године, настала је као поруџбина једног од најзначајнијих оперских редитеља нашег доба, већ поменутог Сер Дејвида Паунтија за Фестивал у Брегенцу, са његовом посебном жељом за жанровским одређењем опере – балканском црном комедијом. Основ за израду либрета, који потписују сама композиторка, Милица Жебељан и Борислав Чичовачки, била је драма и филмски сценарио Маратонци трче почасни круг Душана Ковачевића. Интермедијално читање драме и филмског сценарија за потребе оперског либрета, искомбиновани су на веома инвентиван начин, пружајући посетиоцима како једну врсту реминисценције на сам текст драме, а последично и филма, тако и извесну дозу новина које су на такав начин инкорпориране да се није нарушио оригинални текст Душана Ковачевића. Саму партитуру опере карактерише изузетна виртуозност – муњевито и често смењивање изразитих мелодијско-ритмичких мотива који својим наглим и неизвесним променама доприносе невероватном музичком хумору. Уз то, елементи народне музичке традиције Балкана, Леванта и Средоземља, као и рок и поп музике и њихов начин комбиновања, додатно појачавају духовитост целог дела. Како се догађаји, а и сами дијалози одвијају невероватном брзином, тако делује и музика – чиме се постиже додатна динамичност и константно изненађујући осећај. У самој опери нема раздвојених речитативних и мелодијских целина, а посебно обликовање и поигравање речима и слоговима које композиторка користи, додатно динамизирају целокупно дело.
Сама поставка опере, рађена према режијском концепту Борислава Чичовачког, била је, можемо слободно рећи успешан подвиг за Град Крагујевац, с обзиром на непостојање адекватне сале за извођење музичко-сценских дела. Редитељска решења су била, ако занемаримо отежане услове у којима су настајала, крајње инвентивна и неконвенционална – ликови су постављени у савремени контекст, што показује и избор костима Иване Косовац и Горана Ћургуса; цела сцена театра је максимално искоришћена, имајући у виду да је већину простора заузео оркестар који је био на сцени. Међутим, он је био равноправан учесник у опери, веома активан, који је диретно суделовао у радњи опере. Сама интерпретација Жебељан оркестра била је на високом нивоу – на прави начин показујући до максимума доведене звучне могућности дувачког, гудачког и перкусионог корпуса. Све то не би било могуће без ентузијазма и истајности диригента Премила Петровића, који је током целог извођења мотивисао и анимирао извођаче. Такође, одлично вокално извођење солиста који на сцени подједнако добро певају и глуме, пратио је невероватан осећај лакоће и забављања током извођења. Посебно су се издвојили: пољски баритон Пјотр Прошера (Piotr Prochera/Мирко), тенор Љубомир Поповић (Аксентије), сопран Ана Цветковић Стојнић (Кристина), баритон Васа Стајкић (Ђенка) и мецосопран Јелена Кончар (Ружица Питон).
Током друге вечери Фестивала, имали смо прилике да чујемо композиције победника Првог интернационалног такмичења младих композитора Исидора Жебељан – Sam Wu: Mass Transit (2020/22) за клавирски квинтет (прва награда), Yu Tsz Long: Torrent (2020) за флауту и електронику (друга награда) и Вељко Ненадић Стрип (2020) за клавир и синтисајзер (трећа награда). Такође, на програму су била и дела некадашњих Исидориних студената: Владимира Трмчића, Игора Андрића, Богдана Стојковића, Драшка Аџића, Јанка Васиљевића, Луке Чубрила, Станиславе Гајић, Николе Радосављевића, Ане Крстајић и Марка Ковача, као и неколико њених композиција. Иако је концерт трајао прилично дуго, око два и по сата, индивидуални музички језици и инвентивност који су красили сваку појединачну композицију свакако су обележили Друго фестивалско вече.
Трећи дан Фестивала наступио је чувени Бродски квартет у саставу: Крисиа Осостовиц (Krysia Osostowicz/виолина), Иан Балтон (Ian Balton/виолина), Пол Кесиди (Paul Cassidy/виола), Жаклин Томас (Jacqueline Thomas/виолончело). Концерт под називом „Бродски квартет свира музику Исидоре Жебељан“, најпре је изведен у Крагујевцу, а затим и у Београду са бројним гостима концерта. Програм су чиниле следеће композиције: Dark velvet за гудачки квартет (2005), Песма путника у ноћи за кларинет и гудачки квартет (2003), Поломка квартет, за гудачки квартет (2009/11); Pep it up, фантазија за сопран, клавир, удараљке и гудачки квинтет (1988); Гајдашки витраж, за кларинет, виолину и клавир (2019); Три козја увета, свита за обоу, виолину и клавир (2002) итд. Овим концертом су чланови квартета започели међународну турнеју посвећену стваралаштву Исидоре Жебељан. Ако бисмо покушали да објединимо карактеристике саме музике и интерпретације на овом концерту, могли бисмо рећи да је јединствена ритмичка имагинација и особена мелодика, тако својствена стилу композиторке, на маестралан начин изведена од врхунских уметника Бродски квартета.
Све што се догађало у Крагујевцу током трајања Фестивала Исидора Жебељан, свакако представља преседан за нашу досадашњу (музичку) историју. Врхунски уметници, премијера опере, интернационални дух који се тих дана осећао у нашем граду, свакако је нешто што треба неговати и одржавати у будућности. Композитор и еуридита какав је била Исидора Жебељан, заслужује да је се сећамо као небеског уметника – што је током трајања фестивала и потврђено.