Нова Зора

Урук. тај стари
град, још давно, кад беше
млад: имали су плоче и
слова, доносили дивљач
из лова. знали за копље
и штит, причали трач и
мит. и градили зигурате
у то доба кад
роб је био роба која копа
канале и коњу пробије
жвале (да води га и припитоми)
а кад срп жито преломи,
у зрну нашли су
брашно, и законе писали
(страшно) – зуб за зуб и око за
око. имали два симбола: соко
(на рамену владара), јер власт
види шта се ком свиди и
ко на тржници вара, и јарац, често
нацртан поред текстова на
плочама од глине; скоком
у висине он језди према звезди. њиве
и усеви беху им теме, уз то кише,
календар и време. склони рату и
миру, свирали харфу и
лиру, имали накит
од сребра и злата, на светло и таму
раздвајали двадесет четири
сата; и лако им минуше
векови, само чајеви
били су лекови. кад нису ишли
у бојеве – занимали се
за бројеве; скицирајући
симетрију спознали обим
и геометрију. у прадоба
естетике: није било козметике;
ни ски стазе, ни скакаонице, ни стадиона,
ни кладионице. секс беше
важна друштвена игра између
Еуфрата и Тигра: то играли су
од малих ногу
за гаће нису ни знали, носили костим
налик на тогу. и док су бележили
комете и месечеве мене, и поред
воде, није било хигијене. уски пролази
између зидина, а међ људима стока
и живина. уз нешто племићке
обести кренуше заразне болести да
шетају преко града, као што Гилгамеш
страда, умиру
и неважни људи, чак и са
мајчиних груди: трећина беба
умре пре но што рече реч, а нису
знали за креч и нису палили
мртве, тако су заразом честом
жртве узеле жртве, и силан
проламао се
плач и јек. у Уруку
бајно је писати и живети, ал кратак
беше век. на свим плочама
печеним, у свим законима
реченим, тамо где се прсио
симбол младости – јарац: нису
постојале две просте речи:
старица и старац.

14. 6. – 8. 8. 2023