Нова Зора

Часопис за књижевност и културу

Зоран Аврамовић

РАША, ШЋЕПА, НИКОЛА..

Нова Зора је водећи часопис на српском културном простору. На страницама овог часописа заступљене су све области културног и уметничког стваралаштва и традиције: поезија, проза, беседе, разговори, религија, портрети стваралаца, јубилеји, годишњице, дебате о актуелним проблемима, осветљавања, полемике, стваралаштво Срба изван Србије, есеји и огледи, студије и истраживања, афоризми, документи, Косово и Метохија, ликовно стваралаштво, прикази, критике, подсећања, награде, промоције, културна хроника.
Скоро у сваком броју налазе се тематски блокови посвећени разним проблемима као, на пример, српском језику, књижевности, значајним ствараоцима српске културе о Косову и Метохији, српској књижевности у Румунији, Мађарској, Црној Гори, итд
Међутим, није реч само о великом броју прилога и разноликим темама. Мора се подвући и квалитет објављених прилога. То су текстови писани са стручном утемељеношћу и снажним стваралачким изразом.
Нова Зора светли јарко и дубоко у српској култури. У сваком броју објављени су текстови који представљају континуитет српског стваралачког идентитета. На њиним страницама бележи се памћење једне културе, стваралачки израз данашњих стваралаца али и светиљка за кошмарну и неизвесну будућност. За овакво место Нове Зоре заслужна је она редакција на чијем челу је био главни и одговорни уредник, књижевник Радослав Братић. Успео је да окупи велики број уметника, научника, критичара, истраживача са целокупног културног простора српског народа. Довољно је погледати било који број који је уређивао па се уверити у тачност ове оцене.
Кад нас је напустио добри Радослав Братић, одговорност за наставак објављивања Нове Зоре припала је редакцији са Милошем Ковачевићем, Зораном Радисављевићем и Габријелом Братић. У Савету часописа су најзначајнији српски писци, академици и научници.
Овај часопис и даље јарко и дубоко светли у српској култури. Али ту је још неколико имена која су заслужна за квалитет текстова и оно што називамо прелом текста. Иза имена чланова редакције налази се име Ратомир Раша Димитријевић, уз додатак да њему припада идејно решење корица. Али то је мањи део његовог посла. Он је задужен за техничку припрему сваког броја. Дуго је Раша радио на овим пословима у издавачком предузећу „Просвета“. Колико је књига технички припремио, то само он зна. То је доказ да припада међу најбољима у овом послу. Тако Нова Зора има све што припада врху часописне литературе, редакцију, прилоге, техничког уредника. Раша је у „позадини“ часописа али без његове руке и његовог компјутера, не би било овако квалитетног техничког уређивања.
Али Раша Димитријевић не добија неуређене текстове већ лекторски прегледане и поправљене. Сваки текст треба прочитати пре него што стигне у Рашин компјутер. Ко је задужен за овај квалитет часописа Нова Зора? Професор српског језика Михаило Шћепановић. Његова је заслуга што читаоци наше Зоре немају примедби, не гунђају због аљкавих текстова и њихових небрижних аутора. А да нису лекторски чисти, адреса одговорности пала би на лектора („зашто лектор није урадио свој посао“). Сваки број Нове Зоре уверава нас да су текстови прошли кроз руке професора српског језика и да можемо да будемо сигурни да да ће тако бити и са следећим бројевима.
Нова Зора муку има са финансирањем часописа. Сналази се. Један од важнијих извора финансија обезбеђују пренумеранти за које је „задужен“ Никола Кусовац. У сваком броју може се прочитати и његово име, а уз име – саветник за пренумеранте. А на последњим страницама листа пренумераната, имена и презимена Срба из Србије, Републике Српске, Црне Горе и оних који живе у иностранству. Установа пренумеранта је позната у Србији још у 19. веку. Реч означава претплатника на књигу или часопис. Онај ко штампа књигу обезбеђује део прихода али и сигурне купце књиге или часописа. Вуков Српски рјечник (1818) садржи списак претплатника. Од Вука до наших дана Нова Зора чува ту добру традицију поштовања и љубави за књиге и часописа. Никола Кусовац је Вук наше Нове Зоре. Налази, храбри, подстиче и записује пренумеранте Нове Зоре, који помажу њен живот, опстанак у српској култури.
Сви ми који пишемо, читамо и хвалимо Нову Зору, треба да знамо да су Ратомир Раша Димитријевић, Михаило Шћепановић, Никола Кусовац, од оних који тој похвали доприносе.