Владимир Вуковић
РОВ
Као дјеца
Играли смо жмурке
Па смо потом
Бјежали на журке
Јурили смо
Мјесец
По крову
Оста мјесец
Иза нас
Као младић у рову.
ЖИВОТ ЈЕ ДУГ
Како год да окренеш
Свијет се врти у круг
Свог да га стресеш
Живот је велики дуг.
Пронаћи болно мјесто
У ткиву живота твог
Други то чине вјешто
Да побјегну од свог.
STRADA
Пуцају видици
а стазе спаса
– све уже и дуже.
Ни снијег
није пао узалуд,
него да би путарима
видјели траг у пртини.