Сарајевска зима,
зове.

Сарајево,
миљама далеко.
Дубоко,
залеђена Миљакаца,
жубори.

Као као је
туђе небо,
над нашим градом.
Ни олимпијска ватра,
жеђ не угаси.

Сарајевска зима,
зове!
Сарајево, Сарај’во.

ТРАВЕ

Кад траве спавају
Тад бујају најјаче
Кад вјетрови дувају
Облацима се плаче.

Кад се проспе роса
Косац кује косу
Одуваће траву коса
Као вјетар росу.