Самоћа, самоћа, туга уби ме,
Изгубио сам природни ток живота, спокој,
Ветре, ветре, високи господине,
Сиђи с неба тог
Заиграј, запевај,
Развесели ме!

Зашто седиш самотан и пуст,
Твоји кораци су као државе,
Као јутра која свањују
Издалека долазе и одлазе,
Без препрека на путу!

Крени, не чекај,
Говори, твој говор и мој је говор,
Певај, твоја песма и моја је песма,
Сиђи с неба тог,
Запева, заиграј,
Врати мом животу природни ток, спокој!