Верољуб Вукашиновић
СПОМЕНИК
Када близу споменика крочи
моја нога, и кад видим очи
вајареве на каменом лицу,
тад задрхтим и кроз дрхтавицу
мисао се за Његоша хвата
„Тврд је орах воћка чудновата“
каже онај извајан, изливен
сад у бронзи, а био је сливен
с овим светом што је сад у мени,
тврд је орах када се скамени,
и време ће зубе изломити
али њега неће поломити.
ПОТПИС АУТОРАЉубостињу сазда,
чипку у камену,
савршен рад.
Остави потпис
на прагу храма
протомајстор
Боровић Рад.
Живописаше Лазара,
Милицу и Вука
и деспота Стефана
од свих вишег
На зиду, у Љубостињи,
Макарије Зограф
у потпису пише.
Минуше столећа,
кнегиња Милица
са фреске дође
у Трстеник
и претвори се
у споменик
што плови
к вечности, лаган.
У потпису вајар
Драгољуб Димитријевић
Драган.
АКРОСТИХ
ЗА ИВАНУ КНЕЖЕВИЋ
Боже, који јеси
Лепото непролазна
Анђелима окружен
Господе над војскама
Опште поезије творче
Сине распети
Лекару душа наших
Осново свих основа
Величанствен у делима
Љубави источниче
Утехо многима
Бескрајни плави кругу
Амину мој у њему
Вечни и тројични
Има Те у свему
СЛАМКА
Усред литургије,
на дан Светог Спаса,
у Призрену призрех
једну сламку спаса.
С неба су је снели
свети Архангели.
Дављеник сам, схватам.
За сламку се хватам.
ЈОРДАН
Билбил поје Јордан.
Николић из Призрена.
Сво Косово
и сву Метохију
у песму је свио
и оставио
тици ластавици
што на ђерђеф паде
на ком платно везе
косовка девојка.
ДРМНУЛО
Хајде да дрмнемо по једну
каже ми пријатељ,
кога је већ дрмнуло.
А и мене је дрмнуло
и неће да пусти,
стеже и стеже
а ракија жеже.
И нисам у пићу шкрт,
жежен је живот,
ледена је смрт.
САВЕТИ ЗА МИРАН ЖИВОТ
Свима опрости, и пости,
гутај, ћути и трпи,
измируј, спајај, мости,
пришивај, лепи, крпи.
Трошкове плаћај, струју,
воду, ваздух и смеће,
предај се пчелном брују,
не тражи ништа веће.
Од уједа се брани,
молитвом душу лечи,
сиромашног нахрани
хлебом од мудрих речи.
И гледај да побегнеш
од свега што те мори,
кад на починак легнеш
остави светло нек гори.
БОЈИШТА
Зове ме Баковић Благоје
са језикових појишта,
и каже јутро благо је,
и подсећа на Бојишта,
Ту сам кроз јутро трчао
и у фрулицу свирао,
ту сам са цврчком цврчао
и с мравом мрве збирао.
Ту су још гусле, бојеви,
на брду црква и звоно,
и ноћу звезда ројеви,
ту је и јагње оно.
Ту сам, кроз расцветали глог,
са врелом пчелом капнуо
на длан пчелара небеског
што ми је тајну шапнуо.
Ту су, каже ми Благоје,
година мојих стогови,
сво моје благо тамо је,
и свих песама слогови.
ОТИСАК
Наиђох на отисак
неког инсекта
у књизи песама
Рез Васка Попе
Ту је застао,
и заспао,
не знајући да свез
поезије
може и да га убије,
кад корице се склопе.