Имаш ли минут да ме назовеш
Брзо одговарам
Имам бескрајне минуте
Не знам ко ће их преузети
Кад умрем

ПРЕДАХ

Сачувај ме крепки
Од ухода и слуга његових
Насрћу зову
Из хаустора искачу
Са малом душом допузах
До сувог пропланка
Хтео бих да се осамим
Твојом књигом лице прекријем
И плачем

СВАТОВСКО ГРОБЉЕ

На путу кући
Увек задрхтим
На превоју
Испод гробних плоча
Као да неко цвили
Касно ноћу
Уместо северњаче
У дугој хаљини
Ледена невеста изгрева

ЖАР

Кад бих знао са речима
Као ковач са жаром
Да извучем брид
На тупој секири
Подигнем пламен
Изнад ракије
Загрејао бих
Твоје прoмрзле прсте
Перце и мастило
Осветлио таму магазе
Док ми пишеш
Последње писмо

ЗАГРЉАЈ

Сетих се хладне подстанарске собе
Грејао сам те дахом
Пустоловном поезијом
Драинца и Тина
Вечерас у парку
Као некад тебе пре пола века
Загрлих бронзане главе песника

ЈУДА

Соли подигнуте руке
Умножава сребрењаке
Над белим градом
Развејава бесове и злобу
У заносу лудом
Цупка гомила
Црвене усне
Облизује протува

У ЗБЕГУ

Отац је скочио у огањ
Из запаљене куће
Изнео оцила и Свето Писмо
Кад се скуписмо у збегу
Мајка из недара
Извади славску икону
И корицу хлеба
Тихо прозбори
Слава ти Боже
Све имамо

ПИСМО

Стариш далеко од мене
Као сеоска учитељица
Поред мужа разбојника
Старим и ја убрзано
У граду епигона и протува
Жалим још љубави давна
Што сам био груб
Кад сам одлазио у војску
И рекао ти да ме не чекаш