ТЕ 1998. ГОДИНЕ

Ако те године кренеш
Из Ђаковице за Пећ
Затећићеш близу Дечана
На скамењену мајку
Како клечи крај закланог сина

Ако те године кренеш
Из Ђаковице за Призрен
Видећеш код Мале Круше
Брата у сузама како
Чешља косе осрамоћеној сестри
У њиви поред друма

Ако те године кренеш
Из Ђаковице за Приштину
Преко Раковине
Видећеш насре пута
Распореног старца
И џелате како мокре по њему

Не иди ни у сну за Ораховачку жупу
Јер тамо је велико губилиште

Ако те године кренеш
Из Ђаковице низ Метохију
Носи воштанице и крст
И последњи метак за себе

Опрости
Узећу ти живот
Да ти не убијеш неког
Малог Христа и
Анђела недужног

ХРИСТОВ ВОЈНИК

Причао ми је један борац
Да је у борби близу Морине у Метохији
Ранио непријатеља отачаства

Брзо и хитро
Је војничким покретима
Дошао до њега

Био је још жив

Рањени непријатељ
Је тешко дишући
На чистом српском језику
Тихо изговорио

Немој да ме убијеш
Тако ти Христа

Ломило ми се срце
И мучила душа
Ухватио сам се за главу
И призивао Бога

Вечност и речи
Немој да ме убијеш
Тако ти Христа
Прича борац

После неких пола сата
Окренух се према њему
И каза

Како се зовеш борче
Питао сам га упорно
Рече само
Христов војник

Од тада га сваку ноћ сањам