Радослав Братић
НОВА ЗОРА – И ПУТОКАЗ И ОБАВЕЗА
СЈЕЋАЊА О (НОВОЈ) ЗОРИ
Херцеговина данас нема ниједан књижевни часопис. Ниједног издавача.
Изгубила је много становника и дио територије. Изгубила је најважније архиве и
библиотеке.
Требиње би, са Дучићевом Грачаницом, требало да постане нова културна и
духовна престоница остатка Херцеговине. Томе доприносе високе школе и факултети
које су Требињци успјели да отворе и које ће тек отварати… Србиње је, заслугом
Просвјете, неко вријеме, покушало да направи централну библиотеку, али и ту су се
изгледа јавили неспоразуми. Билећка и гатачка Просвјета, преко Ћоровићевих
сусрета писаца, који трају ево седму годину, настоје да буду покретачи културних
збивања у ширем простору. Томе ће допринијети и нови услови, створени уступањем
старог Дома армије у Билећи од стране ВРС, који ће Општина Билећа ставити на
располагање искључиво за кулутру – прије свега Просвјети. Биће то својеврсни
културни центар. И дио зграде Парохијског дома у Гацку, заслугом Владике,
припашће просвјетарима.
Херцеговина данас нема ниједног члана Владе Републике Српске. Није ваљда
да смо важни само када треба бранити земљу и ратовати.
Главни комесари и мешетари из свијета забрањују све што им се хоће, па чак
и легално изабране представнике народа. Насрћу на једва створену државу и пријете
да је укину.
Има више од сто година откако је, у Мостару, 1896, под уредништвом Шантића, Ћоровића, Дучића иШола почео да излази лист за забаву, поуку и књижевност
– чувена мостарска Зора. Одмах је око себе окупила све што вриједи у српској
култури и књижевности. У Београду тога доба, и у српству уопште, нема важнијег
писца а да не објављује на страницама Зоре. Има прича везана за долазак Сима
Матавуља уМостар. На питање шта ће им дати за часопис, Матавуљ је одговорио да
нема ништа ново.
Уредници га затворише у хотелску собу и рекоше му да до сванућа напише
свој рад. Јутро је освануло са Пилипендом.
Мало касније, у Бечу и Прагу почела је да излази Српска зора, која је била
наглашено национална. У складу са временом.
Размишљајући о називу овог часописа, прва идеја је била да га назовемо
Српска зора. У картотеци Народне библиотеке Србије, има двадесетак наслова
Српске зоре. Нова Зора је варијација на исту тему, и зато је то име и усвојено. Издавач
часописа је Просвјета, једна од најзначајнијих културних установа на лијевој обали ријеке Дрине. Нарочито Просвјета из Билеће и Гацка.
Зора је у Херцеговини путоказ сваком новом часопису, али и голема обавеза.
Већ клецамо под теретом толиког и таквог насљеђа. Трудићемо се да мислимо на ону
Зору. Али и да радимо како нас бриге и обавезе не би угушиле.
У Савјету часописа су најзначајнији, углавном херцеговачки писци, академици
и научници. И Редакција је састављена од људи из свих херцеговачких крајева.
Часопис би требало да буде и својеврсна хроника културе Херцеговине, а
повремено и Републике Српске. И других српских простора. И не само њих. Осим
тога, повремено ћемо објављивати и радове из науке и привреде.
Сви ратови и устанци у Европи, у последња два-три вијека, некако су у Херцеговини имали најжешћи одјек и остављали крваве трагове. Самјераваћемо старе
ожиљке са овим најновијим.
Гледаћемо Херцеговину кроз призму свесрпских простора и свесрпски
простор кроз Херцеговину. Али и кроз свијет – онај који нам је наклоњен, и онај који
нам наклоњен није.
Позивамо читаоце и претплатнике да буду стрпљиви и да нас подрже. И од
њих ће зависити будућност Нове Зоре. Очекујемо помоћ донатора и претплатника.
Српски језик, овај вуковски, доживљава свакојаке ударе и прекрајања. Поново
се ради на забораву нашег првог писма – ћирилице. Нова Зора се штампа ћирилицом.
Трудићемо се да и о овим зебњама проговоримо.
(Нова Зора, 1/2004)