Радомир Уљаревић
ЗНАЧЕЊСКА ПРОМЈЕНА РИЈЕЧИ
Кад пјесник добије награду за прозу, он се пита, да ли је пренио ритам поезије у
приче, које више и нису и јесу поезија, као што и пјесме причају своју причу. Сад ти
знадни… тим ријечима завршила би свака прича у Херцеговини.
А свака добра прича почињала би, као што добро знате, ријечима: Кад је Билећа
пала… а онда су се надовезивале друге ријечи, и везле бројаницу незаборавних чаролија…
дуго након тих првих прича, кад сам већ поодрастао, једном приликом сам чуо, и чудио
се томе, кад је неко овако почео причу: Послије ослобођења Билеће… и ја сам се сјетио
Коцбековог стиха: Тукидид је појаву куге у Атини приписивао значењској промјени ријечи
– за једне пад Билеће био је трагедија, значио је пад у ропство, а опет, за друге је то било
као ослобођење, и тако све до данас… ето шта све може значењска промјена ријечи.
То је било недуго након што је Билећа пала: Прва моја сјећања сежу на дане кад
смо долазили из Равних Гомила у град, и моја фасцинација крововима града виђеним са
Баљачких страна не престаје ни данас.
И данас једнако видим тај призор мегaлополиса, у чијем средишту суМерћепови
млини, који из птичје перспективе личе на огромни свемирски брод. А баш у тој згради,
грађеној по узору на Бечку оперу, смјештена је дворана са дубоком позорницом, и јамом
за оркестар, на којој би Билећи позавидјеле редом метрополе диљем свијета.
Кад сам први пут ишао у Билећу, припремили су ме за сусрет са радио апаратом,
и благовремено ме упозорили да не завирујем у њ, јер они који говоре из радија нису
живи људи. Та упозорења, дабоме, била су узалудна – кришом сам буљио у радио, и данас
ми се чини да сам кроз оно замрачено стакло видио мноштво људи који пјевају, причају
приче и рецитују. Ту је била и публика, као ово сада, и овдје. И ниње, и присно. А на том
радију била је положена једна танка књижица приповиједака Светозара Ћоровића.