Ако ме питаш шта сад пишем
и о чему највише размишљам
не знам целовито да ти
одговорим а камо ли да устврдим
шта год кажем није ништа осим
аутобиографије већ једном
написане и овог пута
препричане на сасвим
други начин јер се односи
и на тебе сувише радозналог

НА СТЕПЕНИШТУ НЕОСИМБОЛИЧНОМ

Крајем двадесетог
века на степеништу
неосимболичном испред
Радио Београда стоји песник
Петар Пајић и упорно очекује
долазак свежих метфора из шума
завичајних упркос непредвидивих
препрека и ограда посебно у време
мраза раног на путу до двора
самотворног и никад
закључаног у сну
без иједног одвећ
јасног путоказа

ПРЕД ИЛУЗОРНИМ ПРОЗОРОМ

Нико упорније не стоји пред
илузорним прозором колико нама
знани покојници које углавном
оживљавамо између вечери и јутра
недалеко од куће санописне а на то
непорециво подсећа митски Икар чија
крила у нашим зеницама губе својства
воска спасоносног

УНУТАР ТАЈНЕ ВАСЕЉЕНСКЕ
(Мом сестрићу Драгану Милинковићу на брду оностраном)

Заиста нико не зна зашто сувише
рано фрескописац будан у сну
просу зарне боје из фреске шире
од погледа зачетог у очима
заумним и попе се лако сам
без ногу на брдо онострано
унутар васељенске Тајне
и свитања које сваког јутра
извире ломно колико и мироточно
упркос свуднадирућег леда
ка вртлогу наше једине
завичајне светлости

Љубање, 25. мај 2023.

ОСЕТЉИВЕ ПРЕТПОСТАВКЕ

Јануар у априлу
пола метра изнад колена
ципеле ненаучене на толике
сметове и хладноће иду у раскорак
са сећањем да су могле мало
срећније да крену
путем другачијим

Све је то изненада за оног који
сања анђела у свом имагинарном
ћорскокаку и посланици давно
започетој а незавршеној
по диктату срца трошеног
на непостојеће лирске
жеђи када осетљиве
претпоставке изгубе
на језику прву
захвалнију
опорост

ЦРВЕНА СВЕЋА

Изненада дође црвена
свећа из манастира
Преображење у моју овоземну
кућу превасходно да увећа
светлост у честици
мира васељенског
откривајући
свеколико стење
унутар речи посвећених
надасве обоженој љубави
и благодатом
васкрснућу

БЕЗ ИЈЕДНЕ ЧУЈНЕ РЕЧИ

Разговор прекинут напречац
у трену највећег узбуђења
и запитаности
ко зна чија рука
окреће витло уздаха даље
од пољупца и држи наопако
као да ништа није изгубљено
без иједне чујне речи у соби
саграђеној заувек одсјајем
младе крви

ЗА ОГРАДОМ НЕПРИЗОРНОМ

Ово слово изазовно
зачето је дуго на хоризонту
једва разговетном и јавило се
изненада у неколико поетичких
облика више старо него ново надасве
преласком из првог осмишљења у друго
никада пре казано између слика одвећ
обојених надом да може захвалније пити
светлост са извора преображајног
посебно под маском надреалног
изгледа за оградом у градини
сазданој истовремено
од васељенског
жара и леда

ПОСЛАНИЦА ЧАРНОМ ДЛЕТУ МИЛУТИНА РАНКОВИЋА

Свакако
да поједине
именице не допиру
потпуно у срж онога
шта јесмо или макар
само до слутње колико
маховине обраста тражену
јасноћу посебно на скулптури
у стаблу тајнописаног храста
где је прва мисао зачела
заувек своју семенку
животодајну

ЈЕДАН ПРСТОХВАТ

Уместо соли
само један прстохват
метафизичког зазива
из цвета ко зна
зашто окамењеног
у градини изнад
незамисливих
облака