ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА НАГРАДУ
„ВЛАДИМИР ЋОРОВИЋ“
Реч жирија на додели награде „Владимир Ћоровић“ за књигу Свети Краљ
Милутин: Владар на раскршћима светова, уредници Срђан Пириватрић,
Смиља Марјановић-Душанић, Даница Поповић, Задужбина Светог
манастира Хиландара, Београд 2022)
Жири за доделу награде „Владимир Ћоровић“, у саставу проф. др Милош
Ковић, проф. др Радмило Пекић, проф. др Боривоје Милошевић, ове године није имао
тежак задатак. Од нашег прошлогодишњег окупљања, у српској историографији није
се појавило ништа што би се могло упоредити са књигом Свети Краљ Милутин:
Владар на раскршћима светова, уредника Срђана Пириватрића, Смиље Марјановић-
Душанић и Данице Поповић, коју је Задужбина Светог манастира Хиландара обја –
вила у Београду 2022. године.
Књига Свети Краљ Милутин спада у капитална дела, у пуном значењу те
речи. Посвећена је великој теми – личности и времену краља Милутина, једног од
највећих припадника династије Немањић,који је својим громадним делом обележио
„златно доба“ српске историје. И издавач ове књиге сасвим се издваја по свом угледу
и месту у целокупној српској култури. То је Задужбина Светог манастира Хиландара
чији директор, господин Миливој Ранђић, потписује књигу као одговорни уредник.
Покретач настанка књиге Свети Краљ Милутин јесте сам Свети манастир
Хиландар. Како и доликује, одатле је стигло подсећање да се 2021. године навршило
пуних седам векова од упокојења Светог краља, другог ктитора ове свете обитељи,
обновитеља и настављача прегнућа Светог Симеона и Светог Саве у стварању ове српске
светиње. Окупљен је тим од 16 водећих стручњакаса Византолошког, Балканолошког и
Историјског института САНУ, саУниверзитета у Београду иУниверзитета у Новом Саду.
Уз уреднике то су, редом којим се појављују у књизи: Др Предраг Коматина, проф. др
Небојша Порчић, др Невен Исаиловић, др Ивана Коматина, др Милош Ивановић, проф.
др Срђан Шаркић, проф. др Бранислав Тодић, проф. др Драган Војводић академик САНУ,
др Бојан Миљковић, др Мирјана Живојиновић, академик САНУ, протојереј-ставрофор
проф. др Владимир Вукашиновић, проф. др Ирена Шпадијер, др Даница Поповић, проф.
др Љубомир Максимовић, академик САНУ.
На трагу капиталне, десетотомне Историје српског народа Српске књижевне
задруге, велика тема савладана је тако што су уредници дефинисали посебне целине
и поверили их водећим стручњацима за дате истраживачке области. Резултат није
зборник са појединачним, ситнијим прилозима које су изабрали сами аутори, него
целовита, осмишљена монографија у којој је тема обрађена на свестран начин,
удруженим и пажљиво вођеним напорима стручњака из различитих научних области
– историчара, историчара уметности, историчара књижевности, историчара права,
теолога и литургичара.
Архимандрит Методије, игуман Светог манастира Хиландара, на почетку
књиге, у својој уводној речи, указао је на духовни, заветни, родољубиви, научни
смисао овог подухвата. Он је подсетио на дело архиепископа Данила II, биографа
српских владара и архиепископа, савременика и ослонца краља Милутина, у коме се
казује о молитвама Светог Краља „Цару Славе“ и својим прецима „оцу Симеону и
кир Сави“ да „не предају отаџбину своју у руке иностранаца“ јер су они „у телу и пре
боловали за њу“. Игуман Методије наглашава да „нада у Господа заступништвом
светих сродника у дубљем слоју открива свезу јачу од крви – свезу благодатне
заједнице која се ‘чврсто држаше Невидљивога, као да га види’ (Јевр. 11, 27) – заветну
заједницу ‘христоименог народа’ која кроз поколења дели смисао постојања“. Од
доба игумана хиландарског и потоњег архиепископа Данила II до данашњег времена
архимандрита и игумана Методија, ове речи нису изгубиле своју важност и смисао.
Књига је подељена на три велике целине – „Владар у изазовима времена“,
„Владарска моћ“ и „Владарска побожност, духовни живот и светачко прослављање“. У
њима су, четрдесет година после појаве првог тома Историје српског народа Српске
књижевне задруге, сабрана и критички преиспитана најновија постигнућа науке о
личности и времену краља Милутина. У исто време, дата су нова тумачења и указано
је на нове чињенице проистекле, поред осталог, из усмерености струке, у последњим
деценијама, на истраживање предања и култова, посебно оних посве ћених нацио –
налним светитељима, међу којима припадници лозе Немањића заузимају сасвим
посебно место. Драгоцена сазнања о спољној политици краља Милутина проистекла
су из укрштања српских и византијских извора са новообјављеним западним изворима.
Помаци су уочљиви и у низу посебних питања, каква су, рецимо, брачне стратегије
краља Милутина, околности сабора у Дежеву, хронологија и обим краљеве ктиторске
делатности, као и низ закључака које нуде изузетно бројни, сачувани портрети краља
Милутина.Илустрације у овом заиста капиталном делу биране су зналачки и пажљиво,
при чему су понекад подједнако речите као и сам текст.
Књига Свети Краљ Милутин: Владар на раскршћима светова биће, у догледној будућности, један од камена темељаца не само у истраживањима личности и
времена краља Милутина, него и у српској, па и у међународној медиевистици. Њена
појава у српској култури представља важан и несвакидашњи догађај.Уз честитке
уредницима, ауторима и издавачу, остаје нам да изразимо наду да ће сарадња Светог
манастира Хиландара и српске науке дати још много овако добрих и вредних плодова.
У Гацку, на Малу Госпојину 2023. године