Нова Зора

Часопис за књижевност и културу

Немања Божовић

А НЕКОМ ЈЕ ЗВЕЗДАНО НЕБО ПОКРИВАЧ

Једном ће људи човека питати,
Која је цена за миран сан?
Једном ће срећнима себе називати,
А умећа љубави изгубити дар.

Једном ће људи гојазни умирати,
A душом царевати бесомучна глaд.
Једном ће људи у слози бриљирати,
A cлога ће бити робљења рад.

Једном ће човек са страхом кренути,
Хорди што ствара муку и јад.
Једном ће човек усамљен певати,
Самоћом тиховати и њен волети слад.

Једном ће човек, себи бити све!
Кудити туђу, а не своју ћар.
Једном ће човек волети себе,
И пазити будно, свога срца жар.

Један ће човек мир дoceгнyти,
Хране из ђубрета, благосиљати смрад.
Једaн ће човек јутро целивати,
Јер небо га покрива, a кревет му град.

Један ће бескућник открити тајну,
Младићу што купује, миран сан.
Једном ће бескућник рећи младићу.
Кад гладан спаваш, у души је склад.