Ранко Крстајић је један од најдосљеднијих писаца фантастичке прозе у савременој српској књижевности. Његову нову књигу, као и претходне, одликују кључне особине тог прозног жанра – неизвјесност граница између реалног и фиктивног постојања, тема двојништва и загонетне и несигурне стварности, усамљеност, отуђеност књижевних ликова и дистанца према непосредном искуству, непредвидивост представљених догађаја и њиховог тока, запитаност над светом и његовим облицима појављивања и друге особине те врсте прозе. У његовом Господару среће, као важна семантичка противтежа, постоји велико повјерење у причу, у њен континуирано развијан заплет и његово могућно разрјешење, повјерење у језик и његове поетске могућности оствариване стилском пројекцијом субјективних доживљаја активних учесника испричаних догађаја, и на крају, не мање важно обиљежје Крстајићеве прозе у овој и у ранијим књигама, повјерење у индивидуалним књижевним средствима представљену стварност и њену непредвидивост.