Мишо Кисић
КУЛТУРНА ДОГАЂАЊА У ИСТОЧНОЈ ХЕРЦЕГОВИНИ
(8. НОВЕМБАР – 31. ДЕЦЕМБАР 2022)
Светом архијерејском литургијом, ломљењем славског колача, поменом погину – лим борцима, полагањем цвијећа на спомен обиљежја, свечаном академијом и другим садржајима у Невесињу су 7. и 8. новембра обиљежене Митровданске битке из 1992. и 1994. године, Дан општине Невесиње и крсна слава Борачке организације Републике Српске. Свету архијерејску литургију служили су Епископ Захумско-херцеговачки и приморски Димитрије и владика Будимљанско-никшићки Методије. Код споменика слободе и споменика легендарном команданту Новици Гушићу положено је цвијеће а у Спомен-соби је одата почаст погинулим борцима у минулом Одбрамбено-отаџбинском рату. У Дому културе „Небојша Глоговац“ одржан је при јем за породице погинулих бораца са пригодним програмом. Општинска борачка организација уручила је новоуста – новљена признања, што ће бити пракса свих бу дућих Митровдана. Митровданску грамату овог пута добили су Болница Невесиње, доктор Ђуро Мусић и Црвени крст Невесиње, а Митровданску Плакету добила је предсједница Кола српских сестара са Косова Миланка Терзић као и Предузеће „Двор стоун“. У културно-умјетничком програму учествовале су етно-групе „Симонида“ и „Свети Димитрије“, народни гуслар Мирослав Шиљеговић и невесињски ученици. Аутори најљепших пјесама о Митровдану Јана Радовановић и Елена Вујадиновић говориле су своје стихове, док су ученици Гимназије Вукашин Тодоровић, Ивана Чалија, Анђела Антељ и Сергеј Кљакић рецитовали пјесме Новице Телебака, Јована Братића и Мира Ковача. Пригодан перфор – манс на Тргу слободе под називом „Љубав за оне на небу“ приредила је организација дјеце погинулих бораца „Наслијеђе“. У оквиру Митровданских свечаности одржана је и промоција књиге „Зборник радова“ Организације старјешина Војске РС“. Књига обухвата радове са научно-стручне конференције о разлозима и условима формирања војске РС, њеном доприносу у стварању и очувању наше отаџбине. Пригодним бесједама честитке поводом Митров дана у оквиру свечаности упутили су предсједник Владе РС Радован Вишковић, ми ни стар у Влади Душко Милуновић, предсједник Борачке организације РС Радан Ос тојић, начелник општинске борачке организације Синиша Шиповац и други. У свим бесједама истакнуто је сјећање и поштовање на неизмјерну храброст бораца Невесињске бригаде, херојство и јунаштво испољено у Митровданским биткама за одбрану народа и територије. Својим програмом Митровданске свечаности обогатили су и Хор и професори Основне музичке школе „Свети Роман Мелод“, глумац Горан Славић и професорица соло пјевања Христина Учур, уз пратњу Желимира Пушоње.
Болница и Дом здравља Требиње добитници су Повеље града Требиња за 2022. годину, док је умјетница академска сликарка Мира Маодуш добитник Захвалнице града, а признања су уручена на свечаној сједници Скупштине града Требиња, одржаној 13. новембра, на Дан ослобођења града у Првом свјетском рату. Поменуте здравствене установе признање су добиле за изузетно залагање запослених у овим установама у периоду пандемије вируса Корона. Мира Маодуш добила је Захвалницу због константне промоције ћирилице и православља кроз свој умјетнички рад на свим меридијанима и исказала пријатељство према граду Требињу кроз дјела посвећена пјеснику Јовану Дучићу. Свечану бесједу поводом Дана ослобођења Требиња у Пр – вом свјетском рату одржао је градоначелник Мирко Ћурић, подсјетивши да се застава слободе завиорила 13. новембра 1918. године у граду подно Леотара, када је Трећи батаљон 14. пука Тимочке дивизије ослободио мјесто. Захвалност на признањима додијељеним у оквиру свечаности овог значајног датума исказали су директори Дома здравља и Болнице Требиње др Маја Мићуновић и Недељко Ламбета, као и академска сликара Мира Маодуш. Уочи Дана ослобођења Требиња у Првом свјетском рату промовисан је Зборник радова са научног скупа „Ослобођење Требиња у Првом свјетском рату“. Ријеч је о прилозима 11 аутора. Декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић је истакао како је Херцеговина у Првом свјетском рату дала много српској историји и народу, поднијевши и велике жртве. На те чињенице указао је и Владан Виријевић, професор са катедре за историју у Косовској Митровици.
Шеснаестог новембра 2022. године Вечери гусала и епске поезије у препуној сали Дома културе у Гацку обиљежено је 25. година од оснивања Удружења гуслара и епских пјесника „Тешан Подруговић“ Гацко. У програму су учествовали поред домаћих и гуслари-мајстори на струнама из Србије, Црне Горе и Републике Српске, као и мушке пјевачке групе гусларских друштава „Пива“ из Плужина, „Жича“ из Краљева, „Војвода Глигор Милићевић“ из Билеће и КУД-а „Сава Владиславић“ из Гацка. Гости вечери били су актуелни савезни првак Максим Војводић, народни гуслари Радован Сукновић и Здравко Кнежевић као и Бранка Зечевић, извођач етно пјесама. Организатор Вечери постхумно је додијелио признања члановима Удружења „Тешан Подруговић“ – Миодрагу Драгану Бухи, Стевану Хрњезу, Драгану Пушари и Миљану Мирићу. Двочасовни програм посвећен јубилеју Друштва водили су ученици Гимназије у Гацку Марија Вучић и Огњен Бошковић.
У Галерији Културног центра Требиње, 22. новембра, отворена је 15. изложба фотографија чланова Фото-кино клуба Требиње. На изложби је представљено 80 колор и црно-бијелих фотографија, рад 21 аутора, које за ову прилику изабрао Синиша Скендерија, мајстор фотографије из Витеза. У конкуренцији колор фото графије, прва награда додијељена је Душану Вуковићу, друга Радоју Елезу, а треће место заузела је фотографија Славенка Вукасовића. Прву награду у категорији црно-бијелих фотографија освојио је Павле Ковач, другу награду добила је Маријана Хајровић, а трећу Јован Видаковић. Похвале су добили Бранислав Рупар, Радован Дан гу бић и Миодраг Вујачић. Славенко Вукасовић, извршни директор Фото-кино клуба Требиње истакао је да је ове године био највећи одзив, са највећим бројем фотографија. Изложбу је отворила начелник Одељења за културу, породицу и спорт и образовање Слађана Скочајић.
Двадесет и трећег новембра у Дому културе „Јевто Дедијер“ у Билећи одржана је промоција књиге „Азра, брате Азра“, аутора – познатог требињског новинара и публицисте Ратомира Рата Мијановића. Организатор промоције била је Народна библиотека „Владимир Гаћиновић“ Билећа. Ријеч је о представљању завршне књиге у антиратној трилогији а аутор ју је назвао по чувеном загребачком пријератном бенду „Азра, брате Азра“. У питању је двадесет прича, анегдота и цртица из Одбрамбено-отаџбинског рата и послијератног периода, чиме је Мијановић заокружио раније започети циклус, најприје „Причама из ратомира“ 2018, а двије године касније наставља књигом „Лађа за спас – Приче из ратомира 2“. Приче Ратомира Мијановића су литерарно уобличени истинити догађаји и зато је свака ријеч и у књизи, али и на промоцији била натопљена толиким емоцијама да је добар дио публике у сали плакао. Најемотивније обраћање имала је Милена Шупић, рођена Килибарда, која је у ратном вихору изгубила брата и којем је посвећена једна од Мијановићевих двадесет прича. Мијановићеви јунаци су, како је речено, људи које је на фронту чувала икона и љубав према отаџбини – Херцеговини, а сам аутор је рекао да су његове књиге настале „за сјећање, за незаборав, за понос, да се ратови никад не понове и да се сјетимо оних који су били најхрабрији кад је то највише требало. Узбудљива прича о људима, породичним трагедијама и страдању једне генерације која је, што но рећи, у фармерицама отишао на ратиште – на браник отаџбине, отишла из лежерног младалачког живота, слушајући и хитове попут групе „Азра“, како је то симболично примјећено. Тој генерацији припада и аутор. „Моја порука је антиратна. Ми смо силом прилика ушли у рат, нисмо хтјели да бјежимо и оставимо свој народ у најтежим временима, били смо на бранику отаџбине“, нагласио је аутор овог вриједног дјела Ратомир Рато Мијановић на промоцији у Билећи. „Овакве књиге су нам више него потребне, јер је важно да се зна како се српски војник достојанствено борио за ове крајеве, за слободу и за будуће генерације читајући ове редове науче да чувају и воле своју Републику Српску, јер управо за њу су страдали и јунаци ‘Ратних прича’“, рекла је поздрав – љајући учеснике промоције Сања Бошковић, директор Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“ у Билећи. У програму промоције учествовали су ученици СШЦ „Голуб Куреш“ Дајана Илић и Никола Парежанин, те Лана Самарџић из Удружења гуслара и епских пјесника „Војвода Влатко Вуковић“ и млади гуслари и чланови пјевачке групе Удружења гуслара „Војвода Глигор Милићевић“ Билећа. Програм промоције водила је на импресиван начин Ирена Дунђер.
Двадесет и четвртог новембра у Музеју Херцеговине у Требињу премијерно је у Републици Српској представљена едиција „Знамените Српкиње из пера књи – жевница за дјецу“, посвећеној умјетницама, научницама, књижевницама и уопште женама које су обиљежиле историју Србије. Издавачкој кући „Пчелица“ из Чачка пошло је за руком да окупи девет најзначајнијих савремених српских књижевница и ангажује их на великом пројекту – едицији илустрованих биографских књига, коју чине девет дјела: „Гошћа чаробном краљу, Исидора Секулић“, ауторке Гордане Малетић, „Месечина у коферу, Милена Павловић Барили“ Весне Алексић, „Врдничка вила, Милица Стојадиновић Српкиња“ Лидије Николић, „Звезда међу звездицама, Мина Караџић“ Гордане Тимотијевић, „Хероина нежног срца, Милунка Савић“ Славке Петковић Грујичић, „Прича за Лава, Милена Марић Ајнштајн“ Зорице Ку – буровић, „Наша Нада, Надежда Петровић“ Оливере Недељковић, „Позив на бис, Жанка Стокић“ Гордане Влајић и „Бајка о човечици, Десанка Максимовић“ Виолете Јовић. Едиција „Знамените Српкиње из пера књижевница за децу“ добитник је бројних награда и признања на сајмовима и промоцијама у Србији, Републици Српској и Црној Гори.
У Народној библиотеци Требиње, 8. децембра, одржано је поетско вече Ђорђа Дабарчића, Светлане Беле Буђен и Сузане Љепаве. Ђорђе Дабарчић представио је садржај своје збирке пјесама под називом „Зов неспокоја“. Нагласио је да је ово његова осма збирка пјесама у којима је садржано тачно 380 поетских сонета. Дабарчић је и аутор два романа. Светлана Буђен и Сузана Љепава публици су представиле своје књижевне првјенце, збирке поезије: „Опроштај, молим“ и „Суза жене“. Буђен је истакла да је прве пјесме написала прије 25 година али су оне дуго времена биле дио њене најдубље интиме. Збирка поезије „Суза жене“ Сузане Љепаве садржи 40 пјесама. Публика је уживала слушајући поезију херцеговачких поета и пожељела им да она буду подстрек за нова остварења. Све три представљене књиге изашле су у издању СПКД „Просвјета“ Гацко.
Свечаним концертом народних пјесама и игара у Гацку је 19. децембра обиљежено 13 година успешног рада удружења за очување народне пјесме и игре „Сава Владиславић“ Гацко. Ово Удружење, како је речено, већ годинама његује традицију и културу гатачког краја, али и свих српских земаља презентујући свој програм на многим свечаностима и светковинама. Овог пута сплетом српских игара представили су се сви ансамбли овог Друштва који броји преко 200 чланова у различитим старосним категоријама. Овог пута, као гости програма наступили су пјевачке групе из Бањана, Плужина и Љубиња, као и мушка и женска пјевачка група КУД домаћина, те фолклорни ансамбл из Љубиња. Наступили су и гуслари Здравко Кнежевић и Ненад Ивковић. Наступили су и малишани Дјечијег вртића Гацко као плесна група „Ви денс“. Поздрављајући учеснике концерта предсједник Удружења за очување народне пјесме и игре „Сава Владиславић“, Лазар Окиљевић подсјетио је на успјешан рад свих секција Удружења, те освојене награде и похвале на бројним наступима у земљи и иностранству.
Двадесет и трећег децембра 2022. године у Дому културе „Јевто Дедијер“ у Билећи одржана је промоција монографије „Никола Тесла и радио“, аутора др Радмиле Р. Чокорило, Билећанке која живи и ради у Бањалуци. Промоцију је орга – низовала Народна библиотека „Владислав Гаћиновић“. Ријеч је о вриједном остварењу које прати развој радија од његовог настанка до данас, као и оснивање радио станица у Републици Српској, с знатним акцентом на развој радио станица у источној Херцеговини, од којих су многе ове године обиљежиле значајан јубилеј – 30 година постојања и рада. Монографију др Радмиле Р. Чокорило неопходно је било штампати, не само због тога што је у питању пионирско дјело о радио-станицама у Републици Српској, него понајвише стога, што је њено објављивање предуслов за сагледавање стања у овом важном средству информисања. Она је заиста на најширој основи размотрила тематику радија, рекао је проф. др Ратко Божовић. О аутору и дјелу на промоцији говорили су новинар Радио Билеће Љиљана Вучинић и Сања Бошковић, директор Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“. „У овој књизи су бројне историјске чињенице о развоју радија у три деценије Републике Српске што је посебно важно за будуће студенте новинарства, за Херцеговину и Републику Српску“, нагласила је Сања Бошковић. „Ја сам се у овој трећој по реду монографији трудила да дам допринос и науци и струци и завичају, а посебно завичају“, рекла је др Чокорило. Ауторка монографије „Никола Тесла и радио“, дугогодишњи новинар радија, дипломирала, магистрирала и докторирала истражујући управо тематику радија. „Проблематику овог медија познаје и као практичар и као једна од ријетких теоретичара који су се бавили овом тематиком у Републици Српској“, записала је проф. др Неда Тодоровић. У оквиру промоције прочитан је и запис новинара Шћепана Алексића „Од телала до фејзбука“, који је уврштен у промовисану књигу. Текст је читао ученик СШЦ Никола Милојевић. У програму је учествовао и гуслар Бранко Милићевих из Удружења гуслара „Војвода Глигор Милићевић“. Учеснике промоције поздравио је и начелник општине Билећа Веселин Вујовић. Програм промоције водио је Радислав Уљаревић, директор Радио Билеће.
Један од најугледнијих листова у Републици Српској и шире „Глас Требиња“, који излази мјесечно, 23. децембра 2022. године обиљежио је вриједан јубилеј – 70 година постојања. Свечаност у Музеју Херцеговине била је прилика за подсјећање на седам деценија у којима је ово гласило било сапутник и свједок требињске а и источно-херцеговачке свакодневице, хроничар посљератног живота, изградње и развоја. „Глас Требиња“ је овај јубилеј посветио свом дугогодишњем сараднику, новинару и књижевнику Шћепану Алексићу. На свечаности у Музеју Херцеговине представљена је његова књига изабраних прича објављених у „Гласу Требиња“ у посљедњих осам година, а коју је поводом 70 годишњице рада и у знак захвалности аутору за деценије сарадње објавио Центар за информисање и образовање Требиње који је и издавач „Гласа Требиња“. Директор Центра за информисање и образовање и одговорни уредник „Гласа Требиња“ Манојло Ћук на свечаности је подсјетио на године раста и развоја овог веома популарног листа, на његове прегаоце и ствараоце, листа који многи препознају не само као уобичајену новину већ као и часопис са елементима истраживачког, одговорног и објективног новинарства. У рубрици са наднасловом „Писмо из Херцеговине“ Шћепан Алексић већ осму годину у сваком броју „Гласа Требиња“, читаоцима дарује по једну своју причу о Херцеговини и Хер – цеговцима. „Приче“, како је рекао на промоцији Шћепан Алексић, „доносе различите мотиве и теме, а оно што их све држи на окупу јесте – Херцеговина. А та је земља“, како он запажа, „као створена за причу и причање, ваљда и због тога што јој је увијек свега другог мањкало.“ Насловљена по једној од њих „Кад дођем у Београд“, књига која је поводом јубилеја „Гласа“ изашла у издању Центра за информисање и образовање Требиње, сабрала је међу корице педесет прича по ауторовом избору, а у „Гласу Требиња“ у поменутом периоду објавио је њих око стотину. Тако је Биле – ћанин, у Требињу, каже Алексић, као новинар и писац присутан пуних четрдесет година, овај лијепи град једнако доживљава као свој. Осим аутора, о вриједном стваралачком остварењу – књизи „Кад дођем у Београд“ говорио је професор Ратомир Ћук из Љубиња, који са Алексићевим стваралаштвом дружи од његових првих књижевних дјела. „Алексић кад приповиједа увијек има фантастичну причу, али кад се почне читати прича види се и поука, и порука која је у свима њима ненаметљива“, нагласио је проф. Ћук. Програм обиљежавања јубилеја „Гласа Требиња“ водила је новинарка Влатка Мусић, док су фрагменте из Алексићеве књиге „Кад дођем у Београд“ читали Биљана Медар и Симо Радић. Свечаности је присуствовао и градо – начелник Требиња Мирко Ћурић, директори јавних установа и бројни представници јавног и друштвеног живота Требиња и Херцеговине. За наредну годишњицу „Гласа“ најављен је нови издавачки подухват – објављивање сабраних прича још једног дугогодишњег сарадника „Гласа“, врсног новинара и мајстора репортаже из Љубиња – Жарка Јањића.
Градски хор „Трибуниа“ Требиње је поводом 15 година постојања, у Музеју Херцеговине 28. децембра, одржао цјеловечерњи концерт, на коме су у препуној сали, све генерације Требињаца и Требињки могле да чују понешто за себе. Предсједник Хора Наташа Тучић подсјетила је да је 2007. године донесена одлука да се оснује овај хор како би се наставила традиција бројних требињских хорова и хорског пјевања, дуга чак 130 година. За првог диригента именована је проф. Стојанка Гудељ а за предсједника хора и управног одбора Радмила Анђелић. Она је додала да Хор „Трибуниа“ данас окупља око 50 чланова свих генерација, који воле лијепу пјесму и дружење. Хором је ове вечери први пут дириговала проф. Александра Сукоњица а хор је наступио уз подршку ансамбла Музичке школе Требиње. На концерту је уручен пригодан поклон дугогодишњем врсном диригенту хора Стојанки Гудељ, која је истакла да је најважније бити истрајан у свом послу. Под њеном диригентском палицом „Трибуниа“ је наступала на најважнијим културним манифестацијама не само у Требињу, већ и у Херцеговини и шире. Покровитељи концерта били су Град Требиње, Електропривреда РС и Хидроелектране на Требишњици.
Тридесетог децембра 2022. године у Дому културе „Јевто Дедијер“ у Билећи одржан је годишњи концерт КУД „Зора Херцеговине“. У програму је наступило преко 300 учесника. Уз домаћина концерта љепотом игре и пјесме представили су се и гости из културно-умјетничких друштава из Чачка, Фоче, Сарајева, Гацка и Невесиња, те КУД Билеће. Према ријечима Сање Грубачић, умјетничког руководиоца Друштва, 2022. годину обиљежили су многи наступи и гостовања у Херцеговини, Републици Српској, Црној Гори и Србији. КУД „Зора Херцеговине“ учествовало је на Међународном фестивалу фолклора у Бугарској гдје су освојили друго мјесто у веома јакој конкуренцији, предсједник КУД „Зора Херцеговине Душан Грубачић овом приликом уручио је пригодне поклоне пријатељским друштвима и удружењима која су узела учешћа у овом концерту а дају свој допринос заједничком циљу, а то је чување и његовање српске традиције у културе.
Билећа – Гацко, 4. јануара 2023. године
Аутор Културне хронике захваљује колегама из штампаних и електронских медија источне Херцеговине на сарадњи у припреми овог нешто сажетог прилога о културним дешавањима у источној Херцеговини, а посебно професору Лазару Гњату, члану Редакције часописа „Нова Зора“.