У Музеју Херцеговине у Требињу 11. јуна одржана је промоција књиге „Мирослављево јеванђеље – Златно издање“. Ради се о посљедњем и најсавршенијем фототипском издању Мирослављевог јеванђеља, наше најзначајније рукописне књи – ге. Златно издање рађено је од 2016. до 2019. године и штампано је у 300 примјерака. На промоцији су говорили Вељко Топаловић, један од приређивача, публициста Горан Комар и историчар умјетности Драгана Аћимовић. Вељко Топаловић је нагласио да је Мирослављево јеванђеље најстарији сачувани српски ћирилични рукопис, те да је јединствено у цијелом свијету по симболици ликовних украса. Као највриједнији писани споменик српског средњег вијека уврштен је у УНЕСКО листу „Памћење свијета“, као један од 120 највриједнијих докумената на свијету. Горан Комар је истакао да је велика тековина и огромна привилегија за Требиње и Херцеговину да је једна мала невладина организација као што је Задужбина „Кнез Мирослав Хумски“ успјела доћи у посјед једног таквог факсимила. Организатори промоције били су Задужбина „Кнез Мирослав Хумски“ и Музеј Херцеговине у Требињу.

Светом литургијом и славским обредима Гацко је 12. јуна обиљежило Тројчин – дан ̶крсну славу Општине и Саборног храма Свете Тројице. У присуству бројних вјерника и гостију литургију су служили свештеници Епархије захумско-херцеговачке и приморске. Тројчинданске свечаности су почеле претходне вечери званичним отва – рањем манифестације „Културно-спортско љето ̶ Гацко 2022.“ испред зграде На – родне библиотеке. Након богослужења традиционална свечана литија је прошла градским улицама. Ломљење славског колача и славски обред обављени су у порти Саборног храма. Празничне честитке грађанима и свештенству упутио је начелник општине Гацко Огњен Милинковић. Гатачким свечаностима присуствовали су бројни гости из сусједних херцеговачких општина, Црне Горе као и Русије. Поводом крсне славе Гацка и Саборног храма Свете Тројице традиционално се додјељују општинска признања. Најпрестижније општинско признање „Повеља Васиљ Грђић“ постхумно је додијељена Светозару Црногорцу, дугогодишњем предсједнику Клуба Гачана у Бео граду, за допринос у очувању традиционалних вриједности Гацка и Херцеговине. Ово вискоко признање припало је и Драгомиру Лажетићу, професору историје, за резултате у васпитању и образовању бројних генерација средњошколаца и изузетне ре зултате постигнуте на такмичењима ученика. „Плакета Свете Тројице“ додијељена је Лазару Супићу, доктору електротехничких наука и дипломираном теологу. „Плакета Свете Тројице“ припала је и Мирославу Вуковићу вишеструком добровољном даваоцу крви, те Миланки Окиљевић, професорици машинске струке предмета у СШЦ „Перо Слијепчевић“. Висока општинска признања уручио је начелник општине Гацко Огњен Милинковић. Пригодне Плакете уручене су и ученицима генерације СШЦ и овдашње основне школе Наташи Марковић и Наташи Копривици. У порти Саборног храма изведен је богат културно-умјетнички програм у знаку изворности и традиције гатачког краја. Наступили су чланови културно-умјетничких друштава „Зеленгора“ и „Сава Владиславић“, хор Саборног храма „Света Јелена Анжујска“, те народни гуслари из Удружења „Тешан Подруговић“ Гацко.

Традиционални Тројичиндански сабор код манастира Добрићево, на обали Билећког језера, одржан је 12. јуна у организацији СПКД „Просвјета“ и под покровитељством Општине Билећа. Након свете литургије у порти манастира изведен је културно-умјетнички програм такмичарског и ревијалног карактера. У конкуренцији мушких пјевачких група прву награду освојили су чланови Удружења „Сава Владиславић“ Гацко, друго мјесто припало је пјевачкој групи Удружења гуслара „Војвода Глигор Милићевић“ Билећа и треће мјесто подијелиле су пјевачка група Удружења гуслара „Влатко Вуковић“ Билећа и пјевачка група „Љубомирци“ Љубомир. У овој категорији такмичења запажен наступ имали су и чланови пјевачке групе братства Нинковић. У конкуренцији женских пјевачких група друго мјесто припало је чланицама женске пјевачке групе Удружења гуслара „Војвода Глигор Милићевић“ Билећа, а треће пјевачкој групи Удружења гуслара и епских пјесника „Војвода Влатко Вуковић“ Билећа. И овог пута одржано је такмичење у свирању на древним инструментима, те такмичење у бацању камена с рамена. У ревијалном дијелу програма Тројичинданског сабора наступили су чланови секција Удружења гуслара и епских пјесника „Војвода Влатко Вуковић“, Удружења гуслара „Војвода Глигор Милићовић“ Билећа и Градског КУД „Владимир Гаћиновић“ Билећа.

Питомци и официри бивше Школе резервних официра пјешадије ЈНА 18. јуна окупили су се у Билећи на једанаесто дружење, које се организује у циљу очувања успомене на дане ове престижне школе. Овог пута на окупу се нашло око 500 бивших питомаца и старјешина ШРОП из свих бивших република Југославије. У Билећи је одшколовано 108 класа резервних официра од 1956. до 1991. године. Окупљање је почело у Касарни „Билећки борци“, гдје је након постројавања јединица учеснике сусрета поздравио замјеник начелника Општине Билећа Никола Бајовић. На добродошлици се захвалио Драган Вуковић, предсједник Организационог одбора за окупљања питомаца, нагласивши да је Билећа била и остала град отвореног срца за све добре људе. Одржан је дефиле учесника сусрета од Касарне до центра града гдје је у њихову част Удружење гуслара и епских пјесника „Војвода Влатко Вуковић“ извело културно-умјетнички програм. Истог дана у поподневним часовима у Дому културе „Јевто Дедијер“ одржана је промоција три књиге Драгана Чудића, бившег питомца ШРОП у Билећи. Ријеч је о романима „Иван“, „Близанци са Змијања“ и „Потомак Солунског редова“. Чудић се у овим дјелима бави животном и ратном тематиком, његови ликови су храбри, честити и истрајни, а приче емотивне и пуне љубави према ближњима. Према ријечима проф. Лазара Гњата, в.д. директора Дома културе „Јевто Дедијер“, промовисани романи нису само књижевна дјела већ су својеврсна свједочанства о људима, временима и околностима у којима се живјело. За то је најбоља илустрација роман „Потомак Солунског редова“ чија је радња везана за Билећу.

Одабране одломке читала је Марија Милошевић, а програм је пјесмом и звуцима клавира употпунио Андреј Вукоје. Сусрети 2022. завршени су Другарском вечери у ресторану „Стари дом“, а одлазак је услиједио наредног дана са надом да ће наредни сусрети у Билећи бити идуће године.

Двадесетог јуна у просторијама Дома културе „Јевто Дедијер“ у Билећи отворена је импресивна изложба слика билећанке Сање Радмиловић, под називом „Златни сат“. На овој трећој по реду самосталној изложби Сања се љубитељима ликовне умјетности представила са 20 слика рађених комбинованом техником. О стваралаштву Сање Радмиловић говорила је академска сликарка из Гацка Јелена Глоговац Савић, наглашавајући да су њене слике примјер чистог стваралачког задовољства, те да је ријеч о мотивима очаравајућих боја, необичних погледа на простор, пејзаже и свеколику љепоту. Добродошлицу на ову занимљиву и необично конципирану изложбу присутнима је пожелио Миодраг Парежанин, Сањин колега, директор ОШ „Петар II Петровић Његош“ у којој Сања ради, исказавши част што је њему указано повјерење да изложбу прогласи отвореном. Сања Радмиловић се сликањем бави већ 12 година, излагала је на више колективних изложби уз три самосталне. Члан је УЛУИХ „Милорад Ћоровић“.

У Дому културе „Небојша Глоговац“ у Невесињу 20. јуна глумци Народног позоришта Републике Српске из Бања Луке извели су представу „Синови умиру први“, чији је аутор Мате Матичић. Представа говори о актуелним проблемима у тражењу несталих из протеклог рата и једна је врста црног хумора својственог овим просторима. В.д. директор Народног позоришта РС Дијана Грбић је рекла да је ова културна установа покренула акцију „Народно са народом“, чији је циљ да, као установа културе од републичког значаја, прикаже представе публици и у оним мјес – тима у којима њени глумци нису дуго гостовали или нису никада били. Ову акцију подржао је и кабинет предсједника Републике Српске. Представу, која је одушевила публику, режирао је Марко Мисирача. Након Невесиња представа „Синови умиру први“ изведена је на сцени Дома културе „Јевто Дедијер“ у Билећи.

Двадесет и шестог јуна Мјешовити хор „Светог Василија Тврдошког и Ос – трошког“ из Требиња у храму „Светог Саве“ у Билећи извео је импресиван концерт духовне православне музике. Хором је дириговала магистар црквене музике и појања Јована Марић. ̶ Црквени хор „Св. Василије Тврдошки и Острошки“ својом дугом традицијом постојања и дјеловања на простору Епархије захумско-херцеговачке и приморске, дао је немјерљив допринос у очувању културног, националног, а посебно духовног идентитета српског народа. Традиција постојања овог хора сеже до далеке 1892. године од када са већим или мањим промјенама у називу и начину његовог дјеловања, ради као српско православно црквено пјевачко друштво или хор. Његови наступи, прије свега, везани су за Саборни храм Светог Преображења Господњег у Требињу, али и друге бројне активности и наступе на најзначајнијим културним манифестацијама у Херцеговини и шире ̶истакла је Марија Милошевић, представ – љајући овај један од највриједнијих хорских колектива у Републици Српској. Изво ђаче програма и публику поздравио је свештеник Саборног храма „Свети Сава“ Данило Боро. Концерт је одржан у оквиру програма Видовданских свечаности, под покровитељством општине Билећа, а у организацији Дома културе „Јевто Дедијер“ Билећа.

Међународни фестивал ветерана фолклора, извођачких ансамбала, пјевачких група и солиста под називом „Вече фолклора поред Требишњице“ одржан је по девети пут 24. и 25. јуна, окупивши преко 1000 учесника из Републике Српске, Србије, Црне Горе и Македоније. Након свечаног дефилеа учесника и великог заједничког кола у Дучићевој улици на отварању манифестације учеснике је у име организатора Ансамбла националних игара „Јован Дучић“ Требиње поздравио пред – сједник Небојша Ратковић. Најуспјешнијим учесницима додијељене су златне, сребрне и бронзане статуе „Јован Дучић“, а додјелом „Гран-прија“ КУД „Светозар Марковић“ из Новог Сада, који су се представљали играма из Врањанског поља, фестивал је завршен. Иначе у конкуренцији извођачких ансамбала најбољи је био СКЦ „Светозар Марковић“ из Крагујевца, којима је уручена Златна статуа, сребрну су примили чланови КУД „Јован Дучић“ из Гајдобре, а бронзану КУД „Моравица“ из Ивањице. У конкуренцији ветеранских фолклорних ансамбала прво мјесто припало је КУД „Српско народно коло“ из Јагодине, друго је припало КУД „Захумље“ из Никшића, а треће КУД „Цар Душан силни“ из Фекетића. Код мушких и женских пјевачких група најбоље су се пласирале пјевачке групе Удружења гуслара „Војвода Глигор Милићевић“ из Билеће. За најбољи оркестар проглашен је СКЦ „Светозар Марковић“ из Крагујевца. Предвиђено је да на наредном фестивалу наступе српски ансамбли са свих континената.

Видовданске свечаности у Билећи, као и у другим општинама источне Херцеговине, биле су у знаку више програма и манифестација духовног и културно-спортског садржаја. На пригодној свечаности у Билећи уручена су признања и награде СПКД „Просвјета“. Највише признање СПКД „Просвјета“ Билећа ̶ Видовданска повеља за 2022. годину додијељена је професору српског језика и књижевности Николи Баћевићу за резултате у образовању и васпитању младих генерација, очувању и ширењу српске традиције, науке и културе и веома ангажован рад у СПКД „Просвјета“, чији је и потпредсједник. Повељу је уручио предсједник СПКД „Про – свјета“ проф. Гајо Парежанин. Овом приликом уручене су и „Просвјетине“ Видовданске дипломе ̶ „Ђак генерације“ Лени Милошевић из ОШ „Свети Сава“, Павлу Михићу из ОШ „Петар II Петровић Његош“ и Ивони Шакотић из СШЦ „Голуб Куреш“ у Билећи. Видовдану у част одржане су и традиционалне уличне трке са знатним бројем учесника у свим категоријама. Најбржим су припала пригодна признања. У сусрет Видовдану пред Парохијским домом у Билећи отворена је и изложба ликовних радова полазника Школе сликања и цртања „Кембриџ“. Изложено је око 40 радова полазника ове школе из Билеће, Требиња и Берковића. Изложбу је отворио доцент на Ликовној академији у Требињу Марко Попадић.

Потомци невесињских устаника и поштоваоци слободарских традиција обиљежили су 147 година од Невесињске пушке, истичући допринос Херцеговаца вјековној борби за слободу, истину и правду. Свечаност посвећену значајном догађају из славне српске историје заједнички су организовали 9. јула одбори за његовање традиције ослободилачких ратова влада Републике Српске и Србије. Код Споменика невесињским устаницима у Крековима служен је парастос српским јунацима из Прве невесињске пушке. Вијенце и цвијеће на спомен обиљежја су положили министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Душко Милуновић, делегације Владе Србије, Народне Скупштине РС, општина и борачких организација источне Херцеговине и Града Требиња, Трећег пјешадијског РС пука, те представници удружења проистеклих из посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата и потомци устаника. Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић и овом приликом истакао је огроман значај овог историјског догађаја након којег је бљеснула величанставена искра слободе.

Позоришна представа „Српска драма“ Трстеничког позоришта и Драмског атељеа „Вук Караџић“ из Грабовца апсолутни је побједник 65. „Фестивала фестивала“, који се одвијао од 20. до 26. јула 2022. године у Требињу. Фестивал је у име покровитеља Града Требиња свечано отворила и затворила начелник Одјељења за културу, породицу, спорт и образовање Града Требиња Слађана Скочајић, пожеливши добродошлицу позоришним аматерима из Србије, Црне Горе, Хрватске, Сјеверне Македоније и БиХ. Остварење из Трстеника било је најбоље и по оцјени стручног жирија и жирија публике, тако да је осим ове двије „Златне маске“ комаду „Српска драма“ припала и „Златна маска“ за најбољу колективну игру ансамбла. У Трстеник су отишле још три „Златне маске“, и то за најбољу мушку улогу Душану Јовићу, за најбоље редитељско остварење Милошу Милошевићу, те младом Виктору Недељковићу за најбољу епизодну мушку улогу. „Златна маска“ за најбољу сценографију и најбољу женску улогу у представи „Ожалошћена породица“ позоришта „Стеван Сремац“ из Црвенке додијељене су Игору Павловићу и Гордани Мештер за улогу Сарке. „Златна маска“ за најбољу женску епизодну улогу припала је Зини Шаховић Кулашин за више улога у представи „Бити Хамлет“ Театра „Федра“ из Бугојна. „Злат не маске“ додијељене су и за избор музике, те костимографију. Жири је додијелио и четири дипломе 65. Фестивала фестивала: Дарку Куртовићу из Требиња, Мирану Топљаку из Загреба, Предрагу Вукојевићу из Бијелог Поља и комплетној ауторској екупи представе „Антигона“ Диван театра из Загреба. Била је ово прилика за подсјећање да је Фестивал драмских аматера Југославије започео још 1957. године на Хвару, те да је 1971. пресељен у Требиње, када је завршена зграда Дома културе. Овогодишња смо тра најбољих драмских аматера региона отпочела је представом „Данило“ у извођењу Бјелопољског позоришта. Ријеч је о мелодрами која на особен начин освјетљава лик великана српске књижевности Данила Киша. Текст и режију потписује Драган Копривица. У оквиру пратећег програма у Кино сали Културног центра у Требињу организована је трибина под називом „20 година обновљеног Фестивала фестивала у Требињу“, о чему су говорили Слободан Вујовић, Момир Бркић и Слободан Радовић. Кроз пратећи програм промовисана су књижeвна дјела, отворене изложбе, представљени часописи, приказани документарни филмови… Завршницу Фестивала фестивала и ове године обиљежила је изложба Фото-кино клуба Требиње, под називом „Фестивал у објективу“.

У Дому културе „Јевто Дедијер“ у Билећи 21. јула одржана је промоција књиге „Небо, тако дубоко“ књижевнице Весне Капор из Београда, за коју је ове године добила престижну награду „Меша Селимовић“. Роман говори о великој трагедији, о младој и прерано преминулој дјевојци Тари Сеници, о губитку ближњих и њиховим реаговањима. “Ово је роман који говори о љубави, губитку ближњих, данашњем времену и о томе колико је човјек усамљен и отуђен када доживи велику трагедију, колико нас дотичу или не дотичу туђи губици и болови”, рекла је, уз остало, ауторка романа Весна Капор, додајући да је писати причу или роман о нечему што је давно било много лакше, него од стварног текућег живота стварати дјело. Након казивања ауторке и читања одабраних дијелова дјела, своје импресије о роману и укупном вриједном књижевном дјелу Весне Капор са бројном публиком подијелили су Сања Бошковић, в.д. директора Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић, библиотекарка – истрајни промотер књижевних остварења Ирена Дунђер и в.д. директора Дома културе „Јевто Дедијер“ проф. Лазар Гњато. Организатор промоције била је Народна библиотека „Владимир Гаћиновић“ у сарадњи са Домом културе „Јевто Дедијер“ Билећа. Након Билеће књига „Небо, тако дубоко“ промовисана је и у родном мјесту ауторке Невесињу, као и Гацку.

Двадесет и првог јула у Парохијском дому у Гацку отворена је изложба фо – тографија о епископу Атанасију Јевтићу под називом „Твоје од Твојих“, коју је приредио тврдошки јеромонах Теофил Петровић. Кроз црно-бијеле фотографије приказан је дио његовог живота до владичанства, други дио се односи на његову хиротонију, а изложене су и бројне фотографије које приказују различите периоде његовог живота, различите догађаје и сусрете са људима. Исте вечери представљена је и књига „Атанасије, један животопис“, коју су приредили епископ западноаме рички Максим и Љубиша Чеперковић, а о овом дјелу говорили су његова духовна дјеца епископ диселдорфски и њемачки Григорије и свештеник Лазар Манигода, као и теолог Андреј Јевтић. Књига, која на 736 страна покрива најважније етапе животног пута блажене успомене епископа Атанасија, ново је издање манастира Тврдош у припреми новоосноване „Задужбине владике Атанасија“. Промоцију књиге и отварање изложбе својим присуством увеличали су и владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, те бројно свештенство и монаштво епархије. Био је ово један од најзна чајнијих догађаја ово годишње манифестације „Културно-спортско љето Гацко 2022“.

У Народној библиотеци у Требињу 22. јула приређено је књижевно вече Владимира Пиштала, једног од најзначајнијих савремених српских писаца и добитника бројних престижних награда. Пиштало је представио књигу есеја „Значење џокера“, те „Сунце овог дана, писма Андрићу“, гдје се, како је рекао, Андрић помиње у неким темама веома важним за нас. Начелник градског Одјељења за културу и породицу, спорт и образовање Слађана Скочајић истакла је да Владимир Пиштало кроз своја дјела саопштава једноставно, језгровито и искуствено, те са читаоцима дијели богатство својих сазнања и искустава. Пишталова најпознатија дјела су романи „Тесла, портрет међу маскама“, „Миленијум у Београду“, „Венеција“, „Сунце овог дана, писма Андрићу“ и др. За роман “Тесла, портрет међу маскама је 2008. године је добио НИН-ову награду за најбољи роман. За исти роман је 2010. године добио награду за најбољу књигу у мрежи јавних библиотека Србије. За роман „Венеција“ добио је награду „Кочићево перо“, као и награду „Мома Димић“ 2012. године. Добитник је награде „Меша Селимовић“ за књигу есеја „Значење џокера“, те награде Тодор Манојловић 2020. године. Професор је на Бекер колеџу у Вустеру, Масачусетс, гдје предаје свјетску и америчку историју, а тренутно обавља и функцију директора Народне библиотеке Србије.

Од 31. јула до 5. августа у Требињу је одржан јубиларни 10. фестивал медитеранског и европског филма под називом „Ноћи боје лаванде“. Током шест фести

валских дана приказано је 35 дугометражних и краткометражних документарних остварења из 20 земаља региона и Европе. Организована су дружења са протагонистима представљених филмова, глумцима, редитељима и другим филмским радницима. Најсвечаније, по традицији, било је на вечери отварања фестивала и промоције овогодишњих лауреата, а приређено је у башти испод требињских стољетних платана, по којима и требињска филмска награда носи име. Награде „Златни платан“ којима Требиње награђује филмске прегаоце ове године додијељене су глумцима Весни Тривалић и Бранимиру Поповићу. О значају овог фестивала на отварању су говорили градоначелник Требиња Мирко Ћурић и оснивач и умјетнички директор фестивала Пеђа Милојевић. Аутори најбољих остварења приказаних на овогодишњој смотри награђени су посебним признањима „Велика повеља Леотара“. Ово признање припало је Миленији Паришић, Радовану Петровићу, Срђену Драгојевићу, Владимиру Јакшићу и Димитрису Јузепасу. Част да отвори овогодишњи фестивал припала је позоришној и филмској глумици из Хрватске Анкици Добрић. Фестивал медитеранског и европског филма у Требињу организовали су Танграм центар Београд, Културни центар и Дом младих Требиње, а покровитељи су Министарства културе Републике Српске и Србије и Град Требиње.

Седмог августа 2022. године у присуству спископа Димитрија, градоначелника Требиња Мирка Ћурића, Никшића Марка Ковачевића и Херцег Новог Стевана Ка – тића, у Музеју Херцеговине премијерно је представљена аудио-изложба „Пребиловци – светлост у тами“, аутора Дарка Николића и Богдана Шпањевића. Изложба је организована поводом обиљежавања 81. годишњице усташког злочина над Србима из села Пребиловци код Чапљине. Отварајући изложбу градоначелник Мирко Ћурић подсјетио је да је преко 800 Срба из Пребиловаца, већином нејачи, мучки пострадало у овом мјесту. Поздрављајући присутне Дарко Николић је нагласио да је блажено – почивши владика Атанасије за Јасеновац рекао да је то – васељенски жртвеник. „Мој утисак је да од Косова до Јадовна постоји низ васељенских жртвеника, а један од њих су и Пребиловци“. На значај ове изложбе подсјетио је и други аутор Богдан Шпа – њевић. На изложби је приказано шест инсталација, шест призора, без фотографија, видеа – и све слике које се виде човјек сам креира у својој машти. Свака од шест слика садржи по три приче. Изложба је настала подршком Града Требиња, донацијом Електропривреде РС и Хидроелектрана на Требишњици.

Традиционална манифестација Невесињска олимпијада 147. пут је средином августа окупила Херцеговце и њихове пријатеље расуте по читавом свијету. Велики сабор традиције и витештва и овог пута окупио је хиљаде посјетилаца, спортиста, гостију и знатижељника. Уживали су у необичним спортским дисциплинама, витеш ком надметању, етнографском благу и традиционалној гастрономији. Организатор манифестације Општина Невесиње током осам августовских дана приредила је такмичења у 25 спортова и старих народних игара и 48 дисциплина. Једни поред других надметали су се и аматери и професионалци. Централни догађај и овог пута одвијао се на Братачком лугу, гдје су највише пажње привукле коњске трке. Током свечаног отварања министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади РС Борис Пашалић за Невесињску олимпијаду је рекао да је јединствена у региону која успјешно чува традицију. Начелник општине Миленко Авдаловић истакао је да је Невесињска олимпијада прије свега витештво, али и спорт, култура, традиција, туризам. На 147. Невесињској олимпијади учествовало је око хиљаду спортиста из читавог региона. У предаху између бројних спортских надметања учесници и гости имали су прилику да пробају домаће специјалитете и упознају културно и етно графско благо невесињског краја. Својим наступом програм Олимпијаде уљепшали су Плесни клуб „Let’s dance“ и полазници вртића „Света Евгенија царица Милица“. У Галерији Културног центра „Небојша Глоговац“ отворена је изложба радова са Међународне колоније ликовних умјетника „Коло“ из Требиња. Етно-групе „Свети Димитрије“ и „Симонида“ одржали су концерт у порти Храма Вазнесења Господњег. Програм ових група пратио је и владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије.

Осамнаестог августа 2022. године у Дому културе у Гацку отворена је изложба умјетничких радова насталих на јубиларном 15. сазиву Ликовне колоније „Гацко– Клиње“ 2022. Љубитељи ликовне умјетности имали су прилику да овог пута виде 23 дјела настала током рада 15. Ликовне колоније „Гацко–Клиње“ 2022. У раду Колоније ове године учествовало је 30 умјетника из Републике Српске и Србије. На значај рада Ликовне колоније указао је, отварајући изложбу, начелник Општине Гацко Огњен Милинковић. Овакве и сличне манифестације, нагласио је он, имају одраза на развој културе и културних збивања у Гацку, којих је из године у годину све више. „Десетине умјетника које са правом зовемо пријатељијма Гацка и стотине слика у нашем фундусу говоре о озбиљном раду и стваралаштву“, истакла је сликарка Јелена Глоговац Савић, стручни сарадник за ликовну и примјењену умјетност у ЈУ „Културно-спортски центар“ Гацко. О стваралаштву у Колонији казивала је врсна сликарка Тања Пикула. Изложба је реализована уз помоћ Министарства просвјете и културе РС.

Концертом „The Grand Finale“ у Културном центру у Требињу 13. августа завршен је четврти Међународни фестивал и љетна школа „Music&More Summer Fest“. Требињци и њихови гости у тринаест дана програма имали су прилику да уживају у једанаест концерата, врсних инструменталиста и талентованих студената, приређених на више локација у граду и околини. Чаролија класичне музике ширила се дворанама и љетним позорницама читаву прву половину августа, а након дво – годишње паузе због короне фестивал је од ове године опет љетна школа за студенте музике из цијелог свијета. Ове године било их је из 25 земаља. На завршном концерту у програму су се нашле композиције Барбера, Дворжака и Вивалдија, а премијерно је изведено музичко-поетско дјело „Срце“ које је написао Јонел Петрон, а креативни концепт осмислила и продуцирала Тијана Ранковић. Интердисциплинарно дјело „Срце“ обухвата 10 пјесама које су написали наши велики пјесници: Јован Дучић, Раде Драинац, Вито Николић, Милена Павловић Барили, Алекса Шантић, Васко Попа, Милица Стојановић Српкиња, Маја Херман Секулић, Мирослав Миња Николић и Јован Јовановић Змај. Пијанисткиња Татјана Ранковић, директор и оснивач фестивала, истакла је да јој је веома драго што се овај фестивал одржава у Требињу, те да је присутан велики број дивних људи. „Сви ми који смо се овдје састали причамо једним језиком – језиком музике. Амбасадори смо свега културног, уметничког, музичког. Овај град одише Дучићем и његовом поезијом и то ми је дало инспирацију да осмислимо „Срце“. Дело је рађено за гудачки оркестар и наратора и привилеговани смо што имамо два наратора, глумачки тандем Небојшу и Марију.

Кундачину“. Иначе на овом угледном фестивалу, који је на почетку трајања свечано отворио градоначелник Требиња Мирко Ћурић, учествовали су врсни музичари из Марока, професори са Универзитета из Аризоне, Портланда, Орегона, те студенти из Кине, Венецуеле, САД, Швајцарске, Хрватске и Србије.

Требиње, један од најљепших градове Републике Српске, доживљава потпуни преображај у смислу убрзаног развоја сваког сегемента живота, порука је која је и ове године послата са прославе крсне славе Града и његовог Саборног храма – Светог Преображења Господњег, 19. августа 2022. године. Овим поводом одржана је Свечана сједница Града Требиња, као и низ пратећих манифестација, међу којима је најсвечаније било празнично вечерње у Саборном храму, након кога је ријека народа од неколико хиљада кренула у свечану литију, идући преко моста Ива Андрића и шеталишта уз обалу Требишњице, па до Каменог моста и улицама Краља Петра и Дучићевом, па до Трга слободе гдје су упућене свечарске поруке и честитке грађанима. Честитајући свима крсну славу градоначелник Требиња Мирко Ћурић указао је на импресиван развој и перспективе даљег свеколиког напретка. Свечаној сједници Града претходила је Света архијерејска литургија у Саборном храму, коју су предводили епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, викар владике Григорија Јован, владика милешевски Атанасије и никшићки Методије уз саслужење свештенства и монаштва епархије. Требињским свечаностима присуствовали су бројни угледни гости, представници јавног и привредног живота Републике Српске, Србије и Црне Горе. Међу њима је био и принц Филип са принцезом Даницом. Била је ово прилика да празничне честитке упуте и српски члан Председниптва БиХ Милорад Додик и премијер РС Радован Вишковић, нагласивши да се Требиње крупним корацима преображава у свом напретку који значи и напредак цијеле Републике Српске. У оквиру Преображенских свечаности градска управа Требиње додијелила је признања најуспјешнијим требињским привредницима. Признања је добило седам привредних субјеката у категорији малих привредних друштава за посебан допринос развоју Требиња – „Лотекс“ д.о.о. средњих предузећа „Монтинг енергетика“, великих предузећа ̶„Херцеговина путеви“, истакнуте улоге жена у привреди Драгана Пантовић, директор предузећа „Динеко“, признање за допринос развоју туризма ̶РДТ „СЛ Град Сунца“, Кооперативно-друштвену одговорност „Хидроелектране на Требишњици“, 70 година традиције и доприноса развоју Требиња „СЛ Индустрија алата“ Требиње. Преображенске свечаности увеличане су и отварањем изложбе из Фонда Народног музеја Зрењанина под називом „Дакле, Ви сте тај Урош Предић“, реализоване поводом 160 година од рођења великог сликара , а отворена је у Галерији Музеја Херцеговине. Тако је у Музеју Херцеговине промовисана и књига „Обриси Травуније“ аутора Душана Милићева. Одржан је и Сајам меда и вина. Прослава славе Града и Саборног храма завршена је спектакуларним концертом Здравка Чолића који је пратило више десетина хиљада Требињаца и гостију из окружења.

Од 24. до 28. августа у Требињу је одржан први џез фестивал. Фестивал је почео концертом Јована Маљоковића и Балкан Салса бенда у башти хотела „Платани“. Током трајања Фестивала требињској публици поред Јована Маљоковића, најпознатијег београдског џез саксофонисте, композитора и аранжера, представили су се на посебним концертима и Марко Луис, „Комбајн квартет“, затим Лена Ковачевић и Васил Хаџиманов бенд. Сви концерти најбољих џез музичара региона које је организовао Културни центар Требиње имали су подршку Министарства просвјете и културе РС, Града Требиња, кабинета Предсједника Републике Српске и компаније М:тел. Први требињски џез фестивал 2022. релизован је у оквиру манифестације „Требињско културно љето“, а свечано га је отворила Тања Ђаковић, помоћник министра за културу РС. О значају покретања џез фестивала говорио је директор Културног центра Требиње Миљан Вуковић, те Слађана Скочајић, начелник Одјељења за културу, породицу, спорт и образовање Града Требиња.

Традиционална културна манифестација 103. „Шантићеве вечери поезије“ отворена је 1. септембра и трајала десет дана. Тим поводом у Саборној цркви Свете Тројице у Мостару, уз присуство великог броја поштовалаца лика и дјела Алексе Шантића, гостију и званичника одржана је Свечана академија која је била и у знаку обиљежавања 120 година СПКД „Просвјета“ Мостар и СПКУД „Гусле“. Поздрављајући учеснике манифестације предсједник мостарске „Просвјете“ Сања Бјелица Шаговновић нагласила је да се овогодишње „Шантићеве вечери поезије“ одржавају у част 120 година „Просвјете“, која је у Мостару основана почетком септембра 1902. године, педесетак метара од Саборне цркве, у старој цркви под Кошћелом. Она је напоменула да је „Просвјета“ била и остала најзначајније национално друштво и да мостарски одбор има богату историју и оставштину. “Шантић, Дучић, Шоле, Ћоро – вићи и други њихови савременици винули су до неба Мостар у културном и интелектуалном смислу”, рекла је Шаговновићева додајући да Мостарски културни, национални и вјерски мозаик не би био тако богат без мостарских Срба и Српске православне цркве, „Просвјете“ и Друштва „Гусле“. Она је истакла наду да ће тако бити и у будућности. Истакнут је низ резултата који стоје иза Друштва „Просвјета“ у граду на Неретви попут организације „Просвјетине“ школе српског језика, историје и културе, затим додјеле „Просвјетине стипендије Владимир Ћоровић“, организација низа манифестација попут Божићног концерта, Светосавске академије и „Шантићевих вечери поезије“. Овогодишње 103. „Шантићеве вечери поезије“ прогласио је отвореним декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић, подсјећајући на живот и дјело Алексе Шантића и свеколики допринос „Просвјете“ културном и духовном напретку Мостара и регије. У ревијалном дијелу вечери концерт је одржао Гудачки оркестар Симфонијског оркестра Народног позоришта Републике Српске, под диригентском палицом Душана В. Урошевића. У програму је наступила соло сопран Каролина Михајловић. Свечаности је присуствовао владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, генерални конзул Србије у Мостару Васо Гујић, генерални конзул Хрватске Марко Бабић, генерални конзул Турске Јашар Ергун, градоначелник Мостара Марио Кордић, предсједник Градског вијећа Мостара Салем Марић, потпредсједник Градског вијећа Мостара Велибор Миливојевић, секретар за културу и односе са вјерским заједницама АП Војводина Драгана Милошевић, министар спољне трговине у Савјету министара БиХ Сташа Кошарац, посланици у Народној скупштини РС Илија Таминџија и Валерија Лакић, начелници општина, градски вијећници, те представници културног и јавног живота Мостара. Прије почетка манифестације на православном гробљу Бјелушине одржан је помен на гробу Алексе Шантића кад је и положено цвијеће. Иначе, током десет дана трајања  103. „Шантићевих вечери поезије“ реализовани су бројни програмски садржаји. Тако је Мостарска публика уживала у пјесничком кабареу Марка Томаша, Владимира Мићковића и Габријела Прусине, затим поетско-музичкој вечери „Посестриме Алекси“, промоцији Сабраних дјела Данила Марића, изложби „Јован Дучић ̶не – раскидива веза са Шантићем и Мостаром“, која је одржана у Музеју Манастира Житомислић,аусарадњи са Музејом Херцеговине у Требињу итд. Генерални спонзор манифестације је компанија М:тел, док су спонзори Влада Републике Српске, Влада херцеговачко-неретванског кантона, Град Мостар, Електропривреда РС, Федерално министарство културе и спорта, РиТЕ Гацко и др. 103. „Шантићеве вечери поезије“ завршене су програмом у Невесињу под називом „Невесиње ̶Шантићева друга кућа“ 10. септембра 2022. године. Програм је релизован у Дому културе „Небојша Глоговац“ чији је садржај поетско-музички био посвећен великану српског пјесништва. Посјетиоци су кроз пјесму и стих осјетили Шантићев дух и оживјели успомене, а чија поезија није имала других амбиција него да буде топла ријеч. О Шантићу је пригодно бесједила проф. Мила Тројановић Гашић. Кантаутор Горан Дука је најљепше Шантићеве стихове преточио у музичке композиције. На лијеп начин и овом приликом представиле су се етно-групе „Свети Димитрије“ и „Симонида“ пјесмама херцеговачког поетског великана.

Десетог септембра аудицијом за дјецу од 5 до 9 година почела је са радом Мала школа музике у оквиру пројекта „Клуб музичке омладине“ у организацији Удружења „Ехо“ и Дома културе „Јевто Дедијер“ у Билећи. Организатори су се ангажовали на опоравци постојећих и набавци нових инструмената за почетничко музицирање. Упоредо са тим радиће се елаборат и неопходна документација за подношење захтјева Министарству просвјете и културе РС с циљем да у школској 2023. години, након више од 30 година поново почне са радом основна музичка школа у Билећи. Наставу суботом са билећким младим талентима изводе професорице Неда Танасијевић, Јована Марић и Јелена Буђен. Покретање рада Мале школе музике у Билећи наишло је на лијеп пријем и родитеља и дјеце.

У Музеју Херцеговине у Требињу 19. септембра одржана је промоција нове књиге требињског новинара и књижевника Момира Бркића, под називом „Облуци, афоризми и којешта“. Бркићеви афоризми, као кратке форме, како и сам каже, имају више поштовалаца, говоре о животу, различитим појавама и свему ономе „што чујемо, али и ономе што не чујемо“, што је, како каже, око нас и у нама. Рецензент ове занимљиве Бркићеве књиге, професорица Олгица Цице, која је и сама пјесникиња, каже да ова збирка афоризама указује на све проблеме које муче човјека и на које треба реаговати, те да је његов рукопис омеђен Сизифовом, односно човјековом трагиком, али и снагом и пркосом. – Многи афоризми из књиге Момира Бркића обрадоваће, разгалити и насмијати поклонике тако захтјевне и тако нажалост и даље маргинализоване књижевне форме – написао је други рецензент проф. др Драган Копривица. Бркићеве афоризме на промоцији коју је водила позната требињска новинарка Влатка Мусић, говориле су глумице Јефимија От и Владана Јокановић, као и глумац Дарко Куртовић. Момир Бркић је и аутор књиге за дјецу „Мамино ја“, а управо пише роман под насловом „Кад брестови умиру“. Књига „Облуци, афоризми и којешта“ објављена је у издању ЈУ Центар за информисање и образовање Требиње.

Двадесет и пети по реду Ћоровићеви сусрети писаца у Билећи „Српска проза данас“ и 24. Научни скуп историчара у Гацку одржани су од 22. до 25. септембра 2022. године. Двадесет и четврти скуп историчара у Гацку отворен је Свечаном академијом и додјелом награде „Владимир Ћоровић“ историчару Миладину Милошевићу за животно дјело. У образложењу жирија за додјелу ове награде је речено да је Миладин Милошевић „својим вишедеценијским радом на пољу архивистике и историографије дао изузетан допринос српској науци“. О томе несумњиво свједочи и преко 70 библоиографских јединица којима је аутор обогатио српску историо – графију, чиме је заслужио високо признање ̶награду „Владимир Ћоровић“. Научни скуп историчара у Гацку и ове године окупио је еминентне историчаре и научне раднике из Републике Српске, Србије и Црне Горе. На овогодишњу тему Научног скупа „Српско национално питање у БиХ ̶историјски процеси, личности и идеје“ ̶ пристигло је више радова, а у зборнику који је штампан прије почетка Научног скупа заступљено је десет. Да је српско национално питање на простору БиХ кроз историјске токове неисцрпна тема за историчаре и научне раднике, показали су реферати из Зборника. На значај обраде теме овогодишњег Научног скупа указао је проф. др Драга Мастиловић, а што је наглашено и у рефератима проф. др Милоша Ковића, проф. др Радмила Пекића, проф. др Милана Мицића, проф. др Будимира Алексића, проф. др Боривоја Милошевића и других. Свечаној академији претходило је отварање изложбе „Руско-српски односи у доба Петра Великог“ посвећене 350. годишњици од рођења Петра Великог. Учесници Научног скупа у Гацку посјетили су Спомен собу и положили цвијеће на споменик „Круна гатачким јунацима“. Научни скуп историчара у Гацку био је у знаку обиљежавања 30 година Републике Српске и обновитељског рада СПКД „Просвјета“, као и 120 година постојања СПКД „Про – свјета“, нагласио је предсједник Организационог одбора Научног скупа проф. Радомир Вучковић. Промоцијом „Просвјетиних“ издања у просторијама код Манастира „Св. Петра Зимоњића“ у Данићима завршени су 24. „Ћоровићеви сусрети историчара“. Представљен је Зборник радова овогодишњег Научног скупа и 75. број часописа за књижевност и културу „Нова Зора“. Говорећи о Зборнику, проф. Жарко Лековић је, између осталог, рекао да је тема „Српско национално питање у БиХ – историјски процеси, личности и идеје“ занимљива и изазовна за историчаре. Радови обајвљени у Зборнику ће дати добар научни допринос расвјетљавању значајних тема српске историје нарочито у данашње вријеме када се многи баве фалсификовањм историјских чињеница. Часопис „Нова Зора“, који су покренули и издају од 2004. године одбори СПКД „Просвјета“ Гацко и Билећа, слови за један од најзначајнијих српских књижевних часописа. Промотивни програм у Данићима својим наступом обогатили су пјесници Ђорђо Сладоје и Сретен Видаковић. У оквиру Ћоровићевих сусрета историчара у Парохијском дому у Гацку 25. септембра промовисана је књига „Сјећања и виђења“, чији је аутор проф. др Радмило Рончевић. О књизи су говорили професори Милош Шуковић и Алексије Гргур, потпредсједник СПКД „Просвјета“ Гацко проф. Радомир Вучковић.

Двадесет и трећег септембра, у пријеподневним часовима, у Билећи је почела реализација програма 25. Ћоровићевих сусрета писаца „Српска проза данас“, у просторијама СПКД „Просвјета“. Програм је почео Округлим столом „Књижевно дјело Мирослава Тохоља“, који је по традицији водио проф. др Јован Делић. Након тога у просторијама Дома културе „Јевто Дедијер“ проф. др Милош Ковачевић одржао је веома занимљиво предавање о теми „Актуелни проблеми српског језика“. Услиједила је промоција 75. броја часописа „Нова Зора“ и зборника радова „Књижевно дјело Драга Кекановића“. У вечерњим часовима у Галерији СПКД „Просвјета“ отворена је изложба дигиталне графике „Границе разумијевања“, билећанке Јелене Медан. Изложбу је отворила Сања Бошковић. Централни догађај овогодишњих Ћоровићевих сусрета писаца у Билећи била је Свечана академија, на којој је Слободану Мандићу уручена књижевна награда „Светозар Ћоровић“ за 2022. годину за роман „Регина Панонија“. У образложењу једногласне одлуке жирија наводи се да се у роману ус – пјеш но преплићу сликовити доживљаји и потребе књижевних ликова са причом, спонтано пренесене у Банатску равницу из завичајне Херцеговине, с једне стране, и стваралачка пројекција аутобиографски мотивисаног књижевног језика у сусрету са многим изазовима стварности у новој културној средини, с друге. Повељу и новчану награду Слободану Мандићу уручили су Гајо Парежанин, предсједник СПКД „Просвјета“ и начелник Општине Билећа Веселин Вујовић, који је у име домаћина и покровитеља књижевне награде „Светозар Ћоровић“ поздравио учеснике Академије. Слободан Мандић изразио је захвалност за додијељену награду јер је она, како је рекао, за њега посебно значајна јер је везан за Херцеговину као земљу поријекла. О награђеном роману „Регина Панонија“ говорили су чланови жирија проф. др Јован Делић и др Марко Недић. Одбране одломке читала је студенткиња Ивона Шакотић. Била је ово прилика за подсјећање на вишедеценијску улогу у раду и дјеловању СПКД „Просвјета“. О три деценије обновљеног рада „Просвјете“ у Билећи говорио је потпредсједник СПКД „Просвјета“ проф. Никола Баћевић, а о 120 година њеног постојања казивао је проф. др Милош Ковачевић, истичући изузетан значај ове институције која је и поред свих тешкоћа опстала и остала на радост српског народа. На Свечаној академији наступио је Хор „Свети новомученик Станко“ из Никшића. Програм је водила проф. српског језика и књижевности Јелена Михић. Учесници 25. Ћоровићевих сусрета писаца посјетили су Спомен-собу погинулих бораца у минулом одбрамбено-отаџбинском рату и положили цвијеће на споменик у порти Цркве Светог Саве. У суботу, 24. септембра у Дому културе „Јевто Дедијер“ одржано је књижевно вече „Српска проза данас“, које је водио проф. др Јован Делић. Вече је одломком из свог романа отворио Милан Мицић, генерални секретар Матице српске. Потом су се билећким љубитељима писане ријечи предтсвили: Зоран Радисављевић, Слободан Мандић, Ђорђо Сладоје, Оливера Доклестић, Здравка Бабић, Александар Дунђерин и Јадранка Милошевић. У музичком дијелу програма наступила је солисткиња Анђела Сворцан.

Двадесет и четвртог септембра учесници 25. Ћоровићевих сусрета писаца посјетили су Требиње. Том приликом посјетили су манастир Тврдош, Херцеговачку Грачаницу и Саборни храм – Светог Преображења Господњег. У Народној библио теци Требиње одржана је промоција 75. броја часописа за књижевност и културу „Нова Зора“ и зборника „Српска проза данас“ – посвећен књижевном дјелу Драга Кекано – вића, прошлогодишњег добитника награде „Светозар Ћоровић“. Говорећи о часопису „Нова Зора“ водећи лингвиста на нашим просторима и главни уредник часописа проф. др Милош Ковачевић подсјетио је да је у досадашњих 75 бројева објављено више од 4500 текстова око 4000 аутора, чиме се може похвалити мало који часопис не само код нас већ и шире. То показује да је „Нова Зора“ ризница свега онога што чини српску културу, као свесрпски часопис. Посебно је истакао значај рубрике „Културна хроника Херцеговине“, у којој је, примјера ради, само из Требиња, објављено око 960 прилога о културним манифестацијама у овом граду у 75 бројева. О новом броју „Нове Зоре“ говорили су овом приликом и оперативни уредник Зоран Радисављевић и секретар Редакције Габриела Братић. О зборнику „Српска проза данас“ посвећеном књижевном дјелу Драга Кекановића, добитника награде „Свето зар Ћоровић“ за 2021. Годину, говорио је уредник Зборника академик Јован Делић. Он је објаснио да се сваком добитнику Ћоровићеве награде посвећује један округли сто, а сва обраћања и текстови добитника буду штампани у Зборнику. Промоцији, коју су организовали Народна библиотека Требиње и СПКД „Просвјета“ Билећа присуствовао је и овогодишњи добитник награде „Светозар Ћоровић“, Слободан Мандић.

Четрнаестог октобра у галеријском простору Дома културе у Гацку отворена је изложба слика Милене Шотре Гаћиновић из легата Музеја Херцеговине Требиње. Изложбу је отворила директорица Културно-спортског центра Гацко Мира Копривица. Прва сликарка из Херцеговине, рођена је 1909. године у Пјешивцу код Стоца. Између два рата сликарство је учила код Петра Добровића у Београду, Андре Лота у Паризу и Александра Арипенка у Њујорку. За вријеме боравка у Америци, Милена је писала за многе исељеничке новине, основала је школу матерњег језика и историје, руководила је хоровима… Приредила је на десетине самосталних изложби, а излагала је и на групним изложбама УЛУС-а, УЛБиХ-а и УЛУЦГ. Портрети, пејзажи и мртве природе најчешћи су тематски призори које је она радила брзим потезима испољавајући на тај начин осјећања своје снажне личости. У Музеју Херцеговине у Требињу чува се око 100 слика Милене Шотре Гаћиновић. На отварању изложбе Милениних слика у Гацку о њеном лику и дјелу говориле су кустос Музеја историчарка умјетности Тамара Рајковић и директорица Музеја Херцеговине Ивана Грујић.

У организацији Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“ у Билећи, 22. октобра, у Дому културе „Јевто Дедијер“ одржана је промоција књиге „Отац Симе – он“, чији је аутор Раде Којовић, директор Народне библиотеке у Берковићима. „Одлуку да напишем ову књигу документарно-књижевног садржаја донио сам подстакнут љубављу према оцу Симеону (Биберџићу), тихом и скромном духовнику и чији ми се лик дубоко урезао у срце још у дјетињству. Ово тим прије што знам да су херцеговци оца Симеона неизмјерно вољели и кога заувијек чувају у срцу. Овим приближавам читаоцима и вјерницима лик доброг човјека, јер добро заиста постоји“, рекао је, уз остало, аутор књиге Раде Којовић. Отац Симеон рођен је 1924. године у Стоцу. На крштењу је добио име Слободан. Упокојио се 2009. године у Добрићеву. Још од најраније младости у његовом срцу се распламсавао огањ љубави према Господу и жеља да му служи као свештеник. У Манастир Добрићево на обали Билећког језера стигао је 1993. године из Острога, по благослову епископа захумскохерцеговачког и приморског Атанасија. Поздрављајући учеснике промоције в.д. директора Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“ Сања Бошковић је рекла да је Којовићева књига лијепа прича о једном времену, о животу, човјеку који је своj вијек посветио ширењу љубави и вјере. „Веома сам срећна што сам од раног дјетињства о њему слушала најљепше приче“, истакла је Бошковићева.

Простор Галерије Дома културе током промоције красила су ликовна дјела настала на Ликовној колонији „Симеон Добрићевски“, коју организује већ неколико година Завичајни клуб „Освит“ Билећа. На сликама су портрети Оца Симеона и Манастира Добрићево, што је била прилика за подсјећање на његов доприос његовању народног саборовања о Тројичиндану и другим приликама код манастира Добрићево. О књизи Рада Којовића „Отац Симеон“ на промоцији су говорили професори Ђорђе Дабарчић и Радомир Ћук. Одломке из књиге читале су ученице СШЦ „Голуб Куреш“ Дајана Илић и Андријана Копривица. Промоција књиге Рада Којовића одржана је и у Народним библиотекама Гацко и Љубиње.

Двадесет деветог и тридесетог октобра реализован је програм обиљежавања „30 година од формирања Билећке бригаде“. Програм је почео отварањем изложбе од око 300 фотографија у Дому културе „Јевто Дедијер“, које говоре о славном путу јунака који су бранили народ и одбранили вјековна огњишта храбро и достојанствено. Изложбу је отворио Душан Козић, бивши предсједник Владе РС. Он је припадницима Билећке бригаде пренио честитку ратног команданта ВРС генерала Ратка Младића, коју је послао његов син Дарко. Тридесетог октобра на стадиону ФК „Херцеговац“ одржана је смотра јединица бригаде, а стигло их је на свечаност неколико стотина бивших бораца. Бригада је иначе бројала око 3000 бораца из Билеће, Љубиња и Берковића. На бранику отаџбине живот је дало њих 99, а 210 је рањено. На храброст бораца Билећке бригаде и њихов допринос одбрани српских простора и стварању Републике Српске подсјетили су ратни команданти пуковник Обрад Вучковић и генерал Никола Делић. За испољену храброст јединица је одликовама медаљом Петра Мркоњића. Бригада је држала фронт од Требиња до Берковића дуг око 75 километара, а дала је допринос и одбрани других простора и на свим ратиштима показали су јунаштво, дисциплину и одговорност. Програм смотре припадника јединица Билећке бригаде обогаћен је и наступом чланова КУД „Владимир Гаћиновић и наступом солисте Теодоре Бајић. Поводом јубилеја бригаде учесници свечаности посјетили су Спомен-собу и споменик погинулих бораца у одбрамбено-отаџбинском рату и положили цвијеће. Парастос за погинуле и умрле борце служен је у Храму Светог Василија Острошког и Тврдошког. У Кино сали Касарне „Билећки борци“ одржана је Свечана академија. Уз подсјећање на храброст бораца Билећке бригаде изведен је културно-умјетнички програм у коме су наступили Хор СПЦПД „Побратимство“ из Фоче, солисткиња Теодора Бајић из Херцег Новог и рецитатор Драгана Кашиковић, а своје пјесме говорили су Бране Ковачевић и Тијана Вујовић, док је Миодраг Хрњез Љумо извео пригодну монодраму, а он потписује и режију програма Академије, коју је водио Лука Поповић. Изведена је и химна Билећке бригаде коју је на текст Мио – драга Хрњеза Љума компоновао Стефан Денда. На Свечаној академији прва Плакета Билећке бригаде додијељена је ратним командантима Обраду Вучковићу и Николи Делићу, а прва Повеља бригаде Луки Петровићу, директору ЕПРС. Поводом обиљежавања значајног јубилеја Билећке бригаде Завичајни клуб „Освит“ расписао је конкурс за најбољу пјесму и причу о оснивању бригаде и њеном јубилеју. На конкурс су стигла 43 рада. У категорији до 13 година старости најљепше радове написали су Татјана Вујовић, Сара Вујовић и Петра Граховац. У категорији одраслих најбољи су били радови Новице Телебака, Здравке Бабић и Брана Ковачевића. Најбољу причу написао је Бранко Алексић. У свим радовима истакнуто је да је Билећка бригада била једна од најзначајнијих јединица Херцеговачког корпуса.

Петог новембра 2022. године у Требињу су почеле 55. „Дучићеве вечери поезије“. Светковина поезије посвећена великом пјеснику и најзначајнијем Требињцу Јовану Дучићу и овог пута окупила је његову пјесничку сабраћу, поштоваоце и истраживаче књижевне ријечи, умјетнике и културне посленике. На централном програму 55. „Дучићевих вечери поезије“, Свечаној академији „Код кнеза на балу“ уручена је и „Дучићева награда“ за 2022. годину – чији је лауреат пјесникиња Злата Коцић. Током тродневне манифестације приређен је и садржајан пратећи програм, а све је почело од школа, двије основне и гимназији која носи Дучићево име, гдје је пр – вог дана приређено дружење пјесника са ученицима. Предајући симболично кључеве града пјесницима у поздравној бесједи на Свечаној академији „Код кнеза на балу“ у име домаћина манифестације, градоначелник Требиња Мирко Ћурић је истакао да нема пјесника који је од Дучића пресудније утицао на културни, али и свеукупни развој мјеста у коме је рођен. У име Савјета „Дучићевих вечери поезије“, којим по функцији пресједава, Мирко Ћурић је уручио престижну награду пјесникињи Злати Коцић из Београда, напомињући да се награда која носи Дучићево име додјељује оним „ствараоцима који су досегли пјесничке врхунце у оквиру нашег језика и књи – жевне традиције и који су се уписали златним словима у нашој књижевној баштини“. Коцићева је захвалила на високом признању и по традицији која припада лауреату обратила се пригодном бесједом посвећеном Јовану Дучићу. О богатом стваралачком опусу Злате Коцић говорио је академик Јован Делић нагласивши да је Злата Коцић пјесникиња, есејиста и преводилац, изузетно широке културе и великог дара. У умјетничком програму Свечане академије наступили су: хор „Браћа Барух“ из Београда под диригентском палицом Стефана Зекића, глумци београдског Народног позоришта – Биљана Ђуровић и Синиша Убовић, Васа Стајкић – првак опере Народног позоришта из Новог Сада, Вук Зекић – солиста опере Народног позоришта из Београда, Борко Милојковић, пијаниста Народног позоришта из Београда и Милош Зубац – кантаутор из Новог Сада. Завјеса на „Дучићеве вечери поезије“ – 2022. спуштена је поетско-музичким програмом „На Дучићевом путу“, које је по традицији резервисано за пјеснике награђене за своје стваралаштво између двије манифестације из Републике Српске, Србије и Црне Горе. Тако су уз музички програм умјетника из Београда и Новог Сада, своје стихове Дучићу у част казивали пјесници: Злата Коцић, Радомир Андрић, Мирослав Алексић, Зоран Костић, Мато Уљаревић, Драган Хамовић, Селимир Радуловић, Живојин Ракочевић, Здравка Бабић, Ђорђе Нешић, Вера Басор, Дејан Алексић и Мирјана Булатовић. Водитељ музичко-поетског програма била је Биљана Ђуровић, глумица из Београда. Народна библиотека Требиње ове године у оквиру „Дучићевих вечери поезије“ била је домаћин два скупа о важности промоције и заштите ћириличног писма. Трибина „Двије-три ријечи о ћирилици, роде“ окупила је књижевнике и културне раднике, учеснике овогодишњих вечери, а говорили су академик Јован Делић и књижевници Радомир Андрић, Селимир Радуловић и Живојин Ракочевић. Трибини је присуствовала и помоћник министра прoсвјете и културе Владе РС Тања Ђаковић. Народна библиотека Требиње организовала је и трибину: „Ћирилица – најљепше писмо“ уз учешће ученика требињских школа. У Музеју Херцеговине отворена је изложба „Србија, земља фресака“ из фундуса Народног музеја Београд, аутора др Бојана Поповића, управника Галерије фресака Народног музеја Србије у Београду.

***

У периоду између два броја нашег часописа у источној Херцеговини орга – низовано је преко 120 различитих културних програма (изложбе, позоришне и филмске представе, концерти, промоције књига итд). Због обимности догађаја овог пута у рубрици „Културна хроника источне Херцеговине“ доносимо преглед само оних најзначајнијих.

Билећа – Гацко, 20. децембар 2022. године