Мишо Кисић

КУЛТУРНА ДОГАЂАЊА У ИСТОЧНОЈ ХЕРЦЕГОВИНИ
(11. децембар 2021–10. јун 2022)

У галерији Културног центра у Требињу, 11. децембра 2021. године одржана је промоција књиге „Приче у којима ћеш пронаћи оно што ниси ни знао да си забо – равио“, аутора Милана Бована. Милан Бован рођен је 1982. године у Мостару. Средњу школу завршио је у Невесињу. За себе каже да се радије види у улози приповједача него писца. Бави се каменом, дрветом и ријечима као и сваки Херцеговац, живи и ради у Подгорици. О књизи су, поред аутора, говорили новинари Ратомир Мијановић и Вук Бачановић и писац Елис Бекташ. Аутор књиге посебно је нагласио да је покушао да причу изнесе користећи стари херцеговачки језик и архаизме, на које је његова генерација навикла. Промоцију књиге Милана Бована организовао је Кул – турни центар Требиње. Сав приход од продате књиге приложен је за обнову Храма Пресвете Тројице у Мостару.

Тринаестог децембра у галерији Културног центра у Требињу отворена је 14. клупска изложба Фото-кино клуба Требиње. Селектор овогодишње изложбе био је Драган Проле, а публика је имала прилику да види фотографије 15 аутора, чланова Фото-кино клуба Требиње. Предсједник Фото-кино клуба Требиње Славенко Вукасо – вић истакао је значај годишњих организовања оваквих изложби, те нагласио да је овога пута изложено 60 фотографија у црно-бијелој и колор техници. Додијељене су по три награде за најбоље фотографије у двије категорије – црно-бијелој и колор категорији, као и похвале. Миодраг Вујачић добитник је прве награде у категорији мо нохром фотографије, а настала је на једном од врхова Орјена. Похвалу за монохром фотографију добио је Јован Видаковић. Друга награда припала је Душа ну Вуковићу, а трећа Милошу Влатковићу. Радован Дангубић освојио је прво мјесто у категорији колор фотографије. Друга награда припала је Славенку Вукасовићу, а трећа награда Предрагу Муцовићу. Похвала за Колор фотографију припала је Радоју Елезу.

У оквиру реализације пројекта „Српско херојство у великом рату“, који је организовао Културни центар Билеће, 22. децембра у Дому културе „Јевто Дедијер“ у Билећи одржано је вече посвећено Солунцима из Херцеговине. У програму су учествовали предсједник Удружења ратних добровољаца 1912–1918. потомака и поштовалаца Билеће Радослав Уљаревић, проф. др Александар Стаматовић и проф. др Будимир Станковић, затим гуслар из Удружења гуслара „Војвода Глигор Милићевић“ Бранко Милићевић, пјевачка група Удружења гуслара и епских пјесника „Војвода Влатко Вуковић“, затим Ивона Шакотић и предсједник Културног центра Билећа Небојша Роган. Наредног дана одржан је импресиван програм под насловом „Његујмо традицију да се не заборави“, у коме је узело учешћа око двије стотине чланова културно-умјетничких друштава и удружења Билеће, чувара народне традиције. Изражена је захвалност покровитељу пројкета предсједнику Владе РС Радовану Вишковићу.

Двадесет и другог децембра 2021. године у сали Дома културе у Гацку одржана је Свечана академија посвећена стогодишњици оснивања Гимназије у Гацку. Органи – затор програма био је СШЦ „Перо Слијепчевић“. Учеснике Академије поздравио је директор СШЦ Александар Пуровић и том приликом надахнуто говорио о историјату ове угледне образовне установе. О значају Гимназије у области образовања генера – ција младих ове херцеговачке општине и њеном доприносу укупном развоју ове средине говорио је и начелник општине Гацко Огњен Милинковић. О историјату гатачке гимназије говорили су и проф. Божо Тепавчевић, Радослав Мучибабић, Радојица Антуновић и проф. Милош Шуковић. У пригодном културно-умјетничком програму учествовали су Јелена Тепавчевић, Огњен Бошковић, Наташа Марковић и Тијана Бејат, те чланови Музичке школе и Црквеног хора „Света Јелена Анжујска“ и проф. виолине Божидар Мићић. Водитељ програма академије била је проф. Анђелина Никчевић. У холу Дома културе приређена је и изложба фотографија о раду и развоју Гимназије у Гацку из које су поникла бројна позната имена из свијета науке, умјет – ности, културе и свеколиког стваралаштва.

Крајем децембра Градско културно-умјетничко друштво „Алат – Свислајон“ приредило је за суграђане традиционални годишњи концерт – Вечери фолклора за памћење. Двије вечери позоришна сала Културног центра у Требињу била је испуњена до посљедњег мјеста, а своје умијеће у народним играма и пјесмама покa – зало је око 350 чланова друштва, од најмлађих полазника до фолклорних вете рана. Финалне вечери концерта наступили су први извођачки и ансамбл ветерана, а на репертоару су биле игре из Херцеговине, Пчиње, Крајишта, Гњилана, Шумадије, Македоније… Сплет народних пјесама извела је и вокална група ГКУД „Нагоркиње“, а посебна гошћа вечери била је црногорска пјевачица етно и духовне музике Даница Црногорчевић. Прва вече концерта била је резервисана за омладинске саставе „Алата“. Њих око 300 са својим учитељима Тамаром Шићић, Милицом Миленић, Милицом Укропином и Боком Ћорлуком извело је једночасовни програм, у коме су наступили и гуслар Петар Мркаић и воклани солиста Ања Ћурић. Концерт је био хуманитарног карактера, а цјелокупан приход од продатих улазница уплаћен је Фондацији Епархије ЗХиП „Свети Вукашин“. У поздравној ријечи предсједник „Алата“ Недељко Ламбета захвалио је Граду Требињу на подршци, као и члановима друштва и њиховим родитељима, који својим ангажовањем доприносе његовању тра – диције, обичаја и вјере. На пријему за представнике ГКУД „Алат – Свислајон“ градо – начелник Требиња Мирко Ћурић истакао је да ће и убудуће Град пружати подршку овом вриједном друштву и у скорије вријеме изнаћи адекватне просторије за рад.

Тридесетог децембра у просторијама Народне библиотеке Гацко пригодно је обиљежено 64 године постојања и рада ове установе, која је од великог значаја за ову источнохерцеговачку општину. О томе је говорио директор Библиотеке проф. Радомир Вучковић, нагласивши да је прва библиотека у овом мјесту основана 1957. године. Библиотека данас располаже са око 26.000 књига и стално обнавља књижни фонд углавном кроз донације појединаца и институција. Међу донаторима посебно се истичу Бранислав Арнаутовић, Зорана Милидраг, Ацо Божовић и Гордана Ковачевић. Њима су уручене захвалнице и скромни поклони. Међу највјерније читаоце, како је речено, спадају средњошколке Тијана Бајат, Бојана Радмиловић, Марија Вучић и Андреја Јањић. Директор Библиотеке проф. Радомир Вучковић истакао је и потребу изналажења могућности проширења простора за рад ове установе с обзиром на повећање књижног фонда и броја чланова.

Из штампе је изашао и 2. јануара 2022. године у Требињу представљен јавности „Шематизам Епархије захумско-херцеговачке и приморске“, прва књига планиране петотомне монографије о овој Епархији, која се објављује поводом 800 година од оснивања првобитне Епархије хумске. Уз управо објављени шематизам, преостала четири дијела монографије који су у припреми сачињаваће томови под називима: Историја, Лексикон, Прилози за историју и Библиографија Епархије. На писању Шематизма активно су учетвовала 52 аутора, главни уредник је протојереј-ставрофор Радивоје Круљ, а издавачи су Епархија захумско-херцеговачка и приморска и „Видослов“. Епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије је рекао да се иза овог необичног израза у наслову првог тома монографије крије „фактографски пресјек живог живота једне епархије“. Он је упутио захвалност свом претходнику владици Григорију, чија је идеја била да се изда петотомна монографија, историјски саборник Епархије поводом њеног великог јубилеја, као и свим учесницима у при – преми и издавању овог саборног дјела. Шематизам је штампан захваљујући финан – сиј ској подршци Републичког секретаријата за вјере РС, чији је директор Драган Давидовић, у тиражу од 1000 примјерака. Представљајући садржај Шематизма, рецензент издања историчар Драга Мастиловић истакао је да је ријеч о капиталном дјелу не само за Епархију захумско-херцеговачку и приморску него и за Српску православну цркву и за српску културу уопште. „Преко биографија потоњих епископа, кратког историјата Епархије, диптиха херцеговачких епископа – почев од првог Иларија све до данашњег Димитрија, читалац долази до централног и најобимнијег дије ла публикације – шематизма са основним подацима о административном уређењу Епархије. При томе посебну пажњу привлачи опис седам данас активних манастира у овој Епархији и њихових пет метоха, који свједоче о дубокој укорјењености хриш – ћанске цивилизације и православља на простору данашње Херцеговине“, напоменуо је, уз остало, Мастиловић. О значају „Шематизма Епархије захумско-херцеговачке и приморске“ говорили су и остали рецензенти: историчар др Милош Ивановић, истoричар Недељко Радосављевић, др Милан Гулић и проф. др Вукашин Милићевић. О цркви и народу Херцеговине у посљедњим деценијама њихове заједничке историје по свје дочио је и овом приликом епископ диселдорфски и њемачки Григорије, указујући на вријеме када је као монах са епископом Атанасијем тек дошао овдје, у тада ратом захваћену и духовно запуштену Херцеговину. Посвједочио је о снажним искорацима и цркве и народа у овом дијелу Републике Српске. Након Требиња промоција „Шематизма“ одржана је и у Билећи, Гацку, Невесињу…

Након Божићних, Богојављенских свечаности и свечаности поводом 9. јануара Дана Републике Српске у свим источнохерцеговачким општинама и граду Требињу одржане су бројне Светосавске свечаности, које се традиционално одржавају у славу највећег српског светитеља и просветитеља. Светосавске свечаности у Требињу почеле су свечаном академијом у позоришној сали Културног центра, уз богат културно-умјетнички програм, 26. јануара. Била је то прилика и да се ода признање онима који су свој радни вијек провели у области образовања и на пут извели велики број Требињаца. Награде су додијељене постхумно професору, директору и секретару Гимназије „Јован Дучић“ Душану Ковачевићу и васпитачу у Јавној установи за предшколско васпитање и образовање дјеце „Наша радост“ Даници Рикало, а преу – зели су их њихови синову Бојан Ковачевић и Небојша Рикало. Међу добитницима овогодишње Светосавске награде су и некадашњи наставник, помоћник директора и директор ОШ „Свети Василије Острошки и Тврдошки“ Милосава Илић, професор машинске групе предмета и директор Техничке школе Доброслав Грујичић и настав – ник и директор ОШ „Јован Јовановић Змај“ Драгослав Ђордан. Награде је уручио градоначелник Требиња Мирко Ћурић. У име добитника признања учесницима Академије обратила се Милосава Илић и указала на значај Светосавске награде. Пригодну бесједу о Светом Сави одржао је свештеник Александар Илић. У богатом културно-умјетничком програму наступили су: Весна Станковић и Бошко Пулетић, глумци Народног позоришта из Београда, Јована Зукановић и Љуба Манасијевић, извођачи традиционалне музике из Београда. Програм је обогаћен и наступом хора Средње музичке школе под диригентском палицом Милисава Сукоњице, те триа у саставу Соња Марковић (клавир), Соња Војводић (виолина) и Лидија Паулин (виолончело). Своје умијеће исказали су и рецитатори и вокални солисти из требињских основних и средњих школа. Светосавске свечаности настављене су 27. јануара Светом архијерејском литургијом у Саборном храму у Требињу као и у требињским школама које Светог Саву прослављају као своју крсну славу. Домаћин овогодишње прославе била је Техничка школа Требиње у којој је обављено ломљење славског колача и у част великог српског просветитеља приређен културно-умјетнички програм.

Савиндан се у Билећи обиљежава као крсна слава и Дан општине, те крсна слава овдашњег Саборног храма, СПКД „Просвјета“ и других установа из области образовања и културе. У храму Светог Саве 27. јануара епископ захумско-херцего – вачки и приморски Димитрије уз саслужење свештенства и монаштва Епархије и у присуству многобројних вјерника служио је Свету архијерејску литургију, након чега је улицама Билеће прошла свечана литија. Честитке Билећанима поводом великог празника упутили су владика Димитрије, начелник општине Билећа Веселин Вујовић и многи гости из сусједних херцеговачких општина, Републике Српске, Црне Горе и Србије. На платоу пред Парохијским домом изведен је богат културно-умјетнички програм уз учешће чланова културно-умјетничких друштава ове општине. На приједлог комисије за награде и признања, а одлуком Скупштине општине Билећа највеће признање у категорији заслужних појединаца – Повеља општине Билећа за 2021. годину додијељена је великом хуманисти и вишегодишњем добровољном даваоцу крви Драгољубу Драгу Шаренцу, који је и актуелни предсједник ОО Црвеног крста Билећа. Повеља општине Билећа за заслужни колектив припала је дјечијем вртићу „Будућност“. За најбољег спортисту града проглашена је атлетичарка Глорија Куреш. На другој позицији нашао се фудбалер Никола Ђорђић, а на трећој каратисткиња Ивана Самарџић. Признања је на Светосавској академији, која је одржана у Дому културе „Јевто Дедијер“, уручио начелник општине Билећа Веселин Вујовић.

У програму академије учествовали су Хор „Трибуниа“ из Требиња, солисткиња Анђела Сворцан, матуранти СШЦ „Голуб Куреш“ – Андреј Вукоје, Данијела Делић и Јована Роган и проф. Јелена Михић. Уочи Савиндана у Галерији СПКД „Просвјета“ у Билећи отворена је изложба академске сликарке Даре Радмиловић под називом „Три собе“. Она се представила са око 30 радова рађених техником акрил на платну. Изложбу је отворио професор српског језика и књижевности Лазар Гњато, а о изложеним сликама младе умјетнице говорио је академски сликар Марко Бурлица.

Свечаном академијом Основна школа „Свети Сава“ у Билећи обиљежила је крсну славу и 40 година постојања ове образовне установе. Овим поводом ученици су приредили и извели богат културно-умјетнички програм. У свом излагању директорица школе Људмила Милошевић подсјетила је на развојни пут ове установе и успјехе које постижу њени ученици и наставници. Свечаној академији присуствовао је и начелник општине Билећа Веселин Вујовић, те представници Републичког педагошког завода РС. Уручене су захвалнице и пригодни поклони онима који су помагали и помажу рад ове васпитно-образовне установе.

Традиционална Светосавска академија у Гацку због епидемиолошке ситуације замијењена је пригодним програмом у читаоници Народне библиотеке, гдје су уручене награде и захвалнице ученицима и професорима који су током 2021. године постигли најбоље резултате на регионалним и републичким такмичењима. Награђено је 9 ученика, једно одјељење и 9 професора општинским наградама поводом школске славе – Светог Саве. Награде су уручене и побједницима конкурса који је расписала СПКД „Просвјета“ Гацко – „Моја Република Српска“ и „Свети Сава Србе воли и за њих се Богу моли“. На оба конкурса најбоље радове написали су ученици СШЦ „Перо Слијепчевић“. Прву награду је добио Огњен Бошковић, другу Маја Матковић, а трећу Јана Антељ. Пригодне Светосавске свечаности одржане су и у другим источнохерцеговачким општинама Невесињу, Берковићима, Љубињу, те Мостару.

У просторијама Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“ у Билећи 9. фебруара 2022. године одржан је традиционални програм под називом „Ми волимо књигу“. Овом приликом колектив Библиотеке наградио је највредније читаоце у 2021. години у различитим узрасним категоријама (предшколци, основци, средњошколци, студенти и одрасли). Диплому симболичног наслова „Ми волимо књигу“ и пригодне награде добили су Славко Тркља, Марија Самарџић, Горица Вукоје, Крсман Зуровац и Добривоје Телебак. Признања и награде уручила је директорица Народне библиотеке Ирена Дунђер и истакла значај ове традиционалне акције за популаризацију књиге и укупно дјеловање ове установе, која спада у ред најстаријих институција ове врсте у региону, јер обиљежава 87 година постојања. Библиотека у Билећи располаже са преко 26.000 наслова, а у 2021. години имала је 1200 чланова.

СПКД „Просвјета“ и Народна библиотека Гацко 16. фебруара 2022. године орга низовали су промоцију књиге „Ничији војници“ аутора Жељка Пантелића. У ширем смислу то је књига о почетку рата у БиХ, уз детаљан опис злочина почињених у Добровољачкој улици у Сарајеву и посебан осврт на одговорност тадашњег по – литичког руководства СФРЈ, а у ужем смислу то је аутобиографска прича о јединици у којој се аутор налазио, односно о 65. заштитном моторизованом пуку. Пантелић је био један од очевидаца као старјешина 2. војне области. Рањен је 2. маја 1992. године, био заробљен и остао је у животу. О формирању Заштитног моторизованог ратног пука на промоцији је говорио Максим Мркаић, бивши официр 65. заштитног моторизованог ратног пука, а сада члан Управног одбора удружења који баштини традицију те јединице и предсједник је одбора ратних војних инвалида града Требиња. Програм промоције водио је проф. Радомир Вучковић. Промоције књиге „Ничији војници“ одржане су и у БилећииуТребињу.

У организацији Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“ 1. марта 2022. године у просторијама Парохијског дома у Билећи одржана је промоција збирке пјесама „Нијеми говорници“ аутора Радинка Крулановића из Никшића, једног од најуспјешнијих ововремених пјесника у Црној Гори. Збирку чини око шездесет пјесама подијељених у четири циклуса у којима се аутор обраћа мајци, камену, Космету и нијемим говорницима. „Данас се свијет окренуо ка одредници да са знањем човјек може постати срећан. Међутим, једино кроз љубав човјек расте, јер је она једино извориште и уточиште“, поручује аутор. Говорећи о аутору и његовом дјелу, директорица Народне бибиотеке „Владимир Гаћиновић“ Ирена Дунђер нагла – сила је да је сва Крулановићева поезија у духу православља, човјекољубља и по – зивања да не заборавимо своје корјене и свој идентитет и сачувамо оно људско у себи и у овим смутним временима. У програму промоције вриједног Крулановићевог поет – ског остварења узели су учешћа и новинар РТЦГ Милан Јовановић, новинар и пу – блициста Раденко Лацмановић, глумац Никшићког позоришта Велизар Касалица, те пјесник из Гацка Сретен Видаковић, а одабране текстове читала је и Славица Перу – ћица. Учесници промоције подсјетили су се да је Радинко Крулановић до сада објавио четири вриједне збирке поезије: „Тишином ти говорим“, „Ријечи које не дајем олако“, „Ад фонтес“ и „Нијеми говорници“. Професор је филозофије и логике, те директор Народног позоришта у Никшићу. Члан је Удружења књижевника Србије. Он је један од 26 професора у Никшићу који су одбацили школске дневнике када је српски језик у ЦГ преименован у матерњи. Након Билеће промоције књиге „Нијеми говорници“ одржане су и у Гацку и Требињу у присуству многобројне читалачке публике.

У позоришној сали Културног центра Требиње 3. марта премијерно је изведена представа „Јефимија“, рађена по тексту Звонимира Костића, у адаптацији Александра Васиљевића, а у режији Жељка Милошевића. Јелену, жену деспота Угљеше Мрњавчевића, касније монахињу Јефимију и прву жену писца старе српске књижевности, на сцени је оживјела београдска глумица Тијана Јовановић. Након премијере Јовано – вић је рекла да је Јефимија захтјеван лик и да је било компликовано радити на представи јер је глумачки и технички веома тешка. „Било је 27 трансформација у 55 минута. Не знам да ли људи уопште проживе у свом животу колико је она проживјела. Све су то тешке животне ситуације које сам покушала, на неки начин, да изнесем достојанствено, како приличи једној великој жени тог времена“, рекла је врсна глумица Тијана Јовановић. Монодрама „Јефимија“ урађена је у продукцији Градског позоришта Требиње, под покровитељством Града Требиња, а уз подршку Министарства просвјете и културе РС.

Четвртог марта у Музеју Херцеговине у Требињу организована је премијера филма „Стубови“, у знак сјећања на блаженопочившег епископа Атанасија. Филм пред ставља заједничко дјело ученика свих средњих школа из Требиња, под ментор ством професора православне вјеронауке. „Филм садржи нове фотографије и видео материјал о мати Теодори, оцу Симеону и владици Атанасију. Филм је само подсјећање на три поменуте личности из Епархије захумско-херцеговачке и приморске, показује да се њихово постојање урезало у сјећања послије њих“, истакла је вјероучитељица Неда Гудељ. Премијерни програм отворио је Андреј Вукоје, ученик Средње музичке школе, који је рекао да је филм сниман на четири локације: у манастирима Тврдош, Орах и Добрићево, као и Средњошколском центру Требиње. О настанку овог филма надахнуто је казивала и гимназијалка Романа Рогановић. Пројекцију филма организовала је Епархија захумско-херцеговачка и приморска у сарадњи са Музејом Херцеговине.

У читаоници Народне библиотеке Гацко 21. марта 2022. године, у организа цији СПКД „Просвјета“ и КСЦ Гацко, одржано је вече љубавне и родољубиве поезије. Вече је посвећено првом дану прољећа и Свјетском дану поезије. Предви ђено је да на овој манифестацији учествују већ афирмисане и наравно у највећем броју новонастале поете. Овогодишњи учесници били су Ђорђе Дабарчић (његове стихове казивала је ученица гимназије Марија Вучић), затим Сретен Видаковић, Драгица Ивановић и Јован Л. Делић. Гост вечери био је пјесник Огњен Кандић, а учеснике вечери поздравио је проф. др Саша Кнежевић са Филозофског факултета у Источном Сарајеву. У име организатора учеснике програма поздравио је нови предсједник Одбора СПКД „Просвјета“ Гацко ДрагутинДраго Паповић и том приликом казивао једну од својих пјесама. Музичким акордима програм је уљепшао гитариста Јован Стојановић, ученик Музичке школе „Св. Роман Мелод“. Програм је водила Бојана Петковић.

Двадесет и првог марта Народна библиотека у Требињу у сарадњи са Гим – назијом „Јован Дучић“ поводом Свјетског дана поезије организовала је поетско вече под називом „На крилима поезије“. Ово је, како је изјавила директорица библиотеке Милосава Супић Вуковић, наставак плодоносне сарадње Народне библиотеке и требињске Гимназије, а публика је уживала и у слушању стихова омиљених познатих пјесника. У програму вечери учествовале су ученице Милица Макитан, Марија Кундачина, Маја Тасовац, Ведрана Бокун, Анђела Јоксимовић и Нина Бранковић, а као музичка пратња наступиле су Ирена Капор – виолина и Теодора Буквић – гитара. У знак пажње свим учесницима поетске вечери „На крилима поезије“ Народна библиотека поклонила је бесплатне чланске карте до краја средњошколског образовања.

У организацији Центра за информисање и образовање Требиње, 30. марта 2022. године, у Музеју Херцеговине промовисано је капитално дјело „Рјечник источно – херцеговачких матичних говора“ аутора Недјељка Марића истакнутог новинара, публицисте и дугогодишњег уредника „Гласа Требиња“. Четири деценије посвећеног рада на сакупљању и тумачењу завичајне лексичке грађе из говорне праксе и литературе – у корице овог монументалног лексикографског здања на око 1000 страница сабрале су преко 97.000 описаних и примјером илустрованих лексичких јединица источнохерцеговачких матичних говора. На промоцији у Музеју Херцеговине о Марићевом најважнијем, а капиталном дјелу за нашу језичку баштину говорили су угледни научни радници и професори са србистичких катедри универзитета у Београду и Црној Гори – др Милош Ковачевић, др Јелица Стојановић и др Михаило Шћепановић, а у име издавача – директор ЈУ Центар за информисање и образовање Манојло Ћук.

Проф. др Милош Ковачевић са Филолошког факултета у Београду напоменуо је да је Марићев подухват Херцеговини донио њен први рјечник, након два Вукова – из 1818. и 1852. године. „У првом Вуковом рјечнику је било мало више од 27.000 ри – јечи, а у другом рјечнику мало мање од 50.000 ријечи – а ако садашњи рјечник погледате, рјечник Неђа Марића, видјећете да он има близу 100.000 ријечи. Онда ћете се чудом начудити – колико Срби нису знали шта је Херцеговина, односно шта Херцеговци приносе – не књижевном језику, него српској језичкој култури“, истакао је Ковачевић. Проф. Ковачевић је напоменуо да Марићев рјечник није само рјечник Требиња, Билеће, Невесиња – већ и рјечник Дубровника, Конавала, Никшића… Он показује и потврђује шта јесте Херцеговина данас у књижевном језику и шта је била кроз историју у књижевном језику. Марићев рјечник је најбоља потврда како се језик, мимо свих лингвистичких законитости, заправо надограђује у самом народу.

За проф. др Јелицу Стојановић са Филолошког факултета у Никшићу – рјечник Недјељка Марића представља један велики труд, подвиг вриједан дивљења – с обзиром на број ријечи, тако и на рад на опису ријечи и прецизирања лепезе њихових вишезначности. Говор овог краја, подсјетила је она, дао је највећи потенцијал српском књижевном језику, те га је Вук Караџић узео за основицу српског језика. „Херцеговина је била расадник и српског народа и српског језика“, нагласила је Стојановићева.

Проф. др Михаило Шћепановић са Филолошког факултета у Београду казао је да је Недељко Марић оставио нашој науци о језику значајно лексикографско оства рење из обиља српске дијалектолошке лексикографије. Оно што је Марић урадио – то би требао да ради један институт дуго година. За овакав подухват требало је воље ти и ријечи и људе. У име издавача Центра за информисање и образовање Тре биња Манојло Ћук рекао је да је импозантна „лексикографска грађевина Недјељка Марића, његов својеврсни споменик предачком језику свога краја“, који је упркос тешкој болести, успио завршити прије него нас је напустио. Ћук је посебно нагласио да је Недјељко Марић био човјек мјере и најпрофињенијег такта, човјек дивне нарави и непоновљиве доброте. „Књига коју нам је оставио Марић подвиг је љубави према језику и завичају“.

Петог априла у Дому културе „Јевто Дедијер“ у Билећи одржана је промоција књиге „Путовање кроз Босну и Херцеговину“ аутора Зорана Матића. Он је страствени љубитељ путовања и до сада је обишао више од 40 земаља свијета, а овом књигом указује на љепоте Босне и Херцеговине. Матић је истакао да су пријатељи највеће човјеково богатство, те захвалио онима који су му помогли да припреми овај јединствени путописни водич. Поздрављајући учеснике промоције, в.д. директора Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“ Сања Бошковић истакла је да Билећу одликују људи великог срца, богата историја, али и бројни локалитети који љубитеље природе „остављају без даха“. „Посебно нам је драго што су на промоцији присутни и чланови друштава и удружења који познају љепоте наше општине и надам се да ће и овај водич и њима послужити као идеја како да промовишу нашу Билећу. Драго ми је да аутор књиге „Путовање кроз БиХ“ препоручује туристима и љубитељима природе и наш бисер – Билећко језеро.“ Промоција је одржана у организацији Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“, а модератор је била Милијана Бојић, библиотекар у Народној универзитетској библиотеци Републике Српске.

Традиционална културна манифестација „Дучићев дан“, посвећена великом српском пјеснику Јовану Дучићу, одржана је у Требињу 6. и 7. априла 2022. године. Манифестација се традиционално одржава на празник Благовијести, када је Дучић преминуо. У сарадњи са Институтом за књижевност и уметност из Београда прире ђен је још један у низу научних скупова у оквиру истраживачког пројекта „Смена поетич – ких парадигми у српској књижевности 20. века – национални и европски контекст“. Научни скуп под називом „Мит, традиција и симбол у поезији Милоша Црњанског“ отворио је градоначелник Требиња Мирко Ћурић. Скуп је окупио 25 реномираних проучавалаца српске поезије. Светлана Шеатовић, уредник скупа, рекла је да „Дучићев дан“ представља посебан значај у оквиру специјалних веза Србије и Републике Српске. О значају овогодишњег научног скупа говорио је и Бојан Јовић, директор Института за књижевност и уметност у Београду. Проф. др Јован Делић, дописни члан Српске ака – демије наука и уметности, градоначелнику Требиња, Музеју Херцеговине и Народној библиотеци Требиње уручио је поклоне ̶најновија издања САНУ о Јовану Дучићу. Првог дана манифестације у Музеју Херцеговине и Народној библоиотеци одржана је промоција Зборника „Поезија и поетика Мирослава Максимовића“, а након тога отворена изложба „Отисци градитеља“ посвећена архитекти Бранку Пешићу (1926– 2006) аутора Марије Андријевић, Ане Петровић и Марије Павловић. У Културном центру одржано је „Вече лауреата“ – Ранка Јововића, под називом „Моли се владико, подвикни господару“. О поезији Ранка Јововића, добитника „Дучићеве награде“ за 2017. годину бесједио је Желидраг Никчевић. У програму вечери лауреата учествовали су Хор „Трибуниа“ Требиње, глумци Народног позоришта Београда Лепомир Ивковић и Јасминка Стоиљковић, солисти Опере Позоришта на Теразијама Душан Свилар и Мина Глигорић, вокални квартет Гимназије „Јован Дучић“ Требиње уз клавирску пратњу Невене Живковић. Градоначелник Тре биња Мирко Ћурић обавијестио је учеснике манифестације да је жири за додјелу „Дучићеве награде“ одлучио да се она додијели ове године пјесникињи Злати Коцић, награда ће бити уручена у оквиру „Дучићевих вечери поезије“ крајем године, а иначе се ова награда додјељује сваке треће године. У оквиру „Дучићевог дана“ одржана је и промоција Антологије савремене српске лирике у источној Херцеговини „Херцего вачки вијенац“ аутора Гедеона Стајића. Антологију су издали СПКД „Просвјета“ Гацко и „Филип Вишњић“ из Београда. Радомир Вучковић, предсједник СПКД „Просвјета“ Гацко, истакао је на промоцији у Позоришној сали Културног центра да је ријеч о другом допуњеном издању антологије. Ово издање доноси 374 пјесме 17 аутора. На Благовијести у Херцеговачкој Грачаници служена је архијерејска литургија и помен Јовану Дучићу и положено цвијеће на споменик у центру града.

У Дому културе „Јевто Дедијер“ у Билећи 9. априла одржана је промоција књиге „Скривена историја о страдању Срба на простору НДХ 1941–1945. година“ аутора Сретена Јаковљевића из Београда. Књига је резултат ауторових више годишњих истраживања докумената у архивама као и непосредних разговора са бројним учесницима Другог свјетског рата. Издавачи књиге су ЦИП „Локал прес“ Београд и Удружење Коњичана Републике Српске. Књига има 800 страница, а илустрована је бројним фотографијама. Рецензенти су проф. др Мирјана Зорић и проф. Рајко Сарић. Књига садржи и краће импресије на ово вриједно историјско-књижевно дјело академика Матије Бећковића и мр Радмиле Поповић. Организатор промоције у Билећи било је СПКД „Просвјета“. Промоцију је водио потпредсједник СПКД „Просвјета“ у Билећи Никола Баћовић. О аутору и његовом дјелу казивали су овом приликом и Зоран Пологош, предсједник Удружења Коњичана РС и историчар Рајко Сарић. Пјесме „Корићка јама“ и „Придворица“ извео је гуслар Никола Бошковић из Гацка. Прије Билеће књига „Скривена историја о страдању Срба на простору НДХ од 1941–1945. године“ одржана је у Требињу.

У Билећи је 24. априла, у Дому културе „Јевто Дедијер“ одржана промоција романа „Тамна страна мјесеца“ ауторке Милице Новокмет. Ова млада књижевница ученица је трећег разреда Политехничке школе у Крушевцу. Вриједно дјело ауторке публика је имала прилике да упозна кроз разговор који су са њом водиле ученице Средњошколског центра „Голуб Куреш“. Љепоти ове вечери допринио је и кантаутор Андреј Вукоје, матурант Гимназије у Билећи и ученик Средње музичке школе у Требињу. На почетку промоције у име организатора учеснике је поздравио в.д. дирек тора Дома културе „Јевто Дедијер“ проф. Лазар Гњато некријући одушевљење за испољено књижевно стваралаштво младе књижевнице којој је, како је рекао, и музика велика љубав.

На шестом Интернационалном фестивалу музике „Примавера“ у Бијељини, средином априла, ученици Основне музичке школе „Свети Роман Мелод“ из Невеси ња остварили су одличне резултате. Кроз музику и универзални музички израз у ли јепом амбијенту Етно-села „Станишићи“ одмјерили су знање и размијенили искуства са својим вршњацима из регије и освојили четири прве награде. Освајачи награда за невесињску музичку школу су ученици припремног разреда клавира Петра Настић из класе проф. Марије Мастило, ученик другог разрека одсјека храмоника Ђорђе Мањак – класа проф. Николе Вуковића, ученица другог разреда – класа соло пјевање, Ивана Ђерић из класе исте професорице. Жири је био састављен од еминентних међународ них и домаћих музичких педагога. Такмичење у Бијељини окупило је око 550 учес ника из шест држава. Организатор такмичења било је Удружење „Музички умјетници Семберије“.

У просторијама Народне библиотке у Требињу 27. априла отворена је изложба „011 – Момо Капор“ аутора Бојана Кундачине. Изложба је организована у оквиру Дана библиотекара, дводневне манифестације која је у граду на обалама Требишњице окупила око 350 библиотекара. „Тема изложбе је, на неки начин, Београд. Користећи и спајајући двије умјетности којима се бавио Момо Капор, књижевност и цртање, покушао сам да испричам једну причу о Београду“, рекао је аутор. Изложбу чини 11 паноа који представљају 11 квадрата школице која води посматрача до овалног лука, тј. Београда. „Ово је једна врло лијепа изложба, јер кроз њу видимо Мома Капора на један сасвим другачији начин, да нам је кроз цртеж и слику дочарао оно што јесте – његову величину, величину једне громаде, Херцеговца који је из ових крајева“, истакла је на отварању изложбе Милица Котур, начелник Одјељења за заштиту културног насљеђа Министарства просвјете и културе РС, наглашавајући да је говорити о Мому Капору и његовом дјелу велика част. Ова изложба представљена је на Данима Београда у Београду, а након Требиња и у Галерији СПКД „Просвјета“ у Билећи.

У Галерији Дома културе „Јевто Дедијер“ у Билећи, 28. априла отворена је изложба слика Драгане Делић, матуранткиње билећке Гимназије. Ово је њена прва самостална изложба, којом како је рекао поздрављајући учеснике церемоније отварања в.д. директора Дома културе „Јевто Дедијер“ проф. Лазар Гњато, млада умјетница исказује свој врсни таленат. „Драганина љубав према цртању, сликању и писању је неизмјерна, нема границу. Ту њену љубав тешко ћемо сагледати и ухватити, али је можемо осјетити у умјетничким дјелима која ствара. Из сваке слике излази живот. Само поглед на њих и већ нас обузму топлина и љубав која зрачи“, истакла је отварајући изложбу професорица Јелена Михић. Организатор изложбе је ЈУ Дом културе „Јевто Дедијер“ Билећа, а изложбу је припремио Драган Батинић, академски сликар.

Празник Светог Василија Острошког и Тврдошког Чудотворца Епархија захумско-херцеговачка и приморска и Град Требиње ове године обиљежавали су новоустановљеном манифестацијом „Дани светог Василија“. Шестодневни програм, који је одржан од 7. до 12. маја, био је у знаку 350 година од представљања једног од најпоштованијих светитеља наше цркве, а светковину је увеличала прва канонска посјета Требињу Његове светости патријарха српског г. Порфирија. Импресиван дочек патријарху приредило је на хиљаде Требињаца и вјерујућег народа из других херцеговачких општина. По његовом доласки у Саборном храму служена је доксо – логија. Бесједу добродошлице одржао је Епископ захумско-херцеговачки и примор – ски Димитрије. Иначе, први „Дани Светог Василија“ били су у знаку програма који су припремили дјеца и млади Требиња. Уз пјесму и игру и рецитације са сцене Културног центра чуле су се поруке владике Димитрија и градоначелника Мирка Ћурића, који је подсјетио да Град Требиње заједно са владама Србије и РС гради духовни центар у Мркоњићима, са жељом да ово мјесто буде награђено милошћу и благословом светитеља. У току „Дана Светог Василија“ у биоскопу Културног центра приказан је филм „Свети Василије Острошки – сведок Васкрсења“ аутора Бранислава Илића из Новог Сада. У Музеју Херцеговине приређена је изложба „Распета и васкрсла Завала“ аутора тврдошког јеромонаха Теофила Петровића. Драмски умјетник Небојша Дугалић извео је монодраму „Речи о свечовеку“. У оквиру „Дана Светог Василија“ у Саборном храму Светог Преображења Господњег одржана је трибина поводом стогодишњице од уједињења покрајинских цркава српске патријаршије, на којој су говорили историчари др Вељко Ћурић, др Милан Гулић и презвитер др Вукашин Милићевић. Реализацијом низа програма обиљежено је и 130 година постојања требињског црквеног хора „Свети Василије Острошки“.

У Касарни „Билећки борци“ у Билећи 19. маја одржана је свечаност поводом обиљежавања 30 година од формирања Херцеговачког корпуса војске Републике Српске. На ратни пут Корпуса подсјетио је пуковник у пензији Никола Шегрт, помоћник команданта Корпуса у ратним данима. “Деветнаести мај за Херцеговину представља велики историјски датум јер је то дан када је формирана херцеговачка, српска војска, с циљем да брани и одбрани народ и земљу”, нагласио је Шегрт. Веселин Вујовић, предсједник борачке организације Билеће, подсјетио је да је Корпус током опште мобилизације бројао 22.000 војника. „У тим годинама кључно је било јединство српског народа за одбрану и опстанак на овим просторима. Са поносом након 30 година можемо рећи да је војнике херцеговачког корпуса красило витештво, јунаштво и човјештво“, рекао је Вујовић. За вријеме ратних дејстава из редова корпуса живот је изгубило 2.211 најбољих бораца бранећи линију фронта дугу више од 500 километара. На подвиге бораца поносне Херцеговине подсјетио је и Слободан Илић, предсједник борачке организације источне Херцеговине. У биоскопској сали касарне „Билећки борци“ поводом значајног јубилеја Корпуса одржана је свечана академија, на којој су се путем видео-бима обратио и ратни командант Корпуса генерал Радован Грубач, нагласивши да су Херцеговци дали немјерљив допринос у одбрани и стварању Републике Српске. У културно-умјетничком дијелу програма наступили су глумци Народног позоришта из Београда Љиљана Благојевић, Лепомир Ивковић и Бошко Пулетић, оперски пјевачи Јована Зукановић и Љубодраг Беговић, Етно-група „Нагоркиње“, КУД „Алат“ и хор „Трибуниа“ Требиње. У спомен-храму Светог Василија Острошког служен је помен погинулим и умрлим борцима војске РС. На споменик палим борцима Одбрамбеноотаџбинског рата у Билећи положени су вијенци и цвијеће бројних делегација 

Изложбом слика и цртежа академског сликара Славка Крунића из Београда, под називом „Аскете – атлете“, 30. маја у Галерији Културног центра у Требињу отворена је Међународна ликовна колонија „Коло“ на којој се представило 18 умјетника из региона. Изложбу је отворио замјеник градоначелника Требиња Дражен Бошковић. Ликовна колонија „Коло“ одржана је по седми пут. У питању је, како је рекао селектор Колоније академски сликар Дражен Милић, Колонија која већ има традицију и за коју је сваке године заинтересовано преко стотину умјетника из цијелог свијета. Колонија је трајала седам дана. Ликовна умјетница из Београда Љиљана Ривић проглашена је за побједницу овогодишње колоније „Коло“. На хуманитарној аукцији умјетничких дјела насталих на овогодишњој Ликовној колонији „Коло“ прикупљено је 5.600 КМ, а цјелокупни приход намијењен је дјеци из социјално угрожених породица за куповину школског прибора. Аукција је одржана у башти хотела „Централ парк“ у Требињу, а у понуди је било више од 40 слика, од исто толико умјетника из земаља региона. У оквиру програма Колоније промовисана је и књига Сање Домазет под насловом „На кафи код Шекспира“. У Галерији Културног центра Требиње одржана је заједничка изложба свих учесника. Част да отвори заједничку изложбу слика припала је Момиру Мишу Вемићу, академском сликару из Никшића. Покровитељ Колоније „Коло“ је Град Требиње. Умјетнички жири Колоније одлучио је да „Коло 2023“ отвори изложба мозаика Љиљане Ривић, ликовне умјетнице из Београда.

Двадесет и седмог маја у Дому културе у Гацку отпочела је манифестација „Гатачко културно-спортско љето“, која ће трајати до краја јула. Овим поводом отворена је изложба фотографија „Русија, најљепша земља“. Публика је имала прилику да види фотографије фасцинантне природе Русије као и шестоминутни филм у којем је представљено Руско географско друштво и његов рад у протеклих 170 година. О Руском географском друштву и самој идеји да се поставка представи публици на овим просторима говорио је др Мирољуб Миличић, представник РГД у Србији. Публици се обратио и први секретар амбасаде Руске федерације у БиХ Едуард Серип, а у име организатора програма предсједник СПКД „Просвјета“ Гацко Драгутин Паповић. Изложбу је отворио начелник општине Гацко Огњен Милин – ковић. Пригодан програм саткан од пјесама и игара извели су чланови КУД „Сава Владиславић“ Гацко. Иначе програм „Гатачког културно-спортског љета“ предвиђа више значајних манифестација као што су: „Дани Саве Владиславића“, Дан општине Гацко, крсне славе општине Гацко, обиљежавање 120 година СПКД „Просвјета“ и 30 година од обнављања „Просвјете“ у Гацку… Најављено је одржавање бројних културних и спортских активности.

Другог јуна, поводом Спасовдана – крсне славе Општине Невесиње и цркве Вазнесења Господњег, Свету архијерејску литургију у саборном храму служио је владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије. Након богослужења градским улицама прошла је свечана литија. Обављено је и ломљење славског колача. Свечаности су настављене отварањем објеката за културу и образовање који су реконструисани донаторским средствима Владе Србије. За другу фазу обнове објекта Дома културе, у којем су смјештене важне институције – Музичка школа, Народна библиотека, Градска галерија и Спомен соба – Влада Србије уложила је око 300.000 евра и за проширење капацитета Дјечијег вртића још 150.000 евра. Славским свеча – ностима у Невесињу присуствовао је предсједник Владе РС Радован Вишковић и савјетник предсједника Србије Милорад Вељовић. Они су, као и владика Димитрије и начелник Општине Миленко Авдаловић, Невесињцима честитали велики празник. Свечано је било и код језера Алаговац, гдје је пуштен у погон пречистач питке воде. Уочи Спасовдана у новом простору Градске галерије у Невесињу отворена је изложба фотографија о блаженопочившем владици захумско-херцеговачком и приморском Атанасију Јевтићу под називом „Твоје од твојих“. Аутор изложбе је јеромонах Теофил Тврдошки. Нови простор Галерије освештао је владика Димитрије. Изложбу и отварање новог галеријског простора увеличале су чланице Етно-групе „Свети Димитрије“.

У оквиру реализације програма „Гатачко културно-спортско љето“, 5. јуна у читаоници Народне библиотеке, одржано је предавање и разговор на тему „Прилике и услови пред јунски устанак 1941. године“. Говорио је проф. др Будимир Алексић, директор Центра за српску културу Црне Горе и посланик у Скупштини Црне Горе. Кроз предавање и разговор са присутном публиком Алексић је на основу историјских чињеница објаснио многа питања која су се односила на прилике и услове пред јунски устанак 1941. године у овом крају. Програм ове вечери својим наступом употпунио је и народни гуслар Никола Бошковић. Програм вечери водио је проф. Радомир Вучковић, директор Народне библиотеке у Гацку.

У љетној башти Народне библиотеке у Требињу 9. јуна одржано је књижевно вече Јелене Бачић Алимпић, књижевнице из Новог Сада. Ауторка је по први пут требињској публици представила својих 12 романа. Књижевну каријеру почела је 2010.

године романом „Рингишпил“, који је и данас један од њених најпродаванијих романа. Услиједили су бестселери „Писмо госпође Вилме“, „Последње пролеће у Паризу“, тротомна „Казна за грех“, затим романи „Нигде нема те“, „Кофер из Бер лина“, „Његове беле рукавице“, „Неки други живот“ и „Нисам крива“. У својој новој дванаестој књизи „Клетва“ популарна ауторка узбудљиво и надахнуто исписује емотивну и снажну причу о неизмјерној љубави, храбрости и оданости. Изражавајући радост доласка у Требиње, бисер Херцеговине, Бачић Алимпић је рекла да ће можда Требиње бити инспирација за њен 13 роман. Дуго година је радила као новинар и аутор документарних ТВ емисија, а добитница је многобројних награда за теле визијско стваралаштво у земљи и региону. „Романи Јелене Бачић су најчитанији и најтраженији у нашој библиотеци, па је жеља читалаца била да угостимо популарну књижевницу“, рекла је Милосава Супић Вуковић, директор Народне библиотеке Требиње, наглашавајући да ће и убудуће ова установа удовољавати жељама љубитеља писане ријечи. Ово књижевно вече било је дио манифестације „Требињско културно љето“. Наредног дана промоција књиге „Клетва“ одржана је и у дому културе „Јевто Дедијер“ у Билећи у организацији Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“ Билећа.

Народна библиотека Требиње добитник је награде „Ђорђе Пејановић“ као најбоља библиотека у Републици Српској у 2021. години. Одлуку о награди донијела је Управа Друштва библиотекара РС, а уручена је 10. јуна 2022. године на свечаној сједници Скупштине библиотекара РС у Вишеграду. Директор Народне библиотеке у Требињу Милосава Супић Вуковић исказала је захвалност онима који су препознали рад, ентузијазам и креативност запослених у овој културној установи. Она је истакла да је лани учлањен рекордан број корисника, набављено више хиљада књига, успостављена одлична сарадња са установама културе РС и Србији, те да су перманентно имали веома посјећене књижевне вечери и посебно допринијели ширењу популарности књиге међу младима града на обалама Требишњице. Набавком савремене опреме за дигитализацију књижевне грађе ова установа направиће нове искораке у свом укупном ангажману.

Билећа – Гацко, 6. август 2022.

Аутор Културне хронике захваљује колегама из штампаних и електронских медија источне Херцеговине на сарадњи и припреми овог прилога, а посебно професору Лазару Гњату, члану Редакције „Нова Зора“.