У просторијама Народне библиотеке у Гацку, 25. јуна, публици је представљена књига „ЗЕМЉОМ ХЕРЦЕГОВОМ“, аутора Алексе и Радомира Вучковића. Осим аутора о књизи су говорили уредник издања проф. Ђорђе Дабарчић, затим мр Ивана Грујић, директор Музеја Херцеговине у Требињу и суиздавач књиге др Драгослав Бањак, географ и рецензент. Учесници промоције били су у прилици да чују и рецензију др Милана Мицића. У поменутој књизи енциклопедијски је представљено педесет села Херцеговине уз изношење њихових основних података. Иначе, Алекса и Радомир Вучковић аутори су и истоименог,веома гледаног, серијала Херцег РТВ за чија су и репризна емитовања гледаоци веома заинтересовани. Организатор промоције било је СПКД „Просвјета“ Гацко, а водитељ програма промоције лектор књиге, проф. Анђелина Никчевић.

У љетној башти Народне библиотеке у Требињу, 27. јуна, одржано је књижевно вече академика Горана Петровића, једног од најзначајнијих и најчитанијих српских писаца млађе генерације савремених прозаиста. Љубитељи и поштоваоци писане ријечи могли су да уживају у причи и разговору са рођеним Краљевчанином. За Петровића кажу да је писац модерног сензибилитета и да су на њега утицали Пекић и Борхес. Радио је дуго као библиотекар у огранку градске библиотеке у Жичи, педесетак метара од манастира Жича и каже да је то и на њега дјеловало иако је то била случајност. Листајући, у разговору са требињском публиком, странице својих бестселера (бројне збирке приповједака и романи) Петровић је указао на значај оваквих сусрета. – Волим да разговарам и одговарам на питања читалачке публике, јер је то прилика да писац провјери како функционише то што пише у додиру са читаоцима. Посао писца је самокритички и онда се долази у ситуацију као што је то сада да се може добити одмах одјек онога што се ради. Кад пишете роман који можда траје и годинама немате одјек за разлику од музичара и глумаца који тог истог тренутка доживе на сцени, а писац мора да чека, а то је увијек на неки начин узбуђујуће – симпатично је примјетио Петровић. За своја књижевна остварења добио је најпрестижније награде попут: награда Меша Селимовић, награде Народне библиотеке Србије, Виталова награда, НИН-ова награда, Октобарска награда града Краљева и награда Борислав Станковић, награда Светозар Ћоровић итд. Године 2019. добио је награду за животно дјело Велику награду Иво Андрић. Његова дјела преведена су на бројне свјетске језике, а доживјела су преко 120 издања, од чега око 70 на српском језику, а више од 50 у преводима. Књижевно вече Горана Петровића било је лијеп увод у реализацију наредног богатог програма којим Народна библиотека Требиње даје свој допринос културној манифестацији „Требињско културно љето“ и уопште културним дешавањима у граду на обалама Требишњице. Народна библиотека Требиње једна је од најактивнијих у Републици Српској.

Видовданске свечаности у општинама источне Херцеговине и Граду Требињу биле су у знаку више програма и манифестација духовног и културно-спортског садржаја. Тако је Видовдану у част СПКД „Просвјета“ Билећа одржала свечаност на којој су уручена „Просвјетина“ признања и награде. Највише признање СПКД „Просвјета“ Билећа ̶ВИДОВДАНСКА ПОВЕЉА за 2021. годину додијељена је професору др Радмилу Пекићу за изванредне резултате у области науке, образовања и васпитања младих генерација, чувању традиције и културе нашег града и српског народа уопште. Уручене су и „Просвјетине“ дипломе „Ђак генерације“, коју тради – ционално додјељује СПКД „Просвјета“ у Билећи. Дипломе су добили: Даница Радмиловић из ОШ „Петар II Петровић Његош“, Милош Милићевић из ОШ „Свети Сава“ и Јулија Куреш из Средњошколског центра „Голуб Куреш“. Организоване су и традиционалне уличне трке уз учешће ученика и других грађана у различитим узрасним категоријама. Најуспјешнијим припала су пригодна признања. Одржан је и Видовдански турнир у фудбалу, на коме су прво мјесто освојили фудбалери „Леотара“, који су у финалу савладали домаћи „Херцеговац“.

У Културном центру у Требињу, 28. јуна, одржано је вече посвећено сјећању на жртве пострадале у јамама Херцеговине за вријеме терора НДХ. У оквиру ове комеморативне вечери одржан је панел „Херцеговачке јаме“ на којем су говорили историчар и декан Филозофског факултета Источно Сарајево Драга Мастиловић, професор историје у бањалучкој Гимназији и виши асистент Одсјека за историју Универзитета у Бањалуци Данило Ковач, те потомак страдалих у јами Јагодњача у Ржаном долу Манојло Ћук и модератор професор историје Дејан Шкриван. Градоначелник Требиња Мирко Ћурић указао је на значај казивања о страдању људи у Херцеговини четрдесетих година, као и значај изградње заједничког спомен обиљежја за све страдале у херцеговачким јамама. На томе ће се ангажовати Град Требиње и општине источне Херцеговине. На панелу је наглашено да је на подручју источне Херцеговине постојало 36 јама које су се за злочинце у том тренутку нашле као погодна мјеста гдје би могли сакрити своја злодјела. Након панела премијерно је приказан филм аутора Небојше Колака под називом „Вратићу се“, у коме су приказана свједочења потомака страдалих Срба, личне исповјести преживјелих, те историјске чињенице које су довеле до свирепих злочина. У оквиру програма ове вечери глумци Градског позоришта Требиње су говорили дио поеме „Јама“ Ивана Горана Ковачића.

Носилац гран при награде дводневне културне манифестације „Вече фолклора поред Требишњице“, која је завршена 3. јула, је КУД „Иво Лола Рибар“ из Београда. Златне статуе „Јован Дучић“ освојили су АФА „Светозар Марковић“ из Крагујевца, као најбољи ансамбл, КУД „Светозар Марковић“ из Новог Сада као најбољи ветерански ансамбл, а Златне статуе су понијели и оркестар „Светозар Марковић“ из Крагујевца и мушка пјевачка група „Гацко“. У конкуренцији ансамбала треће мјесто освојио је КУД „Пионир“ из Зрењанина, а друго КУД „Копаоник“ из Лепосавића, док су у конкуренцији ветерана друго мјесто и сребрна статуа „Јован Дучић“ припали „Српском народном колу“ из Јагодине. Манифестација „Вече фолколора поред Требишњице“ овог пута организована је по осми пут, окупивши преко 800 учесника из Србије, Републике Српске и Косова и Метохије. Организатор је Ансамбл народних игара „Јован Дучић“ из Требиња, а покровитељ Град Требиње уз генерално спонзорство „Електропривреде РС“.

Деветог јула Република Српска и Србија заједнички су обиљежили 146. годишњицу Невесињске пушке. Служењем парастоса херцеговачким устаницима, полагањем вијенаца код спомен обиљежја, обраћањем званичника и културно-умјетничким програмом у Крековима код Невесиња обиљежено је 146 година од почетка устанка у Херцеговини – Невесињске пушке. Након дужег времена у обиљежавање овог значајног историјског догађаја укључила се и Србија. Овогодишњим свечаностима присуствовали су високи званичници Српске и Србије међу којима и предсједник Владе РС Радован Вишковић, државни секретар у Министарству за рад и запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Србије Миодраг Капор и др. Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић нагласио је да је историјски догађај из друге половине 19. вијека Невесиње и Херцеговину уцртао у историјске и геополитичке карте Европе. Он се захвалио Удружењу Невесињаца у Београду које је покренуло иницијативу да овај важан историјски догађај заједно обиљежавају Српска и Србија. У културно-умјетничком програму учествовале су чланице етногрупа „Свети Димитрије“ и „Симонида“, мушка пјевачка група „Невесиње“ и народни гуслар Мирослав Шиљеговић.

Удружење ликовних умјетника источне Херцеговине „Милорад Ћоровић“ при – редило је у Дучићевој улици у Требињу, 10. јула, девету по реду годишњу изложбу умјетничког стваралаштва својих чланова, која се традиционално сваког љета, одвија на овом мјесту. Потпредсједник овог Удружења Сњежана Домазет казала је да овог пута своје стваралаштво представља 15 умјетника, а изложено је укупно тридесетак радова, у разним техникама. Изложбу је отворила начелник Одјељења за културу, породицу, спорт и образовање у Градској управи Слађана Скочајић, нагласивши да ова изложба представља још један бисер у ниски која се зове „Требињско културно љето“. Ликовни умјетник Драго Вучић је истакао да је овогодишња изложба занимљивија тим прије што је ријеч о радовима који су настали у вријеме пандемије, те представљају својеврсни одговор херцеговачких стваралаца на ова искушења.

Испред Храма св. Великомученика Георгија, на Вјенчацу, у Невесињу, 11. јула одржана је промоција књига из српске историје 20. вијека – „Српска прича“ и монографија „Босанска голгота – слом снага Југословенске војске у отаџбини у Босни 1945. године“ аутора Немање Девића и Бојана Димитријевића. О књигама су гово – рили аутор и научни сарадник Института за савремену историју из Београда др Немања Девић и историчар Милан Никчевић, а у име организатора ријечи поздрава упутио је свештеник Младен Чалија. Стихове су говорили Јован Братић и Љубан Дука. Промовисане књиге су плод дужег истраживања двојице београдских историчара, а засновaне су на историјским чињеницама, с циљем да се српско друштво суочи са тешким питањима из своје историје и врати изворној саборности. Промоције поменутих књига одржане су и у Гацку, Билећи и Требињу.

Једанаестог јула 2021. године на Жабљаку је одржан 19. фестивал поезије, традиционални, „Петровдански пјеснички вијенац“, гдје је учествовало око 40 пјесника из Црне Горе, Србије, Републике Српске и Русије и окружења. Фестивал је отворио академик и велики савремени руски пјесник Игор Јелисејев. Љепотом пјесничког казивања представио се Јован Л. Делић, пјесник из Гацка који је и потпредсједник СПКД „Просвјета“ Гацко. То је био повод да у престижном међу народном књижевно-умјетничком алманаху „Рукопис“ број 37/2021, који на руском језику издаје Регионално удружење Савеза писаца Русије у Ростову на Дону, објаве пјесме и биографију пјесника из Гацка Јована Л. Делића. Објављене су пјесме: „Дрвени кофер“, „На тротоару“, „Ратна слика“, „Ратни ветерани“. Пјесме је одабрао и превео главни уредник поменутог часописа Игор А. Јелисејев, дописни члан Петровске академије науке и умјетности, један из плејаде познатих руских пјесника. Академик Јелисејев иначе је познат по томе што заједно са академиком Лолом Звонаревом, истрајно промовише српске пјеснике у Русији.

У Дому културе „Јевто Дедијер“ у Билећи, 17. јула, у организацији Завичајног клуба „Освит“, а у оквиру манифестације „Донцима у част“, отворена је изложба фотографија „Толстој и Достојевски у Српској култури“, те одржана пројекција филмова „Руска емиграција у Билећи почетком 20. вијека“, аутора Дејана Пухала и „Руски кадети у Билећи“ Сање Пешут. Програм су пратиле пригодне бесједе проф. др Мире Мандић, професора ПМФ Универзитета у Бањалуци и проф. др Мирољуба Милинчића, директора Центра Руског географског друштва у Србији. Учеснике програма поздравили су начелник општине Билећа Веселин Вујовић, а у име организатора предсједник Завичајног клуба „Освит“ Миодраг Хрњез Љумо. О животу и дјелу Толстоја и Достојевског говорила је професорица српског језика и књижевности Анђелина Никчевић, а програм су пјесмом и стиховима употпуниле професорица Олга Косовић и пјесникиња Здравка Бабић.

Након једногодишње паузе због пандемије, у Требињу је од 24. до 30. јула 2021. године одржан 64. ФЕСТИВАЛ ФЕСТИВАЛА, а најбољом представом, по оцјени стручног жирија, проглашена је „Поморанџина кора“, Трстеничког позоришта, у режији Браниславе Стефановић. Ову награду потврдио је и жири публике, сматрајући ово остварење такође најбољим. Током трајања Фестивала фестивала публика је имала прилику да погледа седам најбољих представа (по избору селектора Слободана Радовића) из Србије, Републике Српске, Федерације БиХ, Македоније и Црне Горе. Фестивал је у име града домаћина и Умјетничког савјета свечано отворио градоначелник Требиња Мирко Ћурић. Стручни жири, као и ранијих година, најбољим представама и њиховим актерима додијелио је награде: Златна маска и Диплома жирија. Златна маска за најбољу представу у цјелини припала је Трстеничком позоришту за представу „Поморанџина кора“. За најбоље редитељско остварење Златна маска припала је Игору Павловићу за цјеловит приступ у представи „Полицајци“ Драмског студија младих Градског позоришта Бечеј. За најбољу мушку улогу Златну маску добио је Димет Коцевски за игру у представи „Не клади се на Енглезе“ ЈУ Дома културе „Иван Мазов-Климе“ Кавадарци. Златна маска за најбољу женску улогу припала је Гордани Адамов у представи „Полицајци“, Градско позориште Бечеј. Златне маске додијељене су и за најбољу колективну игру, најбољу ауторску музику, најбољу костимографију, сценографију као и најбољу епизодну мушку и женску улогу (представа „Власт“ и њена опозиција“ ЈУ Центар за културу „Војислав Булатовић Струњо“ из Бијелог Поља). Дипломе жирија припале су Градском позоришту Требиње и „Позориште младих“ ДИС Бања Лука. Током трајања 64. Фестивала фестивала одвијао се и богат пратећи програм. Тако је у Галерији Културног центра приређена изложба Музеја позоришне умјетности Србије „Фотографије као сведоци о трајању, Легенде – Оливера Марковић“, што је била прилика да се потпише споразум о сарадњи ове музејске установе са Музејом Херцеговине Требиње. И овог пута приређена је изложба Фото-кино клуба Требиње „Фестивал у објективу“. Била је ово још једна веома успјешна смотра најбоље продукције у позоришном аматеризму региона.

Трећег августа у Љубињу је одржана традиционална манифестација „Осми Сергејеви сусрети“, посвећени љубињском пјеснику и културном прегаоцу Сергеју Ћуку. Манифестацију је отворио предсједник одбора СПКД „Просвјета“ Љубиње Славољуб Михић. „Сергејеви сусрети“ су се одржали крај споменика преминулом пјеснику у градском парку. Била је ово прилика за прву промоцију антологије савремене српске лирике у источној Херцеговини „Херцеговачки вијенац“ Гедеона Стајића. Сергејеве и своје стихове из Антологије казивали су пјесници Ђорђе Дабарчић, др Радослав Милошевић, др Доброслав Ћук, Јован Братић, Сретен Видаковић и Новица Телебак. У културно-умјетничком дијелу програма учествовали су: фолклорни ансамбл „Љубиње“, пјевачка група „Љубињски звуци“, народни гуслар Драган Пецељ, ученици ОШ „Свети Сава“ из Љубиња који освајају бројне награде на разним такмичењима широм региона. Међу пјесницима који нису заступљени у Антологији, а казивали су своје и Сергејеве стихове били су: љубињски пјесник Мишо Ћурић, др Вукашин Лугоња и пјесникиња из Невесиња Анжелика Николина Кучинар.

Девети Фестивал медитеранског и европског филма симболично назван „ Под свјетлом мјесечеве ријеке“ одржан је Требињу од 3. до 8. августа. Награда Фестивала „Златни платан“ овог пута уручена је глумцима Наташи Нинковић и Светозару Цветковићу. Свечано отварање Фестивала приређено је на обали ријеке Требишњице, у амбијенту зидина Кастела. Фестивал је уз пригодну бесједу свечано отворила помоћ – ник министра за културу и образовање у Влади РС Тања Ђаковић. Након што јој је градоначелник Требиња Мирко Ћурић уручио награду „Златни платан“ Наташа Нинковић публици је казивала пјесму „Маске“ Љубомира Симовића. Награду Светозару Цветковићу уручили су потпредсједник Скупштине града Ђорђе Миљановић, у име покровитеља Фестивала Града Требиња и умјетнички директор Фестивала Пеђа Милојевић. Током трајања фестивала у Требињу је на више локација, у Културном центру Требиње, дворишту Музеја Херцеговине, на тераси Хотела „Леотар“, тераси пивнице „Хумско“, Стари град и љетној сцени Дома младих, приказан богат избор актуелних филмова региона и Европе. Љубитељи седме умјетности били су у прилици да погледају 26 дугометражних, кратких играних и документарних филмова из БиХ, Србије, Црне Горе, Хрватске, Македоније, Белгије, Француске, Италије, Израела, Албаније, Турске и Туниса. Фестивал у Требињу организовали су Танграм Центар, Алпе – Адриа мрежа, Културни центар Требиње и Дом младих овог града под покровитељством Министарства просвјете и Културе Републике Српске, Града Требиња и Министарства културе и информисања Србије.

У Граду сунца, у репрезентативном здању Колосеум, 13. августа, отворена је библиотека Задужбине „Кнез Мирослав Хумски“, основане у Требињу 2017. године, са намјером да чува, скупља, истражује и публикује историјску грађу о српским ћириличним споменицима и српској историји на подручју Требиња и Херцеговине. Библиотеку је свечано отворио декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву др Драга Мастиловић. – Библиотека је на својеврстан начин дала душу овом мјесту, а убудуће ће бити не само састајалиште љубитеља књиге, него и мјесто гдје ће се одржавати промоције, трибине, научни скупови – истакао је Мастиловић, захваливши се Родољубу Драшковићу што је уступио простор овој библиотеци. О значају отварања ове библиотеке говорила је и Ивана Грујић, директор Музеја Херцеговине. Свечаном отварању Библиотеке присуствовали су бројни еминентни представници бројних научних и културних институција Републике Српске и Србије.

Витешка надметања, необичне спортске дисциплине, етнографско благо и традиционална гастрономија средином августа су у Невесиње привукли хиљаде посјeтилаца, спортиста, гостију и знатижељника. По 146. пут традиционална светко – вина – Невесињска олимпијада окупила је Херцеговце и њихове пријатеље расуте по читавом свијету. Организатор ове јединствене манифестације традиције и витештва – Општина Невесиње, током седам августовских дана приредила је такмичење у 20 спортова и старих народних игара са преко 40 дисциплина. Једни поред других надметали су се и аматери и професионалци, и млади и стари. Побједа на Невесињској олимпијади је понајвише част и понос, али су се домаћини потрудили да они најуспјешнији не одлазе празних руку. Овогодишњи наградни фонд Олимпијаде износио је 35.000 КМ. Централни догађаји са коњским тркама и витешким дисци – плинама, као и раније, одржани су на Братачком лугу. На свечаном отварању Олимпијаде министарка финансија у Влади РС Зора Видовић је пожељела да се ова манифестација никада не прекине наглашавајући да се традиција коју има Невесињска олимпијада ријетко среће. Предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону у Народној скупштини Србије Милимир Вујадиновић рекао је да је ова манифестација највећи доказ да овај народ и поред свих страдања увијек побјеђује. Током олимпијских дана Невесиње је угостио најљепше дјевојке Републике Српске. На Тргу побједе одржан је 13. августа јубиларни 25. избор за МИС РС, а ленту намијењену побједници за 2021. годину понијела је Ивона Шакотић из Билеће. У оквиру Неве – сињске олимпијаде одржан је и 23. фестивал младих гуслара РС до 17 година. Побједник је млади гуслар Лука Мркајић, члан Гусларског друштва „Војвода Лука Вукаловић“ из Требиња. Овом Друштву припало је прво мјесто у екипном пласману. Олимпијска дешавања својим наступима уљепшали су чланови КУД „Невесиње“, Плесни клуб „Let’s dance“, етно-групе „Симонида“ и „Свети Димитрије“… Начелник Општине Невесиње Миленко Авдаловић најсрдачније се захвалио Влади РС, свим спонзорима, организацијама и појединцима који су допринијели да Невесињска олимпијада и овог пута буде веома успјешно организована.

Требиње је свој најрадоснији празник ̶Свето Преображење Господње (19. август), које је крсна слава и Града и Саборног храма, прославило свечано и досто јанствено. Црквена свечарска богослужења су предводили владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, митрополит црногорско-приморски Јоаникије, епископи бихаћко петровачки Сергије и милешевски Атанасије уз саслужење великог броја свештеника. Након свете архијерејске литургије у Саборном храму, у порти храма ломљен је славски колач. О значајним резултатима који се постижу и корацима даљег напретка овог лијепог града, на Свечаној сједници Скупштине града Требиња, говорио је градоначелник Мирко Ћурић. Свечана празнична литија од неколико хиљада вјерника и овог пута прошла је улицама Саборног храма до Трга слободе одакле су упућене честитке поводом овог великог празника Града и његовог Саборног храма. Преображенским свечаностима присуствовао је и велики број гостију из Репу блике Српске, Србије и Црне Горе међу којима су били и предсједник Владе Ре публике Српске Радован Вишковић, принц Филип и принцеза Даница Карађорђевић и многи други. Радован Вишковић пренио је честитке цјелокупног руководства РС уз увјерење да ће свих наредних година Требиње славити у напретку и задовољству. Свечаности у Требињу почеле су уочи самог празника отварањем традиционалног Сајма вина и меда. Потом је у Галерији Културног центра отворена документарна из ложба „Вијек Гимназије у Требињу“ поводом 100 година од оснивања ове образовне установе. Програм прославе крсне славе Града и Саборног храма увеличала је и изложба слика представника савременог српског сликарства Милана Цилета Марин ковића, приређена у Галерији Музеја Херцеговине. Маринковић се представио са 24 слике из своје зреле фазе стваралаштва, а настајале су на релацији Београд – Париз. Овај веома цијењени умјетник иза себе има 95 самосталних и око 200 колективних изложби у земљи и иностранству. У оквиру пратећег програма представљена је и књига „Лађа за спас – прича из Ратомира 2“, чији је аутор новинар и публициста Ратомир Мијановић. Овогодишње Преображенске свечаности окончане су концертом Сергеја Ћетковића.

Прва три септембарска дана у Билећи је одржана културна манифестација „Дани Бориса Комненића“. Организатор је био Завичајни клуб „Освит“. Првог дана манифестације отворена је изложба фотографија, костима и личних ствари недавно преминулог глумца, поријеклом билећанина, Бориса Комненића. О богатом културном опусу, великом броју улога, награда и значајних глумачких признања Бориса Комненића говорио је предсједник Завичајног клуба „Освит“ Миодраг Хрњез Љумо. – Борис је нажалост отишао када је највише могао дати глуми, позоришту и филму. Многа његова остварења вјечно ће чувати сјећање на његов лик и дјело – нагласио је Хрњез, подсјетивши на сусрете са Комненићем у Билећи и долини ријеке Тре – бишњице која је глумцу била извор инспирације. Хрњез је рекао да је одлучено да позоришна сцена Дома културе „Јевто Дедијер“ у Билећи понесе име великог умјетника – првака Народног позоришта у Београду – Бориса Комненића . Изложбу је отворио члан Извршног одбора ЗК „Освит“ књижевник Боро Граховац. Приликом отварања Борисовог легата о њему је говорио и начелник Општине Билећа Веселин Вујовић истичући и његов значај за популаризацију Билеће, мјеста из кога иначе потичу бројна звучна имена из свијета филма, позоришта, културе и умјетности уопште. „Дани Бориса Комненића“ у Билећи завршени су 3. септембра када је на сцени Дома културе „Јевто Дедијер“ глумац из Београда Бошко Пулетић извео моно – драму „Војвода Живојин Мишић“. У монодраму су уткане многобројне историјске чињенице о лику и ратном путу српског војсковође. Љепота извођења овог драмског дјела одушевила је многобројну публику.

Двадесет и трећи по реду Ћоровићеви сусрети писаца у Билећи „Српска проза данас“ и Научни скуп историчара у Гацку одржани су од 16. до 18. септембра 2021. године. Седамнаестог септембра почела је реализација програма 23. Међународног научног скупа историчара у Гацку. С обзиром да због епидемиолошке ситуације није одржана свечана академија, програм уручења награде „Владимир Ћоровић“ за 2021. годину одржан је у Парохијском дому. Награду је добио др Срђан Рудић, виши сарадник института за историју у Београду за књигу „Босанска властела у 15. вијеку“. Одлуку о додјели награде једногласно је донио жири у саставу: проф. др Драга Мастиловић, проф. др Милош Ковић и проф. др Радмило Пекић. У име општине Гацко повељу и новчану награду уручио је начелник Општине др Огњен Милинковић, а пригодан поклон предсједник Одбора СПКД „Просвјета“ проф. Радомир Вучковић. Ову свечаност пригодним програмом уљепшале су ученице Јана Антељ, Бојана и Јована Радмиловић и Андреа Јањић. Иначе, тема овогодишњег Научног скупа историчара била је: „1941. година у историји и историографији“. Тема је обрађена са око 25 радова од којих је након рецензија у Зборник уврштено 15. Ово говори о значају сусрета у Гацку и веома високим стандардима Зборника који је и ове године изашао прије почетка Научног скупа. 23. Међународним научним скупом историчара предсједавали су проф. др Драга Мастиловић, проф. др Владан Виријевић и проф. др Радмило Пекић. Поред аутора радова уврштених у Зборник, познатих научних радника, Скупу су присуствовали и други посјетиоци међу којима и 15 чланова секције историчара СШЦ „Перо Слијепчевић“ Гацко са проф. Драгомиром Лажетићем. Међу учесницима на Научном скупу били су аутори радова у Зборнику и остали историчари са свих српских простора – Србија, Република Српска и Црна Гора, те историчари из Аустрије, Русије и Италије. Првог дана Научног скупа његови учесници посјетили су споменик Круна гатачким борцима гдје су положили цвијеће и били у прилици да се упознају о славном путу Гатачке бригаде. Учесници 23. Међународног научног скупа историчара 18. септембра након посјете историјском мјесту Брљево обишли су село Даниће и манастир Св. Петра Цетињског. Након разгледања етно-собе и библиотеке у манастиру представљена су нека од издања СПКД „Просвјета“. О Зборнику радова научног скупа историчара за 2021. годину говорио је проф. др Владан Виријевић, о часопису „Нова Зора“ Дејан Мастиловић, Божо Тепавчевић и Јован Л. Делић. Овом приликом представљена је и књига „Земљом Херцеговом“, аутора Алексе и Радомира Вучковића. Осим аутора о овој вриједној књизи говорио је и проф. Божо Тепавчевић. Све представљене књиге и часописи поклоњени су манастирској библиотеци. За реализацију програма боравка у Данићима и посјети Манастиру, захвалност је исказана домаћинима програма Жарку Бољановићу, Миливоју Бољановићу, Анту Банашу и Сретену Видаковићу. Учесници 23. Међународног научног скупа историчара посјетили су и највећи радни колектив ове општине Рудник и ТЕ Гацко.

У оквиру програма Ћоровићевих сусрета писаца „Српска проза данас“ у Билећи је 17. септембра, у просторијама СПКД „Просвјета“ одржан Округли сто на коме су књижевници и историчари књижевности говорили о књижевном дјелу Драга Кекановића, а промовисан је и зборник посвећен дјелу Рајка Петрова Нога. Сваке године посвећује се Округли сто једном од добитника награде „Светозар Ћоровић“.

У просторијама СПКД „Просвјета“ одржана је и промоција часописа за књижевност и културу „Нова Зора“. О поменутим издавачким подухватима говорили су проф. др Јован Делић, књижевник Зоран Радисављевић, Габриела Братић, Оливера Доклестић и др. Учеснике промотовног дијела програма поздравио је потпредсједник одбора СПКД „Просвјета“ у Билећи Никола Баћевић. У поподневним сатима учесници Сусрета посјетили су Спомен-собу погинулих српских бораца у минулом Отаџбинском рату. У Галерији СПКД „Просвјета“ отворена је изложба слика студентских радова, фундус Академије ликовних умјетности Требиње. Изложбу је отворио историчар умјетности из Београда Никола Кусовац. У 20 часова у Дому културе „Јевто Дедијер“ одржана је свечана академија на којој су уручене награде „Светозар Ћоровић“ за 2020. и 2021. годину. Како је рекао Никола Баћевић 2020. године због актуелне епидемиолошке ситуације везане за вирус корона програм Ћоровићевих сусрета писаца није у цјелости реализован, али је жири радио и одлучио да награда „Светозар Ћоровић“ за 2020. годину припадне Миладину Ћулафићу за збирку приповједака „Преко границе“. За 2021. годину награда је припала књижевнику Петру Сарићу из Брезовице на Косову и Метохији, за роман „Клобук“ објављен у СКЗ. То је одлука жирија у саставу Јован Делић (предсједник), Марко Недић и Ранко Поповић. Интересантно је да се радња Сарићевог романа одвија на граници Црне Горе, Републике Српске, на подручју Требиња. – Роман „Клобук“ је прича о мјестима и јунацима овог краја Билећа, Требиње, Бањани, а сам писац родом из Бањана, који живи на Косову и Метохији, овим дјелом спојио је оба завичаја – истакао је проф. др Јован Делић, предсједник жирија, образлажући награду. Уручењу награда присуствовао је Миладин Ћулафић док је Петар Сарић спријечен обавезама изостао. Награду Миладину Ћулафићу (повеља и новчани дио) уручили су начелник Општине Билећа Веселин Вујовић и предсједник Одбора СПКД „Просвјета“ Билећа проф. Гајо Парежанин. У име Петра Сарића награду је примио проф. др Јован Делић и она ће му бити накнадно уручена. Захваљујући се на награди Миладин Ћулафић је нагласио да му је посебна част што је ову престижну награду добио након бројних звучних имена савремене српске књижевности и изразио наду да ће манифестација Ћоровићевих сусрета „Српска проза данас“ наставити да траје и у времену које долази. Свечану академију посвећену лауреатима награде „Светозар Ћоровић“ својим наступом обогатио је Мјешовити хор „Трибуниа“ из Требиња којим је дириговала проф. Стојанка Гудељ. Наступили су и солисти на клавиру и хармоници Маја Петијевић и Стефан Шкорић, професори Музичке школе Требиње, те рецитатор Андреј Вукоје. Програм Академије водила је проф. Јелена Михић. Ћоровићеви сусрети писаца „Српска проза данас“ одржани су у организацији СПКД“Просвјета“ Билећа, а под покровитељством Општине Билећа и Министарства културе и просвјете Републике Српске.

Традиционална манифестација „Шантићеве вечери поезије“ одржана од 4. до 16. октобра и овог пута је у Мостару и Невесињу окупила љубитеље и поштоваоце лика и дјела поетског великана. У част Алексе Шантића приређени су бројни културни догађаји. Овогодишње 102. Шантићеве вечери поезије отворила је премијерка Србије Ана Брнабић. Она је прије свечаности у граду на Неретви посјетила „Просвјетину“ школу српског језика, историје и културе гдје су је дочекали ученици ове школе, предсједница одбора СПКД „Просвјета“, Градски одбор Мостар Сања Бјелица Шаговновић, руководилац „Просвјетине“ школе Душко Којић, потпредсједник Градског вијећа Мостара Велибор Миливојевић, чланови Управног одбора „Просвјете“ и свештеници СПЦ Мостар. Овој школи Влада Србије донирала је 30 лаптопова, пројектор и штампач. Учесници свечаности „Шантићевих вечери поезије“ са премијерком Брнабић посјетили су гроб Алексе Шантића гдје је положено цвијеће и одржан помен. – Баш као што је Алекса Шантић волио своју отаџбину, али и све народе са којима је живио у Мостару и ми данас из културне, националне и сваке друге разноликости треба да црпимо снагу, јер колико год да нам је тешка прошлост, треба да вјерујемо у заједничку будућност – поручила је премијерка Србије Ана Брнабић на отварању најстарије пјесничке манифестације на Балкану. Иначе, у пјесниковом родном граду у организацији Градског одбора „Просвјете“ приређене су поетске вечери, промоције књига и изложбе, а манифестација је завршена додјелом Књижевне награде „Алекса Шантић“ пјеснику Ивану Негришорцу за дјело „Огледала ока недремана“. Ову књижевну награду СПКД „Просвјета“ и Српско пјевачко и културно-умјетничко друштво „Гусле“ додјељују сваке три године за најбољу књигу поезије издату на српском језику и језицима јужних Словена или за животно дјело. Негришорцу су поред плакете додијељени штап и шешир, те новчана награда од 5.000 КМ. – Ако су међу доминантним обележјима Шантићевог песништва наглашени патриотизам и хришћански доживљај света, а јесу, онда је тешко наћи савременог песника који би са више разлога примио Шантићеву награду од Ивана Негришорца, рекао је на свечаности уручења награде проф. др Јован Делић.

Под називом „Шантићева друга кућа“ у Градској галерији у Невесињу 10. октобра, приређено је културно-умјетничко вече посвећено барду херцеговачког пјесништва. Одбор СПКД „Просвјета“ Невесиње припремио је занимљив програм саткан од музике и поезије, а презентовани су и документи који дочаравају прву светосавску бесједу младог пјесника Алексе Шантића. Посјетиоци програма кроз пјесму и стих осјетили су Шантићев дух и оживјели успомене на овог великана, чија поезија, како је речено, није имала других амбиција него да буде топла ријеч. Шантићеве стихове говориле су глумица Драгана Матрак Буквић и ученица Гимназије Милица Гордић. Композитор Горан Дука је најљепше Шантићеве стихове преточио у музичке композиције које је представио невесињској публици, а аплаузе је побрала и етно-група „Свети Димитрије“ за интерпретације пјесама херцеговачког поетског великана.

Из богатог програма 102. Шантићевих вечери поезије издвајамо и представљање Сабраних дјела Алексе Шантића у Владичанском двору у Мостару о којима је говорио свештеник Радивоје Круљ. У овом дјелу сабране су све Шантићеве пјесме, приповјетке, драме, писма… Током трајања 102. Шантићевих вечери поезије у Музеју Житомислић отворена је изложба „Гроф Сава Владиславић“, коју су организовали СПКД „Просвјета“ Мостар и Фондација Музеј Житомислић. Сава Владиславић рођен је 25. јануара 1668. године у Јасенику код Гацка у познатој властелинској породици Владиславића. Његову богату биографију на отварању изложбе презентовао је Драга Мастиловић, декан Филозофског факлултета у Источном Сарајеву и предсједник Главног одбора СПКД „Просвјета“.

Једанаестог октобра требињска Гимназија обиљежила је изузетан јубилеј ̶ вијек од оснивања. Централна манифестација прославе, свечана академија под називом „Првих сто година“ одржана је у Културном центру, уз умјетнички програм – достојан великог јубилеја, са присјећањем, сјетним и поносним, на заслужне који су кроз вријеме, бременито изазовима и недаћама, градили њен први вијек, уз честитке и жеље слављеници – да у сусрет новом, свијетлећи знањем, закорачи још снажније и одважније. На Свечаној академији, коју је директно преносила РТРС, о значају требињске Гимназије и њеном огромном доприносу образовању и култури уопште, уз честитке за јубилеј, казивала је Наталијa Тривић, министар просвјете и културе Републике Српске. Градоначелник Требиња Мирко Ћурић казао је да Требиње и његова Гимназија 100 година корачају заједно, ослоњени једно на друго, захвални једно другом и поносни на пређени пут. Са посебним задовољством Ћурић је истакао да ће Гимназија ускоро ријешити питање недостатка простора – захваљујући Родољубу Драшковићу, школа ће добити ново импресивно здање. На рад и развој требињске Гимназије подсјетио је њен директор Мишо Пешић. Публика је посебним аплаузом поздравила најстаријег ђака гимназије, а својевремено и њеног најмлађег професора, 92-годишњег Светозара Иванковића, који није крио емоције што може да свједочи прослави великог јубилеја своје школе.

У честитки поводом великог јубилеја, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик поручио је да Гимназија „Јован Дучић“ није самобогатство Требиња, него значајан драгуљ у ризници знања и образовања Републике Српске. У славу првих 100 година Гимназије „Јован Дучић“ изведен је и умјетнички програм. Поетскодрамски колаж под називом „Свјетлост гимназије“ припремиле су професорица у овој школи Веселинка Кулаш и њене ученице: Хелена Брајић, Миа Мијановић и Романа Рогановић, а публика је имала прилику да поздрави и Дучићеве „Јабланове“ у извођењу музичког састава Гимназије. Наступили су и драмски умјетници из Београда Љиљана Благојевић и Ненад Маричић, уз које је наступио и требињски глумац Дарко Куртовић, затим хор „Колегијум музикум“ из Београда, под управом Драгане Јовановић, те прваци Опере Народног позоришта Београд – Јадранка Јовановић и Драгољуб Бајић, уз клавирску пратњу Невене Живковић.

Научно-књижевним скупом „Пјеснички дијалог с Дучићем“, 18. октобра 2021. године, у Културном центру у Требињу одржана је традиционална културна манифестација „Дучићеве вечери поезије“, у организацији Матице српске из Новог Сада и под покровитељством Града Требиња. У складу са актуелном епидемиолошком ситуацијом овогодишња манифестација организована је другачије, те је изостала свечана академија, а реализација програма „Дучићевих вечери“ одржана је на три различита датума. На Научно-књижевном скупу пјеснике, књижевнике и научнике пригодним обраћањем поздравио је проф. др Драган Станић, предсједник Матице Српске, а потом је 54. „Дучићеве вечери поезије“ свечано отворио градоначелник Требиња Мирко Ћурић. Како је Станић истакао, прослављати име и дјело Јована Дучића, организовати нова читања, преиспитивати колико је инспиративно све што је овај пјесник урадио, природни је задатак који би требало да обављају сви којима је стало до српске културе и вриједности које је Дучић остварио. – Овим програмом нама је част што смо постали дио „Дучићевих вечери поезије“. Сви сегменти Дучићевог дјела сјајно стоје и прави су изазов за проучаваоце. Матица српска објавиће Зборник и показати све златне сегменте Дучићевог дјела. Матица српска има многоструке везе са Јованом Дучићем, поготово у младости када је био један од најактивнијих сарадника „Летописа“ Матице српске. Он је један од параметара цјелокупне српске поезије и низа других жанрова, дакле цјелокупне српске књижевности – нагласио је у уводној ријечи Станић. О књижевном опусу великог Дучића у својој бесједи говорио је проф. др Јован Делић дописни члан Српске академије наука и уметности и редовни професор на Филолошком факултету у Београду. – Бескрајно сам захвалан на прилици и почаствован њоме да вам бесједим на једну велику тему о односу Меше Селимовића и Јована Дучића двојице великана, а по мом дубоком убјеђењу, Селимовић је кључна личност за повратак Дучића у књижевни живот након Другог свјетског рата. Високо цијенећи Дучићево стваралаштво Сели – мовић је приредио и објавио прво „Избор из Дучићеве поезије и прозе“ преломну књигу за Дучићеву рецепцију након Другог свјетског рата. То издање је вјесник ве – ликог подухвата Меше Селимовића и Живорада Стојковића за два издања „Сабраних дјела Јована Дучића“. Селимовић је недвосмислено најзаслужнији за послијератни повратак Дучићев на српску и југословенску књижевну сцену – рекао је, поред осталог, проф. др Јован Делић. Током и након бесједе Делић је говорио стихове двије пјесме „Епитаф Јовану Дучићу“ и „Епитаф Меши Селимовићу“, Рајка Нога, како је рекао свог пријатеља и пјесника који је обликовао многе „Дучићеве вечери“ и који је много тога учинио за културу, културу српску и за Дучића. Иначе, на програму 54. „Дучићевих вечери поезије“ своје стихове казивали су: Мирослав Алексић, Гордана Ђилас, Благоје Баковић, Драган Хамовић, Растко Лончар и Иван Негришорац. Путем видео бима приказана је електронска изложба библиотеке Матице српске посвећене Јовану Дучићу и изложба рукописног одјељења ове установе. Након 18. октобра, због епидемиолошке ситуације дио програма „Дучићевих вечери поезије“ реализован је 29. октобра када је у Музеју Херцеговине отворена изложба слика Мирка Кујачића, а поводом 120 година од његовог рођења. Манифестација је завршена 15. новембра концертом ученика и наставника Музичке школе Требиње под називом „Пјесмом Дучићу“ који је одржан у Културном центру града на обалама Требишњице.

Двадесетог октобра у Народној библиотеци „Др Љубо Михић“ у Љубињу изведен је пригодан програм поводом 119 година од оснивања пододбора СПКД „Просвјета“. Пододбор СПКД „Просвјета“ у Љубињу основан је 20. октобра 1902. године. За првог предсједника изабран је истакнути национални културно-просвјетни радник свештеник Стеван Шаренац. Свечаност је отворена химном „Боже правде“ коју је извела чланица пјевачке фолкорне групе Андреа Дангубић, док је химну „Просвјете“ казивала ученица Гимназије Ана Медан. О животу и дјелу попа Стевана Шаренца говорила је Драгана Турањанин, секретар одбора СПКД „Просвјета“ у Љубињу. Пригодну бесједу о значају, развојном путу, историјским мијенама, главним резултатима и истакнутим личностима „Просвјете“ имао је предсједник одбора СПКД „Просвјета“ Славољуб Михић. Он је посебно указао на даље задатке „Просвјете“ у укупном културном животу овог малог мјеста. Програм свечаности поводом 119 година СПКД „Просвјета“ обогаћен је наступом женских пјевачких група КУДа Љубиње и мушке пјевачке групе „Љубињски звуци“.

Двадесет и трећег октобра у Галерији СПКД „Просвјета“ у Билећи одржано је поетско вече младих пјесника окупљених у издавачкој кући „Трећи трг“. Наступили су пјесници Марија Вујошевић, Дејан Матић, Ђорђе Ивковић и Урош Котлајић. Они су у разговору са домаћином вечери и модератором проф. Лазаром Гњатом, предсједником Удружења грађана „Либер“, друштва за очување Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“ у Билећи, казивали о свом стваралаштву, презентовали своје награђене стихове и тиме учинили вече незаборавном. О активности издавачке куће „Трећи трг“ и напорима које улаже у афирмацију младих пјесника и других књижевних стваралаца говорио је пјесник и уредник „Трећег трга“ Урош Котлајић. Учесници пјесничке вечери посјетили су Народну библиотеку „Владимир Гаћиновић“ и поклонили значајан број наслова савремених пјесника. – То ће бити мотив да млади наставе да пишу, али и да чују и виде шта се дешава у српској поезији у културним центрима, каже предсједник „Либера“ Лазар Гњато. На поклоњеним књигама захвалила се и директорица Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“ Ирена Дунђер, наглашавајући значајан допринос ове културне установе афирмацији књижевних стваралаца кроз цјелокупну активност, при чему је од значаја веома успјешна сарадња са Удружењем „Либер“. Пјесничко вече у Галерији „Просвјете“ својим наступом обогатили су професори Музичке школе Требиње Марија Петијевић и Дејан Шкорић. Иначе, овај једнодневни књижевни програм под називом „Српски писци у Херцеговини“ реализован је под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије.

Поводом обиљежавања 100 година од доласка Донског кадетског корпуса у Билећу 1, 2. и 3. новембра, у Билећи је реализован богат свечарски културноумјетнички програм. Првог новембра у Дому културе“Јевто Дедијер“ одржана је Свечана академија „ДОНЦИМА У ЧАСТ“, одакле је поручено да су српски и руски народ братски кроз вијекове и да ће тако увијек остати. На Академији су говорили министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, начелник општине Билећа Веселин Вујовић, генерални директор „Електропривреде“ РС Лука Петровић, предсједник Завичајног клуба „Освит“ Миодраг Хрњез Љумо и директор Донског кадетског корпуса Андреј Александрович Рембајло. У програму Академије наступили су ученици музичке школе из Невесиња и Гацка, те Дамјан Радовић, Олга Косовић, Анђела Сворцан и Здравка Бабић. Својим импресивним наступом програм је обогатила првакиња драме Народног позоришта у Београду и предсједница Друштва српско-руског пријатељства Ивана Жигон. Програм Акаде – мије водила је новинарка Радио Билеће Сања Бошковић. Другог новембра приказани су документарни филмови „Руски кадети у Билећи“, аутора Сање Пешут и „Руска емиграција у Билећи почетком 20. вијека“, аутора Дејана Пухала. Документарни филмови говоре о животу припадника Донског кадетског корпуса у Билећи и њиховом значајном утицају на живот у Херцеговини. – Припадници Донског кадетског корпуса током свог петогодишњег боравка у Билећи оставили су велики позитиван траг на живот становника и укупне животне токове тог времена. Руски кадети имали су велика достигнућа у разним областима, почев од културе, архитектуре, здравства, књижевности, филма и овдје и гдје год су били – нагласио је Миодраг Хрњез Љумо. Директор Донског кадетског корпуса Андреј Александрович Рембајло, који је предводио делегацију насљедника Донског корпуса у Билећи, изразио је одушевљење приказаним филмовима и наду да ће они бити приказани и у Русији. Програм „Донцима у част“ завршен је 3. новембра наступом културно-умјетничких друштава града под називом „Братско вече“ у Дому културе „Јевто Дедијер“. – Више од 400 Руса 1921. године уточиште је нашло у Билећи, гдје су дошли кадети, официри, професори и пратеће особље. Један од кадета који је тада боравио у Билећи у свом дневнику сјећања написао је да је Билећа његова друга домовина – рекао је новинарима Рембајло. Разлог тадашњег доласка у Билећу били су услови у којима се корпус нашао због грађанског рата у Русији.

У Билећи постоји Руско гробље, гдје је овим поводом служен парастос и положено цвијеће на споменике припадника Донског корпуса као и на гроб Сергеја Владимировича, који је погинуо у минулом Одбрамбено-отаџбинском рату. Одржавање манифестација поводом 100 година од доласка Донског кадетског корпуса у Билећу од значаја је за успостављање даље сарадње, наглашено је током реализације цјелокупног програма чији је организатор Завичајни клуб „Освит“ у сарадњи са општином Билећа и привредним организацијама општине и РС.

И овогодишњи Митровдан ̶Дан општине Невесиње и крсна слава Борачке организације протекао је у знаку сјећања на јунаке који су дали животе за одбрану кућног прага, Невесиња и Републике Српске. Свечаностима су присуствовали црквени великодостојници, породице погинулих бораца, високи републички званичници, народни посланици Српске и Србије, представници борачких организација и гости из источно-херцеговачких општина. Митровданско молитвено сабрање почело је светом архијерејском литургијом у цркви Светог Вазнесења Христовог у Невесињу коју су служили епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије и владика Будимљанско-никшићки Методије уз саслужење свештенства. Код централног спомен обиљежја бораца Херцеговине на Гвозду, споменика Новици Гушићу и Споменика слободе служен је помен и положено цвијеће, а у Спомен соби су упаљене свијеће. У Дому културе „Небојша Глоговац“ уз пригодан културно-умјетнички програм промовисана је књига Предрага Лоза „Одсудна одбрана“, драгоцјено свједочанство о судбоносним данима новембра 1992. и 1994. године када је сачувана Источна Херцеговина. ̶Књига је заснована на изворној документацији и грађи, као и на изјавама свједока – нагласио је Лозо и додао да му је жеља да ова публикација постане успомена на борце и јунаке Митровдана, на оне који су страдали, али и оне који данас свједоче шта се дешавало тих судбоносних новембарских дана. Захвалност аутору исказали су начелник Општине Миленко Авдаловић и предсједник борачке организације Невесиња Синиша Шиповац. У културно-умјетничком дијелу програма наступиле су Етно групе „Симонида“ и „Свети Димитрије“, пјесник Јован Братић и народни гуслар Мирослав Шиљеговић. Ученица невесињске основне школе Ивана Ђерић говорила је стихове своје пјесме која је побиједила на конкурсу Општинске борачке организације на тему Митровдана.

У сали Дома културе у Гацку 14. и 15. новембра 2021. године одржана је тродневна манифестација „Дани патријарха Павла“. Организатор је СПКД „Просвјета“ Гацко. Манифестацију је отворио својим наступом хор музичке школе „Свети Роман Мелод“ којим је дириговао Бојо Милошевић. Пригодним бесједама учеснике манифестације поздравили су потпредсједник општине Гацко Василије Лажетић и предсједник одбора СПКД „Просвјета“ Гацко проф. Радомир Вучковић. О животу, дјелу и порукама патријарха Павла надахнуто је казивао проф. др Дарко Ђого, протојереј-ставрофор и професор Богословског факултета у Фочи. На конкурс СПКД „Просвјета“ – „Проћи ће све, али душа, образ и оно што је добро остаје заувек“ јавио се велики број учесника из више мјеста Републике Српске, Србије и Црне Горе. Након прегледања радова жири је донио одлуку да се награде (захвалнице, књиге и новчани дио) три рада: Катарине Јанковић, студент Нови Београд, Наташе Копривице, Основна школа Гацко и Огњена Бошковића, Средња школа Гацко. У току програма прочитан је првонаграђени рад Катарине Јанковић. Ученици СШЦ „Перо Слијепчевић“ говорили су бесједе патријарха Павла. Музичке тачке имале су ученице ОШ „Свети Сава“ Катарина Пушара и Лана Супић. Програм манифестације водила је ученица Гимназије Марија Вучић.

У читаоници Народне библиотеке у Гацку, 2. децембра 2021. године одржано је књижевно вече поводом 170 година од смрти Његоша и 60 година од додјеле Нобелове награде Иву Андрићу. Поводом ових значајних годишњица говорили су проф. др Дарко Ђого и проф. Алексеј Гргур. Одломке из Његошевих и Андрићевих дјела читали су ученици Средњошколског центра „Перо Слијепчевић“ Гацко. Етно пјесме извели су Марија Вучић, Огњен Бошковић, те Јована и Бојана Радмиловић. Организатор овог програма био је одбор СПКД „Просвјета“ Гацко. Програм је водио проф. Радомир Вучковић.

Билећа – Гацко, 12. марта 2022. године