Миломир Степић
КОСОВО И МЕТОХИЈА
НИСУ САМО ГЕОПОЛИТИЧКИ ПОЈАМ
Даме и господо,
Када се добије награда од Научног удружења за развој српских студија и награда је названа по таквој личности каква је Димитрије Богдановић, аутор, поред осталог, Књиге о Косову, а награда се додељује за књигу геополитичке садржине, природно је да обраћање награђеног буде о Косову и Метохији са геополитичког становишта. Тим више јер је у Геополитичком појмовнику Балкана, који је награђен, обрађено више појмова који се непосредно или посредно односе на ту српску „основну земљу“, како би је назвао композитор, академик Светислав Божић.
Када се добије награда од Научног удружења за развој српских студија и награда је названа по таквој личности каква је Димитрије Богдановић, аутор, поред осталог, Књиге о Косову, а награда се додељује за књигу геополитичке садржине, природно је да обраћање награђеног буде о Косову и Метохији са геополитичког становишта. Тим више јер је у Геополитичком појмовнику Балкана, који је награђен, обрађено више појмова који се непосредно или посредно односе на ту српску „основну земљу“, како би је назвао композитор, академик Светислав Божић.
И покушаји сецесионизма Албанаца у косовско-метохијском делу Србије дуго
су нам образлагани на сваки други начин, осим на онај прави. Неки од најугледнијих
српских интелектуалаца, још и са политичким педигреом, убеђивали су нас како је
тзв. косовско питање – демократско питање. Чак и ако су читали, одбијали су да на
прави начин разумеју Димитрија Богдановића и његове редове о далекосежним
последицама Призренске лиге, о анархији и геноциду у Старој Србији 1878–1912, о
правој суштини косовске аутономије после Другог светског рата, о континуираним
великоалбанским претензијама…
Косовско-метохијски проблем јесте геополитичко, државно питање и тако се
мора решавати. Тај простор је геополитичко „срце“, тј. саставни је део Heartland-а
балканског „потконтинента“. Цвијић га је позиционирао већим делом унутар балкан-
ске Централне области. Према геополитичким и геостратегијским показатељима,
може се сматрати „макро-тврђавом“ Балкана. Таквом се показао и 1389. када га је
бра нио Лазар, али и 1999. када га је бранио Лазаревић. То поручује геополитичка
наука.
Међутим, за Србе косовско-метохијски део Србије има немерљиво већу
вредност од геополитичке. Јер, да има само геополитичку вредност, српски народ би
његов губитак тешко, али ипак преживео, а Србија као држава како-тако претрајала.
Са идентитетског становишта то свакако не би могла јер би се читава српска национална „конструкција“ срушила. У том случају, а нисам први који то каже, Срби
више не би били прави Срби, већ неки пост-Срби, сурогат-Срби. То је истински циљ
косовског геополитичког експеримента.
Отоме саму Геополитичком појмовнику Балкана који сте наградили престижном
наградом „Димитрије Богдановић“ за 2023. годину директно или индиректно писао у
појмовима као што су АДМИНИСТРАТИВНА ЛИНИЈА, АЛБАНИЗАЦИЈА,
АЛБАНСКА ЛИГА, АРНАУТАШИ, АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ, БОНДСТИЛ,
БРИСЕЛСКИ СПОРАЗУМ, БУЈАНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА, ВЕЛИКА АЛБАНИЈА,
КОНЧУЉСКА КЛИСУРА, КОСОВО, МЕТОХИЈА, КОШАРЕ, КУМАНОВСКИ
СПОРАЗУМ, ОВК, САВЕЗНИЧКА СИЛА и многим другим.Аимало се још толико тога
написати. И писаће се.
Хвала!
(Слово на уручењу награде „Димитрије Богдановић“, Српска књижевна задруга,
10. маја 2024)
