Милка Николић
ИЗАБРАНА ДЕЛА МИЛОША КОВАЧЕВИЋА:
КАНОН ТРИДЕСЕТОГОДИШЊЕГ СТВАРАЛАШТВА
Као што је познато ‒ не само ужестручној србистичкој него и широј научној, културној и просветној јавности ‒ професор Милош Ковачевић је аутор импозантне „библиотеке“ која обухвата 37 књига објављених у периоду од око 35 година (од 1988. до 2022. године) Његова научна делатност „званично“ је почела 10 година раније (1978. године), када је објавио прве научне текстове, приказе тада актуелних линг вистичких књига. Библиографија професора Ковачевића обухвата преко 900 библио графских јединица, које припадају различитим жанровима академског, уџбеничког, популар но – лингвистичког и публицистичког дискурса. Његова лингвистичка делат ност увек су освајала пажњу, како у нашим друштвеним и интелектуалним про сторима, тако и у светским оквирима. „Интернационални биографски центар“ на Кембриџу изабрао професора Ковачевића је 2001. и 2002. године за светског инте лектуалца из области друштвених наука и уврстио га међу интелектуалце 21. века. „Амерички биографски институт“ у Северној Каролини номиновао га је 2003. године за „Дом славних“.
Научно стваралаштво професора Ковачевића (у целини или унутар појединих тематских праваца) било је предмет интересовања филолога и публициста. О изу – зетно опсежној рецепцији књига професора Ковачевића сведочи скоро 200 рецеп – цијских текстова, у које спадају: прикази његових лингвистичких остварења, осврти на промоције његових публикација, чланци о његовим истраживачким резултатима. Поменути текстови настајали од 1989. године (када су објављени први прикази његове прве књиге) до данас.
Сасвим је очекивано што је с великом медијском пажњом и високом посеће – ношћу пропраћена промоција Изабраних дела професора Ковачевића, коју је орга – низовала Катедра за српски језик Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, поводом прославе Дана Факултета. Промоција је одржана 1. јуна 2022. године у Крагујевцу (у новоотвореној Кући Ђуре Јакшића).
Изабрана дела су публикована 2019. године захваљујући издавачкој кући „Јасен” из Београда, а уредник је професор Михаило Шћепановић. Обухватају осам публикација објављених у десет томова: (1) Граматичка питања српског језика; (2) Узрочно семантичко поље (3) Стилистика и граматика стилских фигура, том I‒II; (4) Кроз синтагме и реченице; (5) О реченици и њеним члановима; (6) Битне срби – стичке напомене; (7) Српски језик и српски језици; (8) Синтакса сложене реченице у српскоме језику, том I‒II.
У промоцији су учестовали: наставници Катедре за српски језик ФИЛУМ-а (Јелена Петковић и Милка Николић), затим, студенти студијског програма Српски језик и књижевност на ФИЛУМ-у (Тамара Тубић и Ирена Планинчић), а у завршном делу је говорио професор Ковачевић. Изабрана дела су представљена као својеврсни „канон” научних остварења професора Ковачевића.
На промоцији је указано да прегалаштво професора Ковачевића припада специфичном друштвеном и интелектуалном контексту. Настајући на прелазу двају миленијума, у вишеструко сложеном културолошком, социолошком и геополитичком амбијенту, његова дела истовремено и апсорбују и одражавају своје окружење. Може се рећи да је свукупна филолошка делатност овог научника произашала из одређене научне, образовне и друштвене стварности, али и да је истовремено увек била чинилац њеног обликовања.
Још у првим његовим научним остварењима јасно су означени кључни или основни тематски правци његових научних интересовања ‒ (1) граматика, (2) стилистика и (3) језички идентитет. Из сваке од тих области написао је по десетак књига. Поред лингвистичких остварења која припадају појединим од претходно поменутих подручја, написао је и полидисциплинарна дела (има их пет за сада). Она се појављују у његовим каснијим стваралачким фазама, а значајна су по томе што установљују модел полидисциплинарне србистичке анализе. Много пута до сада примећено је да научност представља „опсесивну ковачевићевску тему“, која је „уграђена“ у свако дело овог ствараоца.
Јелена Петковић и Милка Николић укратко су представиле три кључне области научних интересовања професора Ковачевића ‒ (1) граматика, (2) стилистика и (3) језички идентитет.
Граматика. ‒ У области граматике професор Ковачевић се бави првенстврно синтаксом, и то синтагматиком, затим, синтаксом реченичних чланова и синтаксом сложене реченице, као и међуодносима реченице и текста, што у фокус његових инте – ресовања уводи и проблеме комуникативне синтаксе, а затим и подручје репрезенто – логије (синтаксостилистичка поддисциплина која се бави моделима преношења туђег говора). Изабрана дела садрже највише синтаксичких публикација: (1) Граматичка питања српског језика; (2) Узрочно семантичко поље (3) Кроз синтагме и реченице; (4) О реченици и њеним члановима; (5) Синтакса сложене реченице у српскоме језику.
Прво његово синтаксичко остварење јесте монографија Узрочно семантичко поље (1988, 2012, 2019), која излази из оквира синтаксе и усмерава се према се – мантици, али, опет излази и из оквира семантике и окреће се интердисциплинарном сагледавању каузалности. Лингвистичка анализа категорије узрока базирана је на јединству фоме и садржине, тј. подразумева међузависност анализе семантичких типова узрока и анализе морфосинтаксичких јединица којима се оне изражавају. Аналитичко-синтетички метод и интердисциплинарни (лингвистичко-гносеолошлологичко-психолошки) приступ ‒ које је професор Ковачевић применио у овој студији ‒ представљју методолошку основу и у његовим каснијим истраживањима језичких категорија (нпр. координација, субординација, негација, компарација).
Све њего ве граматичке студије и монографије карактерише: конкретно постављање про блема, веома исцрпна „историја питања“, са детаљним прегледом релевантне литературе и критичким сагледавањем резултата претходних истраживања, као и анализа спроведена на великом броју примера из стилски разноврсног корпуса, уз издвајање типова и подтипова анализираних категорија, а у закључку се доносе нови научни налази.
Критички испитујући стање у досадашњој синтаксичкој, морфолошкој, нормативистичкој и лексикографској литератури ‒ професор Ковачавић предочава да се општеприхваћене истине и законитости морају подвргавати преиспитивању, сходно актуелним научним достигнућима.
Граматичке публикације професора Ковачевића показују да савремена србистичка истраживања треба успоставити према следећим принципима: (1) критички приступ претходно постигнутим резултатима; (2) лингвистичка анализа заснована на јединству функционалног, формалног и семантичког критеријума; (3) полифункционалан корпус савременог језика.
Стилистика. ‒ Књига Граматика и стилистика стилских фигура (1991), која је у касијим издањима имала наслов Стилистика и граматика стилских фигура (1995, 2000, 2015, 2019) обележила је стилистичку делатност професора Ковачевића. Његов стилистички опус поникао је на теорији према којој стилске фигуре представљају општи језички механизм, а не „власништво“ књижевности. Силске фигуре представљају саставни део језичког система стилематичних јединица, а тај систем обухвата и друге језичке феномене.
Рана стилистичка истраживања професора Ковачевића унела су револуцију у лингвистичко сагледавање књижевних текстова, показујући проучаваоцима да у идиолектима писаца влада одређени логос, тј. да у оригиналности уметничких текстова постоји одређени регуларитет. Тиме је омогућено да се на егзактним основама трага за „тајнама“ индивидуалности књижевних дела.
Поред стилских фигура, професор Ковачевић се бави поетизмима и про – заизмима (језичко-стилским доминантама) у поетским и прозним текстовима. Његовим стилистичким истраживањима обухваћена су дела око 70 српских писаца, као и велики број поетских, прозних и драмских текстова.
Како се предочава у новијим стилистичким истраживањима професора Ко ваче – вића, укључивањем поетских, прозних и драмских текстова у стилематично-стилогену анализу може се доћи до одлика по којима се дати текстови је зич ко-стилски подударају односно разликују. Другим речима, може се одредити који су критеријуми анализе општестилистички, а који су специфичност само поезије, само прозе или само драме. На тај начин долази се и до стилистичких универзалности и до стилистичких осо бености поетске функције реализоване у тим трима врстама књижевноуметничких дела.
Језички идентитет. ‒ Изабрана дела садрже две идентитетске публикације ‒ (1) Битне србистичке напомене и (2) Српски језик и српски језици. Прошло је четврт века откако је професор Ковачевић објавио своју прву србистичку идентитетску књигу У одбрану језика српскога (1997, 1999), чији наслов одсликава суштину његовог научног прегалаштва у тој области. Поменуто дело представља својеврсни позив на научно заснивање српског филолошког програма, на усавршавање стандард – но језичке норме, на стварање квалитетних уџбеника српског језика, на побољшавање језичке културе (посебно у медијима), као и позив на заштиту ћирилице. По његовим речима, српски језик не сме да буде „језик с именом без садржаја“, а посебно се не сме допустити „да иза имена стоје садржаји који србистици не могу служити на част“.
Идентитетске књиге у Изабраним делима доносе бројне научне увиде: (1) објашњавају се начела Вукове реформе, као и касније модификације књижевног језика вршене према потребама функционалностилистичке диференцијације (што ја карактеристика стандардног језика); (2) појмовно се разграничава књижевни језик и језик књижевности; (3) разматрају се критеријуми за одређивање идентитета језика (порекло, структура и разумљивост језика његовим корисницима); (4) на конкретним примерима из политичке стварности показује се да је неопходно да државне институције поштују научне критеријуме у спровођењу језичке политике; (5) посебна пажња посвећује се проблемима везаним за службену употребу језика и писма; (6) предочава се како је у српској језичкој политици дошло до „погрешног читања” Европске повеље о регионалним и мањинским језицима, чиме је српски језик у сопственој држави постао мањински, што је опет довело до бројних штетних појава на образовном и административном плану; (7) на крају, износе се последице до којих је довело преименовање српског језика на данашњем српском говорном подручју.
Идентитетске књиге професора Ковачевића намењене су свим читаоцима заинтерсованом за историјску и филолошку истину. Засноване су на научним аргументима и критеријалној анализи, а написане су стилом пријемчивим и корисницима који нису филолози.
У крагујевачкој промоцији Изабраних дела учествовали су и представници младих филолога. Тамара Тубић и Ирена Планинчић, студенткиње Српског језика и књижевности, прочитале су: (1) одломак из монографије Узрочно семантичко поље (део у коме се објашњава феномен језичких категорија); (2) одломак из песме Зимска молитва за Улог и за свих седамнаест његових становника Ђорђа Сладоја (професор Ковачевић и песник Ђорђо Сладоје потичу из истог завичаја); (3) одломак из књиге Српски језик и српски језици (део у коме се наводе кључни принципи идентитета српског језика).
У закључном осврту треба поменути да су промоцију Изабраних дела про фесора Ковачевића, одржану у Крагујевцу 1. јуна 2022. године под називом „Иза брана дела Милоша Ковачевића: канон тридесетогодишњег стваралаштва”, уве ли чали бројни посетиоци. Професори, сарадници, студенти и други поштоваоци његовог научног прегалаштва, као и представници медија, допринели су својим присуством значају и дигнитету овог догађаја.
(Извештај с промоције одржане 1. јуна 2022. године, у организацији Катедре за српски језик Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу)