Милета Аћимовић Ивков
ДВЕ КЊИГЕ МАТИЈЕ БЕЋКОВИЋА
(Матија Бећковић: Поеме, друга књига, редовно 115. Коло, Српска
књижевна задруга, Београд, 2023; Матија Бећковић: Наћертаније, посебна
издања, Српска књижевна задруга, Београд, 2023)
Књигу Матије Бећковића Поеме, друга књига (Српска књижевна задруга, 2023)
чини дванаест одабраних текстова, са предговором Радивоја Микића. Ова се књига
појављује четири деценије после објављивања књиге Поеме у колу СКЗ, са
предговором Борислава Михајловића Михиза. У њен састав ушле су одабране
дијалекатске поеме из раније фазе Бећковићевом дуговременог песничког стваралаштва. Ове две књиге чине јединствену стваралачку целину.
У веома опсежном и студиозном предговору за другу књигу поема Радивоје
Микић је пажљиво и прецизно описао Бећковићев стваралачко-песнички развој, са
нарочитим усредсређењем на изабрани облик поеме и минуциозну анализу
одабраних примера. Матија Бећковић је поеме писао у свим фазама стваралаштва.
Оне су стални облик, константа, његовог певања.
Усмеравајући аналитичку пажњу на Бећковићеву еволуцију и стваралачки
поступак, Микић је у његовим поемама („Господе помилуј“, „Учини ми љубав“,
Слава теби Боже“, „Праху оца поезије“, „Тамо далеко“, „О Ваљево место моје драго“
„Парусија за Веру Павладољску“ и др.) развијеним научним описом захватио њихов
подстекст, биографски и искуствени слој, цитатну основу, жанровске и тематске
одлике, морфолошки аспект, и веома сложен језичко-реторички и интонационо-
значењски склоп. Тако је неке од поема одредио као молитве, а друге као нео –
романтичарске химне, похвале стваралачком начелу и песничком послању, а све у
кључу обнове начела светости („ресакрализације“) у савременом животу и свету, из
кога су те вредности давно померене и изгнане.
Ретко се кад у савременој књижевности срећно и плодотворно сусрећу велики
стваралачки узмах са складним и тачним аналитичким описом и тумачењем. У овој
су се књизи они спојили у целину која потврђује вредност и значај великог песника
и достојног тумача. Због тога она представља засебан и значајан догађај.
Нова Бећковићева поетска књига Наћертаније (СКЗ, 2023) наставак је његовог
вишезначног сатиричног и гротескно-хуморног преобликовања слике света наслеђене
и виђене у историјсој прошлости, хуманистичкој литератури и непосредној
савремености.
Насловом и духом ослоњена на знаменити спис о националној судбини и
перспективи Илије Гарашанина, као и подтекст и фразу Његошевих дела, ова се
књига читаоцу обраћа ефектним гротескним изобличавањем, хуморним обртима,
иронијским коментарима и пародијским изокретањима доминантних идеолошко-поличичких образаца, јавних говора, мода и знакова времена. У њеним се луцидиним
исказима и бурлескним сликама изнова огледа „баснословно“ хумористичко
настојање овог песника и самосвесна намера да се савременицима обраћа мисаоним
обухватом и критичким виђењима света у коме трајемо. Поглавито онога што зовемо
духом времена.
Бећковићеви су сатирични, гротескно-хуморни и критички увиди и читања
духовне ситуације времена тамни и поражавајући, али су утолико потребнији и
важнији. Јер моредна поезија, а Бећковићева нарочито, успева да сугестивно и
значењски плодно повеже вредност индивидуално-поетске визије са хоризонтом
савремености. Због тога је читана, вреднована и вољена. По њој се препознаје наличје
нашег доба, његова анационална и нехумана суштина.
