Миланка Бабић
О КОЗАРАЧКОМ КОЛУ ИЗ (ШИРЕ)
КОЗАРСКЕ ПЕРСПЕКТИВЕ
Неријетко се у посљедње вријеме поставља питање да ли је нормативно ис –
праван назив козарачко коло или пак козарско коло, како се врло често чује у говорима
Поткозарја. Питање је и врло логично и утемељено не само у језичком осјећају
говорника Поткозарја него и у норми и пракси српског књижевног језика, па је однос
та два ктетика (односно присвојних придјева изведених од назива насељених мјеста
или других географских локалитета) више пута разматран у србистичким стручним
и научним радовима, са освртом и на то да облик козарачко означава припадност и
Козари и локалитету који се назива Козарац, док је козарско једнозначније.
Ево шта ја о томе имам рећи, с обзиром на чињеницу да је назив кола постао
назив шире фолклорног карактера од самог његовог територијалног исходишта.
1) Оба посесивна придјева, и козарски (са суфиксом -ски) и козарачки (са
суфиксом -ачки) – у истом значењу „који се односи на Козару“, дакле као синоними
– постоје у српском књижевном језику, а то значи да су оба правилни, што није
непознато ни творбеним законима ни језичкој употреби (тако нпр. функционишу и
придјеви сремски и сремачки и сл.). То значи да, у суштини, називи козарачко коло и
козарско коло значе једно те исто. Пут настајања неке ријечи у језику је природног
карактера, тј. ријечи настају у живом говору дијалекта, а у књижевни језик улазе ако
су у складу са творбеним и лексичким правилима његове стандардизације. Оба
суфикса и -ски, као много продуктивнији, и -ачки, као мање продуктиван, припадају
граматичком систему српског језика. Наиме, при нормирању облика ријечи, а посебно
етника (назива становника) и ктетика, води се рачуна о два основна критеријума: а)
о критеријуму језичке правилности, тј. да ли такав облик постоји у систему стан –
дардног или књижевног језика и б) о критеријуму језичке праксе у реализацији, од –
носно о језичкој распрострањености облика. Ктетици козарски и козарачки облички
су и заступљени у систему српског језика, и употребљавају се у његовом простору.
2) Оба придјева имају и своје хомонимне парове, односно истим обликом (уз
акценатске разлике) изражавају различита значења, па тако козарски има и значење
„који се односи на козаре“, а козарачки – „који се односи на Козарац“, али значења
хомонима не поништавају значење које је већ реализовано у синонимним синтагмама
којим је именовано коло, јер се коло као што је општепознато односи на исходишну
ријеч Козара, а не на козар или на Козарац. Овдје треба напоменути да козарски у
значењу „који се односи на козаре“ има сасвим друкчији акценат и да коло нема
никакве везе са чуварима коза, а да је за козарачки, у значењу „који се односи на
Козарац“, осим акцента, битно и то што се односи на ужу територију од Козаре, па
ктетик ужег значења не може истиснути из употребе ктетик ширег значења.
3) Све наведено значи да на формално-граматичком плану не постоји разлика
између придјева козарски и козарачки, али се разлика ипак проналази на семантичком
плану. Наиме, посесивни суфикс -ачки у односу на такође посесивни суфикс -ски има
општије значење. Суфикс -ски означава само припадање појму означеном основом
ријечи, тако и козарски обронци означавају само брежуљкасте дијелове планине или
козарска села само села која су расута по Козари и не вјерујем да ће се употријебити
са ктетикома козарачки (као козарачки обронци или козарачка села). Суфикс -ачки у
ктетику козарачки не означава само територијалну припадност Козари него уноси и
нијансу ширег – типолошког значења „оно што припада Козари, што се односи на
Козару, што има везе са Козаром“. Сматрам да је у томе – у том ширем значењу
суштинска предност назива козарачко коло1 над називом козарско коло. Козарачко
коло је својим поријеклом везано за Козару, што ктетик козарачко и одражава, али
није територијално ограничено јер се не игра само на Козари нити су га играли само
Козарчани него и они који су се са њима и њиховим начином играња поистовећивали
и преносили га у разне друге крајеве. Уз то, с обзиром на историјски контекст Другог
свјетског рата, козарачко коло се везује за партизане који су га играли и на Козари, а
и мимо ње, везује се за културни простор бивше СФРЈ као једно од њених типичних
фолклорних обиљежја, па чак и ако је настало много раније, не може се та повезница
поништити. Као фолклорна творевина, то коло је у ширем простору од Козаре и
Поткозарја познато као козарачко коло, а уже одреднице (козарско има ужег значења
него козарачко) у лингвистици и филологији немају предност над ширим, него је
обрнуто. Зато сматрам да назив козарачко коло одражава и територијалну припадност
и тај временом стечени шири идентитет и да му треба дати предност над називом
козарско коло.
