У тесном оклопу животног тунела,
У коме се увек прерано смркава,
а сасвим касно пред очима свиће,
као да целу вечност ноћ траје.
Можда у тамном отвори излаз,
непознати глас дојави спасоносно.

Ноћ није увек само безлични понор,
превише дање светлости заслепи очи,
понекад се из мрачног даље види.

Пред очима обликујеш и такву слику:
Како би изгледала цела васељена,
да се ноћ на бесконачно продужи,
па да се више никад не раздани,
све у безличан, дубок сутон потоне.

Нашта би личили наши горки животи,
у каквој бисмо худој вечности уживали.
И таква би извесност била неко решење.


РАЈ И ПАКАО

Обликујеш представу о рају и о паклу,
Чистилиште је ионако прелазно стање.
Могуће да је свеједно, у рају или паклу,
два суседна, безобална круга сасвим близу.
Важно је савладати праг који их дели
Искушења, провере, подношљиве муке,
Паклени вишњи ум, ионако, даје последњу реч.
Ни у пакао се не одлази увек насумице,
злочести дух не узима само најгрешније,
за безбрижну доколицу одабира поставу,
такви и код њега уживају повластице.

Отвара се привид: раја као пустог поља,
безлична гомила, доконо елитно друштво,
неподношљива досада од велике благости,
а можда је рај само друго име вечног пакла.

У паклу је, верујеш, живље и без досаде,
па и кад стављају на превелике муке,
брже пролази време, увек се нешто ради.

Свему приправан већ чекаш на пустој обали,
могуће прерано размишљаш о рају или паклу.
Милосни Харон зна да поштеди на неко време,
каткад кормилар превиди и број у распореду,
или му, до последњег, буду попуњена места.

(Из песничке заоставштине)