За двадесет година излажења Нова Зора се афирмисала у једну од садржајно најбогатијих публикација савремене српске књижевности и културе у којој се објављују остварења писаца из свих крајева у којима се говори српским језиком. Са сигурношћу се може рећи да нема нашег значајнијег писца који својим радовима или њиховом критичком рецепцијом није заступљен бар у једном од стотину годишњих доба овог часописа. Већ на почетку излажења исправном се показала програмска оријентација оснивача Нове Зоре, тадашњег главног уредника Радослава Братића и Николе Асановића, да она трајно остане отворена према многим областима књижевног стваралаштва, према различитим жанровима, поетикама, генерацијама, ауторима, појавама и темама наше књижевности. Инспиративне и добре прилоге у њој зато објављују и писци стандардног и традиционалног књижевног писма и аутори савремених и модерних песничких, прозних и критичко-есејистичких поступака, чиме се на спонтан начин повезују наша књижевна традиција и наша књижевна савременост. Из такве програмске ширине произашла је и садржинска динамичност Нове Зоре као једно од њених важних структурних обележја, какво немају многи други наши часописи. Посебно је значајно то што је Нова Зора природан наставак онога што је некад, пре стотину и двадесет пет година, била мостарска Зора, и што данашња Нова Зора, као један од важних знакова континуитета новије српске књижевности и јединственог српског језичког и културног простора, такође излази у Херцеговини.