Нова Зора

Часопис за књижевност и културу

Марија Вукоје Милошевић

КУЛТУРНА ДОГАЂАЊА У ИСТОЧНОЈ ХЕРЦЕГОВИНИ

(6. новембар 2023 ̶ 8. април 2024)

У позоришту Kултурног центра Требиње, 8. новембра је одиграна документарна драма „Kо камен“, у којој је бриљирала глумица Народног позоришта Републике Српске Љиљана Чекић. Ова представа, настала по тексту Драгане Мандрапе, професора српског језика и књижевности из Источног Сарајева, доноси дирљиву причу о животима двије жене – Веленке Брстинове и њене кћери Драгане. Драгана Мандрапа је у овом комаду испричала судбине своје мајке и себе, стављајући у први план женску снагу и издржљивост. „У питању су аутентичне приче и догађаји, сва имена и топоними су аутентични“, истакла је Љиљана Чекић, наглашавајући важност вјерности стварним догађајима. Сам назив представе „Kо камен“ симболизује чврстину и снагу Веленке и Драгане, али и чврст карактер Херцеговине. Ова драма представља женско страдање и издржљивост, а њихове приче обухватају различите социјалне и историјске околности. Веленка је преживјела Други свјетски рат, док је Драгана пренијела своја искуства из Одбрамбено-отаџбинског рата. „Представа прати судбине двије жене у различитим социјалним и историјским околностима. Говори о страдањима на овим просторима, о страдању током Другог свејтског рата, који је преживјела Веленка, а Драганина прича је о страдању у Одбрамбено-отаџбинском рату“, додала је Чекићева, истичући да је представа парадигма женског страдања и издржљивости. Представа „Kо камен“ је реализована у продукцији Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ из Бањалуке, а у Требињу је организована у сарадњи са Градом Требињем. Ова представа је још један доказ снаге и издржљивости жена са наших простора, њихове способности да се суоче са трагедијама и пронађу пут ка даљем животу. Осим Требиња, представа је одиграна у Билећи, Гацку и у Невесињу у оквиру Митровданских свечаности.
У Дому културе „Небојша Глоговац“ је одржана свечана академија поводом Митровдана, дана посвећеног сјећању на Митровданске битке и одбрану Невесиња и Херцеговине. Кроз културно-умјетнички програм и говоре званичника, евоциране су успомене на битке из 1992. и 1994. године, које су означиле преломне тренутке за опстанак овог краја. Министар рада и борачко-инвалидске заштите, Данијел Егић, истакао је значај ових догађаја, наглашавајући херојство и жртву српских бораца који су бранили своје домове и Републику Српску. „У тим борбама српски борци су бранили своје ближње и домове, а самим тим и Републику Српску. Дугујемо им захвалност, како живима који су кроз то прошли, тако погинулим, којих ћемо се увијек сјећати“, нагласио је Егић. Начелник општине Невесиње, Миленко Авдаловић, подсјетио је на важност Прве митровданске офанзиве која је потврдила снагу и одлучност Невесињске бригаде и Војске РС у остваривању права српског народа на постојање сопствене државе у БиХ. Предсједник Општинске борачке организације Невесиње, Синиша Шиповац, присјетио се ратних дана, истичући храброст и јединство које су обиљежиле те тренутке. Посебно је нагласио значај сјећања на 64 српска борца који су изгубили животе у овим биткама. „Они су тих дана на јарбол истине, чојства, јунаштва и достојанства подигли заставу непобједивости, зато би данас сваки грађанин Српске требало да поштује, чува и брани РС“, поручио је Шиповац, додајући да битка за Српску још увијек траје, те да морамо наћи снаге, начина и мудрости да и ту битку добијемо. Током свечаности, Повеља општине Невесиње, највише општинско признање, уручена је Бору Антељу, ратном команданту Друге лаке бригаде Војске РС, за његов допринос у формирању јединице и одбрани српског народа. Признање је у име Антеља примио његов саборац Мишо Вујовић. Академију су обогатили културно-умјетнички наступи. Глумица Љиљана Чекић извела је монодраму „К’о камен“, док су професорице музичке школе „Свети Роман Мелод“, Јелена Аничић и Марија Мастило, имале свој музички наступим. Честитке поводом Митровдана стигле су од предсједника РС Милорада Додика, Удружења Невесињаца у Београду и ратног команданта Бора Антеља. Ова свечана академија, осим што је била прилика за присјећање на херојске дане, показала је и важност очувања културе и традиције у Невесињу.
У галерији Kултурног центра Требиње, 9. новембра, одржана је промоција и видео-представљање два дјела аутора Горана Врачара, књижевника из Источног Сарајева: романа „Седми дан“ и збирке пјесама „Kад ђаво крви зажели“. Роман „Седми дан“ је Врачаров првенац у којем је, из психолошког угла, истражио сложене односе између мушкарца и жене. Књига се бави свакодневним животом, истражујући шта се дешава када љубав изблиједи и страст замијени рутина. Како је сам аутор навео: „Роман покрива период од пет часова, од шест ујутро до једанаест. Ради се о брачном пару који се разводи и то је комплетна прича романа, нема ту пуно догађаја. Углавном је поткријепљен емоцијама, размишљањима, подсјећањима и више је психолошко штиво.“ Посебно је занимљив начин на који је роман представљен публици. Умјесто класичног говора, Врачар је приредио промотивни видео у ком су о роману и аутору говорили сликар БоркоМочевић, књижевникЖељко Пржуљ, проф. Саша Kнежевић и Александар Вуца, фронтмен групе „Атентат“. Видео је био праћен музиком групе „Атентат“, а одломке из романа је читао сам аутор. Осим тога, роман „Седми дан“ је адаптиран у истоимени позоришни комад који тренутно изводи позориште „Путујући глумац“ из Србије. „Четири глумца су ту – два главна лика и два анђела, односно Адам и Ева у свом изворном облику. Наишла је на врло добар пријем гдје год се играла“, додао је Врачар. Збирка пјесама „Kад ђаво крви зажели“ донијела је Горану Врачару престижну награду „Шушњар“ на Међународним књижевним сусретима у Оштрој Луци код Приједора прије двије године. Ова збирка је такође представљена у оквиру програма, истичући Врачара као једног од значајнијих савремених књижевника нашег поднебља.
У Парохијском дому у Гацку, љубитељи класичне музике 10. новембра су имали прилику да уживају у концерту под називом „Вече Баха“ у извођењу виолисте Ђорђа Миловановића из Бањалуке, вође виола у Симфонијском оркестру Народног позоришта Републике Српске. Миловановић је публику очарао интерпретацијом двају Бахових свита за виолончело, Свите бр. 1 у G-дуру и Свите бр. 2 у D-молу, пружајући им незабораван музички доживљај. Током нешто мање од сат времена, маестрално је дочарао сложеност и љепоту Бахових дјела, показујући свој изузетан таленат и музичку вјештину. Концерт је организовао Културно-спортски центар у сарадњи са Црквеном општином Гацко, пружајући локалној заједници прилику да ужива у врхунском културном догађају.
Професор Универзитета у Нишу, Горан Максимовић, 10. новембра је у Народној библиотеци Требиње одржао инспиративно предавање о сатиричном стваралаштву Радоја Домановића, истичући његову непролазну актуелност. “Дјело Радоја Домановића писано је за наше доба”, рекао је Максимовић, наглашавајући како Домановићеви текстови рефлектују проблеме који су и данас присутни у српском друштву. Максимовић је разматрао став да је Домановић био савременик нашег доба, али је указао на то да је проблем у томе што српско друштво није успјело да превазиђе изазове које је Домановић описивао. “Нисмо успјели да превазиђемо ниједан проблем који је Домановићево доба на репрезентативан начин обиљежило као недостатке тог друштва”, објаснио је он. Домановић је својим дјелима попут “Данге”, “Вође”, “Страдије”, “Укидања страсти” и “Мртвог мора” приказао друштвени живот крајем 19. и почетком 20. вијека. Његове сатиричне приче критиковале су политички партократизам и недостатак демократије, али и указивале на сервилност народа. “Суштинске мане тог живота биле су утемељене на политичком партократизму, на одсуству демократије и политичких слобода”, додао је Максимовић. Посебан акценат био је на томе како Домановићево дјело и данас остаје релевантно, због чега је Максимовић одабрао да говори о њему у оквиру обиљежавања 150 година од његовог рођења. “Вечерашња тема је посвећена најзначајнијим тематским областима којима се бави Радоје Домановић у његовим алегорично-сатиричним и гротескно- фантастичним причама”, објаснио је он. Закључивши предавање, Максимовић је истакао да је важно читати и разумијети Домановића како бисмо боље разумијели и своје вријеме. “Домановић је својим дјелима оставио вјечну критику друштва која је и данас жива и актуелна”, закључио је он, охрабрујући присутне да се више посвете читању овог великог писца.
Поводом обиљежавања деценије постојања Удружења ликовних умјетника источне Херцеговине „Милорад Ћоровић“, 11. новембра је у Умјетничкој галерији „Бокић“ у Требињу отворена јесења изложба слика чланова овог удружења. Свечано отварање изложбе обавила је начелник градског Oдјељења за културу, Слађана Скочајић, која је честитала удружењу на јубилеју и истакла да је галерија „Бокић“ идеално мјесто за овакве догађаје. Нина Лојовић Милинић, предсједница Удружења „Милорад Ћоровић“, изјавила је да је ово једна од највећих изложби које је удружење организовало, са 15 чланова који су представили преко 80 слика. “Ово је једна од бројнијих изложби удружења и надам се да ће јесења изложба постати традиција,” рекла је она. Лојовић Милинић је истакла значајне активности удружења у протеклих 10 година, укључујући 11 годишњих изложби на градском Тргу, бројне хуманитарне изложбе, одобрене пројекте од министарстава Републике Српске и Министарства цивилних послова БиХ, представљање удружења у Вијећу Европе у Стразбуру 2015. године, ликовне радионице за чланове и радионице са дјецом са посебним потребама. Потпредсједник УЛУИХ-а, Снежана Домазет, подсјетила је на спонтану идеју о оснивању удружења прије 10 година. “Требиње има Ликовну академију која је изњедрила преко 20 генерација, и јавила се потреба да умјетници из нашег региона могу да се представе у земљи и региону. Идеја о оснивању удружења настала је спонтано и, упркос почетним потешкоћама, сада славимо успјешних 10 година постојања,” рекла је Домазет. Основано 2013. године, Удружење „Милорад Ћоровић“ окупља тридесетак активних умјетника из Републике Српске и региона, и наставља да игра значајну улогу у културном животу источне Херцеговине.
У суботу, 11. новембра, у Парохијском дому у Гацку одржана је културно- духовна манифестација „Дани патријарха Павла“. Свечаност је започела наступом Црквеног хора „Света Јелена Анжујска“, који је дан касније обиљежио своју крсну славу. Професор историје Милан Савић одржао је пригодну бесједу о животу и раду највољенијег српског патријарха. Савић је истакао како је патријарх Павле од самог ступања на патријаршијски трон радио на мирењу завађеног српског народа, од историјског зацељивања раскола у српској дијаспори до мирења руководстава Републике Српске и СРЈ. Патријарх је позивао политичаре да служе народу, а не да господаре њиме, истичући вриједности храбрости и слободоумља. Посебан тон свечаности дао је наступ Хора духовне музике „Искон“ из Ковина, који његује српску православну духовну музику и насљеђе нашег народа. Манифестација „Дани патријарха Павла“ традиционално се одржава у Чачку, Кућанцима, Никшићу, Призрену и Гацку. Организатори ове културно-духовне свечаности у Гацку су СПКД „Просвјета“ Гацко, Општина Гацко и Црквена општина Гацко.
У Народној библиотеци Требиње, 14. новембра, одржана је промоција књиге „Од Детлака до Ист Ривера“, аутобиографског дјела мр Средоја Новића, делегата у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ. Ова књига доноси занимљиве детаље из његове богате каријере и живота. Новић је на промоцији истакао важност остављања писаног трага за оне који су дуго у јавном послу. „Мој живот је био буран, од сеоског дјечака до активног политичара. Прошао сам кроз бројне изазове у друштвеном, социјалном, политичком и економском систему наше земље,“ рекао је он. Новић је додао да га за Требиње вежу бројне успомене и да је увијек осјећао велику одговорност када је долазио у Херцеговину. „Младима бих поручио да успјех долази са упорношћу, карактером и образовањем. Све се може изгубити у животу, осим знања,“ нагласио је он. Министар унутрашњих послова Републике Српске, Синиша Каран, похвалио је књигу као свједочанство једног времена и система који је прошао кроз велике промене. „Ова аутобиографија открива не само биографске податке, већ и друштвене околности и историјске моменте који су обликовали данашњу Републику Српску,“ рекао је Каран. Он је истакао да је породична нит присутна кроз цијелу књигу, што је чини посебном. На промоцији су говорили и проф. др Ненад Новаковић, проф. др Синиша Каран и проф. Валентина Сушић, а књига је објављена у издању „Бесједе“ из Бањалуке.
У Дому културе „Небојша Глоговац“ 14. новембра је одржана промоција књиге „Меморијални турнир ‘Мишо Таминџија’ 1993-2023“, у организацији Народне библиотеке Невесиње. Књига представља писано свједочанство о тридесетогодишњем јубилеју турнира који носи име Миша Таминџије, припадника Војске Републике Српске, трагично настрадалог у рату. Турнир је настао у времену страдања и неизвјесности, али је од самог почетка носио и друштвену компоненту, окупљајући младе из Невесиња и долине Неретве. Спортска дворана била је мјесто гдје су се млади окупљали и налазили утјеху у тешким ратним временима. Директор Народне библиотеке Невесиње, Синиша Килибарда, поздравио је присутне у име издавача, а пјесник Драго Кундачина из Берковића говорио је о турниру и покојном Мишу Таминџији, присјећајући се првих поратних спортских манифестација у Невесињу. Током три деценије, група спортских ентузијаста, укључујући Драга Таминџију, Младена Вујадиновића и Мијата Мишељића, уложила је много љубави и труда у очување угледа турнира. Они су били свједоци свих побједа и пораза, успјеха и разочарења, те су вечерас подијелили своје импресије о развоју овог спортског догађаја и његовом значају за Невесиње и околину. Драго Таминџија, предсједник Организационог одбора турнира, истакао је како је кроз турнир успио да ублажи трагичан породични догађај и развије културу сјећања на покојног брата Миша, који је био вољен и поштован у заједници. Нагласио је да је турнир превазишао спортске оквире и постао значајан промотер Невесиња и духа Невесињаца. Рецензент књиге, проф. др Радован Чокорило, описао је монографију као оригиналну студију која је проистекла из искуства непосредних организатора турнира, који су у њу уградили своје стручно, спортско и списатељско умијеће. Монографија је богато илустрована и састављена од четири цјелине: увода са виђењима организатора и јавних радника, хронологије турнира, утисака директних учесника и избора новинарских текстова о турниру. Ова књига не само да документује историју турнира, већ и свједочи о духу и заједништву које је турнир успоставио у Невесињу.
У Културном центру Требиње 15. новембра је свечано обиљежена културна манифестација „Дани Србије у Републици Српској“ музичко-сценским програмом „Што се боре мисли моје“ и пројекцијом истоименог филма, чиме се обиљежава 200 година од рођења кнеза Михаила Обреновића. Начелник Одјељења за културу Слађана Скочајић изразила је задовољство што је град Требиње укључен у овај програм, наглашавајући да су раније учествовали у програму “Дани Српске у Србији”, што им је била велика част. „Ово што је Србија припремила за Републику Српску је велики поклон и велико изненађење,“ истакла је Скочајић, додајући да је приказани филм веома квалитетан и предложен за награду „Оскар“. Глумац и продуцент Пеђа Милојевић истакао је важност јединствене културе између Србије и Републике Српске. „Посебно ми је драго што су министарства културе Српске и Србије препознала Требиње као један од центара српске културе са обе стране Дрине,“ рекао је Милојевић. Након филма, одржан је музичко-сценски програм “Што се боре мисли моје”, који је драмско-музички преплет историјског и романсираног казивања о државничкој мудрости и трагичној судбини кнеза Михаила Обреновића. Програм је обухватио музичке изведбе староградских и изворних нумера, дочаравајући атмосферу боемске Скадарлије и Старог двора. Истакнуте вокалне умјетнице Весна Димић и Биљана Петковић уз гитарску пратњу Зорана Вељковића, те драмски дијелови које су извели глумци Соња Дамњановић и Предраг Милојевић, употпунили су вече. У оквиру манифестације „Дани Србије у Српској“, 23. новембра
у Музеју Херцеговине приређено је вече за љубитеље изворне и традиционалне музике, док је 28. новембра одржано пјесничко вече Дејана Алексића и Гордане Тимотијевић. Организатори ове културне манифестације су Министарство културе Републике Србије и Град Требиње.
У Културном центру Требиње, 15. новембра, пред препуном салом, одржан је традиционални годишњи концерт ГКУД „Алат Свислајон“. Сви ансамбли друштва представили су се публици народним пјесмама и играма, одушевивши присутне. Предсједник „Алата“ Недељко Ламбета истакао је велики интерес публике као разлог организовања концерта у два термина. „Наши чланови, који броје између 400 и 500, ове године су имали око 40 наступа. Међу њима су истакнути наступи у Словенији и Албанији, као и хуманитарне акције у сарадњи са организацијом „Срби за Србе“. По први пут смо ове године водили 130 најмлађих чланова на Златибор, гдје су имали прилику да уживају и наступају. Очекујемо и позив за одлазак у Аустралију до краја јануара, што је доказ да „Алат“ остаје амбасадор Требиња,“ рекао је Ламбета. Умјетнички руководилац Борко Ћорлука нагласио је да је кључ успјеха ансамбла у одржавању „срца ансамбла“. „‘Алат’ постоји од 1956. године и пролазио је кроз успоне и падове, али смо увијек били на врхунцу када је у питању игра, што се могло видјети вечерас. На репертоару имамо 15 активних кореографија и за све њих имамо ношње. Трудимо се да сачувамо оригиналне ношње, а захваљујем ансамблима из Херцеговине који нам несебично позајмљују ношње за наше концерте. ‘Алат’ постоји да би очувао народну ношњу, игру и пјесму од заборава, и у томе ћемо наставити да се трудимо,“ изјавио је Ћорлука. ГКУД „Алат Свислајон“ је свој годишњи концерт поновио и сутрадан у позоришној сали Културног центра.
У просторијама Дома културе „Јевто Дедијер“ у Билећи, а у организацији Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“, 25. новембра одржана је промоција књиге „Вила са Чакора“ ауторке Неде Ђукић Боројевић, која је на својим страницама исписала трагичну приповијест о Бранки Ђукић, чија смрт 1975. године као да је била пророчанство неспокојних времена која ће обиљежити судбину Срба на Косову. Ауторка је истакла значај ове књиге, настојећи да обједини све расположиве информације о Бранки и на тај начин још једном истакне њену храброст и жртву. Промоција ове књиге представља обнову сјећања на једну трагичну причу која је, нажалост, била запостављена. Присутни су се подсјетили на значај гусларских пјесама које су пратиле овај трагичан догађај, као и на њихово мјесто у колективном сјећању. Промоција књиге је, покрај свог литерарног значаја, имала и циљ да се никад не заборави трагедија која се десила, да се одржи сјећање на Бранкин живот и смрт, и да се извуче научна и морална порука из овог најтужнијег дијела српске историје. Умјетнички допринос промоцији дали су етно појац Роса Џудовић, ученици Средњошколског центра „Голуб Куреш“ и гуслари Свето Вујовић, Огњен Стојановић и Бранко Милићевић. Промоција књиге је одржана и у Невесињу.
У галерији Центра за културу „Небојша Глоговац“ 18. новембра је у Невесињу отворена самостална изложба слика и цртежа под називом „Трагање“, академске сликарке Јелене Вукомановић. На свечаном отварању, о умјетничким дјелима говорила је Ангелина Вукосав. Вукосав је истакла да су слике апстрактне природе и да кроз њих умјетница приказује трагање као суштину и форму постојања. Објаснила је да се умјетничко трагање Јелене Вукомановић непрестано наставља, те да сваки постигнути циљ води ка новом задатку и циљу. „У преплетима љубичастих, црвених и плавих тонова крију се најтананија осјећања и племените мисли,“ додала је Вукосав. Сама умјетница, Јелена Вукомановић, описала је своје радове као израз свијести о постојању свијета изнад онога што је видљиво оку. Облици створени природом, како каже, представљају чисту умјетност и готово умјетничко дјело са бојама које одражавају енергију. „Боје благости, њежности, деструкције, пролазности и небеске боје су све оно што тражимо када мислимо на умјетност,“ рекла је Вукомановић. Јелена Вукомановић, рођена 1991. године у Бару у Црној Гори, завршила је основну и средњу школу у Требињу. Дипломирала је на Академији ликовних умјетности у Требињу, на Катедри за графику и стрип, у класи професора Мирка Тољића. Тренутно живи и ради у Требињу, а у слободно вријеме пише поезију.
Народна библиотека Требиње представила је великог српског пјесника Јована Дучића на манифестацији “Кнезу српских песника у част – Јовану Дучићу”, организованој у Краљеву поводом 80 година од његове смрти. Том приликом, одржано је предавање и приређена изложба посвећена пјеснику, а вечерњи програм укључивао је пројекцију филма “Легат Јована Дучића с кнезом кроз Требиње”. Директорка Народне библиотеке Требиње, Милосава Супић Вуковић, изразила је задовољство што су добили позив за учешће од Друштва за српски језик и књижевност Краљева. “Част је и задовољство говорити о Јовану Дучићу у граду који је био достојан седам краљевских круна и који је понудио јединство вечери у част кнеза српског пјесништва,” изјавила је Вуковићева, додајући да је Дучићево дјело усмјерено ка недјељивости Срба. Она је истакла да се о Дучићу може говорити мјесецима и годинама, а ипак остаје недоречено, само наговештавајући сјај и вриједност његових филозофских и лирских мисли. Кроз представљање Легата, настојали су да прикажу Дучића не само као пјесника и дипломату, већ првенствено као човјека и родољуба. Љиљана Нинковић, библиотекар Народне библиотеке Требиње, одржала је предавање у којем је указала на пјесникову величину и образовање, приказујући књижни фонд из Легата Јована Дучића. Нинковићева је истакла разноликост Дучићевих интересовања, која су обухватала филозофију, право, политику, историју, религију, умјетност и етику. Посебну пажњу посветила је пјесниковој преписци и хуманитарном раду, наглашавајући његову помоћ обичним људима. Манифестација је привукла велики број грађана Краљева, укључујући представнике градских власти, јавног и привредног живота, као и ученике средњих школа. У програму су учествовали ученици, који су додатно обогатили вече посвећено Јовану Дучићу.
У галерији Дома културе у Гацку 29. новембра је отворена изложба „Вез и златовез“ из фундуса Музеја Херцеговине у Требињу, чији је аутор виши кустос етнолог Божана Ђузеловић. Ова изложба представља ручно израђене текстилне предмете украшене традиционалним везом и златовезом, техником која користи иглу и концe, понекад и златну нит, за украшавање тканина. Добродошлицу су приредили радници Културно-спортског центра Гацко, који су и организатори овог културног догађаја. Стручни сарадник за културу КСЦ-а Јелена Глоговац Савић поздравила је госте и захвалила се на посјети, нагласивши да је изложба дио променаде која је у посљедњих годину дана обишла регион. Ауторка Божана Ђузеловић истакла је значај ових радова, наводећи да су их пре 100 до 150 година израђивале наше прабаке, и да они данас представљају репрезентативна дјела традиционалне материјалне културе. Ови радови су искључиво дио кућне радиности, што их чини још вриједнијим. Директорица Музеја Херцеговине Ивана Грујић свечано је отворила изложбу, нагласивши да је циљ изложбе да подсjети људе на вријеме када се више пажње посвећивало изради и украшавању одјеће. „Вез је врло занимљива техника украшавања, а вечерас су овдје предмети који су дио ношње, брдске ношње, коју су израђивале искључиво жене“, рекла је Грујић. Додала је да је фасцинантно колика је прецизност и посвећеност била потребна за израду ових радова. Ђузеловић је такође истакла симболику мотива коришћених у везу, попут флоралних елелемената, јабуке и цвјетова, који су симболизовали просперитет и здравље породице
У Музеју Херцеговине у Требињу, 30. новембра је одржано вече посвећено Властимиру Брату Павловићу, требињском пјеснику и новинару, у част обиљежавања 95. годишњице његовог рођења. Манифестација је окупила бројне пријатеље, поштоваоце и грађане Требиња који су учествовали у богатом програму. Међу њима су били Милана Бабић, Петрица Дучић, Олгица Цице, Момир Бркић, Јефимија От, Ранко Слијепчевић, мр Јелена Глушац и Алекса Антељ. Професор Милана Бабић, један од организатора, изјавила је да је главни циљ био приближити лик и дјело Брата Павловића свим грађанима и створити праву “требињску причу”. Вече је започело пјесмом “Требињска” Ранка Слијепчевића, након чега је Љубиша Анђелић говорио о свом пријатељу Брату Павловићу. Бабић је нагласила да је Петрица Дучић одиграла кључну улогу у организацији и припреми изложбе фотографија, укључујући и довођење Павловићеве дјеце из Сарајева. Михајло Мићо Павловић, син Брата Павловића, захвалио је свима који су присуствовали и учествовали у овој вечери. Изразио је посебну захвалност организаторима, посебно Петрици Дучић, која је била иницијатор ове манифестације. Требињски новинар и писац Љубиша Анђелић, који је био велики пријатељ и комшија Брата Павловића, подијелио је своје успомене на дружења с њим, нагласивши да је Брато био фина душа, али да је нажалост прерано преминуо. Властимир Брато Павловић је рођен у Требињу 1928. године и школовао се у Требињу, Мостару, Сарајеву и Београду. Био је један од прве генерације босанскохерцеговачких новинара и књижевника након Другог свјетског рата. У Требињу је радио као главни уредник “Гласа Требиња”. Преминуо је 1974. године у 47. години живота у Сарајеву и сахрањен је у родном Требињу. Павловић је објавио бројне збирке пјесама и прозу за дјецу, остављајући значајан траг у српској књижевности.
У галерији Центра за културу „Небојша Глоговац“ 30. новембра је у Невесињу одржано пјесничко вече гатачког пјесника Сретена Видаковића. Овај угледни пјесник је до сада објавио три збирке пјесама: „Окућница“, „Суза у насљеђе“ и „Радуј се душо“, а најавио је и четврту збирку која ће бити представљена наредне године. Видаковић је познат по томе што своје пјесме пише срцем и душом, и већину од око двије стотине својих пјесама зна напамет, често их рецитујући на различитим књижевним вечерима и манифестацијама. Професор Милош Шуковић из Гацка је одржао опсежан критички осврт на Видаковићеву поезију. А такође је публици прочитао бројне критике других пјесника, укључујући Матију Бећковића и Благоја Баковића, који су високо оцијенили Видаковићев рад. „Ако се Видаковићеве збирке поезије нађу на нашим полицама, међу многим добрим књигама, немојте сумњати да им је ту мјесто,“ поручио је Шуковић. Невесињска публика је уживала у Видаковићевом књижевном опусу, док је он са пуно емоција рецитовао своје пјесме, посебно љубавне. Промоцију је организовала Народна библиотека Невесиње, а модератор је била Љиља Ивезић. Вече је додатно уљепшала Етно група „Свети Димитрије“ са својим одабраним нумерама које су одушевиле присутне.
У организацији Народне библиотеке “Владимир Гаћиновић”, 7. децембра је у препуној сали Дома културе “Јевто Дедијер” одржано књижевно вече са Ненадом Милкићем, који је постао један од најчитанијих писаца данашњице. Билећка публика имала је прилику да чује више о његовим дјелима, са фокусом на роман “Кости” који је посвећен Србима страдалим у Сарајеву током протеклог рата. Милкић је истакао да је роман “Кости” писан за Србе из Србије, који можда нису упознати са ратним дешавањима у БиХ. Ова књига представља прву од четири у којима аутор кроз животну причу једне породице истражује страдања српског народа деведесетих година. Милкић је истакао значај причања о нашим страдањима и обнове сјећања на њих, наглашавајући да је заборав највећи проблем нашег народа. Његова дјела, позната по родољубивом духу, често се осврћу на савремене догађаје из блиске историје и страдање српског народа, што је публика прихватила са великим интересовањем. Директор Народне библиотеке “Владимир Гаћиновић”, Сања Бошковић, подвукала је значај оваквих промоција за сјећање на наше хероје и народне страдаоце. Ненад Милкић је правник, пјесник и књижевник, члан Удружења књижевника Републике Српске и Србије. До сада је објавио седам романа и двије збирке поезије, а његова дјела се баве осјетљивим темама као што су рат, Крајина, простори бивше Југославије и НАТО бомбардовање. А осим Билеће, промоција је уприличена и у Требињу, Невесињу и Гацку.
У Музеју Херцеговине у Требињу 11. децембра је одржана пројекција филма и промоција споменице под називом „Осамдесет година ћутања“, коју су написали Лазар Шкобо и Бранислав Крљаша. Ова књига документује злочине које су починили припадници злогласне усташке формације „Црна легија“ у насељима Раковац и Јеловци, као и околним селима, од 11. до 16. новембра 1943. године. Том приликом је убијено 326 српских цивила, укључујући 143 дјеце млађе од 14 година. Професор Саша Кнежевић, уредник књиге, истиче да о овим злочинима није постојала званична писана евиденција, већ су се свједочења и информације преносиле усмено међу људима. Он је додао да је невјероватно како се институције кроз историју нису бавиле овим злочинима, али да је Борачка организација општине Пале препознала важност очувања сјећања на страдања српског народа у 20. вијеку. Захваљујући Браниславу Крљаши, који је током живота прикупљао свједочења преживјелих и сакупио документа из архива БиХ, књига је могла бити написана. Лазар Шкобо, један од аутора књиге, напоменуо је да документи о овим злочинима нестају и да је све мање живих свједока. Он је описао како је „Црна легија“ у новембру 1943. године стигла на подручје општине Пале, позвала 40 најугледнијих српских домаћина на састанак код данашњег Дома културе, гдје су их премлатили и убили. Након тога су наставили‚крвави пир у селу Раковац, гдје су убили око 180 жена и дјеце. Кулминација злочина десила се 14. новембра упадом у село Јеловци, гдје су на исти начин убијени мушкарци, жене и дјеца. Шкобо је истакао да је вријеме да се рад на овој теми прошири и да ова књига буде само основа за будуће истраживање злочина над Србима у Срезу Сарајево од 1941. до 1945. године. Пројекат је реализован уз подршку Борачке организације Пале, а аутори наглашавају да је књига само први корак у расвјетљавању злочина над Србима у ширем простору Сарајева током Другог свјетског рата
У Музеју Херцеговине у Требињу 13. децембра је одржана промоција двију књига – „Војвода Мићо Љубибратић Херцеговац (1839–1889)“ и „Громогласно амазонство једне холандске фрајле: Жана Меркус“, које је писао истраживач, историчар и антрополог Рене Гремо. На промоцији је улогу модератора обавио кустос историчар Петар Милошевић. Прва књига је биографија Херцеговца Мића Љубибратића, док је друга зборник грађе и прилога о Жани Меркус, јуначком учеснику Херцеговачког устанка. Гремо је истакао значај обје личности у историји. Жана Меркус, холандска грађанка, дошла је у Херцеговину да помогне устанаку против турске власти. Такође, Љубибратић је био кључна фигура у устанку. Гремо је истакао да је био заинтересован за улогу жена у породици и друштву, што га је нагнало на тему оЖаниМеркус. Објаве обје књиге су настале у сарадњи са Архивом Републике Српске и Удружењем архивских радника Републике Српске, а значајне су за историју Херцеговине и Србије у вријеме Херцеговачког устанка од 1875. до 1878. године.
У Дому културе „Јевто Дедијер“ 14. децембра је одржана промоција романа „Загледана у стијену“ ауторке Неде Гудељ из Требиња. Неда је у роману пратила монашки пут игуманије манастира Дужи мати Теодоре, али и свој живот духовног преображаја. Истакла је да јој је прво била жеља да напише биографију мати Теодоре, након чега је све прерасло у роман, који је писала четири године. „Током писања о животу мати Теодоре, схватила сам да пишем и о свом животу и свим дилемама и мишљењима док сам духовно одрастала и сазријевала поред игуманије. Роман се састоји од три дијела и то првог који се односи на период од 1979. године и мог првог доласка у манастир Дужи, па све до 1991. године. Други дио се односи на мој боравак у Шпанији и трећи од 2001. године до упокојења мати Теодоре“, рекла је Неда Гудељ. Промоцију је модерирала Ирена Дунђер, библиотекарка, која је публици пренијела значај овог романа и његове улоге у разумијевању духовности и личних преображаја. Са њом се у размјени мисли и умјетничких утисака укључио и отац Данило Боро. У програму су учествовали и чланови црквеног хора. Промоција књиге „Загледана у стијену“ одржана је и у Гацку као и Невесињу.
У организацији Културног центра Требиње, 15. децембра је отворена изложба фотографија под називом „Кратке приче из Индонезије“, аутора Павла Ковача. Ове неизлагане фотографије, настале у периоду од 2002. до 2007. године, представљају приче о животу у Индонезији. Фотографије су црно-бијеле и изложене су у формату кратких прича, са по шест до девет фотографија у свакој причи, придружених пар ријечи које описују приказано. Ковач је желео да представи свакодневни живот, обичаје и традицију Индонежана, истичући сиромаштво тог народа кроз црно-бијеле тонове. Свечано отварање изложбе обавила је Слађана Скочајић, начелник Одјељења за културу, која се захвалила Културном центру Требиње на великом труду у организовању овог догађаја. Павлу Ковачу, члану Фото-кино клуба Требиње и Асоцијације за умјетничку фотографију БиХ, ово није прва изложба. До сада је имао више самосталних и колективних изложби у земљи и иностранству, а његов фотографски рад је био награђен различитим признањима, укључујући и награду престижног француског фото-часописа „Фото“.
У галерији Центра за културу „Небојша Глоговац“ у Невесињу 15. децембра је отворена изложба фотографија Игора Дутине из Требиња под називом „Паметници“. Фотографије су настале у Бугарској и истражују како Бугари комеморишу своје преминуле, приказујући традиције и обичаје који се односе на култ мртвих. Изложбу је отворила ликовна умјетница Ангелина Вукосав, истичући значај фотографија које приказују бугарску културу комеморације. Она је нагласила да изложба носи снажне поруке о визуелној култури и односу према јавном простору, посебно у провинцијама попут града Павликени у централној Бугарској. Игор Дутина, умјетник и аутор изложбе, захвалио је присутнима и објаснио да је циљ изложбе изазивање контрасних емоција, јер се на фотографијама приказују прошла времена и људи. Он је изразио страховање да би депопулација коју је забиљежио у бугарским провинцијама могла да се догоди и у другим дијеловима Европе, укључујући и његову домовину. „Паметник“ у овом контексту означава „помен“ и симболизује сјећање на мртве, рекао је Дутина. Ово је специфичан начин приказивања обичаја и културе који одражавају односе према јавном простору и визуелним елементима у комеморацији преминулих. Игор Дутина је рођен 1968. године у Сарајеву. Завршио је основне и мастер студије на Академији ликовних умјетности у Требињу, на одсјеку за графички дизајн. Радио је као фото-репортер у Новинској агенцији Републике Српске СРНА и за Европску Пресфото Агенцију ЕПА. Тренутно је виши асистент на Академији ликовних умјетности у Требињу, гдје предаје предмете везане за графичке комуникације и фотографију. Један је од оснивача и потпредсједник Удружења за промоцију, подршку и продукцију у култури „Сунчана капија“.
Љубитељи књиге окупили су се уМузеју Херцеговине у Требињу 16. децембра на промоцији новог романа Јасенке Лаловић, “Бастадур”. Након успјешне трилогије “Брда од пелина”, Лаловић наставља да истражује животе људи Херцеговине и Црне Горе, овога пута кроз призму мушког лика у потрази за одговорима на велике животне мистерије. Радња романа смјештена је у прву половину 20. вијека и прати духовно путовање главног јунака кроз богате пејзаже, од Скадарског језера до Орјена, Крфа, и Београда. Лаловићева у “Бастадуру” истиче тему дуализма мушко-женских утицаја, освјетљавајући како мушке тако и женске аспекте у обликовању личности. Ауторка, позната по својој способности да детаљно и емотивно приказује личне приче, на промоцији је објаснила да је назив “Бастадур” изабрала не само да привуче пажњу, већ и да покрене дискусију о ролама које друштво приписује мушкарцима. Промоција је укључила читање одломака из романа у изведби Дамјана Бегенишића, ученика Центра средњих школа, док је музички дио програма обогатила Теодора Ковачевић, млада виолончелисткиња. Организатори догађаја, Удружење грађана „Мостови“ из Требиња, изразили су задовољство великим интересовањем публике и најавили нове културне пројекте који доприносе обогаћивању књижевне сцене у региону. Лаловић је такође најавила рад на новим романима, обећавајући да ће наставити да инспирише читаоце својим јединственим стилом.
Народна библиотека и СПКД „Просвјета“ из Гацка, у сарадњи са Институтом за српску културу Црне Горе у Гацку су 21. децембра представили монографију „Епски јунаци у збирци Андрије Лубурића“ аутора др Љубомира И. Милутиновића и др Будимира Р. Алексића. Ово импозантно дјело, које броји преко хиљаду страница, презентовано је публици уз ријечи проф. др Мирослава Додеровића и мр Ивана Радуловића. Говорници су истакли значај овог дјела, напомињући да ће критика дати свој суд, али је несумњиво да пјесме садржане у монографији имају велику културно- историјску вриједност. У књизи је сабрано 111 пјесама, које обухватају преко 30 хиљада стихова, и које су посвећене седморици хајдучких харамбаша, међу којима је највише пјесама о Баји Пивљанину. У умјетничком дијелу програма учествовали су пјесник Сретен Видаковић и народни гуслар Никола Бошковић, који су својим наступом употпунили атмосферу вечери.
У суботу, 23. децембра, у сали Парохијског дома у Гацку одржана је промоција књиге „Благоје Јововић, српски херој у вучијој јазбини“ ауторке његове кћерке ̶ Марије Јововић. Дјело говори о Благоју Јововићу, српском хероју познатом по атентату на Анту Павелића, оснивача усташког покрета и вођу Независне Државе Хрватске. Присутне је у име организатора, Општине Гацко, поздравио начелник Огњен Милинковић, који је истакао значај Јововићевог дјела у потврди да је правда спора, али достижна. Благоје Јововић је рођен 1922. године у селу Косић код Даниловграда. Војну службу је обављао у Билећи и током рата био је најприје у партизанском покрету, а потом у Југословенској војсци у отаџбини. Емигрирао је у Аргентину 1947. године, гдје се српска емиграција организовала и након десетогодишње потраге, 10. априла 1957. године, извела атентат на Анту Павелића. Јововић је испалио хице у Павелића, који се од њих никада није опоравио. Ауторка Марија Јововић је истакла да је писање о Благоју за њу велика привилегија и одговорност, додајући да постоји много непознаница о њему. У својој књизи, она се бави његовом личношћу и догађајима прије атентата, наглашавајући потрагу за Павелићем која је трајала 10 година. Историчар Никола Томовић је истакао да књига представља изворну грађу о страдању Анте Павелића и да ће бити незамјењииво дјело у проучавању савремене српске историје. Ауторка је такође нагласила да је потребно вријеме и дистанца да би историјски догађаји били адекватно анализирани и схваћени у свим својим димензијама. Благоје Јововић је 1999. године, након 55 година, први пут допутовао из Аргентине у Савезну Републику Југославију, када је и откривен његов идентитет као човјека који је извршио атентат на Павелића. Преминуо је 2. јуна 1999. године у Аргентини. Уз промоцију књиге, вече су обиљежили звуци гусала народног гуслара Николе Бошковића, а програм је водио гимназијалац Огњен Бошковић. Промоција књиге о Благоју Јововићу уприличена је и у Билећи и Требињу.
У историјском окружењу Палате Окружног начелства у Крагујевцу, 25. децембра, отворена је значајна изложба из Легата Музеја Херцеговине у Требињу, НОВА ЗОРА, број 81-82, прољеће-љето, 2024. посвећена једном од највећих српских пјесника и дипломата, Јовану Дучићу. Ова изложба, која означава 80 година од смрти Дучића, приказала је различите аспекте његовог богатог живота кроз три тематске цјелине. На отварању је присутне поздравила Ана Петровић, помоћница градоначелника за културу, која је изразила посебно задовољство што је изложба стигла у Крагујевац. “Овакве изложбе нам помажу да дубље разумијемо величину наших културних предака и даље ширимо културу сјећања која је неопходна нашем друштву,” рекла је Петровић. Изложбу је званично отворила Ивана Грујић, директорка Музеја Херцеговине у Требињу, која је нагласила да је Дучић био први који је предложио идеју да Требиње постане град културе. “Дучић је био визионар који је кроз своју колекцију и дипломатске активности заложио темеље за данашње културне токове у Требињу,” истакла је Грујић. Један од најемотивнијих момената било је читање Дучићевих стихова од стране познатог глумца Душана Матовића, чиме су стихови поново оживјели у срцима присутних. Изложба “Јован Дучић – Свом милом Требињу трагом једне визије” представља јединствену прилику за све посјетиоце да кроз личне предмете, фотографије, документа и умјетничка дјела увиде колико је Дучићев рад и живот био испреплетан са културом и историјом, остављајући неизбрисив траг на културни крајолик Србије и региона.
Другог дана Божића, је у препуном Хрватском дому „Херцег Стјепан Косача“ у Мостару одржан традиционални божићни концерт у организацији Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ и Српског пјевачког и културно- умјетничког друштва „Гусле“, уз подршку и благослов Српске православне црквене општинеМостар и Манастира Житомислић. Наступио је музички ансамбл „Фенечки бисери“, а једну пјесму су извели ученици православне вјеронауке из мостарских школа. Концерт је започео бесједом игумана Манастира Житомислић Данила Павловића који је истакао да је Божић празник мира, љубави и Божије руке пружене човјеку. Он је подсјетио на страдања људи и дјеце широм свијета и пренио поруке патријарха Порфирија о неправди и потреби за миром и љубављу, истичући да не треба заузимати политичке ставове јер велике силе ратују преко туђих живота и невине дјеце. Игуман је такође подсјетио на живот и жртву Исуса Христа, наглашавајући да након голготе долази спасење и побједа над смрћу, те пожелио да међу свим људима завлада добра и истинска воља Божија. „Желимо послати поруку да смо и ми људи који овдје живе вијековима, да желимо градитиМостар какав јесте – град сва три народа, све три вјере и град који има потенцијал бити примјер свим осталим градовима у БиХ“. Прије концерта, у Галерији краљице Катарине одржан је пријем за званице, укључујући представнике кантоналне и градске власти, културних институција и друге госте. Предсједница „Просвјете“ Сања Бјелица Шаговновић је истакла да је ово 18. пут да се организује божићни пријем и концерт, наглашавајући значај очувања традиције и културе, као и заједничког слављења празника, а такође исказала жал због инцидента у мостарском насељу Бијело Поље, гдје је каменована кућа српске породице, изразивши наду да ће се починиоци пронаћи и да такви догађаји неће покварити радост празника. Протојереј ставрофор Борис Бандука је у име владике захумско-херцеговачког и приморског Димитрија поручио да је мир основна порука која се преноси кроз Свето писмо. Градоначелник Мостара Марио Кордић је нагласио важност изградње повјерења и заједништва међу народима након ратних година. Концерт је завршен подјелом пакетића за дјецу која су наступала, што је изазвало велико одушевљење малишана.
Полазници драмске секције Центра за културу „Небојша Глоговац“ 12. јануара у Невесињу, под вођством глумице Драгане Матрак Буквић, премијерно су извели представу „Испочетка“. Сала је била испуњена до посљедњег мјеста, а млади глумци, ученици Средњошколског центра „Алекса Шантић“, на духовит и ангажован начин приказали су проблеме с којима се суочавају у свакодневном животу. Представа, састављена од девет прича, освјетљава теме као што су проблеми са алкохолом, коцком, породичним односима и проналаском запослења. Кроз ове приче, публика је могла да види реалне ситуације које оптерећују младу генерацију. Драгана Матрак Буквић, водитељка драмске секције, истакла је да је представа резултат сарадње са ДИС театром младих из Бањалуке, у оквиру пројекта који подржава младе. Иако је првобитна тема пројекта била „Жене у умјетности“, представа је у великој мјери резултат импровизације. „Ми се нисмо стриктно држали теме ‘Жене у умјетности’. Наша представа је у великој мјери настала као импровизација“, рекла је Матрак Буквић, додајући да је главна порука представе да није срамота потражити стручну помоћ када имамо проблем. Кроз неколико дана, млади глумци из Невесиња су представу извели и у Бањалуци, у оквиру ДИС театра младих, гдје се представљају и млади умјетници из других градова Републике Српске.
У галерији Музеја Херцеговине у Требињу, 18. јануара аутор Станко Костић представио је своју нову изложбу фотографија “Цркве брвнаре – чувари традиције”. Ова изложба прославља архитектонско насљеђе и умјетничку вјештину мајстора који су градили цркве брвнаре, које су имале велики значај за народ у тешким временима и биле мјесто окупљања, вјере и наде у опстанак. Костић је истакао да је за изложбу обишао 75 цркава брвнара у Србији. Изложба представља портрет древних зграда, а уједно пружа увид у древну прошлост и значај цркви брвнара као чувара традиције. Костић је примјетио да су те цркве, у периодима турске власти, биле од изузетног значаја за народ, те да је чак и турска власт поштовала тај свети простор. Одмах након отварања изложбе, дипломирани инжењер архитектуре Тихомир Обрадовић одржао је предавање „Од народне куће до народне цркве“, у којем је истакао заједничко поријекло кућа и храмова у традиционалној архитектури. Он је нагласио да су градитељи цркава и кућа народног градитељства често били обични људи, чији је рад и вјештина омогућила да ови објекти буду функционални и значајни, пружајући утјеху и духовност у тешким временима.
У галерији Центра за културу „Небојша Глоговац“ у Невесињу, у организацији Народне библиотеке Невесиње и Центра за културу, 24. јануара је одржано Вече стрипа и поезије. Овај догађај је окупио љубитеље стрипа и књижевности, а централни догађај био је промоција збирке илустрованих приповиједака за дјецу Бранка Ћопића под називом „Стриповијетке“. Збирка „Стриповијетке“ је издање Удружења стрип аутора и обожавалаца стрипа Републике Српске „Девета димензија“, које је претходно представљено на Шестом међународном стрип фестивалу у Бањалуци и Сајму књига у Београду. На овом значајном издавачком подухвату радило је више стрип аутора, цртача, сценариста и колориста, укључујући и двојицу невесињских умјетника, Јована Братића и Горана Лојпура. Јован Братић, један од аутора, изразио је велико задовољство што је учествовао у овом пројекту, наглашавајући његов значај за библиотекарство, културу и историју стрипа у Републици Српској. „Идеја је била да публици представимо књижевне класике у новом руху кроз једну потпуно нову визуелну форму“, додао је Братић. Горан Лојпур је истакао важност оваквих догађаја за одржавање културе, умјетности и духовности у нашем друштву. Он је нагласио да овај пројекат показује да још увијек има мјеста за културу и умјетност на нашим просторима. Други дио вечери био је посвећен представљању умјетничког опуса Јована Братића, који се од малих ногу бави писањем и цртањем. Братић је издао четири збирке поезије и седам стрипова, углавном са историјском тематиком. Стихове Јована Братића говорили су Милица Вуковић и Горан Дука, док је модератор вечери била Љиља Ивезић. Публика је уживала у овој умјетничкој вечери, која је на најљепши начин спојила љубав према стрипу и поезији.
У Културном центру Требиње, 26. јануара, је отворена изложба слика и колажа академске сликарке Нине Лојовић Милинић, под називом “Умјетност наслућивања”. Изложба обухвата двадесет акрилних слика на платну и исти број колажа, који су настали у посљедњих пет година. Умјетнички радови истражују теме материнства и архитектуре, спајајући историјску грађевину из 16. и 17. вијека са модерном архитектуром Требиња. На отварању изложбе, начелник градског Одјељења за културу, Слађана Скочајић, нагласила је значај подршке локалним умjетницима, похваљујући Милинићеву као изузетно талентовану и друштвено ангажовану особу: “Ако некад будемо иницирали награду понос града, Милинићева ће сигурно бити неко ко ће бити предлаган и надам се биран зато што је урадила све оно што може да уради једна друштвено-одговорна особа. Она је још млад, али зрео умјетник који заслужује да у светосавским данима у свом граду покаже оно што ради”, истакла је Скочајићева. Изложба представља Милинићеву четврту самосталну изложбу у Требињу и девету у њеној каријери.
Општина Билећа прославила је 27. јануара, једног од најзначајнијих српских светитеља и просветитеља, Светог Саву, који је заштитиник ове Општине. Овај дан је са посебним поштовањем обиљежен у школама, као и у Српском просвјетно- културном друштву „Просвјета“. Сви програми организовани од стране ових институција, омогућили су грађанима да се поклоне учитељу Светом Сави, као и да схвате значај образовања и културе у српском националном и духовном животу. Централна прослава десила се у Храму светог Саве, гдје је Свету архијерејску литургију служио епископ захумско-херцеговачки и приморски г. Димитрије. Поводом Савиндана, крсне славе и Дана општине, у Дому културе уручене су Повеље општине најзаслужнијем појединцу, колективу и најуспјешнијим спортистима за 2023. годину. Повеља општине за истакнутог појединца ове године припала је професору доктору Милошу Дуки, који се истакао својим великим доприносом у помоћи и лијечењу многобројних лица на Војно-медицинској академији у Београду. У свом говору, професор Дука је изразио захвалност за ово престижно признање. Фудбалски клуб „Херцеговац“ проглашен је за најуспјешнији колектив у прошлој години, док је Софија Илић из Карате клуба „Херцеговац“ понијела титулу најбољег спортисте. На овом догађају су, такође, додијељене награде за друго и треће мјесто, фудбалеру Дејану Попари и члану Џудо клуба „Херцеговац-Дијамант“ Миловану Бабићу. Осим тога, новинару Небојши Колаку уручена је захвалница за документарно-играни филм „Монах“, док је Удружење грађана „Ехо“ похваљено за успјешан рад и реализоване пројекте. Светосавска академија, коју је приредило СПКД “Просвјета” у Билећи, била је прилика за све учеснике да се уклопе у богат и интересантан програм. Светосавску бесједу говорио је професор Радмило Пекић, а у програму су учествовали бројни умјетници, те ученици СШЦ „Голуб Куреш“. У склопу Светосавских свечаности у галерији СПКД ,,Просвјета” отворена је и изложба Музеја Херцеговине ,,Вез и златовез“, ауторке Божане Ђузеловић, етнолога и вишег кустоса Музеја Херцеговине.
У позоришној сали Културног центра Требиње, у оквиру Светосавских свечаности, је одржана свечана академија, које традиционално организују Град Требиње и Црквена општина Требиње у част највећег српског светитеља и просветитеља, Светог Саве. На академији су уручене Светосавске награде за 2023. годину, које Град Требиње додјељује истакнутим просвјетним радницима за допринос квалитетном образовању и васпитању. Градоначелник Мирко Ћурић је уручио награде следећим добитницима: Мирославки Мици Милошевић, професору биологије у Центру средњих школа Требиње; Дивни Спаић, професору енглеског језика и књижевности у Гимназији „Јован Дучић“ Требиње; Стани Ћук, наставнику биологије и хемије у Основној школи „Свети Василије Острошки и Тврдошки“ Требиње; Милени Вицо, педагогу и помоћнику директора у Основној школи „Јован Јовановић Змај“ Требиње; Постхумно, Стевану Вукомановићу, наставнику разредне наставе, помоћнику директора и директору у Основној школи „Вук Караџић“ Требиње. Градоначелник Ћурић је у свом говору истакао значај Светог Саве као визионара и стуба српске културе, образовања и духовности. Он је нагласио да је Свети Сава својим животом и дјелима поставио темеље вриједностима које се и данас цијене, осам вијекова након његове смрти. „Прича о Светом Сави је најдужа прича коју српски народ проповједа. Био је визионар чија снага није била само у ријечима, већ и у дјелима,“ казао је Ћурић, додавши да Савине ријечи и дјела уче о моралу, правди, љубави и поштовању. Јереј Данило Боро је у својој бесједи истакао да је Свети Сава духовни вођа српског народа, чији пламен гори све већим жаром кроз вијекове. „Свети Сава је успио да живот и историју српског народа осмисли Христом, што га чини духовном буктињом,“ рекао је Боро. У име добитника признања, присутнима се обратила Дивна Спаић, која је истакла да је учење младих људи задовољство, љубав и страст. „Наши ученици су наша инспирација да наставимо путем Светог Саве, часно, поштено и чиста срца,“ рекла је Спаићева. Свечана академија била је обогаћена културно-умјетничким програмом у којем су учествовали хор „Трибуниа“ Требиње, хор Музичке школе Требиње, хор „Бубамарац“ Требиње, глумица Вјера Мујовић из Народног позоришта Београд, првак Позоришта на Теразијама Александар Дунић и многи други умјетници, који су својим наступима додатно увеличали овај свечани догађај.
У галерији Дома културе „Јевто Дедијер“, 10. фебруара одржана је изложба слика и графика под насловом „Траг и мост“, која је представила дјела академских сликара Лане Радан и магистра графике Милоша Радића. Лазар Гњато, директор Дома културе, изразио је задовољство што су се заједно представила два млада и образована ликовна умјетника у нашем граду, што представља изузетан културни догађај. Истакао је да је ова изложба не само културни догађај, већ и нада да Билећа има потенцијале за културни раст. Лана Радан представила је своје слике, које је радила техником акрила и колажирања. Описала је свој свијет као ведар, прозрачан, пун љубави, топлине и њежности. Истакла је да је њен свијет поетичан, романтичан, али и свакодневан, што је израз наде и оптимизма који жели да пренесе посјетиоцима. Милош Радић, мастер графике, истакао је да је изложба мост између публике и умјетника. Изложбу је отворио професор ликовне умјетности и академски сликар Драго Вучић. Свети Сава је свечано обиљежен и у осталимопштинама Херцеговине.
Под покровитељством Општине Невесиње и генералним спонзорством Електропривреде Републике Српске, у препуном Дому културе „Небојша Глоговац“ 10. фебруара је одржан Први сабор изворног пјевања под називом „Невесиње моје славно“. Ова манифестација окупила је госте из различитих крајева региона, који су на традиционалан начин представили богатство српске културе и музичко насљеђе. Домаћини сабора, чланови Мушке пјевачке групе Културно-умјетничког друштва „Невесиње“, са посебним задовољством примили су представнике различитих културних група из Плужина, Херцег Новог, Војковића, Сокоца,Мокрог, Вучије Луке, Фоче, Билеће, Калиновика, Љубиња и Требиња. Невесиње већ више од 130 година његује традицију изворне пјесме, а на овом сабору су умјетници попут гуслараЖарка Иванишевића из Невесиња и Стефана Гавриловића из Источног Сарајева, уз бројне друге умјетнике, приказали своје најбоље умјетничке изразе. Вече је благословио старјешина Храма Вазнесења Господњег, Младен Чалија, а посјетиоце је поздравио и начелник општине Невесиње, Миленко Авдаловић. Минутом ћутања се одала пошта преминулом члану Пјевачке групе КУД-а Невесиње, Мирку Паровићу. Сабор је још једном показао да Невесиње, као колијевка витешких традиција, његује и чува своје музичке и културне корјене, и да ће наставити да привлачи љубитеље изворне музике из цијелог региона и далеко шире.
У Музеју Херцеговине Требиње 20. фебруара је одржана промоција књиге „Библијска 1941. година“, објављена у издању Књижевне задужбине „Кнез Мирослав Хумски“. Књига је састављена од 16 извјештаја из Херцеговине, насталих током Другог свјетског рата, који су били у посједу епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија Јевтића. Историчар др Горан Комар, један од приређивача рукописа за штампу, истакао је на промоцији да је епископ Атанасије 2017. године у Манастиру Тврдош показао ову архивску грађу и изразио жељу да буде објављена. Комар је нагласио важност документације, која свједочи о страдању српског народа у Херцеговини током 1941. године, коју је назвао библијском због размјера трагедије. „Парохијски свештеници су о тим догађајима свједочили, писали документа руком или на писаћој машини, и слали их Синоду Српске православне цркве. Ова документа су трајан свједок о једном тешком времену. У књизи су детаљни извештаји из Дубровника, Мостара и села Херцеговине, који говоре о монструозним злочинима,“ рекао је Комар. Јеромонах Теофил, настојатељ манастира Дужи и велики познавалац лика и дјела блаженопочившег епископа Атанасија, истакао је значај књиге као свједочанства тешког времена. „Епископ Атанасије је често говорио: ‘Моје су димензије од Косова до Јадовна’. Био је велики мученикољубац и све ране нашег народа њега су јако болеле. До последњег тренутка свог живота, као велики теолог и патролог, писао је и говорио о страдању свог народа,“ рекао је јеромонах Теофил. Рукописе за штампу су припремили Предраг Лозо, историчар, и Горан Комар, а издавање књиге је благословио епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије.
У Културном центру Требиње 24. фебруара је пред бројном публиком изведена драма „Гидионов чвор“, по тексту Џоне Адамс и у режији Селме Алиспахић. Ова копродукција Сцене МЕСС, Позоришта младих Сарајево и Удружења „Интермецо“ привукла је значајну пажњу љубитеља позоришта. У главним улогама наступиле су Селма Алиспахић и Хелена Вуковић, доносећи на сцену емотивну причу о школству, цензури и вршњачком насиљу. Представа „Гидионов чвор“ почиње сусретом мајке и учитељице у учионици, три дана након трагичног догађаја. Кроз динамичан дијалог и сукоб мишљења, двије снажне женске фигуре преиспитују одговорност и отварају дубока питања о универзалности бола и изазовима са којима се млади данас суочавају. Селма Алиспахић, која је уз глуму преузела и режију, истакла је значај представе за различите публике – родитеље, просвјетне раднике, али и средњо – школце. „Често запостављамо младе у културним садржајима. Ова представа је позив да их боље погледамо, да их пажљивије слушамо, и да будемо ту за њих“, нагласила је Алиспахић. Представа такође истражује тему вршњачког насиља и слободе говора, наглашавајући потребу да се млади људи чују и разумију у свијету који је за њих често хаотичан и изазован. „Гидионов чвор“ је дио шире турнеје која обухвата 12 градова широм Босне и Херцеговине, уз подршку Амбасаде Швајцарске
У Народној библиотеци Требиње, 29. фебруара, одржана је промоција три награђиване књиге Наташе Станић: „Крешендо кише“, „Косовски крици“ и „Гдје је конац, Аријадна?“. Ова талентована списатељица, позната по свом дубоком и емотивном изражавању, подијелила је са публиком своје инспирације и искуства која су обликовала њене књиге. „Косовски крици“ је посебно значајна због своје симболике. Написана у 89 стихова, она представља 1389. годину и Косовску битку, а Станићева је истакла да је ово дјело настало непосредно након смрти владике Атанасија, који је први прочитао књигу. Ова збирка поезије је награђена на „Дринским сусретима“, а ауторка је нагласила да, иако говори о страдању, завршни стихови доносе поруку наде и вјере. Весна Ђурић, библиотекарка Народне библиотеке, изразила је задовољство што имају прилику да представе радове домаћих аутора као што је Наташа Станић. „Трудимо се да подржимо талентоване Требињце и афирмисане писце, али и младе ученике који показују дар за писање“, рекла је Ђурић. Наташа Станић је рођена 1971. године у Требињу и до сада је објавила шест књига. Њени радови су признати и награђивани, те превођени на више језика. Она је активан члан Удружења књижевника Републике Српске и наставља да ствара у свом родном граду, инспиришући многе својим дјелима која истражују дубоке теме попут молитве, борбе између добра и зла и људских вриједности.
Народна библиотека „Владимир Гаћиновић“ 29. фебруара организовала је промоцију књиге „Чудесни печурак“, коју је написала Дубравка Вујиновић. Ауторка књиге, рекла је да је инспирацију пронашла у својој кћерки Марини, којој је и посветила књигу, али и у осталој чудесној дјеци сличној Марини. Књига “Чудесни печурак” настала је као прича за конкурс, гдје је било потребно написати басну или бајку прилагођену дјеци са потешкоћама у развоју. С обзиром да је сама мајка таквог дјетета, написала је басну која је одабрана као једна од најбољих. Издавач књиге је Народна библиотека Требиње, а илустрације је радила Ана Вејин Бејат. Сања Бошковић, директор Народне библиотеке “Владимир Гаћиновић”, захвалила се свима који су подржали промоцију. Истакла је значај хумане приче о различитости, а дио прихода од продаје књиге намијењен је за Маринино лечење и другој дјеци којој је помоћ потребна.
У галерији Дома културе у Гацку, 29. фебруара, отворена изложба умјетничких дјела насталих на 8. Међународној умјетничкој колонији „КОЛО“ у Требињу, чиме је званично почела изложбена сезона у ЈУ „Културно спортски центар“ Гацко. Директорка КСЦ-а, Мира Копривица, поздравила је присутне и захвалила се умјетницима чија дјела чине изложбу, истичући да свака слика носи сопствену причу и енергију ствараоца. Она је нагласила важност ове изложбе за културни живот Гацка. На изложби је представљено 34 умјетничка дјела од седамнаест умјетника из региона. Јелена Глоговац Савић, нагласила је да свако дјело представља лични портрет аутора, који остаје у вези са својим дјелом чак и када оно напусти њихове руке: „Свака слика је у ствари портерт свог аутора или ауторке па чак и кад престану да буду наше и оду на нека друга мјеста, оне заувијек остају у коресподенцији са својим аутором.“ Селектор колоније, Дражен Милић, изразио је задовољство отварањем изложбе у Гацку и истакао да је претходна година била веома успјешна за колонију. Такође је најавио да ће 10 умјетника из Херцеговине заједно наступити на изложби у Србији, што ће бити први пут да Херцеговци наступају заједно у иностранству.
У организацији Епархије захумско-херцеговачке и приморске и града Требиња, од 1. до 3. марта одржан је низ догађаја поводом треће годишњице од упокојења блаженопочившег епископа Атанасија. Низ манифестација, насталих у част владике Атанасија, окупио је бројне посјетиоце жељне да чују детаље из живота овог врлог посленика на ниви Господњој. 1. марта одржано је отварање изложбе фотографија епископа Атанасија, насловљене као „Дете – парче неба на земљи“. Ова умјетничка изложба потписана је руком настојатеља манастира Дужи, јеромонаха Теофила. На истом мјесту и истог датума одржао се и први дио сесије „Светосавска и Световасилијевска Херцеговина“ гдје су учествовали професориМомчило Голијанин, Љерка Јефтић, као и Јово Марић и Сенка Дурутовић. 2. марта одржана је Промоција другог издања књиге владике Атанасија „Аскетика“, која је понудила посјетиоцима дубљи увид у богатство мисли и учења овог блаженог епископа. О овој теми говорио је епископ западноамерички Максим и отац Милорад Средојевић. Исти дан на ред је дошао други дио сесије „Огледало, загонетка и личност“, са митрополитомМесогеје и Лавреотике Николајем (Хаџиниколау). Финални дан овог низа догађаја био је 3. марта, када је у Културном центру Требиње одржана трећа сесија „Живо предање у Цркви“. Своје мисли и искуства подијелили су митрополити крушевско-демир – хисарски Јован и дабробосански Хризостом, као иЊегово преосвештенство епископ будимљанско-никшићки Методије и игуман манастира Светих Архангела код Призрена архимандрит Михаило.
У Дому културе у Гацку 15. марта је отворена изложба поводом 120 година добровољачког покрета, представљајући архивску грађу која свједочи о пожртво – ваности и храбрости српских добровољаца у периоду од 1912. до 1918. године. Јелена Глоговац-Савић, представница ЈУ „Културно-спортски центар“ Гацко, изразила је задовољство што су, уз подршку Народне библиотеке и општинског одбора „Просвјете“, успјели да организују ову изложбу. Она је истакла да је ова изложба испунила један од основних циљева установе – очување и промоција српске културне и историјске баштине. Професор Алексије Гргур нагласио је значај добровољачког покрета, истичући огромну жртву коју су добровољци поднијели. Он је посебно подвукао улогу Гачана у овом покрету: „Уколико говоримо о Гацку, сигурно имамо да се подичимо чиме, а то је да је у Првом свјетском рату њих 849 учествовало у српској војсци. Према неким каснијим подацима тај број прелази и хиљаду људи из наше општине који су били учесници борбе за ослобођење српских земаља. Добровољци су били апостоли српске слободе који су све ставили на коцку да би се жртвовали за слободу свог народа.“ Изложбу је отворио професор Радомир Вучковић, који је истакао значај рада професора Новака Мандића–Студе у документовању добровољаца са ових подручја. Организатори овог значајног културног догађаја су Народна библиотека Гацко, општински одбор „Просвјете“ и ЈУ „Културно-спортски центар“ Гацко.
У Дому културе „Јевто Дедијер“ у Билећи, 16. марта, одржано је вече гусала и изворног пјевања у организацији Удружења гуслара „Војвода Глигор Милићевић“. На овом догађају, који је окупио удружења и пјевачке групе из различитих дијелова источне Херцеговине, Црне Горе и Србије, публика је имала прилику да ужива у аутентичном изворном пјевању и виртуозности на гуслама. Милош Табаковић из Удружења гуслара „Војвода Глигор Милићевић“ истакао је значај очувања српске традиције и радост због одзива публике, посебно радујући се присуству млађих посјетилаца. Уз наступе домаћих гуслара и пјевачких група, програм су употпунили и чланови Кутурно-умјетничког друштва „Невесиње“.
Под покровитељством Народне библиотеке Невесиње и Центра за културу „Небојша Глоговац“, у галерији Центра за културу 20. марта одржано је поетско- музичко вече у част Свјетског дана поезије. Специјални гости вечери били су Сњежана Ђоковић из Источног Сарајева и писац, пјесник и кантаутор Владимир Пешић из Београда. Сњежана Ђоковић је подијелила своју збирку поезије “Отисак нити” са невесињском публиком, изразивши задовољство што је поново у Невесињу. Истакла је значај Свјетског дана поезије као дана који је посвећен поезији и срећи, наглашавајући да квалитетна поезија може настати и када је појединац срећан. Осим “Отиска нити”, најавила је и скоро издање своје друге књиге поезије „Трновити сан“. Владимир Пешић је изазвао посебну пажњу на вечери својим уникатним наступом. Уз гитарске звуке и усну хармонику, представио је своје љубавне, социјалне и родољубиве пјесме које је сам компоновао. Изразио је своју заинтересованост за историјске чињенице везане за Невесиње и изразио жељу да присуствује Невесињској олимпијади, о којој је пуно читао. У оквиру вечери, на конкурсу који је организовала Народна библиотека Невесиње за ученике ОШ „Ристо Пророковић“, били су представљени најбољи радови. Награђени ученици, Анђела Зубац и Андрија‚Вуковић, представили су своје пјесме, а директорица библиотеке Дајана Јонлија им је уручила пригодне поклоне у знак признања.
Народна библиотека у Требињу била је премала да прими све заинтересоване који су дошли на представљање романа „Послије забаве“ аутора Стева Грабовца, који је за ово дјело освојио престижну 70. НИН-ову награду. Роман је објавила издавачка кућа „Имприматур“ из Бањалуке прошле године. „Послије забаве“ говори о стравичном злочину који је извршен над двадесетак ромске дјеце у љето 1992. године у околини тадашњег Босанског Брода. Дјеца су убијена ради илегалне трговине органима. Грабовац је нагласио да злочин није повезан са ратом, већ са људима и догађајима који су посредно или непосредно укључени у тај злочин. “Нисам се бавио истраживањем, већ књижевним поступком, држао сам се онога што је свима доступно, а интимније сам повезан са том причом јер се ради о догађајима који су се десили у околини Босанског Брода, гдје сам живио у то вријеме,” рекао је Грабовац. Бањалучки писац је први добитник НИН-ове награде из Републике Српске, а његов први роман „Мулат албино комарац“ прије четири године био је у најужем избору за исту награду. Борис Максимовић, оснивач издавачке куће “Имприматур”, истакао је част што су били у могућности да издају овај роман. „Мој коментар би био на то што је овај роман први добитник НИН-ове награде из Републике Српске је да је таленат равномјерно распоређен, али није инфраструктура,“ навео је Максимовић. Осим Требиња, представљање романа се десило и у Билећи и Гацку.
У Музеју Херцеговине Требиње 21. марта свечано је отворена изложба “Природа на додир”, коју је приредио Природњачки музеј Црне Горе. Изложба представља реплике различитих животињских врста, гљива и биљака, при чему су многи модели увећани у односу на природну величину. Наталија Чаџеновић, директор Природњачког музеја Црне Горе, истакла је да је ова изложба јединствена по својој иновативности и намијењена свим узрасним категоријама, укључујући и особе са инвалидитетом. „Жељели смо да је прилагодимо у потпуности рањивим категоријама друштва и да омогућимо посјетиоцима, који иначе не могу да дирају музејске предмете, да то учине на овој изложби. Циљ нам је био да прикажемо природно и културно богатство Црне Горе“, рекла је Чаџеновић, додајући да је ово прво представљање изложбе у Републици Српској. Свaки експонат је опремљен QR кодом, који омогућава приступ видео презентацијама о датој врсти, што је доступно путем мобилних уређаја. „Изложба омогућава да се помоћу додира и звука дочара више него што се може погледом. Посјетиоцима су експонати описани ријечима, а кроз додир могу доживјети облик и текстуру,“ додала је она. Ивана Грујић, директор Музеја Херцеговине, нагласила је да ова изложба обухвата широк спектар публике, са посебним фокусом на најмлађе, гдје је посебно нагласила да ће бити организовани обиласци за све школе из Требиња и Херцеговине.
У Парохијском дому у Гацку 21, марта одржано је Вече поезије, насловљено „Поезијом у сусрет прољећу“, а које се традиционално одржава сваке године у истом периоду. Пјесници из Гацка, као што су Ђорђе Дабарчић, Сретен Видаковић, Јован Делић и Зоран Шупић, испричали су своје стихове, уводећи у атмосферу прољећа. Топлу добродошлицу лијепом времену ријечима поезије упутила је и пјесникиња из Требиња, Сузана Љепава. Стихове Драгице Ивановић говорила је Јелена Глоговац Савић, док су ученице СШЦ „Перо Слијепчевић“, Катарина Говедарица и Јелена Тепавчевић, упознале гледаоце са неким од најљепших стихова из свјетске и домаће књижевности. Музички моменат на клавиру уприличио је Бојо Милошевић, професор Музичке школе. Организатори овог пријатног културног догађаја били су Општински одбор СПКД „Просвјета“, Културно-спортски центар, Народна библиотека и подручно одјељење Музичке школе „Свети Роман Мелод“ из Гацка.
У организацији Културног центра Требиње, 26. марта, је одржан концерт Брана Ликића, истакнутог кантаутора из Сарајева који живи и ради у Минхену и Лос Анђелесу. Ликић, познат по својој богатој музичкој каријери, извео је пјесме са својих бројних албума, одушевивши публику својом емоционалном интерпретацијом. Брано Ликић, музичар, продуцент, пјевач, аранжер и композитор, створио је више од 500 пјесама и снимио исто толико албума у свом музичком студију БЛАП. Старије генерације га памте као пјевача култне сарајевске групе „Резонанса“. Данас, Ликић ствара музику широког жанровског и стилског распона, сарађујући и наступајући са врсним музичарима широм свијета. „Вечерас изводим пјесме са својих петнаестак албума. Кантаутор нарочито обраћа пажњу на емоцију и на ријечи. Мене је тешко смјестити у неку категорију. У Загребу сам недавно промовисао свој џез албум, прошле године сам објавио три албума, затим албум за дјецу ‘Питај дједа’, а сада долази и нови албум ‘Резонансе’. Сарађујем са бројним музичарима и то је мој свијет,“ истакао је Ликић. Поред концерта, Ликић је у Требињу представио и Фестивал кантауторске музике „Кантарион“, који би се први пут требао одржати у Требињу половином маја. „Фестивал ће окупити најзначајније кантауторе. Ми се бавимо харизмом извођача и потребни су нам људи који знају испричати причу на једноставан начин, не морају бити виртуози, али да нас увуку у свој свијет. Поред познатих кантаутора из региона, фестивал ће окупити и ‘младе снаге’, као и најзначајније људе из новинарског свијета који се баве музиком,“ навео је Ликић.
У галерији Културног центра Требиње, 3. априла, одржана је промоција књиге „Устанак у источној Херцеговини 1875–1878“, историчара Лазара Радана. Овај значајан догађај привукао је бројне љубитеље историје и културе, који су сазнали више о једном од најважнијих периода херцеговачке прошлости. Лазар Радан, аутор књиге, објаснио је мотиве који су га навели да напише ову књигу. „Основни мотив је био да херцеговачки устанак коначно добије своју верзију приче, написану на једном мјесту“, рекао је Радан. Он је нагласио да је ово дјело основа за даља истраживања, иако признаје да су за комплетну причу потребни истраживачки ресурси у архивама Истанбула, Беча и Москве, за шта тренутно немају финансијске ни језичке капацитете. Књига је заснована на око 180 библиографских јединица, укључујући архивска документа из Фонда Мића Љубибратића и Државног архива у Дубровнику – Фонд обитељи Чингрија. Радан је посебно истакао значај требињске битке и помоћ коју је дубровачки одбор за помоћ пружао херцеговачким устаницима. „Историја херцеговачког устанка остаје све до данас једна незавршена тема српске историографије“, рекао је др Радован Субић, доцент на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци. Он је похвалио Раданову књигу као темељ за будућа истраживања, напомињући да је важно да историчари пишу без страсти и са знањем, што је Радан успио да постигне. Лазар Радан, рођен 1998. године у Требињу,дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. Мастер студије завршио је са просјечном оценом 10, а од 2022. године је докторанд на матичном факултету. Ова књига представља врхунац његових досадашњих истраживања и важан допринос разумијевању херцеговачког устанка.
Удружење ликовних умјетника источне Херцеговине „Милорад Ћоровић“ обогатило је вече у сали Дома културе у Гацку изложбом умјетничког стваралаштва својих чланова. У фокусу је било 23 рада укупно, представљених од стране 13 умјетника, који су примјенили различите сликарске технике и мотиве. Изложба је представила успјешну традиционалну сарадњу између Удружења ликовних умјетника источне Херцеговине и Културно-спортског центра Гацко. Љубитељи ликовне умјетности су уживали у погледу на ова умјетничка дјела, која су често резултат стручности и преданости њихових твораца. Присутне је поздравила Јелена Глоговац Савић, стручни сарадник за културу и члан Удружења ликовних умјетника источне Херцеговине, која је истакла значај оваквих догађаја за умјетничку заједницу. Предсједница Нина Лојовић Милинић говорила је о раду Удружења током више од деценије, изразивши задовољство њиховим постигнућима и континуираним напорима у промоцији умјетности. Изложбу је прогласила отвореном директорица ЈУ Културно-спортског центра Гацко, Мира Копривица, чиме је званично означен почетак новог културног догађаја у Гацку.
Kултурна манифестација „Дучићев дан“, посвећена великом српском пјеснику Јовану Дучићу, почела је 5. априла научним скупом „Поезија и поетичка мисао Новице Тадића“. У оквиру „Дучићевог дана“, у Културном центру Требиње, истог дана је промовисана књига „Завет и Мегалополис“ проф. др Слободана Владушића. Књига је представљена у присуству бројних гостујућих личности и публике. Професор Владушић је објаснио да је књига састављена од есеја који анализирају различите аспекте друштвених појава, пружајући увид у неке од најрелевантнијих феномена савременог друштва. Истакнуо је да је циљ књиге да открије друштвени програм „мегалополис“, као и његове антихуманистичке тенденције. Послије представљања књиге, професор Дарко Ђого изразио је подршку истраживачком раду професора Владушића, наглашавајући значај разумијевања дубоких процеса који леже иза наизглед најповршнијих друштвених појава. У оквиру манифестације одржан је и програм матураната требињске Гимназије „Јован Дучић“ и ученика Музичке школе Требиње под називом „Дучићу с љубављу“. Такође, промовисан је и зборник радова „Поезија и поетичка начела Лазе Костића“, представљених на прошлогодишњем научном скупу у Требињу. У Музеју Херцеговине у Требињу, као дио манифестације „Дучићев дан“, отворена је изложба „Никола Тесла – Човек из будућности“ коју је представио кустос Музеја Николе Тесле, Владимир Перић. Посјетиоци су имали прилику да кроз интерактивну поставку и занимљиве панеле истраже живот и дјело овог великог научника. Перић је истакао значај Теслиних проналазака, пружајући увид у богат социјални и научни живот овог генијалног умјетника. Директор Музеја Николе Тесле, Марија Јевтић, подвукла је значај ове изложбе, наглашавајући њену ријеткост и значај у контексту свјетске културе. Ова изложба је први пут представљена у Требињу, што представља значајан догађај за овај град. Посебну важност ове изложбе и научног насљедства Николе Тесле истакао
је и предсједник Скупштине града Требиња, Драгослав Бањак, подвлачећи значај Теслиних проналазака за савремену науку. Манифестација је завршена на Благовијести, који је и дан упокојења Јована Дучића, у Херцеговачкој Грачаници гдје је служена Света архијерејска литургија и помен познатом пјеснику.
Културну рубрику Нове Зоре од 1. до 80. броја припремао је Мишо Кисић. На сјајним хроникама и одличној сарадњи Редакција се искрено захваљује колеги Кисићу, желећи му дуг живот и добро здравље.