Нова Зора

Часопис за књижевност и културу

Марија Вукоје Милошевић

КУЛТУРНА ДОГАЂАЊА У ИСТОЧНОЈ ХЕРЦЕГОВИНИ
(3. јун – 6. новембар 2023)

До посљедњег мјеста испуњена, Народна библиотека Требиње је 4. јуна била поприште радости како малих, тако и великих љубитеља књижевности. Разлог томе била је посјета познатог српског књижевника и дјечијег писца Љубивоја Ршумовића, аутора дјечијих емисија, али и добитника бројних награда и признања за своја литерарна дјела. Ршумовић је потврдио да је веза и љубав коју има са дјецом на неки начин обострана и да је своје најљепше стихове које је написао посветио управо њима. Они су, како наводи, и заслужни за оно што је постао. – Заузврат, они ми дарују енергију, своје осмјехе и наравно успјех, ако то можемо назвати успјехом – скромно је закључио пјесник. Директорка народне библиотеке, Милосава Вуковић Супић, пожељела је добродошлицу свима и истакла како је својеврсно задовољство што нема потребе најављивати госта, јер је сасвим довољно рећи само његово име. Догађај је био дио традиционалне манифестације „Требињско културно љето“, а у програму је учествовао и дјечији хор „Бубамарац“ из Требиња. Љубивоје Ршумовић је такође био гост и Дома културе „Јевто Дедијер“ у Билећи.
Културни центар Требиње и Музеј савремене умјетности Републике Српске су 4. јуна у Галерији Музеја Херцеговине представили мултимедијалну изложбу ауторке Борјане Мрђе, чији је назив „Декоративна сопства“. Важно је нагласити да је ова изложба наставак умјетничког пројекта који је прошле године био изложен у Музеју савремене умјетности у Бањалуци и да представља опипљиви дио дуго – годишњег успјешног партнерства између ове двије културне нституције, изузетно важне за културну и умјетничку сцену Републике Српске. Резултат тога, како наводи Миљан Вуковић, директор Културног центра Требиње, је и била ова изложба. – Ове двије установе су једни од актера због због којих умјетници у РС имају једну врсту системске подршке и платформе преко које могу да прикажу све оно што стварају. Захваљујући тим партнерствима и пријатељствима између установа културе, можемо да кажемо да је ликовна сцена РС итекако живахна и витална и заслужује једно референтно мјесто у ликовној сцени региона, – рекао је Вуковић. Ауторка изложбе, Борјана Мрђа, професорица на бањалучкој Академији умјетности, истакла је да изложба истражује историјски контекст женске линије кроз предмет породичног насљеђа-кошуље. – То је прво био један предмет који сам ја добила одговорност да чувам и онда сам одлучила да од тог рада кренем да радим цјелину. Оно што сам жељела јесте да историјски испитам своју женску линију, јер се нисам бавила традицијом до сада. Истраживала сам историју одјеће уоппште, како се она прије користила, шта је значила, колико је она била дио идентитета у том нашем некадашњем традиционалном, патријархалном друштву, и негдје данас, гдје је потпуно универзална и гдје на основу одјеће не можемо ништа посебно закључити – навела је Мрђа. Лана Павловић, виши кустос Музеја савремене умјетности РС је провела публику кроз саму поставку, а изложбу је свечано отворила Слађана Скочајић, начелница Одјељења за културу Града Требиња.
У недјељу, 4. јуна, свечано је прослављена слава општине Гацко и храма Свете Тројице – Тројичиндан. Свечаност је обухватила цијели низ догађаја који су започели Светом литургијом. У новом храму Свете Тројице, пред бројним званицама из при – вредног, политичког и културног живота општине, служена је Света литургија. Присутни су изразили радост обнове храма и изражавања вjере у свету Тројицу. Уз свештенство, у свечаном обреду учествовали су и гости из сусједних општина, међу њима начелници општина Никшић, Плужине, Жабљак, Фоча и Андријевица, као и представници локалних херцеговачких општина. Свечаност је настављена литијом кроз град, у оквиру које је одржан помен палим борцима код споменика „Круна гатачким јунацима“, у центру града. У порти старог храма Свете Тројице је обављено ломљење славског колача, а свештеник прве гатачке парохије, Саша Којовић, упутио је топле ријечи добродошлице свим посjетиоцима. Начелник општине Гацко, др Огњен Милинковић, изразио је поштовање према историјском насљеђу Гацка и његовом улогом у чувању српства, те нагласио да је данашњи догађај био увод за блиску најаву обиљежавања Дана општине и Дана устанка на Брљеву – 6. јун. Троји – чиндан у општини Гацко означен је не само као дан за свечаност и традицију, већ и као прилика да се ода почаст истакнутим појединцима и институцијама. Па је тако Повеља општине Гацко – „Васиљ Грђић“ додјељена академику проф. др Алекси Бухи, Милораду Скоку, Удружењу добровољних давалаца крви Гацко, руднику и тер мо – електрани Гацко, Женском одобојкашком клубу, те постхумно Илији Гузини. Општинско признање „Плакета Свете Тројице“ додијељена је Фондацији „Свети Вукашин“, Велимиру И. Ивановићу, Универзалној школи спорта „Спартакус“ и Удру – жењу узгајивача гатачког говечета. Такође, награђени су ученици који су својим зна – њем и преданим радом ове године понијели титуле најбољих у својим генерацијама
У организацији СПКД „Просвјета“, у манастиру Добрићево је по 26. пут орга – низован Тројчиндански сабор, сабор народног изворног стваралаштва. Сабор је почео светом литургијом, након чега је настављен богатим културно-умјетничким програ – мом. Сабор је отворио Огњен Стојановић, млади гуслар који је на Омла динском фестивалу младих српских гуслара освојио шесто мјесто. Уз њега, у ревијалном делу програма, наступили су гуслар Свето Вујовић и чланови ГКУД „Вла димир Гаћиновић“. У такмичарском дјелу програма одржано је такмичење у певању мушке и женске изворне народне песме. Награде су припале мушкој пјевачкој групи Удружење „Војвода Глигор Милићевић“ и женској пјевачкој групи ГКУД „Владимир Гаћиновић“. У дисциплини „бацање камена с рамена“, најбољи је био Крсто Делић.
У изложбеном простору Галерије 73 у Београду је 8. јуна свечано отворена изложба слика и скулптура из фундуса Удружења ликовних уметника „Коло“ из Требиња. Изложба представља дјела која су настала током протеклих седам година на међународној ликовној колонији „Коло“ која се одржава у Требињу. У току вечери, поштоваоцима умјетности представљено је 49 остварења, укључујући слике, скулптуре и цртеже аутора који су током претходних година учествовали на овој међународној ликовној манифестацији. Изложбу је свечано отворила Бранка Спајић Флегар, чланица Градског вијећа општине Чукарица, док је Мирјана Пудар, директорка Галерије 73, срдачно поздравила госте из Требиња и присутне, изразивши задовољство што овај изузетни догађај доприноси културној размјени између градова. Дражен Милић, селектор ликовне колоније, захвалио се домаћинима на прилици да представе своја дела из богатог опуса. Том приликом, најавио је низ изложби које би се требале одржати у већем броју градова, изразивши жељу да се представи широј јавности мноштво квалитетних дела из њиховог умјетничког фонда.
У Дому културе „Јевто Дедијер“ у Билећи, 10. јуна, одржан је концерт Клуба музичке омладине, који је представио резултате свог рада под руководством професора музике Јоване Марић, Неде Танасијевић, Мирка Лучића и Јелене Буђен. Чланови клуба, полазници гитаре, флауте и клавира, представили су се солистичким наступима, приказујући напредак који су постигли током године дана. Један од истакнутих учес- ника била је Петра Граховац, која је, послије само осам мјесеци учења, владала клавијатуром и пружила убједљиву интерпретацију. Камерни оркес тар гитара такође је обрадовао публику и најавио нове талентоване гитаристе – Матију Столицу, Милоша Стојановића и Лану Самарџић. Концерт је био организован као завршни приказ рада Клуба музичке омладине који је, заправо, пројекат Дома културе и Удружења грађана „Ехо“, друштва за подршку младима у локалној заједници, које се задњих година у Билећи представило с мноштвом драгоцјених подухвата,
Народна библиотека Невесиње 15. јуна, одржала је свечану академију како би обиљежила стогодишњи јубилеј свог постојања. Директор библиотеке, Синиша Килибарда, изразио је задовољство што библиотека посједује фонд од 30 000 књига и исказао његову наду за будућност – Обећавамо да ћемо у будућности радити још више и боље, да би библиотека постала централна установа културе у нашем граду – рекао је Килибарда. Начелник општине Невесиње, Миленко Авдаловић, подвукао је значај књига и културе, те изразио вјеровање у њихову неизмјерну вриједност у друштву. Гост вечери био је пјесник Ђорђо Сладоје, који је обогатио ово културно вече стиховима и честиткама. Он је представио своју вјеру у опстанак књиге у ери интернета, наглашавајући да све интелектуалне вриједности на друштвеним мрежама потичу из књига. Народна библиотека је додијелила плакету за изузетан допринос у развоју културе Невесиња Силвији Жерајић, наставници српског језика у пензији. Учесници свечане академије били су и пјесник Сретен Видаковић, Милош Милошевић, етно групе „Симонида“ и „Свети Димитрије“, мали хорМузичке школе и рецитаторска секција основне школе. Свечаности су присуствовали представници Друштва библиотекара РС, Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ из Мостара, херцеговачких библиотека, Општине Невесиње, Црквене општине Невесиње и локалних установа и предузећа.
У Галерији Центра за културу „Небојша Глоговац“, 18. јуна, отворена је изложба слика „И овдје вас чекамо заједно“, на којој су представљени радови младог умјетника из Подгорице, Ђорђа Рашовића. Централни мотиви радова су лисица и вук, који кроз говор тијела и понашање, добијају људска обиљежја и идентификује се са ликовима из стварног живота. Отварајући изложбу, ликовна умјетница Ангелина Вукосав изразила је велико задовољство што Невесиње и Галерија имају прилику да гостују квалитетног сликара као што је Ђорђе Рашовић. Истакла је да је Рашовић имао успешне самосталне изложбе, укључујући и изложбу у Паризу. Директор Центра за културу „Небојша Глоговац“, Александар Вуковић, изразио је задовољство што је изложба младог аутора из Подгорице отворена у Галерији и напоменуо је да је Ђорђе Рашовић један од дванаест умјетника који су изабрани да излажу у овој години у невесињској Галерији кроз међународни јавни позив.
Позориште Културног центра Требиње је 22. јуна било домаћин премијерног извођења представе „Помрачење“, која је рађена према тексту Паола Ђеновезеа, док је за превод, адаптацију и саму режију био задужен Милош Лучић. Он је навео како је главни иницијатор стварања код драмских умјетника публика, и да су управо они показатељи колико је и он сам задовољан представом. Прича у којој су главни актери глумци Сара Томић, Милица Лучић, Милена Анђелић, Јелена Вукосав, Игор Гудељ, Игор Сврдлин, Игор Попадић и Дарко Куртовић, говори о седморо пријатеља окуп – љених на вечери током које разоткривају своје најинтимније тајне и жудње, користећи мобилне телефоне као средство за тражење одговора на питања о истини и познавању најближих с којима дијеле своје животе. Представа „Помрачење“ је настала у продукцији Културног центра и премијерно је одиграна у оквиру манифестације „Требињско културно љето“. Своје извођење је забиљежила и на државном театар – ском фестивалу БиХ – ФЕДРА, гдје је освојила три награде и то за најбољу колективну глумачку игру, за најбољег главног глумца, која је припала Дарку Кур – товићу, те за најбољу ауторску музику и дизајн звука, чији је аутор Вук Миливојевић.
Десети међународни фестивал ветерана фолклора „Вече фолклора поред Требишњице“ започео је свечаним дефилеом учесника кроз улице Требиња. Дводневна манифестација, која се одржава 24. и 25. јуна окупила је велики број извођачких ансамбала, пјевачких група и солиста, које је поздравио Небојша Рат – ковић, предсједник Ансамбла националних игара „Јован Дучић“, који је и домаћин ове културне манифестације, пожељевши добродошлицу свим учесницима, а којих је ове године било преко 2300. Осим локалних културно-умјетничких друштава, фестивалу су присуствовали и гости из региона, неки као већ позната лица, а неки и по први пут, као што је то било КУД „Васил Левски 1904. године“ из Велинграда- Бугарска. – Први пут смо у Требињу и овдје је прелијепо, прекрасни паркови, ријека и драго нам је што смо ваши гости. Представљамо се са велинградским плесом и игром из нашег региона. Ту су укључени музика, пјевање и плес. Наш ансамбл има 230 чланова са оркестром, народним хором и плесачима. Ми ћемо се представити са другим играма и видјећете буран темперамент бугарских плесова, а наш ансамбл је стар 35 година“, нагласила је Радивојева Гончева, кореограф.
Од 26. до 28. јуна, Требиње биљежи богат културни програм Видовданских свечаности које се одржавају у оквиру Требињског културног љета. У организацији Центра за друштвено-политичка истраживања одржан је тродневни научни скуп „Косовски завјет: историја и култура памћења у Републици Српској“ који је започео отварањем изложбе „Орао, лав и крин – хералдика средњовјековних српских земаља“. Јанко Врачар, историчар и музејски савјетник из Музеја Републике Српске, као и један од аутора, истиче да је изложба огледало богатства историје приказано кроз грбове двадесет изузетно значајних великашких и владарских породица. Грбови, представљени на изложби, обухватају период од Властимировића, па све до породице Бранковић. 27. јуна уМузеју Херцеговину у Требињу отворен је Симпозијум „Косовски завјет – историја и култура памћења у Републици Српској“, на коме су представљени радови из области историје, археологије и епиграфике, те на коме су историчари говорили на тему Косовске битке и археолошких истраживања средњовјековног Требиња. Осим Душана Павловића, директора Центра за друштвено-политичка истраживања Републике Српске, и Иване Грујић, директорке Музеја Херцеговине, присутнима се обратио и Епископ захумско- херцеговачки и приморски Димитрије рекавши да је Косовски завјет поникао из Новог завјета. – Када човјек оде на Косово као да има духовни генетски код који је уписан у тим светињама и свему што тамо постоји. Одемо тамо да помогнемо и искажемо подршку владици Теодосију и народу, а заправо ми добијемо благослов и велику радост у срцу.Ми овдје у Херцеговини, у Републици Српској живимо Косовским завјетом кад живимо Јеванђељем. Зато је благослов бавити се Косовским завјетом, бавити се Јеванђељем, бити у цркви и вољети нашег Спаситеља, зато је благослов све што се у цркви ради и кајати се, молити се, радовати се и сабирати се заједно – нагласио је владика Димитрије. У оквиру поменутог скупа, у храму Светог Аргхангела Гаврила у Трновом Долу код Билеће, за којег се вјерује да су се у њему Влатко Вуковић и његова војска причестили пред одлазак у бој на Косово, служена је Света архијерејска литургија, којом је началствовало Владика Димитрије. Видовданске свечаности биле су и домаћин књижевне вечери „Видовдански књижевни сусрети“, који су се први пут реализовали у Требињу, а резултат су договора књижевника из Удружења Србије и Удружења књижевника Републике Српске, који су се том приликом и представили требињској публици. Свечаности су завршене отварањем изложбе графика са мотивима Требиња, у Депадансу Музеја Херцеговине у Требињу – Задужбини Дубравке Кујачић уУшћу у Ластви.Аутор изложбе је БранкоШотра, један од најзачајнијих графичара на нашим просторима.
У оквиру Видовданских свечаности у Билећи, отворена је изложба фотографија под називом „Васкрс Манастира Житомислић“. Ова изложба, представљена у сарадњи са Фондацијом Музеја Житомислић, отворена је у Дому културе „Јевто Дедијер“, након што је посјетила и остале градове Херцеговине. Архимандрит манастира, о. Данило, истакао је значај манастира Житомислић, не само у Херцеговини већ и широм, као и његову историју која обухвата страдање, али и обнову и васкрсење. На изложби су се могле видјети фотографије које приказују манастир прије Другог светског рата, Житомислићке мученике, као и обнову манастира 1992. године. Такође, дио свечаности била је и изложба радова полазника школе сли кања „Кембриџ“, као и традиционалне видовданске трке.
Удружење ликовних умјетника источне Херцеговине „Милорад Ћоровић“ 9. јула обиљежило је 11. традиционалну изложбу својих чланова на Тргу Слободе у Требињу. Ова изложба представља дио Требињског културног љета и означава десет година успјешног рада Удружења. Предсједник УЛУИХ „Милорад Ћоровић“, Нина Лојовић-Милинић, истакла је значај овог догађаја у контексту културног живота града. Она је објаснила да су умјетници изложили своје радове, не будући тематски повезане, већ представљајући пресјек свог стваралаштва током текуће године. Отва – рајући изложбу, начелник Одсјека за културу у градској управи, Слађана Скочајић,
подвукла је значај Удружења и изложбе у ширим културним оквирима Требиња. – Ова изложба УЛУИХ је ушла у Требињско културно љето и обиљежила је десет година успјешног рада. Удружење прима умјетнике, како студенте тако и аматере, што говори о њиховом отвореном приступу. Они су из године у годину све рес – пектабилнији, а ова година је обиљежена и новим академским сликарима у њиховим редовима – изјавила је Скочајић.
У Чачку је у организацији Народног музеја 10. јула отворена изложба под називом „Јован Дучић, свом милом Требињу – трагом једне визије“ у оквиру манифестације „Чачанска родна – Чачак, престоница културе Србије“. Ова изложба представља сарадњу између Музеја Херцеговине у Требињу и Народног музеја у Чачку. Отварањем изложбе, Делфина Рајић, директорка Народног музеја у Чачку, изразила је задовољство што Чачанска публика има прилику да сазна више о Јовану Дучићу, великом српском пјеснику и дипломати. Изложба се састојала из три цјелине. Прва посвећена Дучићевој биографији и дипломатској служби, представљена одли – ковањима, дипломатском униформом, преписком, као и писмима умјетника Уроша Предића, Томе Росандића, Атанасија Поповића и Риста Стијовића. Централни дио изложбе чинила је археолошка збирка са предметима из римског и средњо вјековног периода, које је Дучић сакупио током своје дипломатске службе у Италији и послао у Требиње 1935. године. Трећи дио је приказивао Дучићеву колекцију слика. Изложба је наставак сарадње између Чачка и Требиња, која је започета 1977. године, када је одржана манифестација „Дани Требиња у Чачку“. Дучић је представљен као пјесник, дипломата, колекционар, али и као први кустос требињског музеја. Изложба прика – зује његов допринос уређењу града, апелујући на његов значај у подизању споменика Његошу и Ослободиоцима, у као и уређењу градског парка.
У организацији Народне библиотеке Невесиње и Центра за културу „Небојша Глоговац“, 13. јула је у Галерији одржана изложба фотографија и промоција књиге „Земљом Херцеговом“ аутора Радомира и Алексе Вучковића. Радомир Вучковић, директор Народне библиотеке Гацко и дугогодишњи предсједник СПКД „Просвјета“ Гaцкo, аутор је преко 150 емисија „Земљом Херцеговом“ и коаутор је изложбе фотографија којом је приказано око 50 херцеговачких локалитета. Вучковић је истакао значај књиге и фотографија у представљању стварне слике села и херце го – вачког говора, зарад привлачења пажње јавности на херцеговачка села и потенцијале за развој пољопривредне производње. – У источној Херцеговини постоји преко 300 села која нисмо обишли, али имамо намјеру да то урадимо у наредним периодима, – изјавио је Вучковић. Др Драгослав Бањак, рецензент књиге, истакао је да су аутори сакупљање материјала обавили кроз серијал емисија „Земљом Херцеговом“, који је три године био емитован на Херцег телевизији и постао је популаран међу гледаоцима, док је Предсједник СПКД „Просвјета“ Гацко, Драгутин Паповић, нагласио значај ове књиге као записа у времену и пресјека живота на просторима Старе Херцеговине. Промоција и изложба фотографија одржана је у свим општинама и градовима Источне Херцеговине.
У Културном центру Требиње 23. јула отворена је изложба радова насталих на 18. Међународној ликовној колонији „Ластва-Требиње“. Ова колонија окупила је око 16 реномираних умјетника из земаља и региона, који су боравили и стварали у
Граду сунца. Учесници колоније представили су радове изведене у различитим техникама, укључујући уље на платну, акрил на платну, комбиноване технике и скулптуре. Оснивач и организатор колоније, академска сликарка Радмила Лиздек, истакла је задовољство квалитетом радова које колонија сваке године изњедри. Начелник Одјељења за културу, Слађана Скочајић, изразила је радост што је Требиње постало препознатљиво по овој колонији, која окупља врхунске умјетнике различитих стилова и опуса. Међу подршком овој колонији налазе се Град Требиње, Електропривреда РС, Хидроелектране на Требишњици, Министарство просвјете и културе РС и Министарство спољних послова Србије.
Марија Матовић, члан Удружења ликовних уметника Србије и Удружења ликовних уметника Крагујевца, али и члан КУЛТ-а, 30. јула је Невесињцима представила своје стваралаштво. У Галерији Центра за културу „Небојша Глоговац“ отворена је њена изложба цртежа назива „Hortus conclusus“, за које је ауторка користила комбиновану технику, првенствено аквареле са додатком пастела, туша, мастила и других техника. Марија је објаснила да су цртежи из серије „Hortus conclusus“ инспирисани средњовјековним илуминацијама и представљају Дјеву или Богородицу затворену у свом врту, што је чест мотив из тог периода. Њени радови укључују и постојање мистичне биљке Мандрагоре.
У периоду од 3. до 13. августа, у Невесињу се одржавала 148. по реду Невесињска олимпијада – најстарији сабор традиције и витештва у Републици Српској. У тих десет дана Невесиње је било домаћин бројним спортским догађајима, али и културним манифестацијама. Између осталог, у порти Храма Вазнесења Господњег одржан је хуманитарни концерт невесињских етно-група „Свети Димитрије“ и „ Симонида“, док је Центар за културу „Небојша Глоговац“, окупио љубитеље древног инструмента на 25. Фестивал младих гуслара. Огњен Стојановић из Гусларског друштва „Војвода Глигор Милићевић“ из Билеће поносно је истакао свој таленат, те однио побједу у такмичењу у којем су наступили гуслари до 17 година. У оквиру 148. Невесињске олимпијаде, у Галерији Центра за културу „Небојша Глоговац“, отворена је самостална изложба академског сликара Драгана Батинића „Кругови и скулптуре“, његова шеста по реду самостална изложба. Батинићеве скулптуре су настајале посљедњих година и то искључиво од билећког камена. Драган је том приликом најавио и скору турнеју по Србији. Још један од догађаја било је и отварање Витешких игара, које се одржавају у оквиру Невесињске олимпијаде, а на којој је Министар унутрашњих послова у Влади Републике Српске, Синиша Каран, за Невесињску олимпијаду рекао да је данас културна, гастрономска и туристичка манифестација, не само Невесиња, него цијеле Херцеговине и Републике Српске. Догађај је пропраћен богатим културно-умјетничким програмом на Тргу слободе. Централни догађај Невесињске олимпијаде са традиционалним и витешким дисциплинама одржан је на Братачком лугу.
У требињском Музеју Херцеговине је 4. августа промовисана књига поезије Вукашина Лугоње под називом „И небеса су камену на колена пала“. Лугоња, анестезиолог по занимању, изразио је задовољство што је промоцију организовао у свом завичају, истичући да се на та морална начела и погледе на живот гледа судбински. Он је подвукао значај хуманости и изразио загриженост за изгубљене људске вриједности у данашњем друштву. Вукашин Лугоња је писао о души и људским аспектима, а камен је за њега симбол љубави, гдје се рађа душа. Гости промоције били су Преосвештени владика Григорије из Епархије диселдорфске и немачке који је подржао аутора и књигу, те истакао значај традиције и морала. Професор Вељко Брборић са Филолошког факултета у Београду је такође похвалио књигу и њене теме о души, човјеку, моралу и људским вриједностима.
Додјелом „Великих повеља Леотара“, 5. августа, у Дому младих Требиње, свечано је затворен 11. Фестивал медитеранског и европског филма. Задња вече била је повод за додјелу награда најбољима, па су тако додијељене „Велике повеље Леотара“ за најбољу глуму и најбољи медитерански филм. Глумица Изабела Новотни је добитница повеље за најбољу глуму за улогу у филму „Обична Ели“, док је режисер Никола Лоренци освојио повељу за режију филма „Гргур и Љубица“. Најбољим медитеранским филмом проглашен је филм „Qualia“ грчког редитеља Танасиса Татавалиса. Светозар Цветковић, познати српски глумац и филмски продуцент, истакао је важност оваквих фестивала који промовишу филмове који су ту управо захваљујући Фестивалу – На овом мјесту, у овом дивном граду, међу дивним људима се приказују неки филмови који никад не би дошли на ова платна, да није организован Фестивал филма. У томе је и смисао свих тих фестивала који постоје на разним мјестима у свијету. За мене лично, овај фестивал је јако вриједан и због тога што ове године по први пут улазим као копородуцент једног филма, који ћемо, надамо се, завршити до наредног фестивала – додао је Цветковић. Директор фестивала Пеђа Милојевић изразио је задовољство организацијом и сарадњом са Градом Требиње, али и другим градовима који су учествовали у реализацији фестивала. Ове године то је било Љубиње, гдје је премијерно изведен филм „Олуја“, који је био изузетно посјећен. Миливојевић је такође је најавио да фестивал улази и у продукциону активност. Фестивал је приказао преко 30 дугометражних, краткометражних, дјечијих и документарних филмова из више од 15 земаља током шест вечери, а задње вечери приказан је и вишеструко награђен филм овогодишње продукције, „Овуда ће проћи пут“, у режији Нине Огњановић. Организатори фестивала су Танграм центар Београд и Алпе Адриа културна мрежа, а фестивал су помогли Аудио-визуелни центар Републике Српске, Министарство културе Србије, Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и Град Требиње.
Пети фестивал класичне музике завршен је у Требињу гала концертом у амфитеатру Херцеговачке Грачанице. Фестивал, који се завршио 13. августа, окупио је професоре, композиторе, музичаре, диригенте и студенте из 21 земље. Током фестивала, организованог у Требињу, Чачку и Херцег Новом, било је осам концерата, обухватајући оркестарска, камерна и солистичка извођења. Оснивач и директор фестивала, Татјана Ранковић, изразила је задовољство организацијом овогодишњег фестивала и најавила почетак припрема за следећу годину. Ранковић је похвалила требињску публику и истакла важност тога да се фестивал допада људима. Међу учесницима био је и француски диригент Паскал Веро, који није крио изузетно позитиван утисак о фестивалу и најавио да ће се увијек радо вратити. Фестивал је био организован у сарадњи са престижним свјетским универзитетима, а учесници су долазили из различитих крајева свијета.
17. августа у Музеју Херцеговине у Требињу је отворена изложба под насловом „Бог и човјек“, која представља умјетнички опус протојереја Војислава Билбије. Изложени радови обухватају широк опсег умjетничких израза, укључујући слике, иконе, дуборезе, дрвене скулптуре, скулптуре у камену и кости, рељефе у сребру, као и радове у стаклу и кристалу. Изложба представља стваралачко насљеђе аутора и његову преданост и духовности, али и фолклору. Прота Војислав Билбија, свештеник који је истовремено активан и као умjетник, изложио је своје радове на изложби „Бог и човјек“, а Марко Билбија, архитекта и кустос изложбе, истакао је разноврсност како садржаја тако и техника, као и сами значај радова. Отварајући изложбу, Драган Давидовић, директор Републичког секретаријата за вјере РС, истакао је подршку овој изложби, називајући је врло захтјевном, али изузетно значајном. Он је описао Проту Војислава Билбију као човјека који црпи сву своју снагу из божанског надахнућа и истакао његову преданост Богу. Изложба је реализована под покровитељством Града Требиња, Епархије захумско-херцеговачке и приморске и Републичког секретаријата за вјере Републике Српске.
Град Требиње и Српска православна Црквена општина Требиње прославила је 19. августа славу града и Саборног храма – Свето преображење Господње. Прослава најсвечанијег дана у Требињу почела је у петак, 18. августа, када је у Градском парку „Јован Дучић“ отворен традиционални и увијек посјећени „Сајам меда и вина“. Исто вече, у Културном центру је отворена изложба радова ликовних умјетника Требиња „Умјетници своме граду“, док је у Музеју Херцеговине приређена изложба радова великих умјетника Риста и Бете Вукановић, која је организована поводом 150 година од њиховог рођења. ДиректорМузеја Херцеговине, Ивана Грујић, истакла је значај изложбе, као и њихов допринос културном и умјетничком развоју. Позабавила се и инфомацијама о Ристу Вукановићу као првом академски образованом сликару у региону, поред Атанасија Поповића и подсјетила на значајан допринос Бете Вукановић Музеју Херцеговине када је поклонилашест својих и супругових радова, као и аутопортрет Риста Вукановића. Помоћницa министра просвјете и културе Републике Српске, Тања Ђаковић, истакла је значај изложбе као средства чувања сјећања на велика имена која су обиљежила историју и културу, те подсјетила на ангажованост Министарства просвјете и културе у подршци изложбама овог типа, као и на значај сарадње са установама културе из околине. Централна прослава славе била је на сам дан празника, 19. августа када је у Саборном храму служена Света архијерејска литургија којом је началствовао Митрополит Црногорско-приморски Јоаникије уз саслужење Преосвећене Господе Епископа диселдорфско-њемачког Григорија, милешевског Атанасија и захумско-херцеговачког и приморског Димитрија, свештенства и свештеномонаштва Епархије ЗХиП и бројних гостију из других епархија СПЦ. Након литургије уприличено је ломљење славског колача, те полагање цвијећа на Споменик браниоцима Требиња од 1991. до 1996. године, а затим и свечана сједница Скупштине града. Преображенске свечаности су настављене празничном вечерњом службом, након чега је услиједила свечана литија улицама града. Завршене су концертом „Rock el Clasico“, Стефана Миленковића и Нелета Карајлића, на Тргу слободе.
На првом „Херцеговачком сијелу 2023“ који се оджао 26. августа на Тргу слободе у Требињу, учествовала су културно-умјетничка друштва, гуслари и пјевачке групе из цијеле Херцеговине. Начелник Одјељења за културу Града Требиња, Слађана Скочајић, изразила је задовољство што су грађани и туристи имали прилику да уживају у традиционалним херцеговачким изразима кроз гангу, гусларска извођења и фолклор. – Ово је само дјелић онога што Херцеговина може да представи за све љубитеље етно мелоса–, истакла је Скочајић, наглашавајући значај манифестације за приказивање богатства и јединствености херцеговачке културе. На сијелу су учествовали истакнути извођачи традиционалног мелоса, укључујући Удружење гуслара и епских пјесника „Војвода Влатко Вуковић“ из Билеће, Градско културно- умјетничко друштво „Алат Свислајон“ из Требиња, Удружење за очување народне пјесме и игре „Сава Владиславић“ из Гацка, Ансамбл националних игара „Јован Дучић“ из Требиња, Културно-умјетничко друштво „Љубиње“ и Мушка пјевачка група „Љубомирци“ из Љубомира. Такође, наступили су и рецитатори Лазар Амбулија и Предраг Јаничић, Удружење грађана „Симонида“ и „Свети великомученик Димитрије“ из Невесиња, гуслар Жарко Иванишевић, Удружење гуслара и епских пјесника „Војвода Лука Вукаловић“ из Требиња и Гусларско друштво „Војвода Недељко Видаковић“ из Требиња. Манифестација је организована под покровитељством Града Требиња.
У позоришној сали Културног центра у Требињу, 28. августа, завршен је други „Требиње џез фестивал“. Фестивал, који је 24. августа започео Наступом Олег Kиријев Kвартета из Русије у рок бару „Underground“, завршен је концертом Влатка Стефановског у пратњи Јана Стефановског на бубњевима и Ивана Кукића на бас гитари. Влатко није крио узбуђење што је послије десет година опет на требињској сцени – Овај пут сам дошао са младом групом музичара, који су невјероватни. Стално смо на турнеји и они су по први пут овдје. Требиње је вибрантан град, пун живота и људи. Драго ми је што Требиње има џез фестивал, што није карактеристично за многе градове. Толико тога сам снимио, па смо вечерас пробали „прошетати“ по том материјалу. Нема бољег начина да себе позиционирате на културној мапи Балкана, Европе или свијета, од тога да направите овакву врсту фестивала– рекао је Стефановски. Осим поменутих, учесници фестивала били су и Краљ Чачка који је наступао у Старом граду, Пер Бас Викинг Матисен са наступом у Хедонији, те Тамара Обровац која је свој концерт одржала у башти Платана. Помоћник министра просвјете и културе Републике Српске, Тања Ђаковић, изразила је задовољство што је фестивал надмашио очекивања и постао традиционална културна манифестација. Директор Културног центра Требиње, Миљан Вуковић, изјавио је да је фестивал прошао одлично и да су пуни позитивних утисака и емоција, најављујући да ће и следеће године бити трећи „Требиње џез фестивал“. Организатори фестивала су Културни центар Требиње, Град Требиње, Кабинет предсједника Републике Српске, Министарство просвјете и културе Републике Српске, Инвестиционо-развојна банка Републике Српске, компанија „М:тел“ и НЛБ банка.
9. септембра, у порти храма Свете Тројице у Гацку, одржано је свечано освештавање споменика који је посвећен припадницима Голијске и Гатачке бригаде Невесињског корпуса Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО). Такође, спомен- обиљежје посвећено је и цивилним жртвама комунистичког терора у периоду од 1941. до 1950. године. Светој архијерејској литургији, коју је служио епископ Захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, уз саслужење свештенства сусједних епархија, присуствовали су и потомци жртава, чланови борачких организација, те представници политичког, културног и привредног живота. Владика Димитрије је у својој бесједи подсјетио све присутне на значај овог догађаја у симболичком и духовном смислу и изразио жељу да овај управо он буде почетак праштања, али и покајања. Окупљеном народу се обратио и начелник општине др Огњен Милинковић који је истакао да данашње окупљање представља враћање дуга прецима, с обавезом да будемо достојни потомци њихових имена. На споменик је уклесано 576 имена погинулих гатачких равногораца и њихових сабораца из пограничних мјеста и жртава страдалих од комунистичке руке у Општини Гацко од 1941. до 1950. године. Свечаност је обиљежена и културним програмом, па је тако на сам дан освештања у порти храма отворена изложба „Ликови гатачких Равногораца“ аутора Милана Никчевића, која је обухватила преко 230 фотографија, 600 имена гатачких Равногораца с њиховим биографијама као и архивске документе. Вече прије, у препуној сали Дома културе у Гацку, одржан је Историјски час др Немање Девића „Војска безгробна и идеја завјетна (Зеленгора, Лијевче поље, Зидани Мост)“, у организацији Клуба Гачана Београд, Општине Гацко и Црквене општине Гацко. Слободан Бобан Драшковић, предсједник Клуба Гачана из Београда, истакао је у свом обраћању духовну и историјску вриједност овог завичајног окупљања. Историчар Немања Девић навео је да истински осјети повезаност са Гацком, његовим народом, али и његовом историјом и прецима. – Овдје су се смириле сјене закрвљених и зато вечерас кад говорим пред вама имам утисак да говорим и Милораду Поповићу, и Марку Лојовићу и Новаку Мастиловићу који је погинуо под својим барјаком и свој овој шестостотини припадника заборављене, забрањене и поражене војске у грађанском рату којих се ви свих ових деценија нисте одрекли. За почетак памтимо их и нисмо никада прихватили капитулацију 1945. године – рекао је Девић.
11. септембра требињска публика имала је прилику уживати у представи „Женидба“ у извођењу глумачког ансамбла Народног позоришта у Приштини, које има привремено сједиште у Грачаници. Режију ове представе потписује Милан Караџић, а тема се бави друштвеним аномалијама, лицемјерјем и жељом за статусом. „Женидба“ је премијерно изведена 8. октобра 2018. године у Грачаници, као дио иницијативе успостављања сарадње у области културе између Грачанице, Новог Сада и Требиња. Ова турнеја представе има за циљ да је приближи гледаоцима широм региона, укључујући Србију, Републику Српску, Босну и Херцеговину и Црну Гору. Иван Стојковић, организатор представе из Народног позоришта у Приштини, изразио је задовољство реакцијама публике током 47 извођења представе, истичући да је „Женидба“ освојила срца гледалаца гдје год је изведена.
Kултурни центар Требиње, под покровитељством Министарства за просвјету и културу Републике Српске, града Требиња и Аустријског културног форума, од 15. до 21. септембра, организовао је трећи кампус за фотографију и савремену умјетност под називом „Superexposure 03“. На овом кампусу, студенти из региона усавршавали су своје фотографске вештине кроз радионице које су водили искусни предавачи из земље и региона. Кампус је био отворен за студенте и свршене студенте академија ликовних умјетности, који су изабрани на основу јавног позива. Отварање кампуса обиљежено је изложбом „Град без квалитета“ Аустријанца Волфганга Лернера, инспирисаном романом РобертаМусила „Човјек без својства“. Финални дан кампуса, 21. септембра, обиљежила је завршна изложба радова полазника, на којој су им додијељени сертификати за завршени курс.Менторски тим ове године чинили су искусни стручњаци из области фотографије, међу њима и Требињац Игор Бошњак. Kампус за фотографију и савремену уметност се одржава под покровитељством Министарства просвјете и културе Републике Српске, града Требиња и Аустријског културног форума.
У Галерији Центра за културу „Небојша Глоговац“ у Невесињу, 16. септембра је отворена самостална изложба академског вајара из Требиња, Теофила Окиљевића, под називом „Склуптуре и цртежи инспирисани временом и простором“. Ово је била прилика за умјетника да представи своје умјетничке вјештине и концептуални израз кроз оригинална дјела, демонстрирајући теме кругова и скулптура. Теофил Окиљевић, рођен 1995. године у Требињу, истиче да је Херцеговина извор инспирације за његове радове. Кроз склуптуре изражава своје визије и утиске о родном крају, користећи материјале као што су камен, дрво, метал и пластика. На отварању изложбе, магистра сликарства и графичког дизајна Ангелина Вукосав изразила је посебно задовољство што се млади вајар одлучио изложити своја умјетничка дјела у Невесињу. Оцјенила је Окиљевићев рад као спој традиционалног, личног и савременог, гдје кругови и скулптуре заокружују умјетничку цјелину.
У позоришној сали Културног центра Требиње, 19. септембра одржан је изузетан концерт Ансамбла народних игара и песама Србије „Коло“. Ова вече је била дио регионалне турнеје „Колодром“, којом су обиљежили 75 година од оснивања ансамбла. Током 80-минутног наступа, „Коло“ је представило програм са пјесмама и играма из различитих дијлова Србије и региона. Посвећени народној традицији, ансамбл је поклонио требињској публици уживање у богатству српске музичке и плесне баштине. Јанко Димитријевић, педагог за народну игру у ансамблу „Коло“, изразио је задовољство одличним пријемом у Требињу. Истакао је да је за њих посебна част наступити у овом граду и поделио радост што су своју турнеју довели и у град на Требишњици. „Коло“ броји око 50 играча и 15 музичара, а њихов наступ је пратио звук аплауза и изрази задовољства од стране требињске публике. Ансамбл „Коло“ је током својих 75 година постојања наступао широм свијета, што укључује бројне земље од Аустралије до Русије и САД-а и са таквим искуством ансамбл је добитник многих награда и признања. Концерт „Кола“ у Требињу организован је под покровитељством Града Требиња, а подршку су пружили Представништво Републике Српске у Србији, Министарство културе Републике Србије и други покровитељи.
У четвртак, 21. септембра, „Галерија 73“ у Београду привукла је пажњу посјетилаца отварањем изложбе „Уметничка злата брата и сестре“, коју чине радови Милене и Бранка Шотре из фундуса Музеја Херцеговине у Требињу. Изложба је организована у сарадњи „Галерије 73“ и Музеја Херцеговине у Требињу и дио је обиљежавања Дана европске баштине са темом „Живо насљеђе“. Изложба, припремљена под називом „Уметничка злата брата и сестре“, представља избор радова ова два изузетна сликара, а текст за каталог припремио је Ђорђе Кадијевић, историчар умјетности и ликовни критичар. Директорка „Галерије 73“, гђа Мирела Пудар, истакла је задовољство продужетком успешне сарадње са Музејом Херцеговине у Требињу. Те говорила о значају ове изложбе, која обухвата радове два врсна сликара, брата и сестре из породице Шотра, родом из Пјешивца код Стоца, са чијим биографијама је упознала присутне. Изложбу је отворио г. Ђорђе Кадијевић, истканувши да је БранкоШотра, као признати сликар, највише исказао свој таленат у графици. Радови Бранка Шотре приказују врхунски дар да кроз линије и тродимензионалност прикаже архитектуру херцеговачких градова и поднебља, али и да се бави портретима бораца, сељака и херцеговачких горштака. Сестра Милена, иако мање афирмисана, показала је изразит таленат у својим сликама које одликују боје и потези четкицом ученог сликара. Њени радови, иако мање познати, свједоче о раскошном таленту. Директорка Музеја Херцеговине у Требињу, гђа Ивана Грујић, изразила је задовољство што музеј чува радове Милене и БранкаШотре, истакнувши их као значајне дјелове херцеговачке уметничке баштине. Отварању изложбе присуствовао је и замјеник предсједника Скупштине Града Београда, г. Игор Јовановић, као и представници градске општине Чукарица и чланови породице Шотра, укључујући и филмског редитеља ЗдравкаШотру.
25. научни скуп историчара – Ћоровићеви сусрети, у Гацку су обиљежени тродневном манифестацијом, која је започела 21. септембра свечаном академијом, на којој је и додијељена награда „Владимир Ћоровић“, а која се уручује за најбоље дјело из области историје и историографије. Награда је ове године припала Задужбини манастира Хиландара за књигу „Свети краљ Милутин“. У свом обраћању, Радомир Вучковић, предсједник Општинског одбора „Просвјета“ у Гацку, навео је дубоку важност историјског скупа, наглашавајући да је током година учествовало око 500 историчара и књижевних критичара. Записи и документација коју су створили представљају значајан допринос за будуће генерације. Посебан фокус стављен је на књигу „Свети краљ Милутин“, која је освојила престижну награду. Вучковић је објаснио да је жири, састављен од реномираних српских историчара и књижевних критичара, једногласно одлучио о томе коме ће награда припасти ове године. Ова књига, представљена као зборник монографског типа, истражује личност и дјело Светог краља Милутина обухватајући период од 700 година од његовог упокојења. Упркос захтјевима оваквог подухвата, 16 истакнутих стручњака приказало је свеобухватну и сликовиту историју овог значајног средњовековног владара. Такође, проф. др Јован Делић је на академији представио зборник о Ленки Дунђерски, која представља везу између Општина Гацко и Србобран, будући да је Ленка водила поријекло управо из ових крајева. У част тога на сцени је изведена и монодрама о Ленки и Лази у извођењу глумаца позоришта из Новог Сада. Свечаност је настављена сљедећег дана са посјетом Спомен-соби борцима Отаџбинског рата у Гацку и полагањем цвијећа на споменик погинулим борцима. Такође, одржан је и 25. Међународни Научни скуп историчара са темом „ЗНАМЕНИТИ ХЕРЦЕОГВЦИ КРОЗ ИСТОРИЈУ“, а који је одржан у Парохијском дому. Посјећени су и РиТЕ Гацко, као и Саборни храм и Владичански двор у Мостару. Манифестација је завршена у суботу 23. септембра са промоцијом Зборника радова Филозофског факултета у Бањалуци, те промоцијом Просвјетиних издања у парохијском дому манастира Светог Петра Зимоњића у Данићима.
У истом термину у Билећи, у организацији билећког СПКД „Просвјета“, одржали су се 25. Ћоровићеви сусрети писаца,,Српска проза данас“. Сусрети су започели у читаоници „Просвјете“ Округлим столом,,Књижевно дјело Горана Петровића“. По завршетку Округлог стола писци су посјетили Средњошколски центар,,Голуб Куреш“ а у поподневним сатима обишли и Спомен собу погинулих бораца. Свечаност се наставила отварањем изложбе фотографија Фото-кино клуба Требиње у Галерији,,Просвјета“, а централни дио манифестације била је свечана академија и уручење књижевне награде,,Светозар Ћоровић“. Ранко Крстајић је добитник престижног признања, које му је додијељено једногласном одлуком жирија за књигу прича „Господар среће“. У изјави, Крстајић је изразио значај овог признања и нагласио неопходност у организовању сличних манифестација упркос изазовима времена у којем живимо. Други дан сусрета обиљежен је књижевном вечери у Дому културе“Јевто Дедијер“. У изузетно пријатној и домаћинској атмосфери, публика је имала прилику да чује прозна и поетска дјела десет аутора, међу којима и одломке из књига Горана Петровића, коме је првог дана сусрета посвећен научни симпозијум.
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије у периоду од 23. до 24. септембра боравио је у канонској посјети Епархији захумско-херцеговачкој и приморској. Патријарха Порфирија у Мостару дочекао је Епископ захумско- херцеговачки и приморски г. Димитрије, свештенство, монаштво и вјерни народ. Посјета је започета одласком у манастир Житомислић, гдје их је дочекао игуман ове светиње – архимандрит Данило. Окупљеном народу се обратио и Патријарх рекавши да је за сваког православног човјека велики благослов када долази у Херцеговину. – Нема онога који је дошао у Херцеговину, у њене светиње, манастире међу којима је најсветлије место манастир Житомислић а да није отишао са утехом. Управо ова светиња, као и народ који се сабира у њој сведочи суштину наше вере – навео је Патријарх. Након Житомислића, Патријарх се упутио и у село Пребиловце како би посјетио храм Васкрсења Господњег у оквиру кога се налази крипта са моштима пребиловачких и херцеговачких мученика. Први дан посјете завршен је служењем свечаног чина доксологије. Истог дана Патријарх се у градској вијећници састао и са градоначелником Мостара, господином Мариjом Kордићем. Сљедећег дана, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је светом Литургијом у Саборној цркви Силаска Светог Духа на апостоле у Мостару, а саслуживали су му преосвећена господа Архијереји Митрополит дабробосански Хризостом, Митро – полит црногорско-приморски Јоаникије, Епископ британско-скандинавски Доситеј, Епископ врањски Пахомије, Епископ шумадијски Јован, Епископ милешевски Атанасије, Епископ диселдорфско-њемачки Григорије, Епископ горњокарловачки Герасим, Епископ славонски Јован, Епископ бихаћко-петровачки Сергије, Епископ буеносаирески Кирило, Епископ будимљанско-никшићки Методије и Епископ јегарски Нектарије, викар Патријарха српског и домаћин Епископ захумско- херцеговачки и приморски Димитрије. Преосвећеној господи архијерејима саслуживало је бројно свештенство и свештеномонаштво Епархије захумско – херцеговачке и приморске и других епархија СПЦ. Један од разлога ове посјете било је и обиљежавање сто педесет година од освећења Саборне цркве у Мостару, што је овим поводом и прослављено. Послије Свете литургије, организован је донаторски скуп „Обновимо храм – обновимо Мостар“, који је имао за циљ прикупљање средстава за изградњу Саборног храма у Мостару. Скупу су присуствовале бројне званице из јавног, политичког, културног и друштвеног живота Босне и Херцеговине и Србије.
28. септембра, у Културном центру, приређена је премијера документарно- играног филма под именом „Монах“, који представља дјело новинара Небојше Колака. Овај филм, који траје 111 минута, истражује живот, лик и дјело попа Слобе, игумана Симеона, рођеног као Слободан Биберџића у Стоцу. Поп Слобо је био познат као прави народни човек и ревносни монах и свештеник. Небојша Колак, аутор филма, навео је да је филм већ приказан у Билећи и захвалио људима који су помогли у стварању филма. Идеја за филм је настала из Колаковог познавања попа Слобе, који је крстио ауторову децу и имао близак однос са његовом породицом. Филм прати живот оца Симеона, који је преживио два рата, логор и страдање своје породице за вријеме Другог свјетског рата. Филм приказује његову јаку вјеру и дужност према народу и Богу, и како се послије страдања стационирао као игуман у манастиру Добрићево. Мухамед Елезовић, писац из Стоца, је један од саговорника у филму и подијелио је пријатне успомене на Попа Слобу. Описао га је као хуманог, доброг, благог и поштеног човека, вјерника и саговорника. Филм представља јединствену прилику да се истраже различити аспекти живота и дјела оца Симеона, и његов изузетан допринос заједници и цркви.
У Музеју Херцеговине у Требињу, 30. септембра је одржана промоција књиге „Огњена Марија Ливањска“ аутора Буда Симоновића и отворена изложба „Срби Ливањског поља-трагови кроз векове“. Оба дјела свједоче о усташким злочинима над Србима у Ливну и околини током 1941. године. Изложба „Срби Ливањског поља- трагови кроз векове“ представља документарни приказ, а аутори изложбе су Вељко Ђурић Мишина и Радован Пилиповић. Изложба приказује страдање Срба током Другог свјетског рата и детаљно истражује догађаје и људе који су обиљежили историју Ливна и околине. Удружење „Огњена Марија Ливањска“ из Београда, које је припремило изложбу, бави се чувањем сјећања на српске жртве, посебно фокусирајући се на догађаје током Другог светског рата. Гордана Достанић, предсједница Управног одбора Удружења, истакла је значај чувања културне баштине Срба у Ливањском пољу, где је српска заједница бројчано мала и старија. Аутор књиге „Огњена Марија Ливањска“ Будо Симоновић је рекао да је филм настао из случајног открића споменика у селу Челебићи, где су уписана имена страдалих породица. Књига истражује догађаје означене као „Огњена Марија“, који су се одиграли током 1941. године и представљали најтеже усташке злочине над Србима у Ливну и околини. Симоновић је изложио да је књига резултат његовог дугогодишњег истраживања и интервјуа са преживјелим свједоцима гдје су приказане страхоте које су преживјели Срби, а поменута су имена 1.587 жртава, половина којих су била дјеца млађа од 14 година. Овај пројекат има за циљ оживљавање сећања на страдања Срба у Ливну и околини, обиљежавање њихове културне баштине и почаст жртвама.
2. октобра, у Дому културе „Јевто Дедијер“ у Билећи, одржано је књижевно вече посвећено збирци кратких прича „Мирис шкије“ аутора Бранка Алексића.
Билећа није била једино мјесто представљања поменуте књиге. У размаку од пар дана књига је промовисана у Требињу, Невесињу и Берковићима, у организацији билећког Завичајног клуба „Освит“. То је друго издање књиге коју чини 36 истинитих прича са стварним ликовима који су представили карактеристични херцеговачки менталитет. – Настојао сам да на папир пренесем оно како су ми стари казивали. Све приче су из времена када је село било живо и када су породице биле бројније него данас, али се и радило много више него данас. Шкија је у то вријеме била изговор да се одмори између тешких послова и тада су многе приче из ове књиге препричаване. Данас су друга времена, села су пуста, знатно се мање ради и кроз овакве приче можемо да се присјетимо како је то било некада на селу – нагласио је Алексић.
Трећи Арт Фест, фестивал филмова о умјетности и умјетницима, који се одржавао од 3. до 6. октобра у Невесињу, завршен је пројекцијом филма „Мој Бранко не лаже“. Будући да је филм био и такмичарског карактера, локални жири је за најбоље филмове прогласио „Трње и ловорике Олге Илић“ Јелене Стојановић из Ниша, „Мој Бранко не лаже“ Бранка Лазића из Бање Луке и „Адриана“ Горана Мусића из Београда. Жири, који је оцјењивао филмове, чинили су Мила Тројановић и Обрад Цвијетић, а сам фестивал организјуе Центар за герилски филм Београд уз подршку Министарства културе Србије и града Ваљева.
У галерији Културног центра Требиње, 7. октобра, отворена је мултимедијална изложба „Међу кућама и космосом“ академске сликарке Коштане Бановић. Рођена у Сарајеву, а живи и ради у Холандији, Бановић се бави сликарством, перформансом, видеом и филмом. На изложби су представљени цртежи из различитих периода њеног стварања, који су рађени оловком и перфорацијом иглом и воском. Посјетиоци су могли посматрати двоканалну инсталацију „Садржавање Светог“, дугометражни сензорни етнографско-есејски филм „Међу кућама и космосом“, као и тродимензионалне цртеже настале коришћењем различитих објеката. Коштана Бановић истиче да је недавно осјетила жељу да изложи у Босни и Херцеговини, што је и резултирало њеном првом самосталном изложбом у земљи.
„Шантићеве вечери поезије“ свечано су прослављене у Мостару и Невесињу, у организацији Градског одбора Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ и Српског пјевачког и културно-умјетничког друштва „Гусле“. Овогодишња свечаност обухватила је богат културни програм који је трајао од 18. до 26. октобра, а започео је уз музичко-поетско вече „Наше вече“ глумца Ивана Босиљчића, у великој дворани Хрватског дома „Херцег Стјепан Косача“. Манифестацију је отворио замјеник предсједавајућег Савјета министара Сташа Кошарац, наводећи да су управо „Шантићеве вечери поезије“, које се ове године одржавају по 104. пут, доказ постојања и трајања српског народа у овом дијелу Херцеговине. Другог дана манифестације, у Галерији краљице Катарине у „Косачи“, представљање своје књиге „Ноћ с Алексом“ имао је Марко Томаш. 20. октобар био је датум одржавања свечаности у Невесињу, родном мјесту Алексе Шантића, гдје је у Дому културе „Небојша Глоговац“ приређено поетско – музичко вече посвећено великом херцеговачком пјеснику, под називом „Шантићева друга кућа“. Програм се састојао из поетских, музичких, књижевних секвенци, а међу учесницима је била и српска књижевница из Никшића Милица Бакрач, тренутно једне од најпродуктивнијих пјесникиња у региону. Манифестација је обухватала и концерт групе „Зер – делија“ у Владичанском двору у Мостару, као и вече мостарских пјесника Аните Пајевић, Мирка Божића и Огњена Кандића, који се одржао 21. октобра. Два дана касније, у Музеју Манастира Житомислић, представљена су „Изабрана дјела Светозара Ћоровића“ у издању Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске. Поетском вечери Ђорђа Сладоја и Емсуре Хамзић, 26. октобра у Владичанском двору уМостару завршене су 104. „Шантићеве вечери поезије“. Ђорђе Сладоје, који је и добитник Шантићеве награде, истакао је да осјећа велику част, али и обавезу, будући да га, како он наводи, често називају Шантићевим насљедником – Нећу затворити ову манифестацију већ ћу оставити отворена врата да бих могао доћи и идуће године – рекао је Сладоје.
21. окотбра, у галерији Културног центра Требиње, отворена је изложба „Димензија вајара“ коју представља Умјетничка група „Димензија“ из Београда. Изложбу чини 47 скулптура, ауторства око четрдесет, углавном младих, српских вајара. Ова изложба представља различите умјетничке приступе, концепте и обраде, приказујући богатство вајарског израза. Аутори изложбе, Јелена Балевић, историчар умјетности, и Миодраг Роган, академски вајар, настојали су да оживе вајарство и привуку широку јавност кроз окупљање вајара и организовање изложби са надом да ће оне бити примјећене као допринос будућности вајарства на овим просторима.
Омладинско позориште из Билеће, које ради у оквиру Дома културе „Јевто Дедијер“ Билећа, а уз подршку Удружења грађана ЕХО Билећа, учествовало је на 22. Фестивалу омладинских позоришта Републике Српске, који се ове године одржао у Прњавору. Осим учешћа, чланови позоришног ансамбла остварили су и добар резултат, освајајући награду за младе позоришне глумце, што су актери навели као добар подстрек да раде још боље и озбиљније. Омладинско позориште из Билеће се на фестивалу представило са представом „Много буке око свачега“, у режији Бојана Милидраговића.
У Музеју Херцеговине у Требињу, 25. октобра, историчар др Ненад Антонијевић представио је своју ауторску изложбу „Прећутани злочин: Зверства албанских квислинга над Србима и Јеврејима на Косову и Метохији у Другом светском рату“. Изложба обухвата злочине које су албански квинслинзи починили у том периоду, приказујући страдање православних Срба и Јевреја. Изложба обухвата историјски значајне догађаје, као и свједочанства о страдању цивила и заробљеника антифашистичког покрета. Антонијевић наглашава велики број убијених и протјераних Срба на Косову и Метохији, као и злочине албанских квислинга над Јеврејима и има за циљ освјетљавање дјела која су дуги низ година била прећутана и недовољно позната јавности. Директорка Музеја Херцеговине у Требињу, Ивана Грујић, истакла је значај оваквих изложби за упознавање са страдањем српског народа у Другом свјетском рату и подсјетила на знамените ријечи – „Ко не посједује историју, тај не посједује будућност“. Изложба је реализована у сарадњи с Министарством културе Републике Србије и Фондацијом Музеја жртава геноцида.
Књига,,Одликовани и унапређени ЈВуО 1941-1945“ аутора Верољуба Малетића и Дејана Ђерића представљена је у Херцеговини. Требиње, Билећа и Гацко били су домаћини промоције овог важног дјела у коме је сакупљено преко 10 000 имена одликованих припадника ЈВуО који су били под командом Драже Михаило – вића. Сви пописани су груписани по матичним јединицама и вишим командама, чији су ратни путеви представљени у кратким цртама. Kњига је великога формата, на 716 страница је богато илустрована са преко 900 фотографија бораца ЈВуО, докумената и указа о одликовању, оригиналне архивске грађе, спискова. Аутори наводе, да је она плод дугогодишњег истраживања, како архивског, тако и теренског.
Галерија Културног центра Требиње, 1. новембра била је домаћин изложбе „Моја ћирилица“, ауторке Олгице Стефановић. Изложба приказује умjетничке радове који су инспирисани српском ћирилицом, а умјетница Олгица Стефановић је представила јединствени приступ у обради и интерпретацији ћириличног писма. На изложби су приказани симболи из српске историје, културе, религије и идентитета. Након отварања изложбе, одржано је Пјесничко вече „У славу Вука“, које је окупило пјеснике из Црне Горе, Србије и Републике Српске. Пјесници су дјелили своја пјесничка дела, а вече је имало за циљ да повеже књижевне ствараоце из ових региона и промовише културни и језички идентитет. Изложба и пјесничко вече организовани су у сарадњи са Српским културним центром „Стефан Немања“ из Подгорице.
Полагањем цвијећа на споменик Јовану Дучићу и Петру II Петровићу Његошу, започето је обиљежавање манифестације „Дучићеве вечери поезије“, које се традиционално одржавају у Требињу 4. и 5. новембра. Манифестација је обиљежена низом културно-умјетничких програма, па је тако програм прославе започет трибином под називом „Још двије, три ријечи о језику, роде“. На трибини су учествовали професор др Срето Танасић, предсједник Одбора за стандардизацију српског језика, и професор др Вељко Брборић, потпредсједник Одбора за стандардизацију српског језика. Главни проблем који је истакнут на трибини је неповољан статус ћирилице у српском језику и народу. Иако је ћирилица традиционално српско писмо, примјећује се њена недовољна употреба и заштита. Учесници трибине такође сматрају да је одржавање ћириличког насљеђа од великог значаја и да је потребно више улагања у промовисање и заштиту ћириличке писмености. Одбор за стандардизацију српског језика активно ради на препознавању и рјешавању оваквих изазова, уз уско сарађивање са различитим сегментима друштва и државним институцијама. Њихов рад укључује предлагање рјешења за унапријеђење језичког статуса и културног значаја ћирилице. Истог дана у Музеју Херцеговине у Требињу је отворена изложба „Хелена, сербиае регина“. Изложба представља значајна стваралачка достигнућа средњовјековног сакралног насљеђа у Србији и фокусира се на задужбину Јелене Анжујске – манастир Градац. Захваљујући истраживањима француског византолога Габријела Мијеа, српска средњовјековно градитељство, добија свјетску пажњу и бива интегрисано у византијску традицију. Директорка Републичког завода за заштиту споменика, проф. др Дубравка Ђукановић, истакла је значај ове изложбе као приказа историје и умјетничких достигнућа српске културе. На изложби је приказано 12 умјетничких дјела, од којих је шест културних добара. Кроз различите сегменте изложбе, посјетиоци су имали прилику да се упознају са историјом, умјетничким насљеђем и конзерваторско-рестаураторским радом на манастиру Градац.
Централни дио манифестације била је свечана академија „Код кнеза на балу“, која се одржавала у Културном центру. Градоначелник Требиња, Мирко Ћурић, изразио је задовољство што овај град постаје центар духовности и културе управо због Дучићевих вечери поезије. У својој бесједи, истакнуо је да је потребно чувати духовне вриједности и да су манифестације попут ове отклон према материјализацији свијета. Он је подсјетио да наука, иако остварује велика достигнућа, још увек није способна да твори пјесме и изрази духовне димензије као што то чине пјесници. Напоменуо да је пројекат Дучићевих вечери поезије и Требиње постало средиште духовности и културе, чувари имена и традиције, те изразио понос што су у граду окупљени истакнути пјесници који су добили признања у српској поезији. На свечаности се обратио и директор Народне библиотекеМатице Српске из Новог Сада, Селимир Радуловић, који је говорио о Јовану Дучићу као отменом лирском пјеснику, кнезу српске поезије. У умјетничком дијелу програма наступили су и требињски хорови „Трибунија“ и хор Средње музичке школе, Дјечји хор „Бубамарац“, глумци Биљана Ђуровић и Љубо Божовић, пијаниста Марко Kовач, и прваци опере из Народног позоришта Београд и Српског народног позоришта Нови Сад – Дејан Максимовић и Данијела Јовановић. Манифестација је настављена сљедећи дан представљањем двије књиге. Књига под насловом „Одрођени књижевник“ аутора Зорана Аврамовића бави се не само књижевним ангажовањем писаца већ и њиховим ставовима према српској историји, култури и националним вриједностима. Аврамовић истиче негативан утицај неких писаца који су имали критички однос према српском националном насљеђу и истиче њихову одговорност за националну штету. Друга књига, „Херцеговина, земља песника“, аутора академика Милована Пецеља, представља мозаик успомена и догађаја из живота и дружења са српским пјесницима, укључујући Рајка Петрова Нога, Гојка Ђога, Мома Капора и друге. Књига је, као што аутор наводи, покушај оживљавања успомена на великане српске писане ријечи. Тродневна манифестација „Дучићеве вечери поезије“ завршена је традиционалном пјесничком вечери „На Дучићевом путу“, гдје су учешће, између осталих, узели бројни српски пјесници.