Нова Зора

Часопис за књижевност и културу

Марија Вукоје Милошевић

КУЛТУРНА ДОГАЂАЊА У ИСТОЧНОЈ ХЕРЦЕГОВИНИ
(1. април 2025 – 1. јул 2025)

У организацији ОО „Просвјета“ Гацко, 3. априла, у Парохијском дому је представљена Задужбина „Кнез Мирослав Хумски“ из Требиња. Задужбина је основана 2017. године с циљем очувања и промовисања културно-историјског насљеђа српског народа, окупљајући историчаре, истраживаче и ентузијасте из свих српских земаља. Предсједник „Просвјете“ у Гацку Алексије Гргур истакао је важност оваквих иницијатива за националну културу и захвалио се Задужбини на досадашњем раду. Историчари Петар Милошевић и Лазар Радан говорили су о значају истражи – вања прошлости и културе памћења. Том приликом Радан је први пут представио своју нову књигу „Требињци: Војводе устанка у Источној Херцеговини (1875–1878)“, нагласивши да „људи умиру два пута – једном када умру, а други пут када их заборавимо“. Др Горан Комар говорио је о надгробним споменицима и натписима као важном извору за историју и културу. Задужбина „Кнез Мирослав Хумски“ посвећена је развоју културе памћења, а у септембру 2022. године, у сарадњи са универзитетима из Источног Сарајева и Ниша, покренула је научну конференцију „Српска историја и култура памћења“, с циљем мултидисциплинарног приступа историјским и културним темама.
У организацији Црквене општине Невесиње, познати српски глумац, редитељ и професор глуме Небојша Дугалић 5. априла је одржао предавање на тему „Вјера и савремено доба“ пред бројном невесињском публиком у Великој сали Центра за културу „Небојша Глоговац“. Уводну ријеч имао је свештеник Младен Чалија, који је истакао да је Дугалић прије свега хришћанин, породичан човјек и отац петоро дјеце, те додао: „Задивљен сам његовим познавањем теологије, црквене историје и Светих отаца. Његово предавање је духовна гозба, ријеч Јеванђеља.“ Дугалић је на почетку изразио радост што говори у установи која носи име његовог прерано преминулог колеге Небојше Глоговца, с којим је често сарађивао. У свом излагању истакао је да је тема хришћанства у савременом добу широка и стално потребна, јер нас подсјећа како да будемо хришћани у времену препуном изазова. „У сваком времену човјеку је дато много тога чиме може да одговара и одолијева, а то су молитва, Јеванђеље, Посланице, Свети оци, Литургија и могућност да се причешћује Богом живим“, нагласио је Дугалић. Према његовим ријечима, човјек треба стално да пропитује себе, да приноси покајање, чисти срце и оспособљава своје биће да што дубље прими Бога у свој живот, јер га то чини истински живим, не само у времену, него и у вјечности. Дугалић је пар дана прије тога одржао предавање и у Требињу на тему „Савремени човјек и безвремени Бог“.
У Требињу је од 4. до 6. априла одржана традиционална културна манифестација „Дучићев дан“, у знак сјећања на великог српског пјесника и Требињца Јована Дучића, која је и ове године окупила бројне љубитеље поезије, науке и културе. Манифестација је почела у суботу научним скупом „Поетика Злате Коцић“ у великој сали Скупштине града, посвећеном пјесникињи и посљедњем добитнику „Дучићеве награде“. Руководилац Одјељења за књижевност и уметност у Институту за књижевност и уметност у Београду Светлана Шеатовић истакла је да ће овај, 17. по реду, научни скуп освијетлити и однос Злате Коцић према руској поезији, као једне од најзначајнијих српских преводилаца са руског. Истог дана, у Народној библиотеци, промовисан је Зборник научних радова „Поезија и поетичка мисао Новице Тадића“, који није био добитник Дучићеве награде, али је по свом поријеклу Старохерцеговац, што је једна изузетно важна особина. Проф. др Јован Делић подсјетио је да је ово 31. зборник у едицији „Поетичка истраживања“ и да такви зборници представљају озбиљну литературу у настави и науци, јер обухватају сва велика имена српске поезије 20. вијека. У недјељу је у Музеју Херцеговине отворена изложба „Српски средњовјековни орнаменти“ Музеја Србије – Тврђава Голубачки град, а ујутро је на Тргу слободе положено цвијеће на споменике Дучићу и Његошу. Централни догађај манифестације било је „Вече Матије Бећковића“ у Културном центру Требиње, гдје је уводничар био Мирослав Максимовић, пјесник и есејиста, добитник „Дучићеве награде“. Говорећи о Јовану Дучићу, Бећковић је поручио да Дучић није стао док није постао оно што је замислио – кнез пјесника. „Он је свој родни град украшавао скулптурама, топовима, орнаментима, да би било логично да се један такав ренесансни пјесник ту родио. Дучићев дан није само његов, него свих који воле поезију“, рекао је Бећковић, подсјећајући и на свој први долазак у Требиње, када манифестација још није носила Дучићево име. Максимовић је истакао да је Бећковић данас народни пјесник, који спаја српску историју и поезију, баш као што то чини и сама манифестација, обједињујући културу, традицију и вјеру. Током манифестације саопштена је и одлука да је добитник „Дучићеве награде“ за 2025. годину српски пјесник Ђорђе Нешић, што је објавио градоначелник Требиња Мирко Ћурић, отварајући научни скуп. „Веома је важно да Требиње наставља да цијени и не заборавља све оне који су оставили велика дјела за наш град“, нагласио је Ћурић. Манифестација је завршена на Благовијести, дан смрти великог пјесника, када је у Херцеговачкој Грачаници, гдје од 2000. године почивају његови земни остаци, служена литургија и помен Јовану Дучићу, пјеснику који је, како је речено, за вијек унаприједио српски језик и оставио неизбрисив траг у историји и култури свог народа.
У биоскопу Културног центра Требиње 9. априла одржани су Дани руског филма, које је организовала амбасада Руске Федерације у Босни и Херцеговини. Током ове манифестације, публици су приказана три документарна филма: „Специјална медицинска јединица“, аутора ратног извјештача „Руског прољећа“ Анастасије Михајловске, „Тврђава вјере“, редитељке Олге Кириј, те „Донбас. Козаци на првој линији фронта“, редитеља Валерија Тимошћенка. Филмови су сликовито приказали животне приче обичних људи, од свештеника православног манастира и медицинских радника до чувених козака, истичући њихову вјеру, пожртвованост и чување идентитета. Фестивал је отворио Jypиj Пичугин, савјетник амбасаде Руске Федерације за научну, културну и образовну сарадњу, нагласивши да су приказани филмови посвећени одбрани идентитета народа, дјеце и вјере. „Ови документарни филмови приказују ствари које нас везују, посебно када се осврнемо на недавне догађаје у Русији. Редитељи су углавном жене, које су боравиле у Донбасу и донијеле свједочанства о животу свештеника, жена добровољаца, медицинара и козака“, рекао је Пичугин. Идејни творац Дана руског филма и директор фестивала, Филип Кудрјашов, који већ 12 година организује бројне фестивале руске кинематографије, нагласио је да је циљ фестивала да се исприча истина о дешавањима на југу Русије. „Интересантно је да ову причу могу да испричају управо редитељке, јер женски поглед на ситуацију има посебну вриједност“, поручио је Кудрјашов.
Марко Ковач, први композитор класичне музике из источне Херцеговине, добитник је престижне награде града Београда „Деспот Стефан Лазаревић“ у области музичког стваралаштва за 2024. годину. Ово високо признање додијељено му је за дјело „Хиландар, звона и молитве за клавир и симфонијски оркестар“, које је настало као поруџбина манастира Хиландар, а премијерно га је у септембру прошле године извeо Симфонијски оркестар РТС-а под управом маестра Дејана Савића, са самим Ковачем као солистом, у Великој дворани Коларчеве задужбине. Награда „Деспот Стефан Лазаревић“ додјељује се једном годишње у Скупштини града Београда за највреднија достигнућа у умјетности и науци на подручју главног града, а међу досадашњим добитницима су и академици Дејан Деспић, Властимир Трајковић и Иван Јевтић. Марко Ковач је најмлађи добитник овог признања. Рођен 1990. године у Требињу, Ковач је нижу музичку школу завршио у родном граду, а средњу музичку школу „Васа Павић“ у Подгорици, на клавирском одсјеку у класи професорке Анке Асановић. Основне и мастер студије композиције окончао је на Факултету музичке уметности у Београду, у класи академика ИсидореЖебељан. Награђена композиција биће и његов завршни докторски умјетнички пројекат. Ковачева дјела извођена су на бројним фестивалима у 11 држава Европе и Азије, а тренутно је ангажован у Београду као музички продуцент Симфонијског оркестра и Хора РТС-а, Београдске филхармоније и телевизијске емисије „Волим класику“.
У Парохијском дому у Гацку, у суботу 12. априла, одржана је промоција књиге „Свједочанства о временима и људима“ аутора мр Момчила Голијанина. О књизи су говорили др Будимир Алексић, мр Аћим Вишњић, мср Алексије Гргур и сам аутор. Др Алексић је истакао да је Голијанин водећи интелектуалац Херцеговине, док је Алексије Гргур нагласио његов изузетан интелектуални обухват.Момчило Голијанин је поручио да има обавезу да настави писати, јер једино записано остаје и вриједно. У културном дијелу програма наступила је етно група „Симонида“ из Невесиња.
УМузеју Херцеговине 22. априла је одржано предавање једног од најистакнутијих познавалаца Његошеве поетике, проф. др Мила Ломпара, под називом „Његошева аскетска и еротска мистика“. Говорећи пред бројном публиком, професор Ломпар је представио Његоша као пјесника чије дјело обједињује два кључна поламистички и херојски, указујући да је управо мистички пол важан за разумјевање његовог поетског израза. „Мистички пол означава облик сазнања који интуитивно и пјеснички продире у унутрашњост човјековог доживљаја, чинећи га дијелом космоса. За то је карактеристична ‘Луча микрокозма’ са својим аскетским слојем, али и ‘Ноћ скупља вијека’, гдје се кроз љубавну поезију оличава еротска мистика и сакрализује полно спајање као основно начело универзума“, појаснио је Ломпар, истичући да Његошево дјело садржи и хеленску традицију калокагатије, идеала љепоте који је неодвојив од Бога. Осврнувши се на значај Његоша у српској култури, професор Ломпар је нагласио да је Његош класични пјесник, попут Гетеа код Нијемаца или Пушкина код Руса, и да је управо он репрезент српске културе у којем се препознаје израз сваког времена. Подсјетио је да су и највећи српски писци 20. вијека, Милош Црњански и Иво Андрић, налазили у Његошу инспирацију и одраз својих поетика. Предавање је организовала Задужбина „Кнез Мирослав Хумски“, а Петар Милошевић, члан Задужбине, истакао је да је ово једна у низу њихових активности усмјерених на очување и представљање српске културне баштине. „Како је у Требињу још 1934. године постављен први споменик Његошу, то је био један од разлога да професор Ломпар овога пута у нашем граду говори баш о њему“, додао је Милошевић. Дан касније, професор Мило Ломпар одржао је предавање у Невесињу на тему „Национални идентитет и историја српске културе“, у организацији Народне библиотеке Невесиње, а поводом Свјетског дана књиге и ауторских права. Том приликом, Народна библиотека Невесиње наградила је најактивније читаоце у протеклој години.
У Народној библиотеци Требиње 23. априла је промовисан други дио књиге „Благоје Јововић, српски херој у вучјој јазбини“, ауторке Марије Јововић, кћерке Благоја Јововића. Књига на 530 страница доноси детаљан опис атентата на вођу усташког покрета Анту Павелића, који је Јововић извршио 10. априла 1957. године у Аргентини. „Објаснила сам зашто Благоје Јововић није био терориста, како су усташе живјеле у Аргентини, како је нашao Павелића и извршио атентат. Истраживање је трајало пет година, а највише документације пронашла сам у архивима Буенос Ајреса и Рима. Планирам да наставим истраживање и напишем и трећи дио“, истакла је Марија Јововић, додајући да јој је писање оца и његовог живота било посебно емо – тивно искуство. Политиколог Божо Морић, модератор промоције, нагласио је да други дио књиге представља детаљну ретроспективу херојског чина Благоја Јововића. „За разлику од првог дијела који описује његову биографију и политички амбијент у Аргентини, у овом дијелу описан је сам атентат и организација, као и његова исповијест митрополиту Амфилохију 1998. године под Острогом. Комунистички режим је покушао да тај атентат припише себи, али је доказано да је то дјело српске имиграције. Благоје је направио моралан и херојски чин, осветивши српски народ једном од највећих злочинаца над Србима“, рекао јеМорић. Књига је промовисана и у осталим општинама Херцеговине.
У сали Парохијског дома у Гацку, а у организацији Културно спортског центра, 24. априла је одржана промоција књиге „Погребник на бијелом коњу“ аутора др Златана Ивковића. Како су истакли организатори, у питању је збирка поезије у којој аутор заговара здрав разум, само повремено се препуштајући меланхолији, описујући универзални осјећај губитка и безнађа које рат носи са собом. „Хтио сам да прикажем патњу човјека који учествује у рату, без опредјељења и без црно-бијелих страна“, нагласио је аутор, додајући да је књига његов поглед на Други свјетски рат са одређене даљине. Дан касније, Гачани су могли да присуствују и промоцији монографије о Васиљу Грђићу, аутора проф. др Боривоја Милошевића и проф. др Драге Мастиловић. Васиљ Грђић био је велики национални радник и један од најзнаменитијих Гачана. Аутори су изразили велико задовољство што су монографију промовисали у Гацку у оквиру „Просвјете“ јер је Васиљ Грђић био дугогодишњи лидер најважније културне организације код Срба у БиХ у томе периоду.
24. априла је у Галерији Центра за културу „Небојша Глоговац“ у Невесињу отворена изложба „Гравитације будућности, велики карневал и друге приче“ академског сликара Мила Албијанића из Тивта, поријеклом Билећанина. Публика је имала прилику да види шеснаест радова у којима, како истичу ликовни критичари, Медитеран проговара симболима људи, морских бића и фантазмагоријских ликова. Изложбу је отворила Ангелина Вукосав, докторант ликовних умјетности, нагласивши да Албијанић у својим дјелима спаја насљеђе, савременост и визију будућности, док његови мотиви оживљавају тумачење времена и простора које нас окружује. Сам умјетник, коме је ово прва изложба у Невесињу, захвалио се домаћинима на гостопримству и истакао да га је град пријатно изненадио својом културном атмосфером и изгледом Галерије.
25. априла, у галеријском простору Дома културе у Гацку, отворена је изложба илустрација Дејана Мандића под називом „Дворучњак“. Овај умјетник, рођен у Сарајеву 1977. године, поријеклом је из Гацка, а данас живи и ради у Београду гдје је и дипломирао графику на Факултету примењених уметности. Изложени радови представљају серијал илустрација инспирисаних истоименом друштвеном игром, у којој играчи постају хероји који се боре против сила зла, пролазећи кроз бројна искушења и сусрете са демонима, слично ликовима из Дантеових или Гетеових дјела. Сви ти сусрети, како је објаснио аутор, воде играче путем спознаје, правде и истине. О дјелима је говорила сликарка Јелена Глоговац Савић, која је истакла посебност Мандићевог ликовног израза и његову способност да маштовити свијет преточи у прецизну и снажну илустрацију. Сам умјетник захвалио се бројним посјетиоцима на подршци коју су му пружили, нагласивши да му је посебна част представити радове у мјесту из којег потиче његова породица.
Изложба „Говор душе“ Дијане Ристовић, представљена је 28. априла требињској публици у Музеју Херцеговине. Из збирке Народног музеја Ужице стигло је 38 ручно рађених преслица и двадесетак марамица са извезеним стиховима, насталих крајем 19. и у првој половини 20. вијека у селима Златиборског округа. Према ријечима Славице Стефановић, директорице ужичког музеја, изложба говори о времену када се љубав исказивала на скривене начине. „У строгом патријархалном друштву, преслице су биле дар момака дјевојкама, у које су уносили своју љубав резбарећи их, док су дјевојке своја осјећања везивале стиховима на марамицама. Тако је настала једна врста тајног језика душе“, појаснила је Стефановић. Директорица Музеја Херцеговине, Ивана Грујић, казала је да ова изложба означава почетак сарадње са Народним музејом Ужице, овогодишњом престоницом културе Србије. „Њихова је била жеља да у години када носе ту титулу гостују у Требињу, а ми ћемо им узвратити изложбом о Јовану Дучићу. Вјерујем да ће наша сарадња наставити да доноси овако вриједне поставке и убудуће“, навела је Грујић. Изложбу је отворила Милица Котур, начелник Одјељења за заштиту насљеђа Министарства просвјете и културе РС, нагласивши да овакве поставке подсјећају на коријене и традицију коју морамо сачувати. „То је наш идентитет. Баш као што су наши преци оставили нама насљеђе, наша је дужност да то пренесемо будућим генерацијама“, истакла је Котур.
Приче о духовном братству Срба и Руса испуниле су двориште Музеја Херцеговине, гдје је 28. априла промовисана књига Ранка Гојковића „Срби и Руси – браћа по Промисли Господњој“, у организацији Задужбине „КнезМирослав Хумски“ и Књижевног удружења „Сусрет“. Након својеврсног диптиха „Знаменити Срби у руској историји“ и „Знаменити Руси у србској историји“, Гојковић је овим дјелом наставио да открива дубоке духовне и историјске везе два народа. Књига је прво представљена у Русији, гдје је овјенчана наградом „Императорска култура“ Удружења књижевника Русије. „Ова књига носи назив који открива суштину – Срби и Руси су браћа по Божијој Промисли. То доказују бројни примјери, а посебно Косовска и Куликовска битка. Двије најзначајније битке по духовном смислу, два поља названа по птицама, два историјска подвига, два света кнеза и двије свете књегиње, само девет година раздвојене. Након тих битака Срби и Руси немају право да издају Христа“, рекао је Гојковић. Како истиче, немогуће је разумјети историју ова два народа без православља као њиховог темеља. У Херцеговини се љубав према Русији прима с мајчиним млијеком“, поручио је аутор, додајући да му је као Гачанину по – себно драго што је о овој теми говорио у завичају, пред Требињцима. Вече је водила Милана Бабић, предсједница Књижевног удружења „Сусрет“, нагласивши да је Требиње мјесто у којем се српске и руске теме сусрећу већ вијековима, те да књига Ранка Гојковића доприноси продубљивању тог духовног и културног везивања.
У парохијском дому у Билећи, 30. априла, отворена је изложба радова насталих у иконописачкој радионици „Свети апостол Лука“, коју већ двије и по године води професор Владимир Леро. Више од четрдесет икона, које су насликали билећки средњошколци и студенти, свједоче о њиховом првом сусрету са техником и духом иконописања, али и о храбрости да изразе свој аутентични поглед на традиционалне свете ликове. Свештеник Саборног храма Светог Саве, Данило Боро, подсјетио је да је икона много више од умјетности. „Она је копча између човјека и Бога, прозор у вјечност. Кроз икону и молитву остварујемо заједницу са Богом,“ рекао је Боро, додајући да је дар сликања велики дар Божији, а професор Леро га је несебично подијелио са младима. Професор Леро је нагласио да већина ученика није имала претходно искуство у сликању икона, те да су ови радови њихови први кораци у свијету иконографије. „Оно што је за њих карактеристично је радовање у стварању, јер када човјек ствара, он се на тај начин приближава Богу“, истакао је Леро, додајући да се у радионици, осим технике, учи и смисао иконе, њен литургијски живот и молитвени ритам.
У галеријама Културног центра, 30. априла, своја дјела су представили мађарски умјетници Золтан Слабеј, Давид Мерењи и Јозеф Залавари. Како је на отварању рекао Золтан Барабаш, менаџер умјетничке галерије из Будимпеште, идеја је била окупити умјетнике различитих техника и жанрова и заједно их представити публици. „ДавидМерењи је фигуративни сликар који настоји ухватити тренутак, Золтан Слабеј ствара геометријске апстракције, док је Јожеф Залавари дизајнер и вајар. Узбудљиво је видјети њихова дјела заједно у овако сјајном простору“, поручио је Барабаш.
Веселин Брковић, декан Академије ликовних умјетности Требиње, истакао је да изложба доноси распон од реалистичних слика урбаних призора, преко конструк – тивистичких апстракција, до скулптура које асоцирају на индустријске форме. „Ријеч је о ауторима који, иако дијеле исти културни амбијент, имају потпуно различите стваралачке индивидуалности. Управо то чини ову изложбу посебном“, нагласио је Брковић. Директор Културног центра Миљан Вуковић објаснио је да је изложба организована на иницијативу професора Академије, као важан корак ка сарадњи са мађарским умјетницима и галеријама. „Ово је врста моста који је спојио Будимпешту и Требиње. Наша врата сада су отворена за сарадњу, што ће бити од великог значаја за младе умјетнике из Требиња и Херцеговине“, рекао је Вуковић.
У Центру за културу „Небојша Глоговац“ у Невесињу, 30. априла, одржано финале 13. Васкршњег фестивала српске народне и изворне пјесме „Кол′ко снаге хумска земља има“. Пред многобројном публиком наступила су 23 млада такмичара из Невесиња, Гацка, Љубиња, Требиња и Фоче, подијељених у три старосне катего – рије. Најуспјешнија у категорији од 15 до 20 година била је Ана Булајић из Невесиња, док је у средњој категорији побиједилаПетра Пајић из Требиња, а у најмлађој Лидија Вртикапа из Гацка. Стручни жири, на челу са Радетом Јоровићем, имао је тежак задатак да одабере најбоље, а публици су се представиле и прошлогодишње побјед – нице. Фестивал је отворио начелник Миленко Авдаловић, нагласивши значај очувања традиције и изворне музике, а у ревијалном дијелу наступио је и сам Раде Јоровић. Организатори манифестације били су Основна музичка школа „Свети РоманМелод“ и Центар за културу „Небојша Глоговац“, уз подршку Општине Невесиње, Црквене општине и Општине Гацко.
У позоришту Културног центра Требиње, у оквиру манифестације „Дани Светог Василија Острошког и Тврдошког“, 2. маја, изведена је дуодрама „Човјек висине“. Комад је рађен по тексту Ане Ђорђевић, у режији Јане Маричић, а улоге тумаче Небојша Миловановић и Бојан Жировић. Радња представе смјештена је у Цетињски манастир 1920. године и доноси фиктивни сусрет митрополита Митрофана Бана и сликара Уроша Предића, који полемишу о идеји подизањаМештровићевог маузолеја на Ловћену. Док митрополит заступа обнову завјетне капеле Петра II Петровића Његоша, Предић се залаже за изградњу маузолеја, посматрајући га као високо умјет – ничко дјело. Глумац Небојша Миловановић, који тумачи лик митрополита Митро – фана, казао је да представа носи снажну поруку и данашњем времену. Он је истакао да је Митрофан Бан бранио Његошев завјет и идеју изградње скромне православне капеле, насупрот краљу Александру који је желио изградњу маузолеја по нацртима вајара Ивана Мештровића. „Митрополит је бранио традицију и идентитет народа, истичући да нико не треба да се одрекне себе и своје различитости због равноправности. То је поука која је важна и данас“, рекао је Миловановић, додајући да је, радећи на овој улози, спознао величину Митрофана Бана као духовног и народног вође. Представа је премијерно изведена 2022. године на фестивалу „Ћирилица“ у Будви, а осим у Требињу, овом приликом, одиграна је и у Билећи и Невесињу.
У Владичанском двору у Мостару свечано је отворен Музеј Саборне цркве Свете Тројице, а чин отварања обавио је Његово Високопреосвештенство митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије. Музеј је настао из велике потребе да се бројним посјетиоцима Сабарне цркве и Владичанског двора приближи богата историја овог значајног споменика. Према ријечима старјешине Саборне цркве, оца Душка Којића, у музеју су изложене бројне иконе и предмети који су деценијама били похрањени у ризницама. – Тренутно је изложено више од 40 икона различитих стилова и техника – српског, руског и грчког критског, али и двије изузетно значајне иконе венецијанског поријекла, из прве половине 15. вијека: „Исус Христос, Спаситељ свијета“ и „Свети Јован Крститељ“, казали су из СПЦО Мостар, захваливши се Народном музеју Републике Српске и стручњацима Љиљани Шево, Дијани Пешикан и Бранку Јунгићу на великој помоћи. Музеј ће бити отворен за јавност све до потпуне обнове Саборне цркве, након чега ће, по пројекту, бити премјештен у звоник храма, гдје је планирано да се смјесте сва сачувана звона, иконе и богослужбене књиге. Свечаном отварању присуствовали су бројни званице, међу којима градоначелник Мостара Марио Кордић, начелници херцеговачких општина, предсједник Скупштине Града Требиња, представници Владе Републике Српске, конзули Турске и Хрватске, представници Католичке цркве, као и мостарске породице Докић и Пешко.
У Билећи је 3. маја, под називом „Ђурђев данак – хајдучки састанак“, одржано вече које је публику вратило у вријеме хајдука и њихових епских подвига. Уз струне гусала, Друштво за његовање традиционалног српског пјевања уз гусле „Свети Сава“ из Подгорице и Удружење гуслара и епских пјесника „Војвода Влатко Вуковић“ из Билеће оживјели су приче које су вијековима храбриле српски народ. Гуслар Рајо Војновић подсјетио је да су гусле у деветнаестом вијеку подизале морал, а данас чувају идентитет. „Предања о хајдуцима најбоље су испричана уз гусле. Ако заборавимо косовске и хајдучке пјесме, заборавићемо да смо поносан народ који се увијек борио за слободу,“ рекао је Војновић, истичући значај оваквих вечери за очување историјског памћења. Гојко Вуковић, предсједник билећког Удружења гуслара, изразио је радост због доласка пријатеља из Подгорице и додао да се традиција може сачувати само ако се живи и дијели.
Књижевно вече са писцем Владимиром Вучковићем одржано је 8. маја у Народној библиотеци Требиње, гдје је публика имала прилику да се упозна са његовим богатим стваралаштвом. Вучковић је истакао задовољство што први пут борави у Требињу и захвалио се на топлом пријему и одличној организацији. „Град ми се веома допао, људи су пријатни и радо ћу се вратити. Овом промоцијом жељели смо да читаоцима приближимо Стару Србију. Представио сам књигу Град са душом, као и приче из Великог рата, док мој најновији роман Крај времена нуди читаоцу могућност да сам покрене своје читање и размишљање“, рекао је Вучковић. У разговору с аутором учествовао је и писац и публициста Дејан Стојиљковић, који је нагласио значај Вучковићевог рада. „Његова дјела откривају нове информације до којих ми можда не бисмо дошли. Обојица смо Нишлије и лакше ми је да све то што пише сагледам. Његове књиге добијају само позитивне критике, а од њега се очекује да настави у овом правцу“, казао је Стојиљковић.
Двије књиге Доброслава Бата Шаровића, под насловима „Имаш ли ти нешто са овим“ и „Кад и туга осмијех има“, промовисане су 8. маја, у Галерији Центра за културу „Небојша Глоговац“ у Невесињу. Књиге говоре о тешком ратном искуству аутора у Сарајеву од 1992. до 1994. године, као и о његовом животу у избјеглиштву у Њемачкој. Како је истакао сам аутор, ријеч је о својеврсном исповиједном дневнику, у којем су описане страхоте које је преживио са породицом. „Био сам у дилеми да ли да испричам за јавност своју причу, али сам схватио да то треба да урадим и да ће мој живот и живот моје породице бити бољи ако избацим то из себе“, казао је Шаровић, нагласивши да је жеља да се опомене и сачува сјећање на то вријеме. О његовим књигама говорили су рецензент Коча Говедарица и модератор Љиља Ивезић. Друга књига „Кад и туга осмијех има“ доноси двадесет једну причу о животу у Њемачкој након избјеглиштва, а сам аутор најавио је да ће његова трећа књига бити посвећена херцеговачким завичајним темама.
У Билећи је 8. маја у организацији Црквене општине, Друштва за очување баш тине „Доб“, Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“ и Средњошколског центра „Голуб Куреш“, одржано вече поезије. Промовисане су три збирке пјесама: „Дар за мајку“, „Наши очеви“ и „Молитва за љубав“, а публика је уживала у стиховима које су рецитовали ученици Средњошколског центра „Голуб Куреш“. Сања Бошковић, директорица Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“, упутила је посебну захвалност матурантима који, како је истакла, увијек радо учествују у културном животу града. „Билећа треба да буде поносна на ове младе људе. Издавачка кућа ‘Доб’ издаје квалитетне књиге, а ми смо пажљиво бирали пјесме које говоре о љубави коју кроз молитве приносимо родитељима. У овим збиркама наћи ћете стихове Ружице Комар, Десанке Максимовић, Алексе Шантића и многих других,“ рекла је Бошковић. Вече поезије уљепшали су и наступи хора Основне школе „Петар II Петровић Његош“ и етно групе „Симонида“ из Невесиња.
У оквиру манифестације Дани Светог Василија Острошког и Тврдошког, у Народној библиотеци Требиње, 9. маја, промовисана је поема „Огањ и келија“ једног од најзначајнијих савремених српских писаца Владимира Кецмановића. Дјело је посвећено Светом Василију Острошком, а сам аутор истиче да је инспирацију добио још као студент прије више од три деценије. „Дуго сам покушавао да напишем роман, али тада нисам био довољно књижевно зрео да заокружим ту причу. Након више од 30 година, схватио сам да је поема много бољи начин да се пише о Светом Василију јер дозвољава да се изразе управо оне кључне ствари које осјећате“, рекао је Кецма – новић. Он је додао да у овој поеми открива суштину вјере и постојања, јер тренутак, а не вријеме, представља оно што човјека може спојити са вјечношћу. „Тај тренутак постоји у келији Светог Василија, постојао је док је он био жив, али и данас постоји у његовим моштима“, нагласио је аутор. Мирјана Милићевић, библиотекар у Народној библиотеци Требиње, истакла је да је ово други пут да имају прилику угостити Кецмановића, који је међу најчитанијим писцима у овој установи. „Прије двије године промовисао је свој цјелокупни књижевни опус, а сада нам се представља поемом ‘Огањ и келија’, што је идеална прилика у оквиру ове манифестације“, казала је Милићевић.
У оквиру исте манифестације одржана је и промоција књиге Велибора Шипов- ца под називом „Епархија захумско-херцеговачка и приморска у вријеме Светог Василија Острошког“. Овај догађај организовали су Епархија захумско-херцеговачка и приморска и Архив Српске православне цркве. Аутор је истакао да је књига резултат научно-истраживачког рада током мастер студија на Богословском факултету и да представља дубинску анализу периода у коме је живио и дјеловао Свети Василије Острошки. „Књига говори о турбулентном времену и изазовима са којима се Свети Василије сусретао у свом овоземаљском животу, као и о његовом свети – тељству. Посебан акценат стављен је на римокатоличку, односно унијатску пропа – ганду која је настојала да православне становнике Херцеговине преусмјери на унију. Та пропаганда се служила фалсификатима, лажним извјештајима и чак покушајем да се прикаже како је Свети Василије признао папу за свог поглавара, што документи демантују“, рекао је Шиповац. Аутор је додао да је на књизи радио више од годину дана, користећи више од 250 извора из Музеја Српске православне цркве и Архива Српске православне цркве, како би приближио што аутентичнији приказ историјског периода. У оквиру манифестације “Дани Светог Василија“ у Музеју Херцеговине је у Требињу промовисано издаваштво “Свевиђа“ и “Видослова“, међу којима је књига “Тајна Христа, живот у смрти“, протојереја Џона Вера, професора патристике у Абердину уШкотској,која говори о тајни крста, односно васкрсења.
Отварањем изложбе скулптура и цртежа београдске вајарке Саре Николић, 12. маја је у галерији Културног центра Требиње почела десетаМеђународна умјетничка колонија „Коло“. Ауторка, позната и по споменику Патријарху Павлу испред Сабор – ног храма у Требињу, представила се са 13 радова – седам скулптура у металу и шест цртежа на папиру. Како је истакла, мотив коња је у средишту њеног стваралаштва: „Коњ је био инспирација кроз читаву историју умјетности, али ја настојим да га прикажем другачије, прочишћено, кроз комуникацију са материјалом, његовом тежином и празнином“, навела је Николић. Дражен Милић, умјетнички руководилац колоније, истакао је да је ова изложба почетак поновног дјеловања Саре Николић у Требињу, те да постоје планови да у будућности кроз своје скулптуре оживи и исто – ријске личности значајне за Херцеговину. Током седам дана трајања колоније, умјет – ници су стварали у Требињу, а завршна изложба радова насталих током организована је у галерији Културног центра. Истог дана, у Музеју Херцеговине, отворена је и јубиларна изложба радова са колонија у протеклих десет година. Начелник Одјељења за културу, Слађана Скочајић, нагласила је да градска управа континуирано подржава умјетничке колоније, посебно у години када „Коло“ обиљежава деценију постојања, а колонија „Ластва“ двадесет година. „Требиње напредује као град културе, јер бирамо добре ствари које трају“, истакла је Скочајић. Крај овогодишње колоније обиљежен је хуманитарном аукцијом радова насталих на њој, приликом чега је скупљено 11.000 КМ, а сав приход сав приход од аукције слика намијењен је фонду за дјецу из социјално-угрожених породица. У оквиру отварања десете Међународне умјетничке колоније „КОЛО“, свој први званични наступ, имао је билећки Градски мјешовити хор. У граду на Требишњици наступили су са хором Трибунија, под диригентском палицом Александре Рајковић.
У Музеју Херцеговине 14. маја је отворен дводневни изложбено-продајни Сајам старих заната, који је окупио појединце и удружења посвећена очувању традиционалних техника и умјећа. Сајам се реализује у оквиру пројекта „Креирај будућност“, чији је циљ изградња одрживог система за препознавање, производњу и промоцију нематеријалних и материјалних културних добара у Ђирокастри (Албанија) и Требињу. Пројекат има за намјеру да подстакне одрживост насљеђа, сти – мулише локално предузетништво и обогати туристичку понуду оба града кроз оживљавање старих заната и ангажовање младих. ДиректорицаМузеја Херцеговине, Ивана Грујић, истакла је да сајам представља прилику да се промовишу готово изумрли занати са ових простора, те додала да су поред домаћих, угостили и занатлије из Албаније. Већ наредне седмице, занатлије из Требиња гостовале су у Ђирокастри, гдје су имали прилику да се упознају са традиционалном албанском свадбом, ношњом и обичајима. Арлистра Лелај, директорица за туризам општине Ђирокастра, изразила је задовољство првом посјетом Требињу, нагласивши значај сарадње два града: „Представљамо наше традиционалне занате, текстилну радиност, дрворезбарство и друге производе који осликавају културу Ђирокастре. Вјерујем да је ово почетак добре и дуготрајне сарадње“, рекла је Лелај. У оквиру истог пројекта у дворишту Музеја Херцеговине приређен концерт ГКУД „Алат Свислајон“ и гуслара Милана Андрића.
У Дому културе „Јевто Дедијер“ премијерно је 16. маја изведена представа „Не играј на Енглезе“ у извођењу Независног аматерског позоришта ПАБ из Мостара. Позоришна сала била је испуњена публиком која је с пажњом пратила животну причу тројице пријатеља, Пауна, Пиксија и Булета, који у ишчекивању добитка на клађењу разоткривају своје страхове, наде, тајне и лажи. Представа, рађена по тексту српског драматурга Владимира Ђурђевића, на духовит, ироничан, али и дубоко озбиљан начин проговара о зависности од коцке, пријатељству, љубави, лицемјерју и кризи средњих година. Глумац Аљоша Голо, који тумачи улогу Булета, истакао је да, иако дјелује као комедија, представа носи снажне животне поруке, подсјећајући да о оваквим темама не смијемо ћутати. Улоге су тумачили мостарски глумци Аљоша Голо и Бен Маркин, те Данијел Ратковић, глумац из Невесиња. ПАБ продукција је новооснована позоришна група која је овом представом започела свој умјетнички пут, а публика је наградила глумце снажним аплаузом, охрабрујући их за даље кораке на позоришној сцени. Поред Билеће, представа је одиграна и у осталим градовима Херцеговине. Осим овог, Херцеговина је била домаћин и Позоришту „Чкаља“ из Крушевца који су извели позоришни комад „Ужаси пасивног пушења“, настао по тексту Небојше Ромчевића у режији Ивана Богићевића.
Годишњим концертом у Дому културе „Јевто Дедијер“, 16. маја, Културно- умјетничко друштво „Владимир Гаћиновић“ прославило је велики јубилеј – 90 година постојања и рада. Бројна публика уживала је у кореографијама којима су се представили чланови друштва, којих је данас око двије стотине. „Настављамо традицију која траје девет деценија и поносни смо што смо једно од најстаријих друштава у БиХ и региону“, поручио је предсједник друштва Небојша Роган, дода јући да иза њих стоје бројна путовања, концерти и пријатељства. Посебан гост концерта било је братско КУД „Владо Томановић“ из Сечња, са којим Билећани његују дугогодишњу сарадњу. „Увијек се радо одазовемо њиховом позиву, као што и они долазе код нас на Митровданске сусрете“, истакла је Бранислава Рудан, директорица Образовно културног центра Сечањ. Поводом јубилеја, у Дому културе отворена је изложба фотографија „90 година фолклора у Билећи“, чији је селектор био Младен КокољЗело. Изложбу је отворио начелник општине Миодраг Парежанин, нагласивши да ГКУД „Владимир Гаћиновић“ завређује пажњу и подршку јер Билећу представља у најљепшем свјетлу. У оквиру програма приказан је и документарни филм „Владимир и Билећа“, посвећен 135. годишњици рођења Владимира Гаћиновића. Концерт је уједно означио почетак манифестације „Културно љето у Билећи“, а дио прихода од улазница биће дониран Фондацији „Свети Вукашин“.
Републички завод за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица и Задужбина „Кнез Мирослав Хумски“ из Требиња, организовали су 21. маја промоцију књиге „К’о ружан сан, задњи пут погледајте град“ историчара Предрага Лоза, која говори о злочинима почињеним над Србима у Мостару и западној Хер – цеговини током Одбрамбено-отаџбинског рата. Аутор је навео да књига обухвата страдања Срба у долини Неретве – Мостару, Коњицу, Јабланици, Чапљини, као и логорима у Хрватској, али и систематско уништавање трагова њиховог постојања. „Срби су у долини Неретве сведени на статистичку грешку, што најбоље показује шта им се дешавало у последњих 30 година. Злочин није било само убиство, већ и ускраћивање хуманитарне помоћи, лијечења, права на сахрану – ускраћивање услова живота једном народу“, рекао је Лозо. Он је додао да су, према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Срби у Мостару имали 598 жртава, од којих 152 цивилне, док је више од 1.000 људи било затворено у логорима. „Користио сам преко 700 оригиналних изјава људи који су преживјели логоре и злостављања, дате непосредно након њиховог изласка, без накнадног додавања. Пустио сам да говоре судски документи и свједочења, да бисмо добили што реалнију слику на основу историјских извора“, нагласио је аутор. Историчар Петар Милошевић, члан Задужбине „Кнез Мирослав Хумски“, истакао је значај рада Предрага Лоза, назвавши га једним од најуспјешнијих историчара млађе генерације који се баве периодом 1992–1995. године.
У Народној библиотеци Требиње, 22. маја, Удружење Коњичана Републике Српске у сарадњи са Народном библиотеком Требиње, организовало је промоцију књиге „Вјечна почивалишта – Српска гробља на подручју Коњица“ аутора Хаџи Ђуре Си. Куљанина, која доноси свједочанство о животу и насљеђу коњичких Срба. Књига обухвата различите теме – од начина живота и обичаја до списка 76 српских гробаља по насељима коњичке српско-православне црквене општине. Аутор је истакао да је ова књига по тематици и садржају јединствена, не само за Коњиц него и за ширу регију. „Идеја је настала прије више од 20 година, када су Срби напустили Коњиц, а села остала празна и спаљена. Данас су гробља једини трагови да су Срби овдје некада живјели. Прије рата у Коњицу је било око 7.500 Срба, сада их има само 46“, рекао је Куљанин, додајући да је ово његова шеснаеста књига о Србима из Коњица. Зоран Пологош, предсједник Удружења Коњичана Републике Српске, истакао је да је ријеч о вриједној књизи која је резултат темељног теренског рада и која ће живот Срба на подручју Коњица сачувати од заборава.
У Дому културе „Јевто Дедијер“ у Билећи, те Културном центру Требиње, изведена је монодрама „Ватра и ништа“, инспирисана животом и поезијом Бранка Миљковића, једног од најзначајнијих српских пјесника. Аутор, редитељ и извођач представе је академски глумац Владан Поповић. Представа је, како истиче Поповић, настала из дубоке љубави према Миљковићевој поезији и фасцинације његовим трагично прекинутим животом. „Ово је монодрама о положају умјетника, о границама људског достојанства, али и критика друштва које је анестезирано и немо пред сопственим падом“, рекао је Поповић, додајући да је најдуже трајао процес писања текста, који је трајао годину дана.
Први Фестивал документарног филма „ДОК-ФЕСТ“ у Требињу завршен је 24. маја у Дому младих, гдје су публици приказана три документарна остварења: Мојковачка битка Милуна Вучинића, Излаз Драгана Елчића и Досије Косово – Жута кућа новинарке Слађане Зарић. Након пројекција, организатори су уручили захвал – нице спонзорима и сарадницима који су подржали покретање овог фестивала. „Два дана смо били дио искрених, потресних и важних прича које нам доносе аутори ових филмова. Хвала свима који су помогли да ДОК-ФЕСТ заживи у Требињу – од Министарства породице, омладине и спорта Српске, до свих спонзора, али највише самим ауторима. Њихова дјела су исписала прве странице овог фестивала“, рекао је Небојша Колак, извршни директор УГ „СФ11“ и идејни творац ДОК-ФЕСТА. У оквиру фестивала, који је трајао два дана, приказано је укупно пет документарних филмова аутора из БиХ, Србије и Црне Горе. Организатори су Удружење грађана за промоцију и продукцију „СФ11“ и ЈУ Дом младих Требиње, уз подршку Министарства породице, омладине и спорта Републике Српске.
У Галерији Центра за културу „Небојша Глоговац“ у Невесињу 26. маја је свечано отворена изложба најљепших ћириличних радова пристиглих на Други међународни конкурс „Ћирилица темељ срца мога“, организован поводом Дана словенске писмености. На конкурс је стигло око 160 радова из Републике Српске, Србије, Црне Горе и Сјеверне Македоније, што свједочи о великом интересовању и посвећености очувању ћирилице. Стручни петочлани жири одабрао је најбоље радове водећи се префињеношћу рукописа, ликовним складом и дубином симболике. У категорији одраслих прво мјесто освојила је Сања Ненић из Бијељине, друго Не – весињка Ивана Милановић, док је треће припало Драгу Вучићу из Билеће. Посебне похвале додијељене су Анки Вуковић (Бања Лука), Наташи Јовановић (Никшић), Сањи Ђурић (Вршац), Милици Боровчанин (Соколац), Александру Станковићу (Ниш) и Лани Вучић (Невесиње). У категорији дјеце до 15 година побједница је Марија Шараба из Требиња, друго мјесто освојила је Хана Скочајић из Невесиња, а треће Николија Вујовић из Билеће. Похваљене су и Јелена Арбиња (Невесиње), Лара Албијанић (Билећа), Софија Ковачевић (Власеница) и Марија Капор (Билећа). Докторанд ликовних умјетности Ангелина Вукосав, отварајући изложбу, нагласила је да је изложено 118 радова, међу којима и рад најстарије учеснице, 74-годишње Благице Станоеске из Скопља. „Конкурс је поново показао колики значај ћирилица има као дио нашег идентитета и културне баштине“, истакла је Вукосав, додајући да је план да најљепши рукописи једног дана буду објављени у монографији. Награде и дипломе уручио је директор Центра за културу Александар Вуковић, а организатори су посебно захвалили школама из Билеће, чији су ученици послали близу седамдесет радова. Истакнуто је да велики број пристиглих радова улива наду да ће ћирилица опстати као темељ српског језика и културе.
У Дому културе „Небојша Глоговац“ 27. маја представљена је књига „Невесињска пушка – пуцањ који одјекује вијековима“, чиме је отпочело обиљежавање великог јубилеја – 150 година Херцеговачког устанка. Промоција је привукла бројне Невесињце који су имали прилику да чују мање познате детаље о историји свога краја. Министар културе Србије Никола Селаковић подсјетио је да су храбри Невесињци прије једног и по вијека „из камена исциједили слободу“, нагласивши да иако њихова борба није донијела све што су очекивали, Србија и Црна Гора су тада обновиле независност. Похвалио је труд Општине Невесиње и Удружења Невесињаца на очувању сјећања, најављујући заједничко обиљежавање овог датума у организа – цији Србије и Српске. Наглашено је да припреме за јубилеј представљају један од највећих културних подухвата у посљедњих неколико година и најављен је је низ предстојећих догађаја: излазак поштанске марке посвећене јубилеју, премијеру документарно-играног филма у јулу и свечану академију у Сава центру у септембру. Начелник Невесиња Миленко Авдаловић казао је да ће централна прослава бити одржана 6. јула на Тргу слободе, уз присуство патријарха Порфирија, предсједника Србије и Српске и бројних званица, а у програму ће бити архијерејска литургија, културно-умјетнички садржаји и свечана академија. Уредник књиге, генерал-мајор Светко Ковач, објаснио је да је репринт објединио три важна историјска дјела: књигу Риста Пророковића о Невесињском устанку, Споменицу из 1928. године и „Хер – цеговину 1875–1878“ Мирка Радоичића. Како је навео, ове књиге заједно дају потпуну слику о устанку који је, иако често посматран као аграрна побуна, у суштини био национални покрет за ослобођење од турске власти. Промоцији су присуствовали Митрополит захумско-херцеговачки Димитрије, генерални конзул Србије уМостару Васо Гујић, конзул у Требињу Мирослав Марковић, народни посланици, начелници општина и бројни грађани. Књигу је издало Удружење Невесињаца у Београду, а штампана је у Службеном гласнику Србије у хиљаду примјерака.
28. маја, у пуној биоскопској сали Културног центра Требиње премијерно у Ре публици Српској приказан је документарни филм „Ђе сте пошли, ђедови моји“, аутора Ратомира Мијановића, новинара Радио Требиња. Филм говори о судбинама људи, већином из Херцеговине, који су крајем Другог свјетског рата колонизовани у Војводину. Након недавне премијере у Новој Гајдобри, гдје је радња филма смје – штена, требињска публика је имала прилику да види причу о сеобама и судбинама оних који су напустили своја огњишта и кренули у непознато. „Ово је прича која мора дотаћи сваку породицу. Ти људи и данас воле Херцеговину, можда и више од нас који овдје живимо“, казао је Мијановић, додајући да је на филму радио више од годину дана. Мијановић истиче да је дошао до податка да је до краја 1946. године око 250.000 људи са подручја Херцеговине, али и других крајева, отишло у Војводину. „Можете замислити шта је то значило за те људе у Бачкој, који су добили здраво језгро херцеговачког народа“, додао је аутор. Публику је посебно дирнуо долазак петорице Херцеговаца из Нове Гајдобре на пројекцију, а у знак захвалности Гојко Куљић, предсједник КУД-а „Јован Дучић“ из Нове Гајдобре, поклонио је Мијановићу умјетничку слику са мотивом храма Светог Василија Острошког у овом војвођанском селу. Филм „Ђе сте пошли, ђедови моји“ рађен је у продукцији КУД-а „Јован Дучић“ из Нове Гајдобре и Филмског центра Требиње, под покровитељством Фонда за избјегла, расељена лица и сарадњу са Србима у региону, а већ је пријављен на више фестивала у Русији, Србији и Сјеверној Македонији.
У Народној библиотеци „Владимир Гаћиновић“ у Билећи, 29. маја, промови сан је роман „Ораховац рововима омеђен“ аутора Борислава Косановића. Књига говори о страдању српског народа на Косову и Метохији, кроз судбину једне породице, али и шире – о историји, боли и отпору читавог народа. „Ово су трагичне приче које морају бити записане, јер ако их не запишемо, заборавићемо их. Као народ то немамо право“, поручио је Косановић, додајући да га управо борба и страдање на Косову и Метохији инспиришу да остави писани траг о свему што се дешавало, како жртве не би остале заборављене. Роман је други дио трилогије о Косову и Метохији, наставак „Гумена подно Проклетија“, а аутор најављује да ће са овом причом обићи и друге херцеговачке општине. Промоцију су организовали Народна библиотека „Владимир Гаћиновић“ и Дом културе „Јевто Дедијер“, а дио прихода од продаје књига намијењен је за фрескописање Цркве Успења Пресвете Богородице у Ораховцу.
У Галерији Музеја Херцеговине 4. јуна је отворена изложба „Ликовне уметнице Ниша – избор дела из колекције Галерије савремене ликовне уметности Ниш“, којом је започета сарадња ове двије установе културе. Ауторка изложбе и директорица нишке галерије Емилија Ћоћић Билић истакла је да им је част што се први пут представљају у Републици Српској, управо у Требињу. „Из фонда од 2000 дјела одабрали смо око 35 радова умјетница из Ниша, јер желимо да истакнемо допринос жена ликовној умјетности нашег краја. Такође, изложба је посвећена и Надежди Петровић, поводом 120 година од оснивања Прве југословенске умјетничке колоније у Сићеву, чија је наша галерија данас организатор“, навела је Ћоћић Билић. Тамара Рајковић, историчар умјетности Музеја Херцеговине, појаснила је да су изложена дјела углавном слике и графике, уз неколико скулптура, те изразила наду да ће ово бити почетак успјешне сарадње са нишком галеријом, која постоји већ 55 година.
У недјељу, на Тројчиндан – славу Храма и Општине Гацко – у порти старе цркве отворена је изложба фотографија и докумената под називом „Гацко и Автовац у вријеме Краљевине СХС / Југославије – на путу ка грађанском“, аутора историчара Милана Никчевића. Посјетиоци су имали прилику да на двадесет седам паноа, сваки величине једног метра квадратног, виде фотографије, разгледнице, оригиналне архив- ске документе, али и скоро педесет чланака из тадашње штампе и извода из лите – ратуре који свједоче о друштвеним приликама тог доба. Како је истакао аутор, циљ изложбе био је да обнови сјећање на вријеме у којем су Гацко и Автовац држали корак са савременим кретањима и када се друштвена структура из темеља мијењала. Изложба је подсјетила на људе и догађаје који су били носиоци промјена, али је истовремено дочарала и урбанистички изглед и унутрашњи живот ових варошица у времену када су се разбијале вјековне стеге и градио пут ка грађанској еманципацији и препороду.
У Народној библиотеци у Берковићима 8. јуна је отворена изложба радова чланова Удружења ликовних умјетника источне Херцеговине „Милорад Ћоровић“, као дио овогодишњих Видовданских свечаности. Присутнима се у име Удружења обратила Нина Лојовић Милинић, захваливши се запосленима у библиотеци, начелнику општине, етно групи „Херцеговке“ и свим присутнима на топлом пријему, уз наду да је ово почетак лијепе и континуиране сарадње са културним установама и заједницом у Берковићима. Отварању изложбе присуствовао је и начелник општине Берковићи, Бојан Самарџић, који је истакао значај Видовдана као симбола страдања, вјере, духовне снаге и културног опстанка српског народа, нагласивши да овакве изложбе потврђују да источна Херцеговина има своје ствараоце који виде дубље, осјећају снажније и своје мисли и емоције претачу у дјела која подстичу на размишљање и осјећање.
У организацији Културно спортског центра, 9. јуна, у Парохијском дому у Гацку, изведена је монодрама „Искра“, посвећена животу Георгине Ђуке Мандић Тесла, мајке великог научника Николе Тесле. Глумица Маја Колунџија Зорое из Београда, поријеклом из Книна, на веома емотиван начин дочарала је лик једноставне жене из Лике, која је, иако без школског образовања, врло рано препознала посебност свог сина Николе и увијек му пружала подршку. „Премијера је била у Смиљану, испред Теслине родне куће, а за девет и по мјесеци представа је изведена 53 пута у региону и иностранству. Ово је први пут да наступам у Херцеговини“, казала је Колунџија Зорое, додајући да се о Теслиној мајци до сада није много знало, али да је сценаристкиња Ружица Васић успјела да кроз представу прикаже њен лик и преко прича о мужу, дјеци и поријеклу. Представа је дио свечаности које се прослављају поводом Свете Тројице а уједно су дио културног програма манифестације „Културно спортско љето Гацко 2025“. Истим поводом, дан касније у Културном центру отворена је изложба слика под називом „Омаж стваралаштву Драгана Бартуле“.
Билећкој публици се 10. јуна у Дому културе “Јевто Дедијер“ представила млада пијанисткиња Даница Радмиловић, којој је ово био први наступ у родном граду након матурског концерта у Требињу. „Увијек је посебан осјећај свирати у свом граду. Ово је програм који припремам за пријемни испит на Музичкој академији у Новом Саду“, рекла је Даница, додајући да је музика одувијек била њен животни правац. Даница је средњу музичку школу завршила у класи професора Николе Симовића, који истиче њену упорност, рад и зрелост у интерпретацији комплексних композиција. Публика је уживала у дјелима Бетовена, Баха, Рахмањинова и других свјетских композитора, али и у наступу камерног састава који, осим Данице, чине флаутисткиње Марина Мучибабић и Марија Зиројевић, док је гост вечери био хармоникаш Стефан Грубач. Даница је концерт одржала и у Гацку.
Прва половина јуна у Требињу била је резервисана за промоције нових књижевних дјела, , које су обогатиле културни живот града и привукле бројне љубитеље писане ријечи. У Народној библиотеци промовисана је збирка приповиједака „Божја казна“ Јездимира Дангића, која доноси 23 приче о животу српског народа у вријеме аустроугарске окупације. Приређивач Борка Драганић истакла је да је ријеч о веома квалитетном литерарном стваралаштву које је деценијама било сакривено од јавности. Историчар Милан Никчевић подсјетио је да је постојала намјера да се Дангић избрише из колективног сјећања Срба, али да кроз ову књигу његово дјело поново проговара, доносећи свједочанства о страдању, отпору и међурелигијским односима. Иста установа угостила је и аутора Вељка М. Мијушковића, који је представио свој нови роман „Семе ти се затрло“. Радња је смјештена у период пред изборе након 5. октобра 2000. године, а централно мјесто заузима породица Теофиловић, чија опсесија продужењем лозе и очувањем богатства прелази границе разума. Мијушковић је публици открио да је ријеч о мрачној оди људским слабостима, роману снажно писаном и обогаћеном незаборавним ликовима који држе читаоца у напетости до посљедње странице. У Музеју Херцеговине одржано је ауторско вече професора Дарка Танасковића, током којег је промовисана књига „Алија, улема или балија“, коју је написао заједно са професором Ненадом Кецмановићем. Танасковић је истакао да књига представља покушај да се дође до објективне оцјене личности Алије Изетбеговића, кроз психолошки портрет и анализу његовог политичког дјела и исламских списа. О књизи је говорио и проф. др Радоје Фемић, а вече је модерирао новинар и публициста Перица Ђаковић. Једна од емотивнијих вечери вечери била је промоција књиге „Живот иде даље – како пронаћи смисао и када га нема“ др Санде Рашковић Ивић, одржана у Галерији Музеја Херцеговине. Књига, прожета аутобиографским записима, говори о губицима, туговању и тражењу снаге за наставак живота. „Требало је да нађем баланс између психолошке и психијатријске теорије губитка и сопственог искуства, али и искуства пацијената“, истакла је ауторка. Овим низом промоција требињска културна сцена наставила је да доказује свој углед међу писцима из региона, али и да публици понуди разнолике теме, од историјских чувања сјећања, преко друштвених трилера до дубоко личних исповијести о људској издржљивости и смислу.
У оквиру манифестације „Културно љето у Билећи“ одржано је више култур – них догађаја. У великој сали Дома културе „Јевто Дедијер“ одиграна је монодрама „Андрић: Морам да проговорим“, коју је извео глумац Небојша Шурлан. Инспири – сана животом и књижевним дјелом Иве Андрића, монодрама је спојила његов дипломатски и књижевни рад, доносећи публици дубоку поруку о величини нашег нобеловца. У галерији СПКД „Просвјета“ отворена је изложба репродукција слика Моме Капора, умјетника који је својим дјелом оставио дубок траг, а чије сјећање и даље живи, петнаест година након смрти. Предсједник Културног центра Билећа, Небојша Роган, истакао је да изложба није премијерна, али да има за циљ обогатити културну понуду билећке општине. Такође, Представљене су и двије збирке пјесама Данила Васојевића – „Заветни венац – Витезови са Кошара“ и „Кошмари Кошара“, гдје се налазила поезија посвећена витезовима са Кошара.
Књига „Хумски пут“ Ива Лучића, новинара и карстолога, који је у овом дјелу оставио свједочанство о свијету који ишчезава, представљена је у Центру за културу „Небојша Глоговац“, у Невесињу. О књизи су, уз самог аутора, говорили писац и новинар Иван Ловреновић и књижевник Алмин Каплан, а посебну ноту вечери дао је митрополит Григорије, који се укључио из Солуна и књигу назвао чудесном, „која му је умила душу“. „Хумски пут“ је путопис у којем Лучић прати остатке некадашњег сезонског сточарства дуж источно-јадранске стазе, разговарајући са задњим плани – штарима, али и онима који више не изводе овце на пашњаке. Његова истраживања открила су мноштво детаља и чињеница које ће, како каже, будућим етнографима и историчарима бити драгоцјен извор. Подсјетио је да је овај начин живота, који је трајао више од седам хиљада година, скоро ишчезао у последњих пет деценија. „Овце данас имају пежоративно значење, а некада су биле основ живота – храниле су и одијевале човјека,“ рекао је Лучић, осврћући се на дубоке културолошке промјене које је друштво доживјело. Митрополит Григорије, говорећи о књизи, истакао је да она носи аутентичност која у савременом свијету постаје све рјеђа. По његовим ријечима, „Хумски пут“ буди носталгију за повезаношћу човјека са природом, небом и животињама, подсјећајући да без обзира на вријеме и мјесто, човјек у срцу увијек тражи везу са створеним свијетом и Богом.
У галерији Дома културе у Гацку, 27. јуна је отворена изложба „Знамените српске мајке“ академског вајара Ђорђа Зечевића из Шапца. Поставка је публици представила 16 рељефних портрета Српкиња које су оставиле дубок траг у историји и колективном сјећању. „Мотив изложбе је христоликост српских мајки које су биле спремне на жртву. Ово је омаж свим мајкама“, казао је Ђорђе Зечевић, аутор изложбе. На рељефима су представљене Света Анастасија, мајка Светог Саве, Света Јелена Анжујска, мајка краљева Милутина и Драгутина, мајка девет Југовића, кнегиња Милица, Ивана Томова Петровић – Његошева мајка, затим мајке великих научника Николе Тесле и Михајла Пупина, као и Милунка Савић. Сви ови ликови свједоче о богатој српској историји, али и о кључној улози мајки у очувању традиције и вриједности.
Уочи Видовдана, у Галерији Музеја Херцеговине у Требињу отворена је изложба „Из Одељења уметности Српске академије наука и уметности“, највећа до сада поставка Умјетничке збирке САНУ која је приказана ван Србије. Публика у Требињу имала је прилику да види педесет и два умјетничка дјела – слике, графике и скулптуре – најзначајнијих српских умјетника од краја 19. вијека до данас. Међу изложеним дјелима су радови Паје Јовановића, Уроша Предића, Љубице Сокић, Душана Оташевића, Тодора Стевановића и многих других. Поред слика, изложено је и четрнаест скулптура, које представљају пресјек савремене српске скулптуре. Изложбу је саставила Јелена Межински Миловановић, кустос Умјетничке збирке САНУ, а реализована је у сарадњи Музеја Херцеговине и Српске академије наука и уметности, уз подршку „Дунав осигурања“ које је обезбиједило осигурање за ова вриједна дјела. На отварању изложбе истакнуто је да она представља наставак сарадње започете изложбом о Јовану Дучићу у Београду. Директорица Музеја Херцеговине Ивана Грујић казала је да овај догађај показује да Требиње разумије поезију, умјетност и тишину, те да је почаствовано што може угостити овако вриједну поставку. Предсједник САНУ академик Зоран Кнежевић поручио је да је ово више од изложбе – то је гест захвалности свим мјестима гдје живи српски народ и прилика да се снажно покаже културна повезаност. На сам дан празника у Музеју је одржана и свечана пјесничка манифестација „Видовдански књижевни сусрети Требиње 2025“, коју организују Удружење књижевника Републике Српске, Подружница Требиње и Град Требиње, овога пута посвећени пјесничком гласу Косова и Метохије.
У оквиру Видовданских свечаности, СПКД „Просвјета“ додијелила је своје нај веће признање професору Добривоју Табаковићу, за дугогодишњи рад у обра – зовању и васпитању младих. „Ова награда ми много значи, као круна мог професорског и спортског ангажмана“, рекао је Табаковић, који је поред наставе у СШЦ „Голуб Куреш“ годинама био тренер ФК „Херцеговац“. Током свечаности, уручене су и дипломе „Ученик генерације“ најбољим ђацима билећких школа – Милошу Милићевићу из Средње школе, те Сари Вујовић и Теодори Куљић из основних школа. На спортском терену изведен је богат културно-умјетнички програм, а одржана је и традиционална трка „Видовдану у част“. Медаље су освојили такмичари свих узраста, а највише су им се обрадовали најмлађи Билећани.