Нова Зора

Часопис за књижевност и културу

Марија Вукоје Милошевић

КУЛТУРНА ДОГАЂАЊА У ИСТОЧНОЈ ХЕРЦЕГОВИНИ

(15. јун 2024. 15. новембар 2024)

У Музеју Херцеговине, 15. јуна, представљене су двије књиге психијатра и психотерапеута Александра Мисојчића– Град и Човек по мери шињела. Ове психобиографије посвећене су цару Душану и војводи Живојину Мишићу. Aуторским приступом који истражује историјске личности кроз призму њихових психолошких профила, Мисојчић је истакао различите емоционалне тонове својих дјела. Док је књига о цару Душану обојена задовољством и инспирацијом која долази из његовог историјског значаја, дјело о Живојину Мишићу буди дубоке емотивне реакције, посебно због теме патриотизма и људске борбе. Аутор је нагласио да је истраживање за Душана изискивало продубљено познавање доба у којем је живио, док је за Мишића основ била његова биографија „Моје успомене“. „У Мишићевој кући сам имао прилику да упознам његове потомке и сазнам детаље које није могуће пронаћи у историјским књигама. Тај доживљај ми је дао додатну димензију овом раду,“ подијелио је аутор. Новинарка Тања Петернек Алексић је истакла значај књига за обнову вриједности које често недостају у савременом друштву. „Ова дјела враћају у фокус моралне вриједности, храброст и пожртвованост. Цар Душан и војвода Мишићсуживјелизасвојуземљу,прије свега, а тек онда за себе.“ Догађај је додатно употпуњен читањем одређених дијелова из књига у интерпретацији глумице Тамаре Алексић, уз стручну анализу др Часлава Хаџи Николића, неуропсихијатра.
У Дому младих Требиње, 22. јуна, представљена је монодрама „Чатење Пера Тунгуза, ’арамбаше“. Ово дјело освјетљава један од кључних историјских тренутака за Херцеговину– период „Невесињске пушке“ и свеопштег херцеговачког устанка против османског терора 1875. године. Кроз лик арамбаше Пера Тунгуза, монодрама приказује живот човјека изузетног духа и храбрости, чија је хајдучка дружина одиграла кључну улогу у покретању устанка. Поред снажног сценског утиска, дјело има и едукативни карактер, истичући значај очувања националне традиције и историје у времену нару шених вриједности. Аутор текста, познат под псеудонимом Алхемичар, истакао је да је инспирацију за овај рад добиоуразговоримасапокојнимНебојшомГлоговцем,великим српским глумцем. Заједно су дијелили визију да историја и традиција треба да буду извориште за савремено умјетничко стваралаштво. „Било је то у вријеме рада на филму „Устав Републике Хрватске“. Глоговац је примио текст с намјером да ради на њему, али нас је његова прерана смрт спријечила у остварењу тог плана. У част двојице великана, ПераТунгузаиНебојшеГлоговца,извођењепочињемпаљењемвеликецрквенесвијеће,“ рекао је Алхемичар. Монодрама је посвећена не само слављењу храбрости Херцеговаца већ и оживљавању колективног сјећања на кључне историјске догађаје.
Манифестација „Културно-спортско љето“, у организацији Културно-спорт ског центра Гацко, одржана је уз низ разноврсних догађаја који су привукли пажњу грађана. Другог дана Празника Свете Тројице, у понедељак 24. јуна, на платоу испред Новог храма Свете Тројице, одржан је наступ Народног омладинског ансамбла игре „Јуност“ из Новомосковска, Русија. Ансамбл, основан 1976. године, који његује традицију руског фолклорног и модерног плеса, одушевио је присутне својим извођењем руских народних игара ипјесама. Под руководством Анатолија Дмитријевића Сазонова, одликованог Медаљом Ордена „За заслуге пред Отаџбином“ I реда, ансамбл је представио дјелић богате руске културне баштине. У оквиру Тројичин данских свечаности, у наставку вечери, у галерији Дома културе, свечано је отворена изложба икона „Агиос“ умјетнице Петре Коснић из Београда. На отварању изложбе, парох Саша Којовић нагласио је значај повезаности умјетности и духовности: „Дух Свети надахњује умјетника, дајући му снагу и способност да ствара дјела која уздижу душу.“ Честитајући славу Општини Гацко, умјетница је истакла задовољство што је своја дјела представила граду својих предака: „Ово вече је за мене било посебно емотивно јер сам поносна на своје херцеговачко порекло.“
У организацији СПКД „Просвјета“ Општински одбор Берковићи, у сарадњи са Народном библиотеком Берковићи и под покровитељством Општине Берковићи, 25. јуна 2024. године у сали парохијског дома представљен је други број Гласника Берковићи. Овај број Гласника објављен је у издању „Просвјете“ Берковићи, а на промоцији су учествовали главни уредник Раденко Којовић, Наташа Абрамовић и Јелена Ђурић. Присутне је поздравио начелник општине Ненад Абрамовић, истичући значај културних пројеката за локалну заједницу, док је о духовности и култури говорио јереј Дејан Грчић. Програм промоције употпунили су млади гуслари Огњен Стојановић и Владо Вукоје, вокална солисткиња Викториа Солдо и етно група „Херцеговке“. У оквиру видовданских свечаности, расписан је и литерарни конкурс на тему „Косово– историја и понос“. Награђени ученици су: Анђела Чабрило, Софија Илић и Саша Ђурица.
“Видовдански књижевни сусрети Требиње 2024”, дио традиционалне мани фестације Требињско културно љето, отпочели су 26. јуна у Музеју Херцеговине свечаном пјесничком вечери. Овај догађај окупио је пјеснике из Србије, Црне Горе и Херцеговине, који су својим стиховима оживјели сјећање на Косовску битку и истакли духовну и историјску важност Видовдана. У организацији требињске по дружнице Удружења књижевника Републике Српске, пјесничкој вечери посвећеној Видовдану присуствовали су истакнути аутори, међу којима су били Марија Вик торија Живановић, Милица Бакрач, Аћим Вишњић и Радмила Кнежевић, која је први пут гостовала у Требињу. Програм је водила Здравка Бабић, а наступ је употпунио ансамбл „Бројаница“. Радмила Кнежевић, глумица и ауторка збирке „Песме при зренске“, представила је своје пјесме писане на призренско-тимочком дијалекту, настојећи да сачува аутентични дух старог Призрена. Она је такође промовисала антологију „Богородица Љевишка у песмама“, коју је приредила са Лелом Марковић, посвећену истоименој светињи у Призрену. Сав приход од продаје ових књига био је намјењен за обнову цркве Богородице Љевишке. Потпредсједник требињске подруж нице Удружења књижевника Републике Српске, Доброслав Ћук, истакао је значај манифестације наводећи да је Видовдан симбол идентитета и традиције који нас окупља, те да уз подршку књижевника из региона ће се настојати да овај догађај постане традиционалан и међународно препознатљив. Програм је завршен поетско музичким наступом, у којем је учествовао и књижевник Мирослав Алексић уз клавирску пратњу Нинославе Златковић.
У оквиру „Видовданских свечаности“, Музеј Херцеговине у Требињу је уприличио и изложбу „Додиром кроз стваралаштво Надежде Петровић“, посвећену једној од најзначајнијих личности српске умјетности. Изложбу је свечано отворио Драгослав Бањак, предсједник Скупштине града Требиња, који је подсјетио на импресивну биографију Надежде Петровић, рођене прије 150 година у Чачку, у породици интелектуалаца. Бањак је истакао да је Надежда, кроз своје школовање у Београду и Минхену, као и кроз умјетничко усавршавање у Паризу, поставила темеље модерног српског сликарства и оставила неизбрисив траг у српској умјетности. Директорица Музеја савремене умјетности Републике Српске, Сарита Вујковић, нагласила је да је изложба настала у сарадњи са Галеријом „Надежда Петровић“ из Чачка поводом 150 година од њеног рођења. Први пут у Требињу су представљена оригинална дјела ове велике српске сликарке, укључујући и адаптиране тактилне репродукције за слијепе и слабовиде посјетиоце, што је чини посебно приступачном и инклузивном. Директорица требињског Музеја Херцеговине, Ивана Грујић, описала је Надежду Петровић као умјетницу која је својим дјелима спојила традиционално српско насљеђе са модернистичким приступом, наглашавајући њену историјску и културну величину. „Надежда је била не само сликарка већ и хероина– активни друштвени радник и добровољац који је свој живот положио у служби хуманости током епидемије тифуса 1915. године.“ Бранко Ћаловић, директор Галерије „Надежда Петровић“ из Чачка, изразио је задовољство што је ова изложба отворена у Требињу, граду који дијели снажне културне везе са Чачком. Он је подсјетио да је Унеско у 2023. години препознао Надежду Петровић као европску личност, истичући њен патриотизам и допринос умјетности. Изложба је укључивала дјела из различитих фаза Надеждиног стваралаштва, као што су слике инспирисане Провансом, српском традиционалном умјетношћу и њена посљедња дјела попут слике цркве Грачанице, која свједочи о њеној дубокој посвећености умјетности до самог краја живота. Посебан акценат је био на иновативним елементима изложбе, попут објашњења на Брајевом писму, аудио-водича и тактилних репродукција, које је осмислио Немања Мићевић.
У организацији Народне библиотеке Невесиње и Центра за културу „Небојша Глоговац“, 27. јуна је одржана промоција романа „Тројада“ аутора Драгана Глоговца. Ово дјело, инспирисано теоријом мексичког филолога Роберта Салинаса Прајса о постојању древне Троје у херцеговачкој Габели, представља смјелу везу између античког свијета и савремених догађаја. Аутор је истакао да је кроз роман направио паралелу између пропасти Троје и егзодуса становништва из долине Неретве током ратних дешавања. „Кроз три круга приче, од могућег постојања Троје у Херцеговини, преко трагичних судбина нашег народа, до епских ликова из свакодневнице, настојао сам да покажем како историја често понавља своје лекције,“ казао је Глоговац. Професор Ђорђе Дабарчић описао је Глоговца као мајстора нарације који вјешто портретише јунаке богатих душа и изузетне човјечности, чак и у најтежим време нима. Глоговац је свој књижевни пут започео писањем приповједака и новела, а касније се усмјерио на историјске романе, у којима комбинује митске елементе са стварним догађајима. Његова ранија дјела, попут романа Задужбинар, Богумил и Изгубљеник, такође се баве историјским и духовним темама. За свој допринос књижевности и култури, Глоговац је награђен Орденом Његоша II реда.
У Билећи је 28. јуна одржана традиционална културно-спортска манифеста ција „Видовдану у част“, коју већ годинама организује СПКД „Просвјета“. Неколико сто тина Билећана окупило се у центру града како би подржало учеснике уличних трка и честитало добитницима награда и диплома, који су се истакли у образовању. Као и сваке године, СПКД „Просвјета“ наградила је најбоље ђаке генерације из Средњо школског центра и основних школа. Ове године дипломе су уручени Мијату Рогану из ОШ „Петар II Петровић Његош“, Ђорђу Милидраговићу из ОШ „Свети Сава“ и Стефану Вуковићу из СШЦ „Голуб Куреш“. Свечаности су употпуњене пригодним програмом који су припремили ученици основних школа. Програм је подсјетио присутне на развој Билеће кроз вијекове и богатство историјских и културних догађања овог краја. Такође, отворена је и изложба ученика на којој су представљени радови који приказују природне љепоте Билеће и њеног окружења. Видовданске свечаности су обиљежене и уЉубињугдјесууорганизацији СПКД„Просвјета“– Одбор у Љубињу, традиционално додијељене награде учесницима Видовданског конкурса. Церемонија је одржана испред ХрамаСветогкнезаЛазара, након Свете литургије, чиме је истакнут симболичан значај празника за српски народ. Предсједник „Просвјете“ Славољуб Михић,у свом говору подсјетио је на важност Видовдана у српској историји и култури. Он је нагласио неопходност његовања српског језика и писма, подстичући младе да пишу ћирилицом како би помогли у очувању њене традиције.Том приликом изразио је захвалност свим учесницима конкурса и истакао важност развијања љубави према језику и књижевности. Видовданске манифестације у Херцеговини настављају да његују традицију окупљања локалне заједнице и награђивања младих талената, али и да пружају разноврсне културне и спортске активности, које подсјећају на важност овог дана у историји.
Под покровитељством Града Требиња, у Народној библиотеци, 6. јула, орга низовано је пјесничко-музичко вече „Жива реч– Перо и Милош Зубац“, које је окупило бројне љубитеље поезије и музике. У оквиру Требињског културног љета, публика је уживала у јединственом умјетничком програму који су извели познати пјесник Перо Зубац и његовсин, музичар ипјесник МилошЗубац,узпратњуврсних музичара из Новог Сада. Стихови чувених пјесама, попут поеме „Мостарске кише“, преплитали су се са звуцима акустичних гитара, баса и перкусија, доносећи посебну емоцију присутнима. Перо Зубац, аутор који је својим радом обиљежио српску књижевност, присјетио се младости и стваралачког пута, откривши публици да му је управо чувена поема донијела и славу и изазове. “Мостарске кише сам објавио у Загребу 1965. године и већина текстова о мени говори да ми је то најбоља пјесма. Сматрам да људи нису имали прилику да ме дочитају, а неки опет да је довољно да сам написао пјесму која је у СССР објављена у 20 милиона примјерака. Али, ја сам и даље наставио да пишем и волим ту љубавну пјесму”, истакао је Зубац. Уз личне приче из живота и каријере, старији Зубац је подсјетио публику на значај завичаја и културе, рекавши да је Требиње посјетио након 50 година, али да је овај град за њега увијек имао посебно мјесто. Његов син Милош истакао је да су заједнички наступи прилика за продубљивање породичних веза. „Током ових путовања боље упознајем свог оца, као што ионоткривановестране мене. Овоје нашевријеме које користимо на најљепши начин.“
На платоу Музеја Херцеговине у Требињу, 9. јула одиграна је монодрама „Ненаписана писма“, у извођењу Вање Милачић, првакиње Народног позоришта у Београду. Ова емотивна представа оживјела је лик и стваралаштво Надежде Петровић, најзначајније српске сликарке и једне од најистакнутијих жена у српској историји. У свом наступу, Милачић је публици приближила Надеждину снажну личност, али и њену рањивост. „Ненаписана писма“ освјетљавају Надеждин живот као умјетнице, борца за права жена и човјекољупца која је жртвовала себе за до бробит народа. „Било је инспиративно и изазовно тумачити жену која је оставила тако дубок траг у нашој култури. Ова представа показује да иза херојства често стоји једна рањива страна,“ рекла је глумица након извођења. Монодрама је дио пратећег програма изложбе „Додиром кроз стваралаштво Надежде Петровић“, која је у Музеј Херцеговине донијела оригинална дјела ове знамените умјетнице. Директорица Музеја савремене умјетности Републике Српске, Сарита Вујковић, нагласила је да је овај догађај спој извођачке умјетности и музеологије, истичући његов значај за очување културног насљеђа. Текст монодраме написала је Милкица Милетић, док су режија и адаптација дјело Наташе Радуловић. Сценографију је креирала Марија Лукић, костиме Марта Чкоњевић, а оригиналну музику Ана Крстајић. Свака од ових жена допринијела је стварању интензивне и аутентичне атмосфере која је публику оставила без даха.
11. јула је у Дому културе „Јевто Дедијер“ у Билећи одржано предавање Монике Милосављевић, ванредне професорице на Одјељењу за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Тема предавања била је „Милавићи и Баљци 2024 – резултати археолошких истраживања и будуће перспективе“. Ово предавање обухватило је међународни пројекат који је започео ове године и који ће трајати наредних пет година. Професорица Милосављевић истакла је значајна открића која су резултирала досадашњим истраживањима у селима Баљци и Милавићи. На обје локације откривено је да стећци, који су били на историјским тумулима, стоје на старијим остацима. У селу Милавићи, истраживачи су открили староантичку цркву са крстионицом, што додаје важност овим локалитетима. „Ово су веома значајне археолошке локације“, рекла је Милосављевић, додајући да Билећа имадугутрадицију археолошких истраживања. Такође је поменула локалитет у селу Паник, гдје су пронађени познати мозаички остаци и показатељи хришћанства, који су међу најстаријим на овом подручју. Истраживања у Билећи су дио ширег европског пројекта који разоткрива тајне стећака и њиховог значаја за средњовјековно друштво. Пројекат финансира Европски истраживачки савјет уз подршку општина Билећа и Берковићи. Вишегодишња археолошка истраживања на овом подручју већ су до нијела драгоцјене резултате, потврђујући да је простор Билеће важна ризница културе и цивилизације Балкана и Европе.
14. јула, На Тргу слободе у Требињу, свечано је отворена 12. годишња изложба Удружења ликовних умјетника Источне Херцеговине „Милорад Ћоровић“. На изложби је представљено 27 радова умјетника који долазе из овог краја, рађених различитим техникама попут акварела, акрила и комбинованих материјала. Сњежана Домазет, члан удружења, изразила је задовољство због сталног проширења чланства. Овогодишњемтимупридружилосепетновихчланова,међукојима је ипочасни члан, познати умјетник Мишо Вемић из Никшића. „Иако нису изложени радови свих чланова због њиховог одсуства, драго нам је да смо успјели представити разноврс ност технике и израза наших умјетника,“ рекла је Домазет. Изложбу је отворила Слађана Скочајић, начелник Одјељења за културу Града Требиња, нагласивши значај удружења за културни имиџ града. „Ово удружење је стабилна и квалитетна заједница која својим радом подиже углед Академије ликовних умјетности у Требињу. Захваљујући њима, наша академија привлачи све већи број студената из региона,“ истакла је Скочајићева, додајући да је ове године било више заинтересованих кандидата него што квоте дозвољавају. Удружење „Милорад Ћоровић“, основано 2013. године, броји око 40 чланова. Током година, постало је синоним за квалитет и умјетничку посвећеност, инспиришући генерације умјетника и публике у Хер цеговини. Скочајићева је на крају пожељела умјетницима да наставе да инс пирацију проналазе у Херцеговини и да својим дјелима уљепшавају Требиње.
Изложба слика Драгана Стојкова, једног од најпризнатијих академских умјетника, отворена 19. јула у Музеју Херцеговине у Требињу. Стојков, који је у свијету већ познат по својим радовима, овим је излагањем први пут представио своје радове у Дучићевом граду. За ову изложбу одабрао је 20 слика, које су рађене у техници уља на платну, а међу изложеним дјелима налазе се портрети славних личности из различитих области, као што су књижевност, наука и позориште. Посебну пажњу привукли су портрети великих имена као што су Шекспир, Ромео и Јулија, али и Јован Дучић, чији је портрет Стојков поклонио музеју. Умјетник је нагласио да се веома радује што има прилику да своје слике представи у Требињу, те да мује град, као и сам Музеј Херцеговине, оставио снажан утисак. Он је, исто тако, подијелио своје разматрање о умјетничком путу који је започео у Венецији, у класи чувеног Кармела Зотија, а затим се ослободио традиционалног хиперреализма и почео да ствара у свом препознатљивом стилу, који не припада ниједном од по стојећих умјетничких праваца. Директорица Музеја, Ивана Грујић, истакла је значај Стојковљевог дара и значај овог догађаја за културни живот Требиња, подсјећајући да је Стојков већ раније био укључен у акције које су помагале развој музеја и града, попут израде збирке „Милом Требињу“. Грујић је изразила задовољство што ће Требиње сада моћидауживаурадовимаовогизузетногствараоца. Стојков је у својој дугој и плодној каријери одржао преко 170 самосталних изложби и учествовао у више од 350 колективних, а његово сликарство је похваљено широм света.
У Културном центру Требиње 20. јула започео је 67. „Фестивал фестивала“, традиционална смотра најбољих аматерских позоришних остварења из Сјеверне Македоније, Црне Горе, Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине, који је трајао до 27. јула. Фестивал је започет омажом редитељу Горану Булајићу, а након пројекције филма „Сјећање на Горана“, изведена је монодрама „Бизмисмен“, коју је режирао Булајић. Такмичарски програм Фестивала почео је у недјељу, 21. јула, са мјузиклом „Аладин“, а на сцени Културног центра наступили су ансамбли из Загреба, Тетова, Пљеваља, Кисача, Београда, Зворника и Требиња. Поред такмичарског дијела, у оквиру пратећег програма промовисане су књиге и часописи, као и изложбе фотографија и плаката. Додјељивање награда Фестивала завршено је свечаном церемонијом, након чега је објављен и добитник Златне маске за најбољу представу– „Лет изнад кукавичјег гнезда“ Студија глуме Театра 011 из Београда, који је добио награду и жирија публике. Фестивал је ове године понудио богат програм, а највећи број награда припала је представи „Оркестар Титаник“ Градског позоришта Требиње, која је освојила Златне маске за најбољу сценографију, костимографију и мушку епизодну улогу. Побједници су били награђени и за најбоље глумачке улоге, кореографију, као и за најбољу ауторску музику. У оквиру програма отворена је и изложба, гдје су најбољи радови фотографија са фестивала припали Маријани МилетићХајровић, Јовану Видаковићу и Радоју Елезу. „Фестивал фестивала“ затво рила је Слађана Скочајић, начелник Одјељења за културу, који је поручила да се сви учесници могу осјећати као побједници, јер се налазе у најбољем могућем граду за позоришни аматеризам, а то је Требиње.
У Галерији Дома културе „Небојша Глоговац“ у Невесињу, 25. јула је одржана промоција књиге „Отац Симеон“ аутора Раденка Којовића, у организацији Народне библиотеке Невесиње. Књига доноси животну причу о архимандриту Симеону Биберџићу, духовном стубу Херцеговине, човјеку који је својим животом и дјелом свједочио Христову вјеру у најтежим временима. Аутор је кроз пажљиво сакупљену грађу– писма, документе, фотографије и сјећања– створио омаж херцеговачком духовном оцу иисповједнику. Отац Симеон, познат као поп Слобо, који је служио као архимандрит манастира Добрићево, а прије рата је опслуживао столачку парохију, током свог живота био је свједок ратних страдања, преживјевши чак и злогласни њемачки логор Дахау. Упркос свим патњама, остао је утјеловљење смирености и вјере, што је посебно инспирисало Којовића. „И на суђењу убицама његових роди теља, остао је вјеран својој вјери и рекао: ‘Нека им Бог суди, ја им нећу судити’,“ навео је Којовић. Промоцију су, осим аутора, обогатили и професор Ратомир Ћук и професорица Наташа Абрамовић, истичући величину личности оца Симеона. Ћукје подсјетио на тежак живот овог човјека, који је одрастао у сложеној средини, обједињујући духовност и човјечност, док је Абрамовићева нагласила да књига представља свједочанство не само о вјери већиострадању српског народа и његовом историјском насљеђу. Књижевно вече употпунио је наступ етно групе „Симонида, а модераторка вечери била је Љиља Ивезић, која је публику водила кроз емоцијама испуњену причу о духовном вођи чији примјер и данас инспирише.
12. Фестивал европског и медитеранског филма, на којем су награде за изузетан допринос кинематографији додијељене глумцима Нивес Иванковић и Љубо мируБандовићу, свечано је отворен 28. јула. Градоначелник Мирко Ћурић истакао је важност овог фестивала за град, нагласивши да је Требиње домаћин великим филмским именима, те да ће фестивал сваке године несумњиво бити све важнији и значајнији. Свечаност је отворила Тања Бошковић, једна од највећих српских глу мица, а присутни су били и глумци из Требиња, као и редитељи Андреј Шепетковски и Алиса Радаковић. Фестивал је до 2. августа понудио премијерне пројекције око 30 филмова из15 земаља. Такође, поново је приказан и филм „Чувари формуле“ Драгана Бјелогрлића, у којем као један од младих глумаца учествује Јован Јовановић из Требиња. Пројекције су се одржавале на различитим локацијама у Требињу: у Дому младих, Културном центру, дворишту Музеја Херцеговине и на тераси хотела „Леотар“. Организатор фестивала је Танграм центар из Београда, уз подршку Аудио визуелног центра Републике Српске, Министарства културе Србије, Града Требиња и Министарства иностраних послова Србије.
У оквиру 12. Фестивала европског и медитеранског филма у Требињу, пратећи програм настављен је књижевним ипоетскимвечерима, пружајући публици прилику да се упозна са сјајним ствараоцима и њиховим дјелима. У Народној библиотеци Требиње, књижевник Марко Мило Поповић представио је своја дјела „У потрази за Рибером“ и „Чувари кључа– нове авантуре Душана Арменског“. Говорећи о својим књигама, Поповић је открио да је фокус на вјечитом проблему фалсификовања и кријумчарења умјетничких дјела, те истакао да његов нови роман наставља традицију повезивања умјетности са духовним и историјским насљеђем. Такође, љубитељи писане ријечи уживали су у поетском наступу једног од најнаграђиванијих младих српских пјесника, Немање Драгаша. У свом првом гостовању у Требињу, Драгаш је представио свој књижевни опус настао у протеклих шест година, кроз рефлексивну поезију која истражује емоције од љубави до меланхолије. Драгаш је својом каријером освојио бројне престижне награде, међу којима су „Тимочка лира“, „МилутинБојић“ и„Спасоје Пајо Благојевић“, а његова поезија превођена је на више страних језика. Умјетник, који је и доцент на београдској Академији умјетности, својом поезијом и дубоким осјећањима освојио је публику у Требињу, додавши посебну ноту овогодишњем фестивалском програму.
У Љубињу је 4. августа по једанаести пут одржана традиционална културна манифестација „Сергејеви књижевни сусрети“, посвећена успомени на прерано преминулог пјесника и режисера Сергеја Ћука, чије дјело наставља да инспирише љубитеље поезије и културе. Прво вече манифестације одржано је у Народној библиотеци „Др Љубо Михић“, гдје је промовисана књига Опет ми пјесма, збирка поезије Сергеја Ћука, коју су приредили пјесници из Крајине и Србије: Горан Вуковић, Ратко Поповић, Славица Јовановић и др Голуб Јашовић. Горан Вуковић је овом приликом изјавио да је у збирку уткан „градић који душу има“, алудирајући на Љубиње и његову културну баштину. О књизи су говорили др Голуб Јашовић и Славица Јовановић, анализирајући дубину и емоцију Ћукове поезије. Друго вече манифестације традиционално је одржано у Градском парку, поред споменика Сер геју Ћуку, исклесаног у херцеговачком камену као симбол трајности херцеговачке поезије. Овдје су своје стихове казивали истакнути пјесници из региона, укључујући Олгицу Цице, Здравку Бабић, Драга Кундачину, Миша Ђурића, Десанку Радић и друге. Професорка Драгана Турањанин је читала стихове љубињског пјесника Драшка Сикимића. Манифестација је одржана под покровитељством СПКД „Про свјета“ из Љубиња, чији је организациони тим изразио захвалност свим учесницима и гостима, потврђујући значај овог догађаја у промоцији културног стваралаштва Источне Херцеговине.
У оквиру 149. Невесињске олимпијаде, која се почетком августа традицио нално одржава у Невесињу, у Центру за културу „Небојша Глоговац“ 5. августа, одржана је промоција романа Маша и медведи ауторке Весне Капор. Ово књижевно вече организовали су Народна библиотека Невесиње и Центар за културу, а поред ауторке, о роману су говорили и мр Момчило Голијанин, мр Алексије Гргур и модераторка Љиља Ивезић. Ивезићева је нагласила посебну везу Весне Капор са завичајем, истичући да је њен рад цијењен и вољен, а посебно због тога што с поносом представља Херцеговину у свом стваралаштву. Мр Алексије Гргур описао је роман као лирски ток свијести који представља позив на слободу, опстанак и аутентичност. Истичући значај Весне Капор у српској литератури, нагласио је да је Маша и медведи више од романа– то је и пјесма у прози и поема која подстиче читаоце на дубље размишљање. Весна Капор је објаснила да се роман критички осврће на изазове 21. века, попут лажне демократије, манипулација медија и страха који се намеће људима. Она је истакла важност ослобађања од тих утицаја и враћања традиционалним вредностима. „Морамо живети као наши преци, без страха и с достојанством,“ поручила је ауторка. Весна Капор, која живи у Београду, позната је по својим дјелима као што су Три самоће, Небо тако дубоко, По сећању се хода као по месечини, и Венац за оца. Добитница је бројних књижевних награда, укључујући и годишњу награду Удружења књижевника РС за роман Маша и медведи. Роман је такође представљен гатачкој и билећкој публици.
У јединственом амбијенту амфитеатра на Црквини, свечаним гала концертом 6. августа отворен је, а потом 13. и завршен, шести Међународни фестивал класичне музике „Music and More SummerFest“. Ова престижна манифестација, која је окупила врхунске умјетнике, диригенте, композиторе и студенте са свјетских музичких универзитета, пружила је Требињу недељу дана врхунског музичког уживања. Свечано отварање фестивала обиљежили су наступи реномираних солиста и гудачког ансамбла „SummerFest Camerata“, под диригентском палицом Паскала Вероа из Француске, док је специјални гост вечери била колоратурни сопран Ксенија Кументо. На програму су била дјела Моцарта, Дворжака, Паганинија, Бартока и других мајстора класичне музике. Финално вече било је подједнако импозантно, отворено извођењем Вивал дијевог дјела у интерпретацији двојице челиста, а затворено камерном симфонијом Шостаковича, једним од најзахтјевнијих дјела у оркестарској литератури. Директорица фестивала Татјана Ранковић истакла је задовољство овогодишњом организацијом, нагласивши да су сви концерти били одлично посјећени и одушевили публику. „И ове године смо подигли љествицу и доказали да је Требиње значајна тачка на музичкој мапи свијета. Са радошћу могу најавити да ће наредни фестивал бити одржан у истом термину, од 1. до 14. августа, а разматрамо могућност организовања и зимског фес тивала,“ најавила је Ранковићева. Концерти фестивала одржавани су на више локација, укључујући Културни центар Требиње, Музеј Херцеговине, Саборни храм Светог Преображења Господњег, Вилу Ластва и Котор. Подршку фестивалу пружили су Град Требиње, Музичка школа Требиње и Кабинет предсједника Републике Српске, који је уједно био генерални покровитељ манифестације.
12. августа је у Народној библиотеци Гацко одржано представљање романа Владимира Кецмановића, једног од најпознатијих савремених српских писаца.
Говорећи о роману Огањикелија, Кецмановић је истакао: „Писати о свецу немогуће је кроз прозу, која захтијева иронију, тако да је ово једна поема посвећена великом свецу и чудотворцу Светом Василију Острошком и Тврдошком.“ Овај истакнути писац, који је уточиште након Сарајева пронашао у Београду, иза себе има богато књижевно стваралаштво. Његова посјета Гацку уследила је након промоције у Херцег Новом, одржаној у кући чувеног Ива Андрића. Директор Народне библиотеке, Алек сије Гргур, водио је представљање и нагласио да је посјета једног од најпопуларнијих српских писаца велика част за Гацко и његову културну заједницу.
Преображенске свечаности су сваке године вријеме када Требиње је постане домаћин изузетних културних догађаја који подсјете на богату историју, духовност и умјетнички потенцијал овог града. У галерији Културног центра Требиње свечано је отворена изложба фотографија под називом „X 10“, којом ова установа обиљежава деценију излагачких сезона. Поставку чини више од 150 фотографија са исто толико изложби одржаних у протеклих десет година, а селектор изложбе, Јован Видаковић, изабрао је најзначајније тренутке како би публици дочарао културни пут ове реномиране установе. Директор Миљан Вуковић истакао је да је ова галерија постала једна од водећих платформи за развој ликовних сцена у региону, док је декан Академије ликовних умјетности Веселин Брковић нагласио да је Требиње већ сада један од најзначајнијих ликовних центара на ширем подручју. Истовремено, у „Музеју Херцеговине Требиње“ отворена је изложба икона из иконографске збирке „Градског музеја Мирко Комненовић“ и „Галерије Јосип Бепо Бенковић“ из Херцег Новог. Иконе, углавном из 17. 18. и 19. вијека, припадају бококоторској школи Димитрије вић-Рафаиловић и представљају драгоцјено културно добро. Предсједник Скупштине Града Требиња Драгослав Бањак подсјетио је на духовну и историјску важност ових умјетничких дјела, док је директорица Музеја Херцеговине Ивана Грујић истакла да су изложене иконе први пут приказане ван Црне Горе. Поред поменутих изложби, у порти Саборног храма Светог Преображења Господњег одржано је предавање про фесора књижевности Ненада Гугла под називом „Пут до Христаништа“, које је окупило бројне љубитеље духовне књижевности.
Овогодишња манифестација „Културно-спортско љето“ у Гацку завршена је 20. августа изложбом радова насталих на 17. Ликовној колонији Гацко-Клиње 2024, одржаној у просторијама Културно-спортског центра. Сликарка Јелена Глоговац Савић представила је публици радове 11 умјетника из региона и нагласила значај колоније која већ 17 година ствара простор за дијалог о умјетности: „Умјетници живе своју идеју, проналазе начине да преточе суштинско у видљиво и представљиво. Иако публика може прихватити визуелни дијалог и повезати га са својим интуитивним осјећањима, права суштина умјетности лежи у комуникацији између умјетниковог исказаног и посматрачевог доживљаја. Као разговор уз чашу вина, умјетност може инспирисати разумијевање, слагање или отворити теме за здраву расправу.“ Селек торка колоније, као и претходних година, била је Тања Пикула, док је изложбу свечано отворила директоица Културно-спортског центра Мира Копривица. Она је овом приликом истакла да је завршетак манифестације обиљежен догађајем који допри носи духовном и културном уздизању заједнице.
Промоција књига Лазара Радана у Билећи,која је одржана у Дому културе „Јевто Дедијер“ 25. августа, представила је два значајна историјска дјела аутора. Књиге „Устанак у источној Херцеговини 1875–1878“ и „Поручник Југословенске војске Крсто Ђерић– херој Јунског устанка на Трусини 1941. године“ понудиле су дубок поглед на кључне историјске догађаје у источној Херцеговини, са посебним акцентом на невидљиве или недовољно освијетљене аспекте ових периода. Пред стављање Раданове књигеоКрстуЂерићујеизазваловеликоинтересовањепублике, јер је ово првипутда се о овом важном јунаку пише из научне перспективе, након што је раније постојала једнопартијска историографија која га није адекватно представила. Књига о Крсту Ђерићу, како је нагласио сам аутор, открива нову димензију храбрости и страдања овог јунака из 1941. године. На промоцији су гово рили и други истакнути историчари као што су Милан Никчевић, Обрад Самарџић и Данило Ковач, који су нагласили значај ових дјела у контексту историјског и културног наслеђа Херцеговине. Никчевић је похвалио Раданов рад, истичући да је он значајан допринос историографији, посебно у смислу освјетљавања важних, али запостављених историјских личности и догађаја. Такође, представљена је и књига „Устанак у источној Херцеговини 1875–1878“, која доноси дубоку анализу Невесињ ске пушке и устанка који је имао огроман значај за овај регион. Ово дјело комбинује научну строгост и истраживачку пажњу, те пред ставља драгоцјену основу за будућа истраживања и обогаћивање културе памћења. Промоција је организована и у Невесињу.
У оквиру 26. „Сусрета младих Републике Српске“, у амфитеатру Херцеговачке Грачанице 27. августа је одиграна представа „Бити човјек‒ патријарх Павле међу људима и нељудима“, редитеља Милана Руса. Ова дуо драма, чији је текст написао др Јован Јањић, један од најбољих познавалаца лика и дјела блаженопочившег патријарха Павла, дубоко је дирнула бројну публику. Представа је заснована на духовним и филозофским поукама патријарха Павла, које су биле његов начин борбе за мир у свијету и у људским душама, као и за ублажавање патњи народа страдалог у ратовима на просторима бивше Југославије. У лику патријарха Павла наступио је глумац МиланМалбаша,докјеАлександарДунић,глумацПозориштанаТеразијама, тумачио новинара који води разговор са Његовом светошћу. Истим позоришним комадом званично је отворено и „Културно-спортско љето-Гацко 2024“, након што је раније представа одиграна и на платоу испред новог Храма Свете Тројице у Гацку, а у организацији ЈУ „Културно спортски центар“.
У Музеју Херцеговине у Требињу 30. августа је отворена изложба „Милош Шобајић: Поглед уназад, корак унапред“, која представља ретроспективни пресјек двије деценије рада једног од водећих српских савремених умјетника. Поставка обухвата двадесетак слика и неколико скулптура из периода од 2000. до 2021. године. Овај значајан догађај отворио је простор за истраживање умјетниковог богатог опуса. Помоћница министра просвјете и културе Републике Српске Тања Ђаковић нагласила је да изложба симболизује снажну културну везу између Републике Српске и Србије, која је посљедњих година додатно оснажена. „Ова поставка није само омаж великом умјетнику већ и подсјетник на његову непроцјењиву умјетничку оставштину,“ истакла је Ђаковићева. Директорица Музеја Херцеговине Ивана Грујић истакла је да је изложба резултат остварене жеље самог Шобајића, који је 2018. године посјетио Требиње и изразио жељу да се поново врати са новом поставком. „Овом изложбом испуњавамо његову визију, а избором дјела његове супруге Маје Искјердо представ љамо суштину његовог стваралачког пута,“ додала је Грујићева. Маја Искјердо, супруга преминулог умјетника, подсјетила је да је Шобајић имао посебну везу са Требињем. „Он је увијек наглашавао да је овај град мјесто које инспирише. Његов дух је вечерас овдје с нама,“ казала је Искјердо. Изложба је организована у сарадњи Удружења „Милош Шобајић“ из Београда и Музеја Херцеговине, а подржана је од стране Министарства културе Србије и Министарства просвјете и културе Републике Српске.
У сали Парохијског дома у Гацку 30. августа одржана је промоција књиге афоризама Милана Никчевића С десна у лијево. Упркос томе што су афоризми често мањи од живота, књига истакнутог гатачког историчара представља прави живот у минијатури– урнебесно озбиљан и озбиљно урнебесан! На промоцији су говорили истакнути сатиричар из Црне Горе Блажо Паповић и пјесник и аутор стрип романа Јован Братић. Блажо Паповић је у свом излагању истакао да су Никчевићеви афо ризми дубоко повезани са самим аутором: „Сви афоризми личе један на другог, али ови Миланови сви личе на Милана. Ако упознате Милана и прочитате његове афоризме, закључићете да су он и његови афоризмиједна складна фамилија. Иако су по природи свађалице и прзнице, ако бисте одвојили Милана од његових афоризама, он тунесрећу небипреживео, аафоризмибирекли:такомуитребакаднасјеовакве створио.“ Паповић је додао да су Никчевићеви афоризми као савремени судови оштри, директни, без милости, али у исто вријеме савршено погођени циљем, било да говоре о криминалу, демагогији, самољубљу или политичким хировима. Пјесник Јован Братић је говорећи о књизи истакао да она представља широк дијапазон духовитих политичких порука које произилазе из нашег историјског и политичког насљеђа. Он је нагласио да књига открива дубоку поларизацију српског народа која нас и даље прати, спречавајући наше новије генерације да остваре потребну обнову националног бића. Милан Никчевић се захвалио присутнима и открио да је у својој књизи сакупио 420 афоризама који су настали у протеклим годинама, али који су ипак сасвим свјежи, јер, како каже, времену никада није касно да се прилагоди истини која се открива из сваког његовог афоризма.
Први Омладински фестивал „Орфеј“ свечано је отворен у Билећи 1. септембра, а излагање графика аутора Марка Бурлице из Требиња био је централни догађај на отварању. Изложба, под називом „15 минута славе“, представила је радове који кроз популарну културу фиктивног свијета истражују пролазност и небитност савременог друштва. Фестивал, који је трајао 45 дана, окупио је младе умјетнике из различитих области као што су ликовна умјетност, филм и музика. Ова манифестација има за циљ да се представи богато стваралаштво младих људи из региона, који су препознати као талентовани умјетници, али и да омогући млађим креативцима који раде на маргинама друштва да се боље упознају са публиком. Према ријечима Тање Самарџић, предсједнице Удружења грађана „Ехо“, организатора фестивала, ова манифестација представља синтезу културних и креативних радионица које су већ организоване у Билећи. Марко Бурлица, који је имао част да отвори фестивал, истиче да су овакви догађаји од велике важности јер омогућавају младима да представе свој таленат и стваралаштво, истовремено истичући вриједност умјетности у савременом друштву. Фестивал је угостио бројна регионално позната имена из свијета умјетности попут Јелене Милићевић, Милице Вучковић, Ханне Дујмовић, чланова београдских и подгоричких позоришта… Такође, један од важнијих догађаја била је и изложба „Рајка Мерћеп: Из мапе– 120 година од рођења“ која је посвећена овој значајној вајарки и сликарки рођеној у Билећи 1904. године, а која је једна од најпознатијих умјетница са ових простора и чије име носи и галерија Дома културе у Билећи. Фестивал је подржан од стране Амбасаде Републике Аустрије у БиХ, Општине Билећа и програма регионалних грантова Телемах фондације.
Изложбом „Алекса Шантић и мостарски књижевни круг“, одржаном у ХДХС „Косача“, 9. септембра, званично су започеле 105. Шантићеве вечери поезије, обиљежавајући 100 година од смрти великог пјесника. Организацију ове престижне манифестације, која је најстарија културна манифестација у Мостару, реализују Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ − Градски одбор Мостар и Српско пјевачко и културно-умјетничко друштво „Гусле“. На свечаном отварању, изложбу је представио академик Ранко Поповић, истичући значај „Мостарског књижевног круга“ у којем је Шантић одиграо кључну улогу. Изведбе ансамбла „Мостарске кише“ и глумца Небојше Кундачине допринијеле су умјетничкој атмо сфери вечери. Министар без портфеља задужен за сарадњу садијаспором Репуб лике Србије, Ђорђе Милићевић, свечано је отворио манифестацију, наглашавајући вјеч ност Шантићевих стихова као симбола љубави, мира и заједништва. У свом говору, Милићевићје истакао: „Шантић је симбол љубавипремазавичају и свом народу, али и мост међу људима различитих вера и култура.“ У склопу програма, уручена је престижна књижевна награда „Алекса Шантић“ за 2024. годину која је додијељена пјеснику Здравку Миовчићу за збирку пјесама Књига лишћа. Награда, коју зајед нички додељују Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“, Градски одбор Мостар и Српско пјевачко и културно-умјетничко друштво „Гусле“, укључује тра диционалне симболе Шантића: шешир, штап, те новчани износ од 5.000 КМ. Стручни жири, у саставу проф. др Душко Певуља (председник), проф. др Драган Станић и проф. др Владан Бартула, једногласно је донио одлуку о додјели награде Миовчићу, истичући да његова збирка представља најбоље дјело објављено на српском језику у посљедње три године. Певуља је нагласио да Миовчић, као изразит лирик и мајстор сонета, представља достојног насљедника Алексе Шантића, док је Бартула похвалио дубоку духовност и лирску рефлексивност његове поезије. У емотивном говору, Миовчић је изразио част и понос због добијања награде, истичући како је Шантић био његов првиузоруписањупоезије. „Поезија је чекала зрење и да се ствари склопе у животу. Награда се плашим. Касно сам почео да пишем и објав љујем и плашим се да миБогнеузметомалодаракојимиједаоакобудеммислионатенаградеиславу“, казао је Миовчић. „Књига лишћа“ описана је као поетски израз зрелог животног доба, инспирисана љепотом михољског љетаипосвећена природиипјесницима. Уоквиру 105. Шантићевих вечери поезије у Мостару је одржано и пјесничко-музичко вече „Жива реч“ Пере Зупца. Догађај, који се одржао у Народном позоришту Мостар, привукао је бројну публику која је са Пером Зупцем, његовим сином Милошем и бендом провела незаборавно вече. Вечерашњи наступ био је још један од многобројних повратака пјесника у свој најдражи град. Зубац је, говорећи о својој љубави према Мостару, открио да сваки долазак у овај град представља емотивни шок: „Чим се приближим Мостару, прелазим Кладањ и крећем према Херцеговини, осјећам како ми притисак расте и срце ми убрза. Све моје љубави су везане за Мостар“, рекао је он, додајући да је задњу пјесму о Мостару, коју је тада премијерно прочитао, написао од срца. Публика је имала прилику да чује и неке анегдоте из Периног живота, као и његова сјећања на велике личности попут Десанке Максимовић и Мирослава Мике Антића, са којима је долазио у Мостар. Милош Зубац, његов син, истакнуо је да им је наступ у Мостару један од најважнијих и да ће се радо враћати овом граду.
11. септембра, у Културном центру Требиња, одржан је програм посвећен Миодрагу Тарани, једном од пионира филмске умјетности Републике Српске, у оквиру којег је приказано осам његових филмова. Овај догађај, који је организовала Кинотека Републике Српске, имао је за циљ да подсјети на значајну улогу Таране у развоју кинематографије у региону. Директор Кинотеке РС, Сњежан Лаловић, нагла сио је да је Тарана утемељио продукцију филмова у Српској и био први аутор из РС који је освојио међународне награде. „Његов рад обиљежавају антиратни филмови, као што су Љетосампровео… и Мир у Јањи, који су освојили престижна признања, али су такође свједочанство његовог доприноса документовању историјских трену така,“ истакао је Лаловић. На отварању, публика је имала прилику да чује свједочење Тараниног сарадника и пријатеља, Зорана Маслића, који је подсјетио на редитељеву посвећеност и генијалност. „Његова способност импровизације и организације била је изванредна. Поставио је темеље филмске умјетности у Српској, остављајући иза себе дубок траг,“ рекао је Маслић. Посебну емотивну ноту програму дала је Гордана Тарана, супруга Миодрага Таране, која је изразила задовољство што је овај догађај одржан у његовом родном граду. „Жељела сам да Требиње и његови суграђани поново открију Тарин допринос култури и умјетности. Његова љубав према Требињу увијек је била видљива,“ истакла је она. Миодраг Тарана, рођен у Требињу, био је истакнут редитељ и визионар. Његов рад на пољу телевизије и филма, укључујући оснивање „Срна филма“, данашњеКинотекеРС,оставио је неизбрисив траг. Програм посвећен њему биће приказан широм Републике Српске, са посебним гостовањем у Југословенској кинотеци у Београду који је најављен за 5. децембар.
Омладинско позориште из Билеће наставља да осваја најпрестижније награде, потврђујући свој квалитет и посвећеност у области драмског стваралаштва. Након великих успјеха на бројним фестивалима, овај ансамбл је ове године поново привукао пажњу стручне јавности. На 52. Театарском фестивалу БиХ ФЕДРА, који је одржан у Бугојну, представа „Ожиљци“ у режији Бојана Милидраговића освојила је награду за најбољу представу, а члан ансамбла Гојко Самарџић проглашен је најбољим глумцем фестивала. Ова представа је изнијела дубоку и емотивну тему насиља, истражујући његове различите аспекте кроз приповијетке Иве Андрића, Јелене Тасић и СелмеПариси.Стручнижири,којисучинилиугледниглумциидрамскиствараоци, једногласно је наградио изузетну глуму и поетску снагу представе која је успјела да отвори дубока питања о посљедицама насиља у савременом друштву. У том кон тексту, сам ансамбл је био одликован за своју изузетну уиграност, енергију и искреност у приступу једној од најболнијих тема данашњице. „Ожиљци“ су оставили дубок утисак на све који су их погледали, јер су актери сјајно успјели да пренесу емоционалну тежину насиља и истовремено укажу на важност љубави као контра продукта таквог друштвеног феномена. Награда за најбољег глумца на овом фес тивалу припала је Гојку Самарџићу, који је својом глумом оставио јак утисак на стручни жири. Његова улога је била у потпуности природна и самоувјерена што је довело и донаграде. Међутим, ово није био крај успјеха Омладинског позоришта. На 12. Интернационалном фестивалу средњошколског театарског стваралаштва Јувента фест, одржаном у Сарајеву, ово позориште је освојило Гран-при награду за најбољу представу, поново показавши да из малих средина могу произаћи не само тален товани глумци, већ и снажне театралне продукције које ће дуго бити памћене. Представа „Ожиљци“ добила је признaњe стручног жирија, предвођеног глумицом Ксенијом Пајић, која је изјавила да је представа са својим прецизним и искреним приступом теми вршњачког насиља оставила снажан утисак на све присутне. Ова награда долази као круна успјешне године за Омладинско позориште из Билеће, У другој години постојања и умјетничког рада Омладинско позориште у Билећи остварило је три главне награде на најугледнијим фестивалима: Гран-при 22. Фестивала средњошколског драмског стваралаштва БиХ и још четири награде (Награда за најбољег глумца Гојку Самарџићу, Награда за најбоље глумачко остварење Дејану Радовановићу, Награда за најбољу колективну игру и Награда за избор музике и тонску реализацију) у конкуренцији 26 представа; Гран-при 52. Театарског фестивала БиХ ФЕДРА и Награду за најбољег глумца Фестивала Гојку Самарџићу; Гран-при 12. Интернационалног фестивала средњошколског театарског стваралаштва Јувентафест. Ови изузетни резултати дугују се прије свега Лазару Гњату, директору Дома културе „Јевто Дедијер“ у Билећи и Бојану Милидраговићу, који је својим талентом и посвећеношћу успио да изгради ансамбл који је спреман да на највишем нивоу представља све оно што омладински театар може да понуди. Својим радом и трудом, ови људи су не само изградили позориште у Билећи, већ и доказали да прави умјетници могу пронаћи начин да се изборе са најтежим темама и отворе дубоке дебате. Омладинско позориште у Билећи, које дјелује у оквиру програмских активности ЈУ Дом културе „Јевто Дедијер“ и подршке Удружења грађана „Ехо“, сада се с правом може сматрати једним од најважнијих креативних тимова у БиХ.Његовуспјех нанајвећим сценама не само да је освијетлио пут младим глумцима, већ и показао да у овом граду постоји истинска љубав према позоришту.
Етно ансамбл „Култ“, познат по извођењу и очувању традиционалне музике Србије и Балкана, 14. септембра, Музеју Херцеговине у Требињу одржао је концерт. Ансамбл, који комбинује вокалну и инструменталну праксу, стекао је препознат љивост захваљујући аутентичном репертоару и посвећености истраживању музичке баштине. Лука Косановић, етномузиколог и вођа ансамбла, нагласио је да чланови „Култа“, већином бивши студенти етномузикологије, кроз музику оживљавају насље ђе традиционалних инструмената попут гајди, кавала и тамбуре. „Наш репертоар обухвата све; од једногласног и двогласног певања старе праксе до новије сеоске вокалне традиције, што нас чини препознатљивим на музичкој сцени,“ истакао је Косановић. Поред наступа, ансамбл је у оквиру радионице у Музеју Херцеговине представио аерофоне традиционалне инструменте, пружајући публици јединствен увид у њихову историју и употребу. Чланови ансамбла „Култ“ су Лука Косановић, Марта Ђачић, Војислав Живић, Лазар Мрвић, Павле Каличанин и Александар Палибрк. Ансамбл је до сада наступао на бројним концертима и радионицама у земљиииностранству, непрекидно популаризујући богатство традиционалне музике Балкана.
У Народној библиотеци „Др Љубо Михић“ у Љубињу 18. септембра јес вечано представљен роман „Записи из Тучева“ аутора Ђорђа Дабарчића. Промоција је одр жана у оквиру обиљежавања славе општине Љубиње, Мале Госпојине, а у органи зацији СПКД „Просвјета“. Овај роман представља завршни дио трилогије о животу и судбинама тучевских јунака, заокружујући причу која је започета романима „Крст на стамболској калдрми“ и „Тучевска молитва“. Рецезент Ратомир Ћук је окаракте рисао дјело као поетски роман који на аутентичан начин осликава дух времена и људе из Тучева. Аутор Ђорђе Дабарчић је нагласио да осјећа велико олакшање након завршетка ове трилогије. Поред њега, о роману су говориле и Вања Милинковић Жабек и Бојана Петковић из Културно-спортског центра Гацко, док су атмосферу употпуниле чланице женске пјевачке групе из Љубиња, које су извеле пјесму инспирисану романом.
У Невесињу је 20. септембра завршен 23. Фестивал омладинских позоришта Републике Српске, који је током пет дана окупио младе глумце и љубитеље позоришне умјетности из читаве Републике Српске. Овај значајан културни догађај одржан је у Центру за културу „Небојша Глоговац“, који је током фестивала постао центар позоришних збивања и младалачке енергије. Свечано отварање приређено је у Дому културе „Небојша Глоговац“. Невесињска публика имала је прилику да ужива у представи „Испочетка“, у извођењу драмске секције домаћег Центра за културу, под руководством глумице Драгане Матрак Буквић. Ова емотивна и надахнута представа одушевила је присутне, који су дуготрајним аплаузима наградили младе глумце. Начелник Општине Невесиње Миленко Авдаловић истакао је да је велика част бити домаћин једног оваквог догађаја, који промовише младе таленте и подиже културну сцену Републике Српске. Током фестивала изведено је пет такмичарских представа, а публика је имала прилику да ужива у различитим жанровима, од драме до комедије. Позоришна дјела младих глумаца из Невесиња, Билеће, Лакташа, Модриче и Зворника показала су изузетну креативност и посвећеност, што је наглашено и наразличитим дискусијама и округлим столовима. Селектор фестивала Новица Богдановић истакао је да ова манифестација представља круну рада омладинских сцена широм Републике Српске, наглашавајући важност окупљања младих умјетника и размјене идеја. Трочлани жири додијелио је бројне награде за најуспјешније изведбе и глумачка остварења. За најбољу представу у цјелини стручни жири је прогласио „Главозуј“ Аматерске сцене младих из Модриче, док је најбољом представом по оцјени публике оцијењена „Смрт господина Голуже“ у извођењу Аматерског позоришта „Даске“ из Лакташа. Посебне награде за глуму освојили су МаринаМилошевићкаонајбољаглумицаиГојкоСамарџићкаонајбољиглумац,док су награде за ауторски текст припале Владимиру Медићу и Александру Риђошићуза представу „Јао, Миленко“. У част награђених, приређен је концерт рок групе „Преко реда“ из Билеће, који је на најбољи начин заокружио ову културну манифестацију. Директор Центра за културу Александар Вуковић изразио је задовољство што је Невесиње било домаћин фестивала, наглашавајући важност позоришта за културно уздизање и изградњу друштва. Организатори су истакли да фестивал представља снагу омладинског позоришта и његову улогу у образовању нових генерација. Најав љено је да ће наредне године домаћин бити други град Републике Српске, чиме овај фестивал наставља традицију путујућег карактера. Фестивал је организовао Дис театар из Бање Луке, у сарадњи са Центром за културу „Небојша Глоговац“, уз подршку Министарства просвјете и културе РС, Министарства културе Србије, Општине Невесиње и других партнера.
Завршна изложба четвртог Кампуса за фотографију и савремену умјетност „Superexposure“ 20. септембра је оживјела галерију Културног центра, окупивши љубитеље фотографије и савремене умјетности из региона. Овогодишњи кампус, у организацији Културног центра Требиње, окупио је петнаест младих талената из Босне иХерцеговине, Србије и ЦрнеГоре, који су током програма имали прилику да уче од врхунског менторског тима– Чабе Акнаја из Мађарске, Бранимира Карановића из Србије и МладенаМиљановићаизБиХ.Поредрадоваучесникакампуса,публика је могла да погледа и изложбу фотографија, постера и ризографика из пројекта BLEN DING, који је подржан од стране Унеска и Европске уније у оквиру иницијативе „Култура и креативност за Западни Балкан“ (CC4WBs). Пројекат је фокусиран на повезивање културних и креативних сектора и јачање дијалога у региону. Миљан Вуковић, директор Културног центра, нагласио је да је ова иницијатива значајна за умрежавање младих умјетника кроз сарадњу са фестивалима у Новом Саду, Цетињу и Сарајеву. „Овакви пројекти не само да јачају регионалну културну сцену, већ и омогућавају младим ствараоцима да развијају своје вјештине и идеје,“ додао је он. Жири је, међу бројним радовима на тему „Bubble/Мјехур“, издвојио три најбоља: прву награду освојила је Марија Дуповкина, другу Теодор Копицл, а трећу Милана Милованов.
Свечаном академијом и додјелом награде „Владимир Ћоровић“ за животно дјело академику Богумилу Храбак, у Гацку је званично отворен 26. Научни скуп историчара, који се одржавао од 19. до 21. септембра. Овај престижни догађај окупио је еминентне научне раднике и историчаре из Републике Српске, Србије и Црне Горе, који су се три дана бавили темом која се већ дуги низ година поставља као окосница истраживања: „Знаменити Херцеговци кроз историју“. На отварању скупа, који је одржан у Дому културе у Гацку, присутне је поздравио предсједник гатачке „Прос вјете“ Алексије Гргур, који је нагласио значај овог скупа не само у историографском контексту, већ и као важну манифестацију која истовремено обиљежава и дубоке историјске везе са овим крајем. „Историја, епика и стварност овдје се спајају сваког дана“, истакнуо је Гргур, наглашавајући важност Гацка као мјеста на којем се овај скуп традиционално одржава. Један од кључних тренутака свечане академије било је додељивање награде „Владимир Ћоровић“ за животно дјело. Ово престижно признање постхумно је припало академику Богумилу Храбаку, истакнутом истори чару и научном раднику који је својим истраживањима оставио неизбрисив траг у историографији. Историчар, универзитетски професор, научни радник Богумил Храбак докторску дисертацију одбранио је на Филозофском факултету у Сарајеву 1957. године. Радио је на Филозофском факултету у Београду, Војноисторијском институту, Институту друштвених наука, Филозофском факултету у Приштини гдје је утемељио Одјељење за историју, затим на Филозофском факултету у Новом Саду, Никшићу, Бањалуци, Косовској Митровици. Био је члан Академије наука и умјет ности Косова (1978–1992). Био је уредник више часописа. Његово опширно дјело, које броји више од 600 радова, дубоко је обогатило српску историјску науку, а његови радови остаће темељ за будућа истраживања. Награду је примио проф. др Милан Мицић,уимеМатицесрпске,којије истакао Храбаков допринос историјским истра живањима, посебно у контексту српске историје и културе. Научни скуп настављен је следећи дан у Парохијском дому, где су историчари из Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе представили своје реферате. Проф. др Милош Ковачевић говорио је о културном значају часописа „Нова Зора“ и његовом утицају на српску културу, док је проф. др Будимир Алексић представио рад Андрије Лубурића, сакупљача и запи сивача српских гусларских пјесама. Историчар Милан Мицић упознао је присутне с историјом српских добровољаца из Херцеговине који су се настанили у Панонским регијама између два свјетска рата. У оквиру скупа, историчари су посјетили важна историјска мјеста, укључујући манастир Св. Петра Зимоњића у Данићима гдје је одржана промоција Просвјетиних издања у Парохијском дому. Промоцији су прет ходиле посјете спомен обиљежјима у Брљеву и Добрељима, а истог дана пред стављена је и књига „Ракија и ране“, аутора Милана Мицића, у Парoхијском дому у Гацку. Научни скуп, који је под покровитељством Општине Гацко и предузећа „Рудник и термоелектрана Гацко“, представља важан догађај за све заинтересоване за дубље разумијевање историје и културне баштине Херцеговине и шире.
Уисто вријеме, у Билећи су обиљежени 25. по реду „Ћоровићеви сусрети пи саца“, књижевна манифестација која сваке године окупља значајне ауторе из српске књижевности. Сусрети су отворени округлим столом на тему „Књижевно дјело Јована Радуловића“, који је окупио десет учесника који су дискутовали о важности и особеностима његовог стваралаштва. Професор доктор Јован Делић истакао је Радуловића као изузетног приповједача, нагласивши да је приповјетка „Голубњача“ један од врхова његове прозе. Програм првог дана укључивао је и посјету Основној школи „Петар II Петровић Његош“ и Спомен-соби бораца Отаџбинског рата, као и изложбу радова Ликовне колоније Гацко-Клиње у Галерији СПКД „Просвјета“. Свој врхунац манифестација је доживјела на свечаној академији у Дому културе „Јевто Дедијер“, где је додјељена књижевна награда „Светозар Ћоровић“. Ова престижна награда, која се додјељује за најбољу прозну књигу написану на српском језику, ове године је подијељена између два аутора– Драгана Лакићевића за књигу „Љубавни регистар“ и Радомира Уљаревића за „Међустаница“. Предсједник жирија, Горан Максимовић, образложио је одлуку, истичући да су обје књиге аутентична и дубока истраживања савременог живота, са темама које се баве прошлошћу, амбицијама и илузијама нашег времена. Такође, истакао је да оба књижевника виртуозно владају кратком приповједачком формом, која је ефикасна и садржајна. Професор Милош Ковачевић нагласио је значај часописа „Нова зора“, који се већ двије деценије активно промовише у оквиру „Ћоровићевих сусрета писаца“. Часопис је настојао да Херцего вину представи кроз свесрпско виђење културе, језика и књижевности, што је, према његовим речима, у потпуности остварено. Ковачевић је указао на то да „Нова зора“ представља наставак великих часописа попут „Зоре“ Шантића, Дучића и Ћоровића, те да је постигла велики успех у својој области, упркос финансијским потешкоћама с којима се сада суочава. Он је нагласио да је у 82 броја часописа објављено више од 5.000 радова, који су укључивали доприносе више од 1.500 значајних аутора из различитих области културе. За наставак издавања овог часописа потребна је подршка, јер његов рад остаје од великог значаја за културну сцену Херцеговине и шире. На крају академије, присутнима су уручена признања за допринос органи зацији манифестације, а професору Јовану Делићу је додјељена Повеља за изузетан рад и допринос српској књижевности. Двадесет и пети Ћоровићеви сусрети писаца „Српска проза данас“ завршени су промоцијом часописа „Нова Зора“ и Зборника радова писца Горана Петровића. Часопис „Нова Зора“, који је започео своје издавање 2004. године, има значајну улогу у представљању херцеговачке културе и књижев ности. Билећки новинар МишоКисићдаојезначајан допринос часопису „Нова Зора“ својим дугогодишњим радом на рубрици „Културна догађања у Источној Херцего вини“. Кроз двије деценије, на више од 1150 страна часописа, Кисић је документовао вишеод1100 културних и духовних догађаја из шест општина Источне Херцеговине, као и активности СПКД „Просвјета“ у Мостару. За овај значајан рад и допринос култури, Кисићу је на овом скупу уручена Просвјетина захвалница. Он се овим поводом захвалио својим сарадницима, истичући да награда припада и њима, јер без њихове помоћи овај посао не би био могућ. Након промоције часописа и Зборника радова Горана Петровића, које је представио професор Јован Делић, одржано је књижевно вече. Писци Небојша Јевтић, Лаура Берна, Радомир Уљаревић, Божидар Бјелица, Зоран Радосављевић и Милан Мицић читали су одломке из својих дјела.
Народна библиотека Требиње 23. септембра је била домаћин јединственог поетско-музичког догађаја у којем су наступили пјесник Марко Милошевић и кантаутор Борис Режак. Милошевић је, говорећи о споју поезије и музике, нагласио да су њихови наступи, који су до сада обухватили више од 150 концерата у региону, потврда да овај жанр има дубок утицај на људе. „До децембра немамо слободних термина, а вечерашњи наступ у Требињу је доказ да ваш град има слуха за праве вриједности“, рекао је Милошевић. Он је такође подијелио своје искуство као пјесник који, од свог првог стиха написаног у петом разреду, увијек остаје вјеран својим ријечима. Заједно са Борисом Режаком, који већ 15 година има дубоке везе с Требињем, Милошевић је створио атмосферу коју је публика дуго памтила. Режак је истакао да је овај наступ другачији од других, са интимнијим и пажљиво балан сираним спојем поезије и музике. Милосава Супић Вуковић, директорица Народне библиотеке, нагласила је да је овај догађај поклон граду и да је био организован уз подршкуГрада Требиње. Онајетакође истакла важност сарадње са градоначелником и начелником за културу, који су омогућили реализацију овог значајног културног догађаја. На крају вечери, потписани примјерци Милошевићевих збирки поезије остали су доступни за куповину у библиотеци, а сав приход ће бити усмјерен на хуманитарне сврхе у Требињу.
У препуној галерији Дома културе у Гацку 28. септембра је отворена само стална изложба младе умјетнице Сандре Дивљан подназивом „Поглед изнутра“. Ова изложба, која је привукла бројне љубитеље умјетности, представља први пут да Сандра Дивљан излаже своја дјела у свом родном Гацку. Сандра Дивљан је дипло мирала на Академији умјетности у Новом Саду, у класи професора Драгана Матића, а тренутно похађа мастер студије на смјеру сликарство. Иако је до сада организовала самосталне изложбе у Новом Саду и Београду, њен повратак у Гацко носи посебан значај, јер је њена умјетност дубоко повезана с родним крајем. Кроз своје радове, Сандра показује љубав према Херцеговини, коју приказује с готово фотографским запажањима, пажљиво преношеним на платну. Њен умјетнички израз је интиман и интроспективан, а серија аутопортрета на суптилан начин приказује њен поглед на себе, уносећи личну димензију у сваки рад. О радовима младе умјетнице говорила је Јелена Глоговац Савић, самостална стручна сарадница за ликовну и примјењену умјетност у КСЦ Гацко. Јелена је истакла да Сандра Дивљан кроз своју слику не само да оцртава пејзаже и детаље природе, већ и открива унутрашњу димензију свог бића, стварајући мост између спољних и унутрашњих свијетова.
Уоквиру манифестације „Дани Србије у Српској“, Музеј Херцеговине у Тре бињу је постао домаћин двије значајне изложбе које су привукле бројне посjетиоце иобогатиле културну понуду града. Прва изложба, „Биљка као зачин. У царству боја, мириса и укуса“, провела је посјетиоце кроз фасцинантан свијет зачина, представ љајући вишеод30 биљака поријеклом са Балканског полуострва, Индије, Индонезије и других земаља. Аутор изложбе, Урош Бузуровић из Природњачког музеја у Бео граду, истакао је да је изложба интерактивна и едукативна. „Посетиоци могу да открију приче о биљкама, њиховој употреби у кулинарству и занимљивостима, али и дадоживеизложбу навишемнивоукрозетарска уља, интерактивне карте и остале садржаје,“ рекао је Бузуровић. Друга изложба, „Између трпезе и софре. Металне посуде од XIII до XIX века у збиркама Народног музеја Србије“, приказује богато декорисано посуђе од племенитих метала. Ауторке изложбе, Бранка Иванић, Наташа Церовић и Ивана Лемкул, одабрале су сребрне и позлаћене тањире, чаше и друге предмете који причају причу о свакодневном животу и свечаним тренуцима кроз вијекове. „Овде је представљено 46 посуда, од којих је половина од сребра украшена позлатом. Чаше, као симболи статуса, имале су посебну улогу у средњовековној култури,“ објаснила је Лемкул. Директорица Народног музеја Србије, Бојана Борић Брешковић, нагласила је значај сарадње између Србије и Републике Српске, посебно у години када Народнимузеј Србије слави 180 година постојања. „Ово је начин да се култура заједничког народа представи у најбољем светлу. Част нам је што смо у Требињу, граду са дубоким културним наслеђем,“ рекла је Борић Брешковић. Дражен Бошковић, замјеник градоначелника Требиња, похвалио је обје изложбе као изузетан допринос културној размјени. „Ови догађаји учвршћују културне везе између Србије и Републике Српске. У оквиру поменуте манифестације, у Музеју Херцеговине у Требињу, одржана је и трибина на којој је представљена едиција Завода за проучавање културног развитка „Укуси“ културно-историјска и природна баштина Републике Србије као и досадашњи рад на издању посебне едиције „Укуси Источне Херце говине“, која је планирана да се објави наредне године. Град Требиње је почаствован што је домаћин оваквим манифестацијама које његују нашу заједничку културу и историју,“ поручено је са манифестације.
16. октобра, у Музеју Херцеговине у Требињу, под називом „Шантићеве посестриме у Дучићевом граду“, одржано је инспиративно поетско-музичко вече које је окупило бројне љубитеље писане ријечи. Ауторка програма, књижевница Олга Бикар, родом из Мостара, оцијенила је да је догађај био одраз њене дугогодишње тежње ка афирмацији женског пјесничког стваралаштва. „Шантић је својим стихо вима славио жене, а инспирација за ово вече била је управо његова поетска визија и витешки однос премаженскомлику. УТребињусмооживјелинесамодухШантића, већ и пријатељство између њега и Дучића“, казала је Бикар, осврћући се на први програм овог типа одржан у Мостару 2022. године. Поетско вече било је испуњено снажним емоцијама, чиме је подсјетило на давно минуле дане када је поезија окупљала бројну и отмену публику. „Поезија је празник духа. Она нас одваја од свакодневних брига и враћа нас оном најљепшем у нама. Вечерас смо то поново осјетили“, изјавила је пјесникиња Милица Јефтимијевић Лилић. Здравка Бабић, секретар требињске подружнице Удружења књижевника Републике Српске, нагла сила је важност подизања видљивости женског пјесништва, истичући како је овај програм подигао стваралаштво жена на нови културни ниво. Срце вечери била је снажна веза између лирике и музике остварена кроз кантаутора Горана Дуку који је извео композиције инспирисане стиховима Шантића и Дучића, док је глумац Игор Гудељ оживио њихове пјесме кроз емоционалну интерпретацију. Окупљени су, бар на тренутак, били повезани љепотом и снагом писане ријечи. Ово вече није било само омаждвојици великих пјесника, већ и подсјетник на непроцјењив значај поезије у његовању људског духа и културне баштине.
У оквиру 57. Дучићевих вечери поезије, који су отпочели 1. новембра, Тре бињеје током тродневне манифестације поново потврдило статус културног центра, окупљајући пјеснике, умјетнике и љубитеље културе из региона. Манифестација је обухватила разноврсне догађаје, од изложбе умјетничких дјела до академија и пјесничких вечери, славећи културно насљеђе Јована Дучића и његових савременика. Манифестација је започела отварањем изложбе „Надежда Петровић: без боје“ у Музеју Херцеговине. Изложбу, организовану поводом 150 година од рођења Надежде Петровић, чини 75 цртежа из Збирке Народног музеја Србије, укључујући и рад њеног оца, Димитрија МитеПетровића. Ауторка изложбе, Евгенија Блануша, истакла је да су Надеждинирадовипредстављениутритематске цјелине, показујући раскош њеног талента од спонтаних скица до академских цртежа из периода студија у Минхену. Означају Надежде Петровић говориле су и директорка Музеја Херцеговине Ивана Грујић, као и Драгана Ковачић из Народног музеја Србије, наглашавајући њен умјетнички и херојски допринос српској култури. Манифестација је обухватала и вече под називом „… И јеца звоно боно…“, уприличеном пооводом стогодишњице смрти великог пјесника и Дучићевог савременика Алексе Шантића, за кога је Ђорђо Сладоје, добитник Дучићеве награде, у својој бесједи рекао да је пјевао најљепшим српским језиком у изворној матерњој мелодији. У програму је учествовао и Здравко Миовчић, добитник Шантићеве награде који је посебно нагласио велико прија тељ ство између ова два прегаоца српске мисли и поетског израза. У оквиру „Дучићевих вечери поезије“, у Народној библиотеци Требиње одржана је промоција „Књижевних новина“, часописа Удружења књижевника Србије, а завршна свечаност трећег дана окупила је бројне личности српског културног и јавног живота који су својим наступима одали омаж овом великом херцеговачком пјеснику. Замјеник градоначел ника Требиња, Дражен Бошковић, подсјетио је на културну визију Јована Дучића, која је обликовала Требиње као град културе, нагласивши да „Дучићеве вечери поезије“ повезују и стално обнављају наш, српски, свеукупни духовни простор, а то духовно јединство је просто укотвљено у срж те манифестације, која је јединствена подршка подизању моралног здравља српског народаиуодбрани његовог језика, чија је постојбина баш, овдје, у Херцеговини. Херцеговци су сагласни да су „Дучи ћеве вечери поезије“, „истинско поетско светилиште“ и да ће као такве оставити свој траг у вјечности.
Под покровитељством Града Требиња и градског Одјељења за културу, у Умјетничкој галерији Бокић, 5. новембра је отворена јесења изложба радова резултат сарадње између Удружења ликовних умјетника Источне Херцеговине „Милорад Ћоровић” иСавеза удружењаликовних умјетника Војводине. На овој изложби, дијелу програма „Дани УЛУИХ-а“, представљени су радови 17 чланова требињског удру жења и 10 умјетника из Војводине, у распону од класичних техника као што су акварел и уље на платну до модерних видео инсталација и дигиталних приказа. Предсједница УЛУИХ-а, Нина Лојовић Милинић, истакла је да потписани споразум са колегама из Војводине представља основу за даље заједничке пројекте. „Ово је значајан корак за нас, посебно јер смо ове године обогатили удружење бројним младимчлановима, што намдаје подстрек за будући рад“, казала је она, најављујући изложбу у Новом Саду 25. новембра. Горан Деспотовски, предсједник Савеза удру жења ликовних умјетника Војводине, додао је да су требињској публици представ љени углавном умјетници млађе генерације. „Размјена искустава и заједнички пројекти кључни су за развој обје средине. Уз подршку институција, можемо оства рити значајне помаке“, нагласио је Деспотовски. Отварајући изложбу, Слађана Скочајић, начелница Одјељења за културу Града Требиња, похвалила је рад УЛУИХ а. „Њихова енергија и посвећеност заслужују пуну подршку. Ова сарадња са Вој водином је одличан примјер како се култура може развијати уз међусобну подршку“, рекла је она.
Невесиње је током Митровдана 2024. године поново било у знаку сјећања на херојске Митровданске битке, симбол одбране Херцеговине и Републике Српске. Свечаности су обиљежиле културно-умјетничке приредбе, помени и награде за заслуге, окупивши борце, породице страдалих, званичнике и грађане. Обиљежавање је започето уочи празника Светог Димитрија, у Дому културе „Небојша Глоговац“, пријемом за породице погинулих бораца. У оквиру овог програма приређено је ликовно-поетско вече, укључујући изложбу ученичких радова и поезију аутора из породица погинулих. Посебну тежину свечаности дали су лични осврти породица страдалих. Јован Чалија, који је у рату изгубио сина јединца, подијелио је своју непролазну бол, док је демобилисани борац Радмило Ројевић поручио да Невесињци са поносом чувају сјећање на побједу и жртве. Програм свечаности настављен је светом архијерејском литургијом у Цркви Светог Вазнесења Христовог, коју су служили митрополит захумско-херцеговачки и приморски Димитрије и епископ будимљанско-никшићки Методије са свештенством, док је на централном тргу код
Споменика слободе одржан помен и полагање вијенаца. Делегације Републике Српске, Србије, општине Невесиње и борачких организација одале су почаст палим херојима, као и команданту Невесињске бригаде Новици Гушићу. На свечаној академији у Дому културе „Небојша Глоговац“ евоциране су успомене на славне Митровданске битке, које су, како је истакао министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Данијел Егић, симбол херојства и јединства народа Херцеговине. „Република Српска натопљена је крвљу јунака, а наша обавеза је да је чувамо и у миру бранимо са истим жаром“, поручио је Егић. Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић нагласио је да је Митровдан празник који симболизује темеље Републике Српске. У оквиру академије, постхумно је додијељено највише признање Општинске борачке организације– Митровданска грамата– петорици официра Војске Републике Српске за изузетну храброст. Признање за Драгана Зиројевића примио је његов син Александар, поручивши да је обавеза свих да граде Републику Српску онакву какву су замишљалихероји који су за њудалиживоте.Уумјетничком дијелу програма учествовали су глумци Народног позоришта из Бањалуке, хор Средње музичке школе из Требиња и бројни локални извођачи. Митровданске свечаности остају трајан подсјетник на храброст, вјеру и јединство које је сачувало слободу и част Невесиња и Херцеговине.
У Пребиловцима је 9. новембра, уз гусларско вече и културни програм, свечано обиљежена стогодишњица оснивања и изградње Основне школе и Дома културе. Ова манифестација окупила је бројне људе, који су се подсјетили славних дана овог села, симбола страдања, али и Васкрса. Првобитна школа, названа „Свети краљ Милутин“, подигнута је 1924. године. До Другог светског рата бројала је 120 ученика, од којих су, нажалост, сви страдали у јами Голубинки у Шурманцима. Током рата школа је спаљена, а након рата није обновљена као образовна установа, већ је претворена у Домкултуре. Овај дом је уништен у рату 1992. године и обновљен 2008. године уз залагање Српског националног друштва Пребиловци. Године 2015. добио је старо име– „Свети краљ Милутин“. Тонови гусала били су у центру прославе, а учествовали су познати гуслари и етно извођачи из Србије и региона, попут Максима Војводића, Николе Кривокапића, и Маје Војводић. Посебно се истакао наступ удружења „Гусле“ из Београда, које окупља младе таленте. Срђан Авдаловић, познати гуслар из Гацка, подијелио је снажне емоције о значају овог догађаја, наглашавајући понос због очувања традиције и тешкоће пјевања у спомен на страдале. Његова порука да је љубав према гуслама све јача и да то штомладисвевишеучеовудревну умјетност одражава наду за будућност. Алекса Драгићевић, председник мјесне заједнице Пребиловци, истиче да док год у селу одзвања пјесма и народ се окупља, Пребиловци ће живјети.