Први месеци 2021. године обележени су, из знаних разлога, сасвим скромним активностима на плану музичке уметности. Тек се од средине априла могло рећи да је концертна сезона заиста почела на Коларцу, раскошном музичком гозбом насловљеном Baroque Party, чији су протагонисти били пијанисткиња Тамара Стефановић и флаутиста Љубиша Јовановић.

До лета смо присуствовали и двема премијерама у два београдска театра. Мјузикл Последњих пет година Џејсона Роберта Брауна стигао је на сцену Мадленианума у мају. Реч је о делу мањег обима и сасвим сведеног извођачког састава, што је резултат нових продукционих решења Опере и театра Мадленианум. Браунов конгломерат жанрова (претежно популарне музике) захтева развијену вештину кретања извођача по задатим музичким просторима. У режији Роберта Бошковића и под управом Весне Шоуц, двоје солиста (Мина Глигорић и Димитрије Цинцар Костић), уз пратећи инструментални ансамбл (и неколико плесача), показују прилагодљивост сваком стилском пољу: извођење је доведено до перфекције. Орфеј и Еуридика Кристофа Вилибалда Глука (23. јуни) прва је премијера Опере националног театра после годину и по дана паузе. Нове околности приближиле су нам дело овде мало извођено и свакако камернијег карактера (само троје солиста!) од наслова који се уобичајено постављају на Велику сцену Народног позоришта.

Штавише, и епоха у којој у којој је настала наведена Глукова опера право је репертоарско освежење. На наше задовољство, редитељ Александар Николић не измешта радњу из изворних тематских оквира, већ оживљава митолошки свет Антике чинећи га златастим и застрашујућим истовремено: управо тиме далеко више говори о актуелном тренутку, о важним питањима самог бивствовања, о уметности као простору утехе и избављења из ситуација које се чине безизлазним. Поменућемо и концерт Млади у опери (30. јун), рафинирано инсцениране оперске призоре у извођењу полазника Оперског студија „Борислав Поповић“ Народног позоришта. Желимо, наиме, да укажемо на лепе перспективе домаћег оперског извођаштва, на младе уметнике који заслужују експониранију позицију у оперским поставкама националног театра.

У Мадлениануму је 5. октобра музицирао један од највећих баритона данашњице, Жељко Лучић, поделивши наступ са сопраном Драганом Радаковић и мецосопраном Сањом Анастасијом. Лепа вест у том тренутку била је да ћемо га на истој сцени слушати већ 12. јануара 2022. године, као Скарпију у Пучинијевој опери Тоска. Представа је, нажалост, одложена.

Београдска филхармонија бележи богату концертну сезону током 2021. Вероватно најизразитији догађај реализован у продукцији те институције је гостовање Зубина Мехте почетком лета. И поред редукованих активности, Симфонијски оркестар Радио Телевизије Србије под управом Бојана Суђића остварује неколико одличних концерата. Осим учешћа на Гитар Арт-у и БЕМУС-у, огромну пажњу публике побудио је њихов наступ са младим пијанистом Богданом Дугалићем (2. децембар, дела Чајковског – Клавирски концерт у бе-молу у којем је млади солиста блистао, потом и Пета симфонија руског композитора, где је демонстрирана пуна форма ансамбла).

Концерт Исидора интимно (25. септембар), први је дан фестивала Исидори у част, одржаног баш у време рођендана Исидоре Жебељан. Програм је сачињен од камерних и солистичких наслова, осмишљен и презентован са неупоредивом пажњом и уз присуство снажних емоција интерпретатора (Маја Богдановић, Даниел Роуланд, Анета Илић, Наталија Младеновић, Мирјана Нешковић, Наташа Петровић, Милош Јањић): слушалац добија нов, узбудљив, потпунији поглед на комплексне структуре композиторкиног унутарњег света.

У организацији Катедре за музикологију Факултета Музичке уметности у Београду, 1. децембра је приређен концерт стваралаштва Берислава Поповића (1931– 2002), посвећен обележавању девет деценија од рођења овог угледног српског композитора, музичког теоретичара, писца и педагога. Одабрана дела (Варијације за клавир, Гудачки квартет, Игра сенке за дувачки квинтет и Балада за гудаче), презентована у Сали Београдске филхармоније, окупила су врхунске домаће музичке извођаче (Марко Јосифовски, Драган Средојевић, Дејан Млађеновић, Дејан Божић, Уки Оваскаинен, Новосадски дувачки квинтет, гудачки оркестар Academia concertante и Драгана Јовановић), пруживши увид у важан, али недовољно експониран опус, а наслов концерта, Sempre e con tutta la forza, формулисан је тако да слушаоцу недвосмислено сугерише темељне одлике Поповићеве поетике.

Обележeн је и век од смрти Камија Сен-Санса концертом клавирских дуа Николајевић/ Кршић, Гођевац/ Братић и харфисткиње Љубице Секулић: централна тачка програма Камиј Сен-Санс – 100 година после свакако је била изванредна транскрипција партитуре из филма Убиство војводе од Гиза (иначе, прве наменски писане филмске музике), коју је за два клавира приредила др Снежана Николајевић.

Године 2021. напустили су нас Зоран Симјановић, Срђан Хофман, Иван Тасовац, Сања Илић, Војкан Борисављевић, Ђорђе Марјановић, Ђорђе Балашевић…

И поред песимистичних предвиђања, домаћи музички фестивали (БЕМУС, Мокрањчеви дани, Међународна трибина композитора, Гитар Арт, БУНТ…) успевају да одрже континуитет, чак и да испуне очекиване стандарде.

Гитар Арт је из уобичајеног термина у марту померен за јун (као што се и Београдске музичке свечаности већ другу годину одвијају у новембру уместо у октобру). Наступи Влатка Стефановског и италијанског гитарског састава 40 Fingers привукли су највише слушалаца, а светску премијеру имао је концерт за гитару Recuerdos de Belgrado/ Успомене из Београда (у извођењу СО РТС, Бојана Суђића и Марка Тамаја). Хоакин Клерч, немачки композитор и гитариста кубанског порекла, надахнут емоцијама које су се родиле још при првом доласку у Србију (а то је било 1985), посветио је дело фестивалу Гитар Арт, конципирајући га у класичној троставачној форми, са експонираном улогом солисте.

Клерч у партитуру уграђује елементе српске (и балканске) народне традиције, стварајући аутентичне „отиске“ својих доживљаја/ искустава ових простора. Посвете важним делима или опусима очевидно окупирају аутора. Он поставља паралелу са Аранхуезом (у погледу третирања тематског материјала или појединих оркестарских текстура; обликује акустичка окружења која би се могла разумети као аналогони Родриговом стилу). Слично опажамо и у другом Клерчовом делу презентованом те вечери, у српској премијери концерта-фантазије У вртовима Фаље (за мешовити хор и оркестар и четворицу солиста – Марко Тамајо, Рафаел Агуире, Давид Мартинес и Хоакин Клерч), у којем је опсег референцијалности једнако сложен. Обе партитуре подстакле су извођаче на вансеријске интерпретације.

На овогодишњим Београдским музичким свечаностима, Александар Маџар је одржао чак два концерта започевши тако путовање кроз Бетовенову клавирску музику. Реч је о својеврсном пијанистичком маратону који ће ући и у 2022. годину: угледни српски пијаниста планирао је да изведе све Бетовенове клавирске сонате, Дијабели варијације и Багателе оп. 119 и 126. 

Девето издање БУНТ-а (односно Београдске уметничке нове територије, како гласи пуно име поменуте манифестације), одвијало се током новембра и децембра,што се показује као оперативан фестивалски концепт. Бележимо разноврсне концерте. Пијанистички мост Загреб – Београд удружио је београдске и загребачке пијанисте различитих генерација (Катарина Крпан, Дора Гризељ, Таша Шинковец, Катарина Братић, Ан Ванг и Драгомир Братић) такође и музику хрватских и српских аутора (Папандопуло, Параћ, Шипуш, Јосиповић, Трајковић, Жебељан, Василије Мокрањац), што је пракса коју би ‒ уместо продуковања конфликата могли да прате и политичари наше две државе. Концерт Владимира Благојевића (уз учешће двоје умет никових студената, Данице Конатар и Николе Лазаревића), спаја барокну са савременом уметничком музиком и говори о изузетним дометима домаћих акордеониста; вече гудачких квартета Иване Стефановић протиче у врхунском извођењу новосадског квартета ТАЈЈ, а самим крајем децембра присуствујемо и Новогодишњем концерту младих осмишљеном кроз троделни програм (десетогодишњи пијаниста Ен Ванг, потом Гоца и њена деца, и на крају Небоград & Хор Дечјег културног центра & Чутура), вероватно најемотивнијем музичком догађају 2021. године.