Марија Ћирић
ИСТИНСКО МУЗИЧКО ЗАЈЕДНИШТВО
Клавирски дуо Весне Кршић и Снежане Николајевић драгоцен је и редак
пример трајног и истинског музичког заједништва
на српској уметничкој сцени
Пријатељице су од детињства – и тада сродних интересовања, обе
усредсређене на музику. Први целовечерњи програм приредиле су као студенткиње
тадашње Музичке академије (од 1973. Факултета музичке уметности), 22. децембра
1969, у Дому омладине у Београду, дакле, пре 55 година. За то време, интерпретирале
су велики део репертоара намењеног клавирском дуу (неретко су то биле и премијере
на домаћој сцени), редовно сарађивале са еминентним домаћим оркестрима и
ансамблима, учествовале у раду жирија националних и интернационалних
такмичења. Њихови наступи у престоници јесу најбројнији, али су равноправно
свирале широм Србије, увек – и са задовољством – укључујући мала места, сматрајући да уметност мора да буде доступна свима. Опет, нипошто нису
ограничене само на домаћу средину: музицирале су у читавом региону, односно на
просторима некадашње заједничке државе, затим и у Француској, Мађарској,
Румунији, Израелу, САД… Све то на више од хиљаду концерата. Оствариле су више
од стотину трајних снимака за Радио и Телевизију Београд (конкретно, приближно
педесет сати звучних и аудиовизуелних записа за РТС), своје интерпретације
забележиле и на неколико носача звука (плоча и компакт дискова).
Добитнице су награде Удружења музичких уметника Србије за најбољи
концерт 2010, такође и награде за животно дело исте институције за 2023. годину.
Како афирмацију музичке уметности виде као својеврсну мисију, осмишљавале су
посебне видове едукативних програма. С тим у вези, треба подвући то да су обе
угледни српски педагози. Весна Кршић је професорску каријеру провела на ФМУ у
Београду, где је предавала солфеђо и методику солфеђа (у њеној класи је
дипломирало, магистрирало, специјализирало и завршило мастер студије више од 60
музичких педагога), док је Снежана Николајевић, доктор музикологије, поред
вишедеценијског уредничког ангажовања на Телевизији Београд (и серијала који су
обележили српску музичку културу у сфери медија), била ангажована на Филолошко-
уметничком факултету у Крагујевцу, где је 2005. основала Катедру за музику у
медијима, прву такве врсте у Србији.
Слављенички концерт одржан је 10. новембра у Великој сали Коларчеве
задужбине – у дворани у којој најчешће и најрадије наступају. Концерти двеју
уметница увек поседују рафинирано постављену музичку драматургију. Сада нам
откривају да је реч о промоцији збирке Српска музика за два клавира (седам
партитура из њиховог репертоара – композиције Иване Стефановић, Милане
Стојадиновић Милић, Душана Трбојевића, Владимира Тошића, Зорана Христића,
Константина Бабића и Зорана Симјановића), што је још један начин да обележе пет
и по деценија заједничког музицирања. Збирка је реализована уз подршку СОКОЈ-а
(Фонда за културна давања), који је, уз BeoMelody, коиздавач албума. Треба истаћи да
то није прва публикација (намењена клавирском дуу), чије су уреднице или ауторке
Весна Кршић и Снежана Николајевић: прва збирка композиција у избору и редакцији
двеју уметница објављена је још 1988. године, (у издању ФМУ у Београду), а
питањима и проблемима датог камерног састава бавиле су се у бројним научно-
теоријским истраживањима (поменимо само магистарску тезу Снежане Николајевић,
Клавирски дуо као одраз опште еволуције музике, објављену код Удружења
композитора Србије 1990, а која представља капитални допринос овом пољу).
Програм концерта био је конципиран тако да представи највећи део наслова из
збирке Српска музика за два клавира, опет, уз занимљив додатак, две Бетовенове
увертире, Кориолан и Егмонт, за два клавира и четворо пијаниста (аранжмане је
начинио немачки композитор Густав фон Реслер, чије се деловање везује за прелаз 19.
у 20. век). Стога, али и да би аудиторијуму предочиле да клавирски дуо и те како има
врсне представнике у просторима домаћег извођаштва, Весна Кршић и Снежана
Николајевић позвале су госте, клавирски дуо Теа Димитријевић/ Дејан Суботић и
пијанисткиње Милицу Секулић и Марију Гођевац: шесторо угледних српских
уметника приредили су вансеријски музички догађај у Коларчевој задужбини.
Апотеозом пијанисте, композитора, музичког писца и педагога Душана
Трбојевића (1925-2011), Весна Кршић и Снежана Николајевић отварају слављенички
програм. Дело је у првој верзији (1971) писано за четири клавира и осам руку, потом
прерађено за потребе клавирског дуа (за дуо Кршић/ Николајевић), али тако да
раскошна текстура композиције буде задржана у потпуности. У истом саставу
(Кршић/ Николајевић) презентован је Медиал 6 (сегмент Медиала 6 2 3) Владимира
Тошића, у интернационалним размерама истакнутог композитора музичког
минимализма, као и Таngo per duе Милане Стојадиновић Милић. Са потоњим делом,
чини се, интерпретаторке имају посебно емотиван однос. Сазнајемо, партитура је
посвећена њима. Настала је 2017. године и одаје надахнуће Милане Стојадиновић
Милић стваралаштвом Астора Пјацоле, утемељивача жанра нови танго/ tango nuevo:
Таngo per duе, наиме, разматра поетичке линије Пјацолине нумере Заборав/ Oblivion.
Као својствен тематски одговор на Таngo per duе, стиже Танго аргентино Зорана
Симјановића, главна музичка тема из филма Танго аргентино (редитеља Горана
Паскаљевића, 1992). На молбу дуа Кршић/ Николајевић композитор је нумеру
аранжирао за два клавира – на овом концерту извеле су је Милица Секулић и Марија
Гођевац. Теа Димитријевић и Дејан Суботић тумачили су Песника на броду Иване
Стефановић. Партитура (премијерно представљена јавности 2012), стоји у низу дела
насталих онда када је, како на једном месту ауторка наводи, у одраслом добу поново
почела да чита Ханса Кристијана Андерсена, те да поједине доживљаје редова
данског књижевника претвара у музику. Омаж Зорану Христићу (коме се тих дана
навршавало пет година од одласка са стваралачке и животне сцене), Снежана
Николајевић и Весна Кршић начиниле су атрактивно конципираном Руфуријом,
посвећеном управо њиховом камерном саставу.
Треба нагласити да концерти клавирског дуа Кршић/ Николајевић
подразумевају и вербалну комуникацију са публиком, оличену у пажљиво и
занимљиво осмишљеним коментарима презентованим уз музику. Јер, права реч о
музици, односно реч уз музику извесно продубљује однос извођача и слушаоца, а
ове уметнице то чине на еклатантан начин.