Др Љубомир Недић
ОДГОВОРИ
на питања нашег Уредништва српским књижевницима
1. Шта мислите о српској сувременој књижевности? ‒ 2. Да ли се и који утјецај
из страних литература осјећа у српској књижевности? ‒ 3. Шта мислите о српској
читалачкој публици? ‒ 4. Шта мислите о српској критици, њеном данашњем утјецају
и позиву? ‒ 5. Шта мислите о Срп. Књижевном Конгресу? ‒ 6. Шта мислите о српској
популарној књижевности? ‒ 7. Шта мислите о српској драми? ‒ 8. Како судите о ху-
мору у нашој књижевности? ‒ 9. Шта мислите о дјечјој књижевности у нас Срба? ‒
10. Шта мислите о утјецају данашњих политичких прилика у Срба на развитак на-
родне књижевности, особито белетристике?
Господине Уредниче,
Радо се одазивљем тој вашој жељи, и шаљем вам овде, у писму, како сте ви тра-
жили, одговоре своје на учињена ми питања. Они су кратки, и у краткоћи својој, може
бити, и сувише одсечни, готово афористични. То је мана, знам и сам. Али то не чини
ништа. Осим мојег, доћи ће и други одговори, мање одсечни и исцрпнији но што је
мој. У осталом, ово је изложба коју ви од српских писаца приређујете; и зато треба
да се свак од њих види онакав какав је, ‒ по могућству, и интересантнији но што је.
И тако, питате ме:
1. Шта мислим о српској савременој књижевности. ‒ Не много. Имамо два-три
велика имена у њој; али она припадају књижевној историји, не савременој књижевности
српској. Од оних што данас на њој раде само неколико њих показују истинска талента, и
она је у рукама писаца без талента и без спреме. Горих писаца и горег писања у њој није
било откако је Српске Књижевности. У осталом, велики дани за књижевност прошли су,
и пролазе, свуда, па и у нас. Ми смо сретни те смо имали неколико великих писаца у
својој књижевности. Хрвати тога немају; Бугари још мање.
2. Да ли се, и који, утицај из страних литература осећа у Српској књижевности. ‒ Осећа се; и у идејама, и у укусу. И није никакво зло што тога утицаја има:
по томе, Српска Књижевност може напредовати и може сачувати национални карактер, који она треба да носи. Не ваља само што се пресађују и идеје које још нису за
нас (или ми нисмо за њих) и што се мисли да нам се одмах треба угледати на оно
што је последња реч књижевности на Западу. И тамо је књижевност напредовала поступно и природно развијајући се, а тако само може она и у нас напредовати, што ће
пролазити кроза све оне мене кроз које је и тамо пролазила, само бржим кораком.
Још нисмо честито изашли ни из романтике (ето вам најновијег романа Ч. Мијатовића!), а већ смо прихватили и натурализам, и претргли га, и стигли и до символизма.
То, ‒ још једанпут велим, не ваља.
3. Шта мислим о српској читалачкој публици. ‒ То сам већ казао, у једном
свом чланку у Српском Прегледу: „Српске читалачке публике нема; ни оне која књиге
купује, ни оне која их с разумевањем чита.“ Српска читалачка публика, могао сам,
још, онда рећи, то су они што пишу. Ми што пишемо, пишемо једни за друге; разме-
њујемо мисли ‒ и књиге.
4. Шта мислим о српској критици, њеном данашњем утицају и позиву. ‒ Шта
о томе мислим, треба да се види из оног што сам досад писао. Ако се из тога не види,
из онога што бих о томе овде извео видело бих се то још мање.
5. Шта мислим о Српском Литерарном Конгресу. ‒ Не видим из предлога о
томе Конгресу о чему ће се на њему расправљати; зову нас на разговор о Српској
Књижевности. А конгреси нису састанци где се воде разговори, ни парлаторије, да се
људи виде, него су за то да се на њима одређене ствари договорно расправе и уреде.
6. Шта мислим о српској популарној књижевности. ‒ То је, благодарећи фон-
довима неких српских родољубаца, врло корисна грана наше књижевности ‒ за оне
који на њој раде.
7. Шта мислим о српској драми. ‒ О томе ћу вам, здравља Боже, писати на-
рочито.
8. Шта мислим о хумору у нашој књижевности. ‒ Ми имамо неколико правих
хумориста: Ненадовића, Игњатовића, и, од живих, Сремца. Абуказем није хуморист;
то је приклапало.
9. Шта мислим о дечјој књижевности у нас Срба. ‒ Оно исто што и о популарној књижевности српској: и то је, овамо код нас бар, плодоносан рад. Мецене су
те књижевности, и против своје воље, родитељи ђачки. И
10. Шта мислим о утицају данашњих политичких прилика у Срба на развитак
народне књижевности, особито белетристике. ‒ Одговор на то питање морам вам
остати дужан. Ми се овамо не смемо бавити унутарњом, а ви, тамо, спољном поли-
тиком. Примите, Господине Уредниче, уверење о мојем особитом поштовању.
(Из мостарске „Зоре“, 5/1.5.1899, стр. 155-157)