Катарина Лазаревић Сретеновић
МУЗИКА ДОМАЋИХ АУТОРА ЗА ГУДАЧЕ
(Концертна сезона Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу 2023/24)
Овогодишња Концертна сезона Филолошко-уметничког факултета отворена
је 1. новембра 2023. године у Свечаној сали Прве крагујевачке гимназије концертом
Музика домаћих аутора за гудаче реномираног ансамбла Метаморфозис, чији је
уметнички руководилац виолиста и редовни професор ФИЛУМ-а Саша Мирковић.
На репертоару су биле композиције домаћих аутора, од којих су три биле премијерно
изведене, што је за крагујевчку музичку сцену и публику од великог значаја.
Сведоци смо да су целовечерњи концерти посвећени извођењу савремене
уметничке музике у нашем граду реткост. У том смислу, Музика домаћих аутора за
гудаче била је прилика за један јединствени, свежи и мисаони доживљај. Оригиналне
звучне поетике аутора чија су се дела изводила и разноликост порука које оне са
собом носе, тако актуелне у садашњем тренутку, као и сам начин интерпретације,
дали су једну посебну вредност у естетском смислу. Такође, овим концертом је
успостављена веза између Крагујевца, ФИЛУМ-а и њеног композиторског
стваралаштва, веза између прошлости и садашњости, с обзиром да већина аутора
предаје на овом факултету или је пореклом из Крагујевца.
Београдски ансамбл Метаморфозис основан од стране виолисте Саше
Мирковића и виолончелисткиње Татјане Јовановић Мирковић 2005. године, дуги низ
година важи за један од најреспектабилнијих састава на нашој музичкој сцени. Њихов
репертоар је претежно базиран на савременој музици домаћих и страних аутора, а
ансамбл се на музичку сцену Србије, а и ван наше земље, позиционирао својим
јединственим изразом. Поред бројних фестивала на којима је учествовао, ансамбл
Метаморфозис је остварио и бројне трајне снимке за радијске и телевизијске
програме. Веома важно деловање састав остварује извођењем дела савремених
аутора, тако да је до данас премијерно извео 170 нових композиција.
Композиција Думка за гудачки оркестар композиторке и редовне професорке
ФИЛУМ-а Јасне Вељановић (1980), посвећена гудачком камерном оркестру
Метаморфозис, настала је управо поводом овог концерта. Дело карактерише
редукован тематски материјал и хармонски садржај, а с обзиром на изворно значење
речи думка која је украјинског порекла и односи се на мисао, размишљање, оно може
бити тумачено са различитих аспеката. Од једне врсте егзистенцијалног вакуума у
коме се савремен човек налази, његове емоционлне отуђености до фрагментарности
у мисаоном погледу. У интерпетативном смислу, иако ансамбл Метаморфозис
тренутно чине млади уметници којима се може сугерисати у погледу одређених
техничких детаља, свакако не може у контексту инспирисаности и искрености коју
су пренели током извођења ове композиције.
Дело композитора и доцента ФМУ у Београду пореклом из Крагујевца, Лазара
Ђорђевића (1992) D-Madness за соло виолу и 15 гудача, поруџбина је виолисте Саше
Мирковића. Композиција је своју премијеру имала 2019. године на концерту под
називом La Follia. D-Madness је концепиран тако да у потпуно новом руху оживи
познату тему La Follia кроз низ међусобно повезаних варијација, чиме само дело
одише истовременим присуством архаичног и авангардног звука. У тој игри звукова
нарочито се истакао виолиста Саша Мирковић који је са посебним афинитетом,
преданошћу и енергичношћу освојио публику. Његова појава, однос према
инструменту и колегама на сцени, деловали су импресивно остварујући јединствену
и оригиналну звучну поетику.
Једно од четири дела компонованих према напевима из октоиха (осмогласника)
у оквиру циклуса Музика октоиха, Остинато супер тема Октоиха композиторке
Љубице Марић (1909-2003) која је рођена у Крагујевцу, изведена је у централном делу
концерта. Остинато се односи на стално присуство једне мелодије која је поверена
клавиру коју карактерише равномерни четвртински покрет, незнатно варирајућа
мелодија и променљива метрика. Цео мелодијски ток у клавиру је замишљен као једна
тема која се обнавља без престанка и која је затворена у кругу. Пијанисткиња Јована
Радовановић, харфисткиња Ивана Павловић и чланови ансамбла Метаморфозис
начином извођења побудили су размишљања о метафори Времена коју је композиторка
Љубица Марић уметничким средствима и настојала да озвучи, тако актуелним у
данашњем тренутку. Сенчећи своје деонице посебним нијансама, извођачи су на прави
начин успели да пренесу емоцију и идеју целокупног дела.
Капричо за гудачки оркестар композитора и редовног професора ФИЛУМ-а
Милорада Маринковића (1976), дело је које је настало 2006. године. Основна идеја композиције јесте уметничка транспозиција звука гусала на шта и упућује сам назив
Капричо (пркос) у контексту ове врсте духа присутног у народној епској поезији.
Дело има четири одсека од којих су прва три у темпима брзи-лагани-брзи, а
последњи, чију мелодију божићног тропара доноси соло виолончело, отелотворује
духовност. Све је то постигнуто минималистичким средствима, али у контексту
евоцирања епске поезије и звука гусала. Сугестивно извођење и посебан шарм који
је доминирао током извођења, били су прилагођени духу и изразу самог дела.
Посебну заслугу за такав утисак имао је виолончелиста Павле Поповић у соло
деоници, који је својом изражајном и емотивном интерпретацијом демонтрирао оно
лично и искрено у извођењу.
Премијера дела Молитва за гудачки оркестар композитора и доцента
ФИЛУМ-а Владимира Трмчића (1983) како по свом називу, тако и по звучању,
отворила је простор индивидуалистичког ишчитавања дела и давања значења.
Изливајући наша осећања душе кроз разговор са Богом, односно кроз молитву, ми то
чинимо тихо и нечујно. Управо се кроз коришћена музичка средства и преовлађујућу
пиано и пианисимо динамику овај поступак отелотворује, граничући се са тишином
у коју аутор зарања да би се пронашао крајње индивидуални смисао молитве.
Чланови ансамблаМетаморфозис успели су да пренесу свеопшти мир и сталоженост
којом композиција одише, уз поједине делове који у интонативном смислу нису били
најсјајнији, али су свакако били инспиративни и експресивни.
Премијера, а уједно и последње дело које је изведено на концерту Размишљај!
Спавај! Играј! композитора, редовног професора и декана ФИЛУМ-а Зорана
Комадине (1966), састоји из три дела који се могу изводити и независно један од
другог. Сваки део предстваља одраз ауторових личних доживљаја и емоционалних
стања, а сама композиција је делимична рекострукција дела писаног пре више од
тридесет година. Полетност, енергичност и атрактивност су речи којима бисмо
најбоље могли описати начин извођења ове композиције. Узајамност и размена
емоција које су током извођења ове композиције биле манифестоване, потврдиле су
софистицираност коју ансамбл Метаморфозис поседује и чију је вредност публика
препознала и наградила.
Да савремена уметничка музика треба да живи и да има своје истакнуто место
на музичкој сцени, потврђено је и овим концертом у Крагујевцу. Да је она способна
да комуницира на различитим нивоима, да у естетском смислу делује на публику и
да побуђује најразличитије мисаоне и емоционалне процесе, имали смо прилике да
чујемо кроз најразличитије индивидуалне звучне поетике наших савремених аутора.
Чини се да су овакви подухвати у контексту музичке уметности неопходни, а надамо
се да ће бити и све чешћи, како бисмо мит о некомуникативности савремене музике
коначно могли да демантујемо.
