Катарина Лазаревић Сретеновић
КОНЦЕРТНА СЕЗОНА ФИЛОЛОШКО-УМЕТНИЧКОГ
ФАКУЛТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ
(Хексагон – шест визија за гудачки оркестар)
Концертна сезона Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу отворена
je 6. новембра 2024. године у Свечаној сали Прве крагујевачке гимназије концертом
музике домаћих аутора за гудачки оркестар под називом Хексагон – шест визија за
гудачки оркестар у извођењу ансамбла Метаморфозис
Већ четврту годину за редом Филолошко-уметнички факултет организује
Концертну сезону на којој представља своја постигнућа у области музичке
уметности, а овогодишње отварање била је прилика да се чују дела композитора овог
факултета, као и друге савремене композиције домаћих аутора. Такође, публика је
уживала у извођењу ансамбла Метаморфозис чији је уметнички руководилац
виолиста и редовни професор на ФИЛУМ-у Саша Мирковић.
Композиција Trams and Trees/ Трамваји и паркови за гудачки оркестар и
глокеншпил Милорада Маринковића заправо је први став вишеставачног
дивертимента Мој Београд за гудачки оркестар и удараљке, која приказује ауторов
доживљај самог града. У том смислу, трамвај се поставио као симбол модерности и
урбане средине, па тако и сам циклус почиње вожњом и посматрањем паркова из трамваја. Композитор евоцира шине путем константног остината који је присутан у
делу, са различитим сменама амбијента чиме дело добија на динамичности и одржава
пажњу слушалаца. Стрпљиво градећи драматургију композиције ансамбл
Метаморфозис је, уз веома вешту интерпетацију Милана Милића на глокеншпилу,
успео да оствари кохерентну целину.
Умирујући звуци композиције Дозивање анђела Александре Вребалов,
направили су идеалан контраст у контексту драматургије целокупног репертоара.
Истакнута мелодија на соло виоли у интерперацији Саше Мирковића као да је
репрезентовала тиху молитву у његовој души, а ослобођена метра и пулса, слободно
допрла до сваког појединца. Скоро хорска фактура гудача, оживљена је певајућим
гласом виоле у коју је солиста унео широко изражајну палету узвишених емоција.
Концерт за клавир и гудачки оркестар композиторке Јасне Вељановић
специјално је написан за ову прилику и посвећен је пијанисткињи Јовани
Радовановић која га је као солисткиња и премијерно извела са ансамблом
Мемаморфозис. Софистицираност и изражајност пијанистичког умећа Јоване
Радовановић одисале су у сва три става композиције. Композиторкино поигравање
тематским материјалом у виду цитата у првом (Бах) и трећем ставу (Дебиси), као и
алузије наМоцарта у другом ставу, постављени су готово спонтано и непретенциозно,
али са јасном идејом о утицајима који прожимају ово дело.
Светска премијера дела Реквијем за виолину, виолу и гудачки оркестар
композитора Владимира Трмчића донела је једну сасвим другачију атмосферу.
Композиција је посвећена ауторовој мајци, а састављена је од неколико слободно
третираних делова службе за упокојене. Композиторов дубоко емоционални
доживљај остварен је економичним средствима, показујући нам његову јединствену
стваралачку интуицију и музикалност коју су чланови ансамбла Метаморфозис
веродостојно успели да пренесу.
Композиција Чет’ри сна (концерт за виолу и гудачки оркестар) аутора Зорана
Комадине која је такође изведена премијерно, повела нас је инспиративно путовање
композиторових снова. У првом сну, протагонисти су сам композитор и виолиста
Саша Мирковић који се срећу у Барселони. Ауторови доживљаји интерперације
виолисте на различитим местима – у хотелу испред лифта, у самом лифту, испред
Катедрале итд, представљени су „виртуозним музичким сном“, у којем је Саша
Мирковић и на концертном подијуму показао вештину интерпретације. Други сан
приказује дешавања у Италији, првенствено у Риму. У њему се појављује композитор
Ђовани Пјерлуиђи да Палестрина који даје корисне савете нашем главном
протагонисти. У складу са поетиком овог ренесансног композитора, написан је и овај
став. Трећи сан се одвија на северу Италије и у деловима Немачке у коме композитор
комуницира са двојицом великана музичке уметности – један се представља као
Луиђи Бокерини, а другог лако препознаје. То је Јохан Себастијан Бах. Иако
разговарају, композитору делује да га не препознају. У овом кратком и ефектном ставу,
који обилује пицикато ефектима, чланови ансамбла Метаморфозис су исказали своје
техничко умеће и извођачку енергију. Четврти сан доноси различита места, али са
нејасном сликом која су. Исто тако и различите људе, неке чак и из претходних снова,
које је тешко разазнати и схватити зашто су уопште ту, од када и како. Управо су многи карактери и ликови искрсли у музичким линијама које су се преплитале, а
вредност целокупног дела и њену интерперацију публика је итекако осетила и
наградила.
Чини се да је овако ефектном и инспиративном композицијом Зорана
Комадине концерт требало да се заврши. Међутим, после ње је уследило једно од
најрепрезентативнијих и најизвођенијих дела посмодерне српске музике – Cartoon за
13 гудача Зорана Ерића. Композиција која је осмишљена тако да се поиграва
основним емоционалним клишеима и различитим стањима покрета, замаха и
мировања у извођењу ансабла Метаморфозис, успела је да остари висок степен
комуникативносту са публиком.
Богат програм, три светске премијере, енергичност и страст извођача и бројна
публика још једном су потврдили и позиционирали Концертну сезону ФИЛУМ-а као
једну од веома важних манифестација у културном животу Крагујевца. Такође, овим
концертом смо потврдили да савремена уметничка музика живи и да проналази лак
пут до бројних слушалаца.
