НА ВЕСТ О СМРТИ СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА

   Историја ће о свему опширно,
сад народ свеће покоја пали,
а крај одра ти, у ставу мирно,
стоје ухапшени генерали
које су сасвим безобзирно
туђим судијама наши предали.

Мокра од мартовскога снега
чека колона на улици,
једино неће крај ковчега
проћи твоји мртви војници
они не сазнавши због чега
посташе свеци и разбојници.

Две су Србије: једна плаче
као дете без родитеља,
друга на тргу пева и скаче,
ђаволи се пуна весеља,
једни ти, ево, ордења каче,
глогов колац – других је жеља.

А ти – слободан. Откључао си
тамничка врата глобалног света.
Умро јеси, ал мртав ниси
и док си једнима још жива мета
другима и даље вођа ти си,
на гробу и глог и липа цвета.

(Из песикове заоставштине)