|
Када су, 24. марта око 20 часова, полетеле прве бомбе НАТО хаубица на Србију и Југославију, када су томахавке почеле да убијају недужне цивиле, да руше мостове, пруге, фабрике, рафинерије, болнице, обданишта, школе и насеља. у Удружењу књижевника Србије (Француска 7), телефони и факсови су достигли усијање. Јављали су се ствараоци из Србије, Црне Горе. Републике Српске, наши људи из расејања као и најзначајнији писци из разних земаља света, шаљући осуде до сада невиђеног варваризма на крају једног невеселог века и миленијума. Управа Удружења књижевника Србије, у сталном заседању: Слободан Ракитић – председник, Ратко Адамо - вић, Радомир Андрић, Радослав Братић, Милорад Блечић, Предраг Богдановић, Алек Вукадиновић, Предраг Драгић Кијук, Милош Ђорђевић, Срба Игњатовић, Љубица Милетић, Братислав Милановић, Зоран Милић, Владимир Настић, Милош Петровић, Бранака Петровић, Адам Пуслојић и Селимир Радуловић, на захтев бројног чланства, одлучила је да се свакодневно на Трибини Француска 7, у пет до дванаест, одржавају протести отпора против HATO бешчашћа – све док док траје агресија на нашу земњу. Чланови Управе из унутрашњости, који из објективних разлога нису могли да присуствују састанцима, били су на сталној телефонској вези и тако учествовали у раду. Или су организовали протесте у својим местима.
Био је то снажан глас осуде писаца и интелектуалаца против светског варваризма.
Светска штампа се углавном правила луда, објављујући неистине и лажи из глава својих газда, а НАТО главешине су се на конференцијама за штампу као и увек служили триковима и подвалама, све док њихове лажи нису постале очигледне. И ова Трибина је увелико томе допринела.
Убрзо, протести су почели да се одржавају широм земље. У центру Београда свакодневно су одржавани концерти, уз огроман број људи, бранећи се тако песмом и игром. То је био потпуно непознат и нови вид отпора. Масе грађана су даноноћно дежурале на мостовима и својим телима их симболично бранили од бомбардера новог светског поретка.
У овој књизи, у издањима на српском и енглеском језику, доносимо излагања са Трибине писаца, писма и поруке подршке које је Удружење књижевника добијало, као и понеку изјаву коју смо добијали прекоштампе. Највећи број текстова објављен је у седам ратних бројева Књижевних новина, чији је издавач Удружење књижевника Србије.
Извињавамо се ауторима што због скученог простора нисмо могли унети све такве изјаве и текстове и што смо, из истих разлога, морали битно кратити поједине прилоге. Између великог броја песама из пера српских писаца из иностранства, које су објављене у књизи Клетва (издања УКС), одлучили смо да објавимо само неколико аутора из света.
Књигу докумената о једном планетарном злочину штампамо на српском и у скраћеном енглеском издању, биће послата у свет свима онима којима је до истине стало. Због ограниченог простора нисмо уврстили изјаве наших државних органа, војске, органа јавног реда и политичких странака, јер су оне, углавном, штампане у посебним публикацијама. После уводног дела где смо уврстили мишљења неколико значајних аутора који су се први укључили у протесте – редослед текстова је сачињен по азбучном реду аутора. Наслови су моји, а делом из Књижевних новина.
У време агресије НАТО хунте на нашу земљу, писци су посетили више јединица наше војске, и више градова Србије, где су се придружили организованим протести ма народа. Већи број писаца је за рањене дао крв у Републичком центру Црвеног
крста, у Симиној 9, а појединци су се нашли и у борбеним редовима наше Армије.
Надамо се да ће ова слика отпора страшном злочину над једним недужним народом и преко ове публикације остати упамћена, а биографије злочинаца осветљене и употпуњене.
Радослав Братић
|
