71 Aleksandar Milanović

 

Александар Милановић
РОДНО РАВНОПРАВНЕ СКРАЋЕНИЦЕ У НОВОСРПСКОМ ЈЕЗИКУ

Нови закон који треба да у српском језику спречи и казни ремећење родне равноправности оправдано је изазвао бројне негативне коментаре и ваља се дивити српској интелектуалној заједници, али и појединим медијским кућама, на храбрости да се успротиве унакажавању српског језика, увођењу вербалног деликта и ограничавању слободе говора. Велики број србиста, а међу њима и неки најугледнији, указао је на бројне недопустиве аспекте примене овога закона, али и на одређене девијације при нормирању појединих изведеница у новосрпском језику. Исто су учиниле и најзначајније и најрелевантније институције, Матица српска и Одбор за стандардизацију српског језика, а онда се свему прикључила и Српска кадемија наука и уметности. Нису изостали ни коментари конзумената наших медија, што на пример доказују писма читалаца у рубрици „Међу нама“ из Политике и сл.

Поред свега наведеног, међутим, пажњу истраживача мора привући и огроман број мање или више духовитих, а понекад и вулгарних и простачких, коментара на нови закон и новонасталу језичку ситуацију изнетих на интернету. Садржај ових рекација не треба априори одбацити као небитан јер оне ипак директно показују како нестручњаци, људи које колоквијално називамо „обичан свет“, суде о донесеном закону, о реакцијама на њега, о судовима обе лингвистичке струје у дискусији... Не сумњамо да ће неко од наших социолингвиста и овај аспект актуелне језичке ситуације узме у обзир.

Понеки од оваквих неформалних коментара изнетих на интернету указали су и на поједине детаље које нико од лингвиста није до сада имао у фокусу. Исто важи и за поједине ставове изнете у нашим медијима. На пример, једно од таквих питања је и шта ће се у новосрпском језику десити са скраћеницама. У једној од телевизијских емисија на гледаном каналу чули смо у вези са новим проблемом скраћеница и један вулгаран пример, који више помаже онима који се боре против култивисаног српског језика него за њега. Тај детаљ из телевизијске емисије одмах је постао „виралан на друштвеним мрежама“. Иако не суштински важан, он је заиста отворио ново поље у дискусији. Креатори и креаторке новосрпског језика у понуђеним приручницима нису, наиме, предвидели/предвиделе и понудили/понудиле решења за скраћенице речи које у пуној форми сада морамо користити у форми са моционим суфиксом.

Скраћенице се у српском правопису од почетака стандардизације у 19. веку наовамо граде по строгим правилима, која су се искристалисала у више правописних приручника током 20. века, почев од оних Стојана Новаковића и потом Александра Белића. Систем је јасан и представља и одраз српске правописне традиције с једне стране (коју баштинимо још од средњег века), и одраз фонетске и творбене структуре речи у нашем стандардном језику с друге стране. Стога ће бити јако занимљиво видети како ће се новим језичким инжињерингом доћи до решења за нове, по одредбама закона очито неопходне скраћенице за звања и функције које имају уобичајене скраћенице у јавном језику када су у неутралном облику. Наиме, речи као магистар, доктор, мастер, професор, уредник, инжењер или приређивач, на пример, имају нормиране и данас сасвим уобичајене и општеприхваћене скраћенице, добијене применом познатих принципа: прве две скраћенице настале су „сажимањем“, па се састоје од првог и последњег слова; последње четири скраћенице настале су „резањем“ сувишног, подразумеваног дела, што је процес који је сигнализован уобичајеном тачком (проф., ур., инж. и прир.).

Први тип скраћеница у нашем правопису назива се „сажетим“, а други „почетним“ (ПМС 2014: 144). Први принцип имамо и у скраћеницама гђа и гђица за госпођа и госпођица (које ће, сва је прилика, вероватно брзо изумрети у новосрпском језику), јер је дистинкција у значењу везана управо за крај речи. Међу наведенима, реч мастер изазвала је највише недоумица у српском правопису, не само зато што је најмлађа. Прво је кроз праксу, нажалост и на београдском универзитету, било понуђено решење МА, који се ни по једном принципу не уклапа у српски правопис јер су у њему верзалне скраћенице резервисане за вишечлане називе (нпр. САНУ, СКЦ и сл.). Скреница МА би се, дакле, могла односити само на некакву *Математичку академију, *Музички ансамбл или нешто слично. Будући да је скраћеница мр већ покривала реч магистар, направљено је у важећем правопису (Пеши кан /Јерковић/Пижурица) компромисно решење са првим, средњим и последњим словом (мср).1 Решење није идеално, али је најбоље могуће у задатом контексту.

Наш правопис нормирао је само скраћеницу за реч господа (гг.), а сада ће морати да нормира и скраћенице за госпође и госпоћице, или барем за једну од њих. Исто важи и за еквивалент скраћеници за синтагму вршилац дужности (вд), која ће гласити у новосрпском језику имати форму вршитељка дужности, али и одговарајућу скраћеницу.

Ако постојеће принципе применимо и на примере мастерка, магистарка, докторка, професорка, уредница и приређивачица, наћи ћемо се у озбиљном проблему, јер стварају „небрани правописни грозд“. Да бисмо релаксирали нормативистички проблем, спровели смо малу анкету међу лингвисти ма/лингвисткињама који/које су заговорници/заговорнице идеје о новосрпском, родно осетљивом језику, и дошли до занимљивих закључака. Свесни/свесне ласцивних конотација које би скраћеница за реч докторка могли стварала, испитаници/испитанице се нису одлучили/одлучиле за скраћеницу *дрка, иако је она према постојећим правописним принципима најсистемскија, већ су понудили/понудиле скраћенице да и дра. Њихово прво, најчешће понуђено решење, упркос нашој доброј вољи да се до решења дође, једноставно не долази у обзир због апсолутног обличког поклапања са високо - фреквентним и вишезначним везником да. Чуди нас како то није уважено при нуђењу решења. Како би новосрпски језик функционисао са оваквом скраћеницом, најбоље илуструје пример најобичније реченице: Рекла је да да Исидора Бјелаковић учествује у дискусији. Дубље у анализу осталих понуђених правописних решења нећемо улазити јер смо против сваке насилне интервенције у језику (баш као и против увођења вербалног деликта). Стога нећемо решавати туђе проблеме.

Морамо, међутим, још једном нагласити да су креатори новосрпског језика и законодавци превидели овај важан, правописни проблем. Уколико доследно следе сопствене идеје, дужни су да хитно Матици српској и Одбору за стандардизацију српског језика понуде правописна решења, односно нове скраћенице за речи које се сада по закону морају употребљавати. Јер, сасвим очекивано, нико од србиста који се у актуелном тренутку бави правописном проблематиком, овакав тип проблема није назирао ни на најдаљем хоризонту (уп. НПСП 2019). Да не ширимо причу ван понуђеног терена, из научног стила српскога стандардног језика, и то само из области филологије, одабрали смо неколико уобичајених речи и уобичајених скраћеница за неутралну форму. Анализа других специјалних функционалних стилова донела би и нове правописне недоумице, које би још једанпут доказале како се језички инжињеринг увек креаторима олупа о главу. Нарочито ако се насилно мења један још увек млад стандардни језик, који сасвим стабилан и континуиран развој има тек стотинак година, после првог, доста бурног и скоковитог века стварања и слегања.

Размислимо стога колико штете, а колико користи доносе неприродне, силом наметнуте, а понегде и бесмислене језичке измене. Историја српског језика нас учи да језичка наметања у нашем народу никада нису прихваћена и да су по правилу била врло кратког даха. Пропаст свих забрана употребе ћирилице међу Србима кроз историју, а овде паралела између старих забрана нашег националног писма и нових језичких намета није нимало насумична, доказује да се присилом у језику не може постићи ништа.