|
КА ГРГЕТЕГУ
Два јата црних птица
звоник су прелетала.
Уплашена од звука
манастирских клепетала.
Позно је лето и руји
рана јесен у грању.
Скакуће веверица
по старом храстовом пању.
Замишљам да је зима
и по високом снегу
са малим анђелима
газим ка Гргетегу.
28. децембар 2018.
СУШНЕ ГОДИНЕ
За песме сушне године,
ни стих да потече.
Запишем ујутро речи
а пребрише их вече.
29. децембар 2018.
ОБРЕН ИДЕ У СВАТОВЕ
Мајка са веранде гледа на сокак
и брише малу сузу из ока.
Чујем од Гутића куће
бесне Џелетове атове,
Обрен у свануће
иде на Залом у сватове.
30. децембар 2018.
ДЕДА МРАЗ У НЕВЕСИЊУ
Крхки стаклићи сећања,
коњаник на врху брега,
плави оловни војници,
наноси радосног снега,
шубара руска на глави,
Деда Мраз из вреће
просипа радост по кући:
хоће ли и код нас ући?
31. децембар2018.
ПРЕДНОВОГОДИШЊЕ ВЕЧЕ
Предновогодишње вече,
тако је у граду тихо.
Од речи које лече
браним се горким стихом.
НОВОГОДИШЕЊА ЗА ВЕСНУ
Гледам: заспала на столици Весна,
као дете безбрижно, као молитва тиха,
мој лек од страха и од несна
нежна попут овога стиха.
31. децембар 2018.
МАРИНА У СНОВИМА
У прво предзорје Нове,
негде из оних крајева,
смерна ми дође у снове
сестра моја Цветајева.
Одакле долазиш питам је
из плавих прамаглина
где Творац станује притајен
шапну ми Марина.
Јутро пресече снове
као јабуку нож на пладњу,
уплаших се од Нове
и тужан зажалих задњу.
2. јануар 2019.
РОЈЕВИ ТЕЛЕФОНА
Не бришем бројеве телефона
мојих пријатења на другој обали.
Можда је тамо нечујан звук звона,
можда су да ме зовну пробали.
Знам све је залуд, све је варка,
али ипак у именику чувам имена:
Шибе, Христића, Душка, Брајка,
да ме бар сете на боља времена.
2. јануар 2019.
СОБА ПУНА СНА
Соба је наша била пуна сна
у невесињској давној ноћи
то уплашена душа зна
док се не препознаје у самоћи.
Пет мојих милих брижних сестара
и соба пуна просуте радости,
прхнуше странице календара
као преплашене птице младости.
Наша је соба била сном засута
и дечак се тим снима хранио.
О моја тиха сећања расута
када ме је Обрен од зла бранио.
2. јануар 2019.
СЕЋАЊЕ
Све већ у сећању губи боју,
све бледи као старе разгледнице.
Гледам неутешну љубав моју,
не могу да јој разазнам лице.
О стари снегови, о младе кише,
не умем ни да се сећам више.
3. јануар 2019.
ДОЛАЗАК МИЛА СОЛДА
Ближи се Божић, снегови прете,
јутром по окнима сребрно иње,
а у сну као ангел дете
лети над уснулим Невесињем.
Малена црква и пуста порта,
пахуље као латице бехара,
долази код Обрена Миле Форта
са поклонима из Мостара.
5. јанаар 2019.
БОЖИЋНА ПЕСМА
Некад је ова соба била смеха пуна,
сећања скупљена у златан рам,
а сада због неког давног греха
Божић дочекујем уморан и сам.
Некад је радост у кући мирисала,
тај давни мирис и сад се осети,
није се осамна песма писала
но Христ чекао да нас посети.
На Божић, 2019.
|
