Срето З. Танасић   

Иван Клајн (1937–2021)

ДАО ЈЕ НЕМЈЕРЉИВ ДОПРИНОС ИЗГРАЂИВАЊУ СРПСКЕ ЈЕЗИЧКЕ КУЛТУРЕ

 

 

Ријетки су случајеви да је српска културна јавност тако жалила као кад нас је напустио академик Иван Клајн, угледни српски лингвиста, професор Београдског универзитета, стални члан Матице српске, те члан Одбора за стандардизацију српског језика и његов дугогодишњи председник. Академик Клајн дао је огроман допринос српској лингвистичкој науци и култури. Готово да нема никога код нас ко се сматра културним а да није чуо за Ивана Клајна и прочитао бар један његовњегов чланак који говори о правилности и љепоти српског језика, о потреби његовања српске језичке културе.

Иван Клајн је рођен у Београду у јеврејско-српској породици. Три очеве сестре и други чланови фамилије одведени су заједно с дјецом из Вуковара у логор Јасеновац и уморени. Клајн се послије рата школовао у Београду и завршио студије италијанског језика и књижевности на Универзитету у Београду, гдје је на Филолошком факултету био професор италијанског језика и упоредне граматике романских језика. Прије доласка на мјесто асистента радио је двије године као преводилац у листу Илустрована Политика. Тај новинарски стаж свакако је утицао да остане везан и за новине цијелог вијека, пишући о питањима језичке културе и налазећи најчешће у штампи материјал за своје популарне чланке1 . Писао је у листовима Борба, Илустрована Политика, Политика, НИН. 

Овдје нећемо помињати његов научни допринос у основној његовој струци – романистици, италијанистици, већ указати на допринос проучавању српског језика и унапређивању српске језичке културе. Академик Клајн је дуги низ година изучавао савремени српски језик, прије свега са стандардолошке стране. Његове филигранске студије појединих питања засноване су увијек на одличним лингвистичким знањима и праћењу развоја српског језика на богатом и разноврсном језичком материјалу. Те студије су важне за осавремењавање српске језичке норме. Поред низа значајних радова у тој области, овдје наводимо његово капитално двотомно дјело „Творба речи у савременом српском језику“ (2002. и 2003), као и „Нормативну граматику српског језика“ у коауторству са академиком Предрагом Пипером (2013. и још неколико издања).

Такође, треба поменути „Велики речник страних речи“, који је написао са проф. Миланом Шипком, који је доживио више издања, прво тако значајно дјело код Срба послије Вујаклијиног „Речника страних речи“, који је први пут објављен прије Дргог свјетског рата, а чија су новија издања у извјесној мјери допуњавана2 . Ипак овај нови рјечник је донио и објаснио многе ријечи које су посљедњих деценија улазиле у српски језик.

Академик Клајн је дао немјерљив допринос изграђивању српске језичке културе. Готово пола вијека писао је у листовима и часописима о многим питањима из језичке праксе која представљају потешкоће за образоване људе, нудио увијек јасна и лингвистички утемељена рјешења за језичке недоумице. Иако га ми који смо с њиме дуже вријеме сарађивали памтимо по скромности, ћутљивој озбиљности и одмјерености у изрицању ставова, у ове чланке академик Клајн је често уносио благу дозу хумора, што је доприносило занимљивости, па и памћењу. Сјетимо се да је једну своју књигу текстова о томе шта може испасти због штампарске грешке објавио под насловом „И филозофи су љ/луди“ (Београдска књига, Београд, 2007). Незаобилазна је и данас његова књига „Речник језичких недоумица“ са више издања. Посебно треба указати на то да је академик Иван Клајн био члан Одбора за стандардизацију српског језика од његовог оснивањда 1997. године, а његов предсједник од 2001. до 2017. године. Као члан и предсједник Одбора и предсједник Одборове Комисије за односе с јавношћу и решавање неодложних питања (Комисија бр. 7) он је дао огроман допринос раду овог највишег свесрпског и свеинституционалног стручног тијела кад је у питању српски језик. Цијенећи његов огромни допринос раду Одбора, проучавању српског језика и изграђивању српске језичке културе, Одбор за стандардизацију српског језика је академика Клајна 2017. изабрао за свог почасног предсједника. Научно дјело академика Ивана Клајна уткано је у српску лингвистичку науку, а садашње и будуће генерације ће цијенити и његов велики допринос изграђивању српске језичке културе.