| Зоран Ранкић | ||
| ДЕЧАК И ПАС | ||
| Малом, црном псу Циги, који је живео ратне 1941, у Горњем Милановцу |
||
| ако се десим у оном чега више нема ако сам при том мали црни пас мокар од кише давне блистав ил’ у бару блатњаву бачен ако сам дакле ја ти тај црни пас а бејах плавокос ако се десиш жедан сем тебе и мене зна е ту са стране десне негде док левом бежи Деспотовица ту су неки већ давно мртви Срби закопали неке већ давно живе Србе па ископавали и по лицу им мокрили ведро е ту негде не бих ни гледао воду што се слива низ већ хладне траве са брусничких падина јер сказал да неко од нас којих више нема зна о чему ћутим а ти да умеш када буду опет хтели да те вежу предњом шапом за задњу да се браниш |
док лију небеске воде од постања не бих се да сам ти а и да нисам не бих се кажем ти ко пас псу напио воде из јарка ту негде неког ту на пример кад прођеш Трг и тамо горе убише сина Дмитрића вода памћења у којој до колена стојиш није за пиће чиста јер нису ни посла чиста била мада је сва вода са небеса чиста ал’ причали људи а гледах и сам смрти слеђених стопала и шапа крај пута дрхтали смо боси док малом пругом пролазио и гледао нас немачки панцир воз са лудачким адолф да режиш када те опет буду питали немци о српском било чему и да притом не машеш репом као што и |
па 30. новембар 2017. |
- Details