|
Срби су народ најстарији. Само су животиње пре њих настале. Амебе, гмизавци, самоједи су се први испилели.
За оне што их Бог није створио, мајмуни су се побринули. С гране су их наглавачке на земљу спустили. Приредили су им еволуцију, која тече.
Човек је починио прародитељски грех. Животиње лукаво мамио. И стрелама отровним их таманио. Кожу им је гулио. Боговима и себи на жртву их је приносио.
А онда, се досетио. Звери је припитомио. Од риса крвожедног, мачка умиљата постаде. Уместо да му вукови завијају, пси му лају. И само га, понекада, уједају.
Чобанин постаде. За стоком се поведе. Стока му дарежљиво узвраћа.
Луде краве, млеко му дају.
Свиње му бисере риљају. Коње зајахује. Шарац и Зеленко, су са њим, у песмама јуначким опевани.
Волови му мерило памети постадоше.
Петлови му зоре најављују. Објављују да неће у интеграције међународне. На свом буњишту су најјачи.
С бувама и вашкама је крв своју измешао.
Бацили и бактерије га ни у болестима не напуштају.
Људи и животиње су се зближили. За длаку се разликују. Остварује се изрека. С ким си, онакав си.
Људи на себи звери тетовирају. Да би питомо изгледали. Псе расне у шетњу човек изводи. Да би и он, у друштву отменом, виђен био.
Фарме се у градовима отварају. Људи се у њима као животиње понашају.
Човек је спреман да и бика замени. Руком својом осемењивање врши вештачко.
Животиње су паметније од људи. Оне глупости не причају.ž
У кавезима животиње ричу. За разлику од људи, животиње без роптања, ропство не подносе.
Животиње и људи се надмећу. Ко ће коме на трпезу доспети. Једино их канибали понекада поштеде.
Људи једни другима, све чешће, комплименте упућују. Да су они једна стока бесловесна.
Животиње не гласају. Нису превртљиве. Одане су свом цару једином. Не дирају лава док спава.
Животиње преовлађују на земљи. Царством земаљским се задовољавају.
Људи узлећу. Њихово је још и царство небеско.
|
