Једном ће људи човека питати, Која је цена за миран сан? Једном ће срећнима себе називати, А умећа љубави изгубити дар.
Једном ће људи гојазни умирати, A душом царевати бесомучна глaд. Једном ће људи у слози бриљирати, A cлога ће бити робљења рад.
Једном ће човек са страхом кренути, Хорди што ствара муку и јад. Једном ће човек усамљен певати, Самоћом тиховати и њен волети слад.
Једном ће човек, себи бити све! Кудити туђу, а не своју ћар. Једном ће човек волети себе, И пазити будно, свога срца жар.
Један ће човек мир дoceгнyти, Хране из ђубрета, благосиљати смрад. Једaн ће човек јутро целивати, Јер небо га покрива, a кревет му град.
Један ће бескућник открити тајну, Младићу што купује, миран сан. Једном ће бескућник рећи младићу. Кад гладан спаваш, у души је склад.
|