Гордана Станчић
ИЗЛОЖБА „АНДРИЋ И ВИШЕГРАД: ОД ПРВИХ КОРАКА
ДО НЕЗАБОРАВА“ У АНДРИЋЕВОМ ИНСТИТУТУ
У ВИШЕГРАДУ
Ове године навршава се 50 година од смрти јединог српског нобеловца Иве
Андрића, као и 80 година од објављивања његових романа На Дрини ћуприја, Госпођица и Травничка хроника. Тим поводом Андрићев институт у Вишеграду приредио
је изложбу Андрић и Вишеград: од првих корака до незаборава, као сведочанство везе
Иве Андрића и града у коме је провео детињство и младост. Ово је први пут да се
Андрићев институт на овакав начин, организовањем документарне изложбе, бави
проучавањем Андрићеве биографије и његове везе са Вишеградом. Аутори изложбе
су др Гордана Станчић, Славко Гарић, Горица Ћећез и Жељка Остојић. Идеја која је
стајала иза организације изложбе била је да се истражи и представи веза између Иве
Андрића и града којег је називао завичајним.
Припрема изложбе текла је у неколико фаза. Оне су подразумевале истраживање
литературе и прикупљање биографских података о Андрићу, затим прикупљање и
селекцију архивске грађе, хронолошко сортирање одабраног материјала и техничку
реализацију и прављење паноа. Документарни материјал за потребе изложбе уступиле су
следеће установе и појединци: Народна библиотека „Иво Андрић“ из Вишеграда,
Средњошколски центар „Иво Андрић“ из Вишеграда, Културни центар „Иво Андрић“ из
Вишеграда, Туристичка организација Вишеград, Архив Општине Вишеград, Архив
Босне и Херцеговине из Сарајева, Архив Српске академије наука и уметности из
Београда, Задужбина Иве Андрића из Београда, Музеј града Београда, Дивна Васић,
Милица Кусмук, Српко Вранић, Божидар Полић, Мехмед Акшамија. Приликом
истраживања коришћена су дела Иве Андрића, као и дела релевантних проучавалаца и
познавалаца Андрића: Радована Поповића, Миодрага Караулца, Љубе Јандрића, Дивне
Васић, и других. Документарни материјал који је коришћен током припреме изложбе
подразумева фотографије, новинске чланке, писма, телеграме, позивнице, разгледнице.
Изложба је подељена на неколико тематских целина. Обрађени су Андрићево
детињство у Вишеграду, Вишеграђани који су били инспирација за настанак ликова
у његовим делима, одржавање контакта са Вишеградом преписком, Андрићеве посете
Вишеграду и начини на који Вишеград негује сећање на Иву Андрића.
Андрић је у Вишеград дошао као двогодишњи дечак. Након смрти супруга,
мајка Катарина довела га је у Вишеград код мужевљеве сестре и њеног мужа. Ана и
Иван Матковшик прихватили су Иву и одгајили га као своје дете. Андрићево сећање
на детињство забележио је Љубо Јандрић: „Шта ћете, човек се негде морао родити!
А онда додаде: – Мене су на рукама однели у Вишеград. Ја све кажем: у Травнику сам
се родио, али у Вишеграду прогледао и проходао..“ (Јандрић 1982: 145–146)
Дечаштво и младост у Вишеграду Андрић проводи обилазећи околину, упознајући
места и људе који су ту живели и стичући драгоцена сазнања о животу, природи и
људским судбинама. И када га је због школовања напустио, не знајући тада да ће га
животни путеви одводити све даље и даље од њега, Андрић се у Вишеград увек радо
враћао. „Андрић ће долазити у Вишеград верно, сваких ферија, и касније, када оде у
дипломатску службу. Када би полазио, цело то друштво ђака студената и учитеља,
пратило га је на станицу; али временом и ово летње друштво се све више осипало, из
године у годину, сретао би све мање познатих. Андрић ће проводити своје одморе у
Вишеграду све до смрти својих старатеља.“ (Караулац 2003: 42)
У периодима када је физички био далеко, контакт са Вишеградом и Вишеграђанима одржавао је преписком. Вишеграђани су били веома поносни на успех
свога суграђанина, те су с пажњом пратили његов напредак у књижевности који је
свој врхунац достигао добијањем Нобелове награде.
Након добијања највишег књижевног признања, Андрић је три пута посетио
град свога детињства. Сваки пут је дочекиван са нарочитом пажњом и уважавањем,
а његови сусрети са школским друговима и познаницима из младалачких дана били
су нарочито емотивни. О томе шта за њега значи Вишеград Андрић се исповеда
Јандрићу: „– Враћати се у Вишеград – започе Андрић – за мене не значи само походити детињство него и лепу, а узалудну намеру да изнова осетим онај чудни усхит
жеље којој се давно једном, ко ће знати због чега, прохтело да јој причам о судбини
света и о људском искуству. Ја носим лепе успомене из ове вароши, незаборавна
сећања на природу и људе.“ (Јандрић 1982: 200). Приликом сваког доласка у Вишеград, Андрић је посећивао културне и образовне установе.
Иво Андрић умро је 13. марта 1975. године у болници у Београду. Више гра –
ђани су ову вест примили са тугом и неверицом. Иако су му и за живота указивали
поштовање, осећали су потребу да се на још неки начин одуже човеку који је својим
књижевним делом надалеко прославио њихов град. Већ следеће године организовали
су манифестацију „Вишеградска стаза“, која чува сећање на Иву Андрића и која се
од тада одржава у континуитету.
Поред поменуте манифестације, сећања на Иву Андрића у Вишеграду негују
институције које носе његово име: Народна библиотека „Иво Андрић“, Средњошколски центар „Иво Андрић“, Културни центар „Иво Андрић“. У част нобеловцу израђена су два споменика – један крај ћуприје и други у Андрићграду. Андрићград,
идејна творевина Емира Кустурице, представља својеврсни омаж нобеловцу,
јединствен по томе што је једини град на свету посвећен неком писцу.
Посебно занимљив део изложбе о Андрићу у Вишеграду, према коментарима
посетилаца, представља део посвећен Вишеграђанима који су били инспирација
писцу за формирање књижевних ликова. У овоме сегменту представили смо Лотику
Целермајер, Љубомира Поповића, Санта Папу, Николу Пецикозу, Павла Бранисављевића и друге Вишеграђане који су, подаривши живот књижевним ликовима у
Андрићевим делима, постали на неки начин бесмртни.
Изложба „Андрић и Вишеград: од првих корака до незаборава“ употпуњена је
преводима романа На Дрини ћуприја на неколико светских језика, из фонда библиотеке Андрићевог института. Изложено је такође неколико докумената из преписке Иве Андрића са вишеградском Гимназијом, које је за ову прилику уступила
професорка Дивна Васић.
Рад на изради изложбе за ауторе је представљао велики изазов и важан задатак.
Током истраживања сазнали смо и научили много о Иву Андрићу, његовим савременицима, о историји Вишеграда, његовим становницима. Изложба „Андрић и Вишеград: од првих корака до незаборава“ остаје као допринос Андрићевог института
проучавању прошлости Вишеграда и бризи о културном наслеђу града. Поред тога
што се може видети у просторијама Андрићевог института, изложба је доступна и на
вебсајту ове установе.
Извори и литература
Андрић и Вишеград: од првих корака до незаборава. Доступно на: https://www.andricevinstitut.
org/andric-i-visegrad-od-prvih-koraka-do-nezaborava/. [приступљено 9.10.2025.]
Јандрић, Љубо. Са Ивом Андрићем. Сарајево: „Веселин Маслеша“, 1982.
Караулац, Мирослав. Рани Андрић. Београд: Просвета, 2003.
Поповић, Радован. Андрићева пријатељства. Београд: Службени гласник, 2009.