ТУГА ЈЕДНА

Нема ништа тужније
од историје
српске географије.

СРБИН МОДРИХ ПРСА

Просто да човек полуди
кад види ко се све,
како и колико
у јуначке буса груди.
Мало нам што су већ на сцени:
Србин по рођењу,
Србин по опредељењу,
Србин паметан,
Србин аветан,
Србин за по кући,
Србин за потући,
него нам се још наврзе
и Србин кога сви мрзе!?
То је Србин у самоодбрани.
Србин кад се то не може избећи.
Србин само на славама и свадбама
–
где и личи на заставу:
има црвену главу,
(што од ракије,
што идеолошки)
од бусања му груди помодреле,
а доле – само гаће беле.

ИЗАБРАНИК

Сад кад су и њега, је ли,
мало попели
сад је и он,
тамо нека власт.
– Јесте, и то ми је част,
ал ја сам, ево,
већ месец дана овде
и нико да ми дође
и предложи нешто нечасно;
кад ли ја мислим да се обогатим
и како
лепо ми није јасно.

ОКО РАКИЈЕ

Окупљени око ракије,
јада и чемера,
чикамо судбину да сазнамо –
шта смера она ала,
врана и будала
преко велике воде.
Све што очи боде
и у срце ће се
кад-тад забости..